Vesti – 21.05.2020.

Prijavljivanje za upis u srednje škole

Centralizovano onlajn prijavljivanje učenika za prijemne ispite za upis u specijalizovane gimnazije i umetničke škole počelo je u ponedeljak 18. maja i trajaće do četvrtka, 21. maja, od 8 do 20 časova. Izuzetak su sportske gimnazije i škole koje imaju odeljenja s posebnim sposobnostima za sport, gde će prijava i predaja dokumentacije biti 8. i 9. juna, od 8 do 16 časova. Neophodno je da kandidati popune obrazac koji se nalazi na linku: http://www.mpn.gov.rs/njp-content/uploads/2020/05/PRIJAVA-ZA-POLAGANjE Zatim se popunjena prijava šalje mejlom u školu koju kandidat želi da upiše. Spisak škola sa mejl adresama nalazi se na sajtu Ministarstva prosvete.

Prijemni ispiti za odeljenja u školama u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku biće održani 8. i 9. juna u 10 časova.

Prijemni ispit u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i matematičkim odeljenjima u školama u Srbiji održaće se u utorak, 9. juna u 10 časova.

Prijemni ispiti u baletskim školama biće od 7. do 9. juna u 10 časova. Učenici s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku i učenici s posebnim sposobnostima za fiziku polagaće prijemni ispit u sredu, 10. juna, od 10 do 12 časova (ra­ču­narstvo i matematika) i od 14 do 16 časova (fizika). Istog dana u 12 časova održava se i prijemni ispit za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti.

Prijemni ispit za učenike a posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju biće održan u četvrtak, 11. juna. Od 10 do 12 časova polagaće se istorija, dok će se od 14 do 16 časova polagati geografija.

Prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju će biti u petak, 12. juna, biologija od 10 do 12 časova, a hemija od 14 do 16 časova. U petak, 12. juna, i subotu, 13. juna, s početkom u 10 časova biće održani prijemni ispiti u filološkim gimnazijama i filološkim odeljenjima. Prijemni ispit u muzičkim školama biće od 12. do 14. juna sa početkom u 8 časova. U umetničkim školama likovne oblasti, prijemni ispiti biće održani od petka, 12. juna do nedelje, 14. juna sa početkom od 8 časova.

Preliminarni rezultati prijemnih ispita biće objavljeni do utorka 16. juna. Učenici će moći da podnesu eventualne žalbe na rezultate prijemnih ispita istog dana od 10 do 16 časova. Končani rezultati prijemnog ispita u matematičkim, fi­lološkim, odeljenjima za fiziku, biologiju i hemiju, računarstvo i informatiku i za odeljenja u školama u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku biće objavljeni do srede, 17. juna. Provera sklo­nosti za upis učenika u 7. razredu za program osnovnog obrazovanja učenika obdarenih za matematiku je u subotu, 20. juna u 10 časova, kao i provera kompetencija za dvojezičnu nastavu osnovnog obrazovanja.

E-zakazivanje za upis i testiranje prvaka počinje 28. maja

Na portalu e-Uprava od 28. maja biće omogućena usluga elektonskog zakazivanja termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda, a ta usluga biće dostupna do 10. jula, saopštilo je u utorak  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Elektronsko zakazivanje termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda omogućiće roditeljima i starateljima da jednim odlaskom u školu završe sve u vezi sa upisom i testiranjem dece.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu pripremili su te nove procedure upisa dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2020/2021. godinu, kako bi bi taj proces bio pojednostavljen.

Objašnjavaju da roditelji, staratelji i zakonski zastupnici prilikom upisa deteta u školu ne donose nijedan dokument, jer će svi podaci biti pribavljeni po službenoj dužnosti elektronskim putem. U saopštenju se precizira da će se preko aplikacije e-Upis izvršiti upis učenika u školu, kao i povlačenje neophodnih dokumenata iz matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu. Izuzetno, ako je lekarski pregled obavljen pre 16. marta ili ako je lekarski pregled obavljen kod privatnog lekara, roditelj dostavlja školi lekarsko uverenje.

Upis učenika u prvi razred osnovne škole, u skladu sa zakazanim terminima, obavlja se od 1. juna do 20. jula. godine. Nakon upisa u školu, istog dana u zakazanom terminu psiholog, odnosno pedagog škole testiraće učenika. Od 1. aprila roditelji imaju mogućnost da elektronskim putem iskažu interesovanje za upis deteta u prvi razred u određenu osnovnu školu na Republike Srbije preko portala e-Uprava, podseća Ministarstvo u saopštenju.

Šarčević: U domove se vratilo oko 1.500 studenata

U studentske domove u Beogradu posle dvomesečne pauze vratilo se oko 1.500 studenata, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološki razvoj Mladen Šarčević i dodao da je to manje nego što se očekivalo i da neće biti gužvi na fakultetima. Studenti koji žive u Srbiji  danas su počeli da ispunjavaju obaveze vezane za aprilski rok. U Studentskom centru Beograd trenutno je 1.500 studenata, to je manje nego što smo očekivali, tako da neće biti gužvi na fakultetima, rekao je Šarčević novinarima u Naučno-tehnološkom parku, koji je obišao sa premijerkom Anom Brnabić.

Upitan šta će biti sa studentima iz centralne Srbije koji studiraju na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedišstem u Kosovskoj Mitrovici, ukoliko se uskoro ne otvore administrativni prelazi, Šarčević je kazao da postoji ”rezervna varijanta” i da će za njih biti organizovani ispiti u isturenim odeljenjima u Kraljevu i Vranju. Ispiti moraju da se obave u sedištu visokoškolske ustanove, a Univerzitet u Prištini ima isturena odeljenja u Kraljevu i Vranju gde mogu da se organizuju ispiti za sve studente iz centralne Srbije koji studiraju na tom univerzitetu, rekao je Šarčević. Podsetio je da je na prištinskom Univerzitetu sa sedištem u Kosovskoj Mitrovicu angažovan određen broj profesora iz centralne Srbije, a da će profesori Medicinskog fakulteta moći da ulaze na KiM u skladu sa međunarodnim poveljama. Analizirimo i broj docenata i asistenata koji će moći da preuzmu profesorsku ulogu na fakultetima Univerziteta u Prištini. Ovo je rezervna varijanta ako se ne otvore prelazi i ne dozvoli kretanje studenata u oba smera, kazao je Šarčević.

Ministar je naveo da u Srbiji studira oko 6.000 studenata iz Republike Srpske, oko 2.900 iz Crne Gore i oko 400 iz Hrvatske. Kazao je da je svojim kolegama u Zagrebu, Podgorici i Banja Luci nedavno uputio predlog da se studentima dozvoli povratak u Srbiju pod uslovom da imaju negativan test na korona virus. U Podgorici i Banja Luci su prihvatili ovu inicijativu, a Hrvatska još nije odgovorila, rekao je Šarčević.

Fond Dositeja: Objavljene preliminarne liste ovogodišnjih stipendista

Fond za mlade talente Republike Srbije usvojio je i na svom sajtu objavio preliminarne liste kandidata po Konkursu za stipendiranje do 950 najboljih studenata završne godine osnovnih akademskih  i do 460 studenata završne godine master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, za ovu školsku godinu. Na konkurs za stipendiju Dositeja, koji je trajao od 23. decembra prošle do 24. januara ove godine, prijavilo se ukupno 2.187 kandidata,što je oko 450 više nego lane.Sve uslove Konkursa ispunilo ih je 2.117, a preostalih 70 kandidata do 25. maja ima vremena da dostavi svoje primedbe ili nedostajuću dokumentaciju. – Najbolje studente Srbije motivišemo  da još više napreduju, usavršavaju se i postižu još bolje rezultate, jer uloga mladih je presudna u izgradnji budućeg društva, i zato je veoma važno da ulažemo u njihovo znanje i obrazovanje- rekao  je ministar Vanja Udovičić, koji je i predsednik Fonda za mlade talente.- Uz podršku države,  najbolji studenti imaju siguran put za ostvarenje svojih ambicija i ideala što je preduslov daljeg napretka naše Srbije.

Da podsetimo, Konkurs za stipendiranje do 950 studenata završne godine osnovnih akademskih studija i do 460 studenata završne godine master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija za ovu školsku  godinu raspisan je 23. decembra prošle godine, a rok za podnošenje prijava istekao je 24. januara ove godine. Objsavljivanje preliminarne liste ove godine kasnilo je zbog vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa. Ovogodišnji stipendisti potpisaće ugovor o stipendiranju kojim se bavezuju da nakon završenih studija zasnuju radni odnos u Republici Srbiji u trajanju od najmanje pet godina.

Pravo da konkurišu za Dositeju imaju državljani Republike Srbije ili oni sa statusom izbeglice, to jest sa prebivalištem u Republici Srbiji, odnosno boravištem, ako imaju status izbeglice. Uslov je i da su u ovoj školskoj godini upisani u završnu godinu osnovnih, master ili integrisanih akademskih studija fakulteta i univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija i da im je u dosadašnjem studiranju prosečna ocena najmanje 8,50, kao i da su položili sve ispite sa svih prethodnih godina studija. Za studente osnovnih studija uslov je i da nisu navršili 25 godina života, dok je za one na master i integrisanim studijama gornja granica 27 godina. I ovogodišnji stipendisti potpisaće ugovor o stipendiranju kojim se obavezuju da nakon završenih studija zasnuju radni odnos u Republici Srbiji u trajanju od najmanje pet godina ili da u tom periodu budu prijavljeni i evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje bar tri godine.

Na inicijativu ministra omladine i sporta i predsednika Fonda za mlade talente Republike Srbije Vanje Udovičića i ove , kao i prethodnih godina povećan je broj stipendista, pa će Dositeju  dobiti 50 studenata master studija više nego prethodnih godina. Iznos stipendije je 30.000 mesečno, a isplaćuje se za deset nastavnih meseci, odnosno jednu akademsku godinu. Ministarstvo omladine i sporta osnovalo je Fond za mlade talente 2008. godine i od tada do danas stipendira najbolje studente i nagrađuje najbolje srednjoškolce. Iz godine u godinu, Ministarstvo povećava broj stipendija, tako da je do sada dodelio skoro 30.000 nagrada i stipendija studentima i učenicima srednjih škola.

Produženi boravak u školi u Novom Sadu koristi oko 350 dece

Produženi boravak u školi u Novom Sadu koristi oko 350 dece. Škola ima pravo da traži od poslodavca roditelja potvrdu da je angažovan da radi od kuće. Ukoliko nije, dete može da koristi produženi boravak u periodu od pola 8 do pola 5. Pored nastave i domaćih zadataka, deca imaju vreme i za igru, kao i obroke koji se nose od kuće. Učionica prvog razreda sa 7 đaka. Svi na 2 metra razmaka, čas preko televizora, a onda domaći zadaci uz pomoć učiteljice koja nosi masku i rukavice. Tako izgledaju dani u produženom boravku u školama.  Grupe dece u učionicama organizovane su u skladu sa preporukama do 9 učenika u grupi. Danas u Osnovnoj školi “Vasa Stajić“ boravilo je ukupno 17 učenika prvog i drugog razreda.

Jelena Radaković učiteljica u OŠ “Vasa Stajić” kaže: “Mi sve naše obaveze odnosno domaće zadatke, uradimo tako da, roditelj kada dodje sa posla, ne mora dodatno da nešto radi. Nema nekih dodatnih obaveza, već da pošalje, ako detetu nešto nije jasno mi smo tu da sutra nešto dodatno objasnimo”.

Od 35 škola koje imaju produženi boravak, 4 škole nisu za sada imale zainteresovane roditelje da njihova deca koriste tu pogodnost. Iako su mnogi roditelji u početku najavili korišćenje boravka u Novom Sadu za oko 600 dece, sada ga koristi dvostruko manje đaka.

Jasmina Pastonjicki, predsednica Aktiva direktora osnovnih škola Novog Sada ističe: “Roditelji, kako su se morali javiti na posao tako slali decu u boravak tj. javljali su školi da će dete krenuti u boravak. Dočekujemo svako dete, roditelj ne ulazi u školu dovodi dete do vrata, dete prolazi kroz dezobarijeru, učiteljica ili neko od zaduženih u školi proverava temperaturu deteta, zatim deca odlaze u učionicu”. Tako, deca sve svoje radne obaveze završe u boravku i po povratku kući, roditelji treba da pošalju domaće zadatke učiteljicama na internet platformu, kojoj pristupaju sa svojom šifrom. Iako se u boravku pored nastave i igraju, mnogima od njih nedostaju ostali drugovi iz razreda. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=Fd1dYqk2VTE&feature=emb_logo

Medicinski fakultet u Novom Sadu slavi 60. rođendan

Medicinski fakultet u Novom Sadu obeležava 60 godina od osnivanja. Iako je bilo predviđeno da se 18. maja održi prigodna svečanost, epidemiološka situacija pomerila je rođendansku proslavu za prve jesenje dane, a početkom naredne godine, trebalo bi da se održi i planirana međunarodna konferencija sa stručnjacima sa Tajlanda.

“60 godina kasnije, Medicinski fakultet u Novom Sadu, postao je generator novih saznanja, temelj za dalji razvoj, a ljudski resursi, osnova su uspeha. Proteklih decenija iznedrio je veliki broj uglednih ličnosti koje su ostavile dubok trag u istoriji domaće medicine”, kaže prof. dr Snežana Brkić dekanka. Oko 15 hiljada lekara, 1.500 stomatologa, više stotina magistara i doktora nauka steklo je, proteklih godina, diplomu ovog prestižnog Fakulteta. “Ono što meni predstavlja posebno zadovoljstvo jeste da vidim da se ovde rađaju neke nove generacije nekih novih mladih ljudi koji su izuzetno talentovani koji će ovaj Fakultet tek staviti na neku novu međunarodnu lestvicu međunarodne nauke”, ističe prof. dr Brkić.

Profesorka Brkić, koja je prva žena dekan na čelu ove obrazovne ustanove, ponosno dodaje da su njihovi najbolji studenti dali nemerljiv doprinos u borbi protiv pandemije Kovida -19. “To je grupa naših najboljih studenata, njih 60-etak, koji su radili u dve ili tri smene, pozivali koga su trebali, obavili su preko 400 hiljada poziva, jako lepo su to radili i vidi se da će jednog dana od njih biti jako dobri ljudi i jako dobri lekari”, kaže dekanka Brkić.  A da bi svi ti mladi ljudi svoje karijere nastavili da grade u našoj zemlji, kontinuirano se radi na stvaranju što povoljnijeg ambijenta. Budući da se u toj obrazovnoj ustanovi trenutno edukuje više od 5 hiljada domaćih I 500 stranih studenata, proširenje kapaciteta je apsolutni prioritet. ”Prošle nedelje, 6 dana pre našeg jubileja, otvorili smo gradilište i kamen temeljac nadogradnje nove zgrade Fakultet, koja treba da ima 2.700 kvadrata, dva nova amfiteatr, mnoštvo novih učionica, modernih učila, to je jedna moderna ekološka zgrada”, napominje dekanka.

Ohrabrivanje studenata da se razviju u dobro uvežbane i kompetentne lekare i istraživače na polju medicinskih nauka biće prioritetna misija fakulteta i u godinama koje slede, a koju je pre 60 godina zacrtao prvi dekan Fakulteta, prof. dr Nikola Vujić.  https://www.youtube.com/watch?v=NPb9jCoBsm8&feature=emb_logo

U karlovačkoj Bogosloviji radovi u suterenu

Nakon hola i hodnika u visokom parteru zgrade Bogoslovije „Sveti Arsenije”, koji su okrečeni tokom zime, na red je došlo i sređivanje hodnika u suterenu škole. Po rečima vršioca dužnosti rektora Karlovačke bogoslovije protojereja mr Jovana Milanovića, u toku je nivelacija podova i lepljenje pločica u suterenu objekta, čime će za otprilike sedam dana biti završeno unutrašnje uređenje, planirano za ovu godinu. Reč je o radovima koje finansira Eparhija sremska, a koji treba da doprinesu kvalitetu i upotrebljivosti tog dela zgrade. I prva i druga faza unutrašnjih radova obavlja se u vreme dok đaci nisu u školi, s tim što je u prvom slučaju u toku bio zimski raspust, a sada su pušteni kućama zbog koronavirusa.  Projekat sanacije je završen, preostaju sanacija krova i preuređenje prvog i drugog sprata Seminara, ali i atrijuma u zgradi Bogoslovije.

Milanović napominje da se nada da će u dogledno vreme biti pokrenuta obnova internata. S obzirom na obim i veličinu radova, Bogoslovija nije u mogućnosti da ih finansira, pa zato Milanović očekuje pomoć države, tim pre što je zgrada proglašena spomenikom kulture, ali i crkvenih fondova, te poštovalaca i prijatelja škole. Milanović napominje da se nada da će u dogledno vreme biti pokrenuta obnova internata. S obzirom na obim i veličinu radova, Bogoslovija nije u mogućnosti da ih finansira, pa zato Milanović očekuje pomoć države, tim pre što je zgrada proglašena spomenikom kulture, ali i crkvenih fondova, te poštovalaca i prijatelja škole – Preuređenjem objekta trebalo bi da se dobije komforan i moderan internat za 130 učenika s povećanim brojem kupatila i korisnim prostorom za boravak i rad dece – ističe Milanović. – U letnjem periodu mogao bi služiti i kao mesto za smeštaj učesnika različitih skupova.

Beogradski fakulteti ponovo rade

Posle dvomesečne pauze, zbog epidemije virusa korona, usled čega je organizovana samo nastava na daljinu, od 18. maja se studenti ponovo vraćaju na fakultete. Prilikom ulaska na Mašinski fakultet u Beogradu, nakon što pređu dezobarijeru kako bi dezinfikovali obuću, studentima se meri temperatura, a u mogućnosti su i da dobiju zaštitnu masku ako su zaboravili da je ponesu. Mašinski fakultet je od Ministarstva prosvete dobio donaciju u vidu maski, od čega će deo podeliti zaposlenima, a deo će staviti na portirnicu da studenti koji su zaboravili da ponesu masku mogu tu da je uzmu.

Kako je za Tanjug rekao dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović, zgrada tog fakulteta je dezinfikovana u celosti, a svakodnevno se vrši hemijsko čišćenje gelendera, kancelarija gde boravi veći broj ljudi… Postavljene su dezobarijere, kamere za merenje temperature kao jedna vrsta preventive ako se slučajno uoči da je neko možda nosilac virusa, liftovi nefunkcionišu kako ne bi došlo do okupljanja većeg broja ljudi na malom prostoru, a laboratorijske vežbe na modulima gde su grupe veće biće održavane u više grupa. “Imamo module gde je broj studenata manji i tu nemamo nikakvih problema, ali imamo i module gde je interesovanje studenata veće i tu će profesori organizovati rad u nekoliko grupa kako bismo ispoštovali preporuku fizičke distance”, kazao je Mitrović.

Studenti se vraćaju po rasporedu koji su katedre napravile jer svaka katedra i modul je, kako kaže dekan Mašinskog fakulteta, priča za sebe. Kako je rekao Mitrović, većina studenata tog fakulteta ima obaveze, ali ne svakodnevno. “Većina studenata ima obaveze, ali ne svakodnevno i mi smo koristeći sajt našeg fakulteta zamolili i studente i profesore i nenastavno osoblje da sve obaveze koje mogu da obave kod kuće rade tako, kako bi koncentracija ljudi na fakultetu bila manja”, kazao je Mitrović. Plan je i da se kada krene ispitni rok u junu, nakon obavljenog prvog ispita, u pauzi od sat vremena, sve učinioce u kojima se obavljaju ispiti dezinfikuju i da već sledeći ispit počne u ponovo dezinfikovanoj učionici.

Mitrović podseća da je vanredno stanje u zemlji uvedeno 15. marta, a da su oni već 16. održali sastanak sa šefovima katedri, rukovodstvom studenata i dogovorili se da od 17. marta krenu sa radom koristeći različite platforme. “Nastava nije prekidana, završena je na najbolji način, a pod tim mislim na predavanja i auditivne vežbe. Ono što nije bilo završeno, jesu laboratorijske vežbe, neke katedre su čak i to organizovale kao snimanje, ali bez mogućnosti neposrednog merenja, zapisivanja rezultata i to će se uraditi u ove tri nedelje”, kazao je Mitrović.ž  Navodi da im je cilj da vreme iskoriste i da sve ono što studenti nisu mogli da urade u prethodna dva meseca sada nadoknade i zajedno se pripreme za junski rok.

Oni studenti koji ne budu položili sve ispite u junu, imaće odmah još jednu šansu da to učine u julu, a u međuvremenu će biti održan i prijemni ispit za novu generaciju brucoša. Biće organizovan i septembarski i oktobarski rok, a ako se ukaže potreba, kako navodi Mitrović, može se razgovarati i o “oktobru 2”, kao što je organizovan i prošle godine.

Najkasnije za dve sedmice Naučno-tehnološki park u Nišu

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, obišla je u utorak, u pratnji ministra prosvete, Mladena Šarčevića i ministra bez portfelja, zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Nenada Popovića, Naučno – tehnološki park u Beogradu, gde je Fond za inovacionu delatnost Srbije predstavio 12 inovativnih projekata koji su pobedili na javnom pozivu objavljenom sredinom marta ove godine, a namenjenom suzbijanju posledica nastalih pandemijom COVID 19. Za ove projekte odobreno je 53 miliona dinara.

Zahvaljujući javnom pozivu počela je proizvodnja i upotreba raznih medicinskih sredstava, kao što su zaštitne maske sa zamenskim filterima, viziri, dezinfekcioni tuneli i kabine, kontrolni i termalni pultovi za dezinfekciju i merenje temperature, proizvodi za dezinfekciju prostora i predmeta, višekratna zaštitna odela. Srbija je zahvaljujući ovome proizvela i prvi respirator, čiji peti prototip trenutno prolazi testiranje sertifikacione komisije, kaže Vladimir Nešić, šef hardverskog odeljenja IMP Automatike, koja je u saradnji sa kompanijom Smart Research proizvela ovaj uređaj za mehaničku ventilaciju pacijenata. “To su standardni invazivni i neinvazivni respiratori, oba tipa smo podržali, bazirani su na proporcionalnim ventilima. To je poslednja generacija mehaničkih ventilatora i može da stane u red najbrendiranijih marki”, ističe Nešić.

Plan je da se ovaj respirator, uz čitavu paletu medicinskih uređaja, nađe na domaćem, ali i svetskom tržištu. Premijerka Ana Brnabić je rekla da je Srbija, zahvaljujući ovim projektima, tokom krize sa kojom se ceo svet suočava, pokazala koliko možemo da budemo konkurentni, kada ulažemo u prave stvari i imamo viziju. Krajem prošle godine uložena su značajna sredstva u opremanje tri savremene laboratorije. “U saradnji, kao što je i Dubravka rekla, sa Evropskom investicionom bankom (EIB), mi smo uložili 420 hiljada evra u ovu opremu za Naučno – tehnološki park Beograd, tokom 2019. godine i ona je isporučena krajem decembra 2019. i iskorišćena je na način na koji mi nismo ni mislili da će biti iskorišćena, ali zaista na pravi način, da pomogne našem zdravstvenom sistemu”, kaže premijerka.

Premijerka Brnabić je rekla da su inovativne delatnosti jedna od ključnih karika za brz ekonomski oporavak Srbije, podsetivši da je izvozna stopa Srbije za prva dva meseca ove godine skočila za 22,2 odsto u odnosu na prošlogodišnju, dok se suficit povećao za 34 odsto. Brnabić najavila je otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu u narednih nekoliko dana, najkasnije za dve nedelje, navodeći da će država nastaviti da ulaže u taj sektor. Ana Brnabić, istakla je da je Srbija u vreme krize pokazala da može sve sama da proizvede i da bude konkurentna. “U Galenici sam na promociji hlorokina koji se proizvodi u Srbiji rekla da se u krizi video sav potencijal, kreativnost, znanje, inovacije i talenat i mislim da nas je to sve učinilo ponosnim. U međuvremenu smo proizveli i prvi srpski respirator. Tokom krize s kojom smo se suočili pokazali smo koliko možemo da budemo konkurentni”, istakla je premijerka.

Ona je dodala da je Srbija imala jednu od najmanjih stopa smrtnosti od kovida 19, a paralelno s tim je uspela da proizvede sve što je potrebno da se izbori sa epidemijom, ukazujući da je važno da se ulaže u prave stvari, viziju, kreativnost i inovatore.       https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=p0-YBTVzJ_U&feature=emb_logo

U junu posao za još stotinak najboljih diplomca medicine

Tokom vanrednog stanja, zbog epidemije virusa korona, zaposleno je 4.500 zdravstvenih radnika, od toga 1.500 lekara, kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodaje da će u junu biti zaposleno još stotinak najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i više od 200 medicinskih sestara sa najboljim rezultatom tokom školovanja. On je za Tanjug rekao da je program zapošljavanja najboljih diplomaca počeo 2018. godine od kada se na svakih šest meseci primaju najbolji svršene studente koju u indeksima imaju najviše ocene – 9 i 10, kao i medicinske sestre i tehniče s najboljim rezultatom tokom školovanja. Do sada smo u četitri akcije zaposlili 400 lekara i 500 medicinskih sestara. To ćemo nastaviti i dalje već početkom juna, naveo je Lončar. On je naglasio da je u toku procedura s medicinskim fakultetima da se zaposle najbolji diplomci “na kojima treba da ostane zdravstveni sistem”. Fakulteti nam još dostavljaju podatke, ali sigurno će biti zaposleno stotinak lekara i više od 200 medicinskih sestara i tehničara, naveo je on.

Janković: “Kavasaki sindrom” redak, veza sa Kovid-19 upitna

Imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković kaže da u Srbiji, do sada, nije utvrđeno da je neko dete imalo korona virus i “Kavasakijev sindrom”. Upitan za pojavu “Kavasakijevog sindroma” kod oko 200 dece u Evropi, a koji se dovodi u vezu sa oboljenjem Kovid-19, Janković je rekao da ta uzročno-posledična veza nije sa sigurnošću utvrđena. “Široka lepeza virusa može da bude okidač za tu reakciju, to je gotovo uvek neki virus. Da li može i SARS-Kov-2 da bude okidač, nema čvrstih dokaza. U Srbiji nismo imali nijedan slučaj da je bilo povezano, ni vremenski, da neko dete ima Kovid-19 i Kavasakijev sindrom”, rekao je Janković.

On je istakao da srpski pedijatri znaju za taj sindrom i da su imali takve pacijente, ali ne vezano za kovid-19. Janković je objasnio da je posredi veoma redak sindrom, koji prati snažna zapaljenska reakcija, koja se ispoljava kod deteta koje ima određenu genetsku predispoziciju. “U svakom slučaju je veoma redak sindrom. Simptomi su visoka temperatura i drugi slični kod zapaljenskih reakcija i ako se ne leči, postoji opasnost da dođe do oštećenja srca. To naravno može da se spreči terapijom”, istakao je Janković.

Vremeplov: Usvojen I deo Dušanovog zakonika

Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je na današnji dan  21. maja 1349. godine prvi deo (135. članova) Dušanovog zakonika, odnosno “Zakonik blagovernago cara Stefana”, kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja države.

Zakonik je 31, avgusta 1354. dopunjen (do 201. čl.) na Državnom saboru u Seru. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava. Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu. Zakonik proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on suprotan vladarevoj volji.

Sačuvano je 25 prepisa, ne i original pisan na starosrpskom jeziku. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada se nalazi u Moskvi).

Vremeplov: Umrla Džejn Adams

Američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams umrla je na današnji dan  21. maja 1935. godine. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931,  bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

Vremeplov: Umro Tomazo Kampanela

Na današnji dan  21. maja 1639.  godine umro je  italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, jedan od rodonačelnika utopijske filozofije, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu “Država sunca”, napisanom po uzoru na Platona i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti ostvarenja Platonovog ideala.

Vremeplov: Rođen Direr

  Nemački slikar i bakrorezac Albreht Direr rođen je na današnji dan 21. maja  1471. godine. Bio je jedan od najvećih renesansnih majstora. Minuciozan u radu, bio je obdaren i velikom maštom. Realizam i misticizam kod njega ponekad idu uporedo. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, u kojima je posebno izražen precizan crtež (“Apokalipsa”, “Velika muka”, “Bogorodičin život”). Rado je crtao prirodu, a radio je i akverele. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najviše živeo u Nirnbergu. Dela: “Četiri apostola”, “Sveta Trojica”, “Bogorodica u ružičnjaku”, “Portret Holcšuera”.

Vremeplov: Rođen Saharov

Ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975,  rođen je 21. maja1921 godine. Kao nepomirljivi protivnik režima Leonida Brežnjeva, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986. Tvorac je sovjetske hidrogenske bombe, ali se kasnije žestoko protivio nuklearnom naoružavanju.

Vremeplov: Umro Hugo de Fris

Na današnji dan 21. maja 1935. godine umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike. Prema njegovoj mutacionoj teoriji evolucije – nasuprot učenju Čarlsa Darvina – nove vrste nastaju naglom genetičkom promenom – mutacijom. Dela: “Teorija mutacije”, “Vrste i varijeteti, njihovo mutaciono poreklo”.

Kad su gorele diplome

Piše: Mehmed Slezović*

Moram priznati da sam dugo stao zamišljen i upitan pred gestom mlade žene koja je pred Skupštinom Srbije spalila svoje diplome.  Šta danas, u našoj ukupnoj situaciji, moralnoj, političkoj, ekonomskoj, znači ovakav gest? Kako se sve može iščitavati, čime je pokrenut, šta će izazvati, kakve posledice? Ćutnju! Indolentnost! Moralnu i političku osudu, salve odobravanja, podršku! Da li je to egzibicionizam, moralni i politički protest, umetnički konceptualni performans, čin plaćenog provokatora, deo osmišljene političke kampanje? Ili prosto – trenutak nepodnošljive istine koja nam je bačena u oči. Zaista moglo bi se teoretisati nadugo i naširoko.

Prisetio sam se Bodrijarovog teksta o stanju Univerziteta danas, obrazovanja koje postaje neadekvatno do stava da će se diplome štancovati kao petrodolari. Iz svakodnevne prakse profesora i roditelja mogao sam da pratim kako izgleda studij u zemlji kako u inostranstvu, kako na privatnim, kako na državnim univerzitetima i to su relativno poznate stvari. Ali ono što je takođe postalo poznato je da malo diploma pomaže zaposlenju bez političkog angažmana i vezanosti za političke stranke.

Diploma je tek sporedna stvar koja se može i kupiti. Niti je vrednovan uspeh i znanje niti validnost diplome. Sve je u politici, vezi, kupovini i korupciji. I mladi ljudi odlaze. Pokazuje se da je najveći deo tih diploma dobra preporuka u svetu. Da ti mladi ljudi pokazuju uspeh, da napreduju, ostvaruju izuzetne rezultate. Da, zaista, zašto nama ne treba pamet, znanje, obrazovanje? Zašto je politička stranka zamenila svojom logikom sve institucije i vrednosna merila jednog društva? Zar je ta šakica vlasti sve? Šta je to što može da izvuče jedno društvo iz kaljuge u koju je upalo sem znanja i morala? Ali ,,morala je puno i međusobno se razlikuju“, prisećam se reči velikog književnika, a znanje bez odgovarajućeg morala može biti u službi zla.

Neki ovih dana štrajkuju glađu ispred Skupštine kako bi skrenuli pažnju. Ima primera da su se ljudi samospaljivali iz protesta. Ali onaj koji spaljuje diplomu ipak spaljuje samo papir koji je izgubio svaku vrednost kao što su i indulgencije koje je prodavala katolička crkva, ukazivale na gubitak vrednosti kad je Bog bio izložen inflaciji. Ipak se nakon toga pojavila Reformacija, novi pokret koji je zatresao Evropu i verujući svet.

Ova mlada gospođa je samo na umetnički konceptualan način, znači savremen i savremenom čoveku razumljiv, progovorila o starom problemu. Ali, upravo obrazovanje i znanje koje je dobila na našim još uvek u većini verujem dobrim školama, samo je potvrđeno ovim gestom. Jer, prisećam se Kjerkegora, koji govori o obrazovanju kao nekom kursu kroz koji upoznajemo sebe i ostvarujemo sebe.

Jer, orvelijanska fraza ,,Neznanje je moć“, nikad zapravo neće biti istina pred činjenicom da – ZNANJE je moć. Kocka je bačena. Koncentrični krugovi valova koji je izazvao ovaj gest neće se smanjivati. Upamtite, znanje je moć i ono će pobediti. Znanje je takođe moral, a moral svest i znanje o dobru. Sve što se stoga dalje bude dešavalo, pre svega, govoriće o nama kao društvu, akademskoj zajednici, političkoj svesti i nadasve našem izboru. Plamen koji je buknuo sa ovih diploma, svetlost je koja mora probuditi naše usnule oči.

*akademski slikar i univerzitetski profesor

Slučaj male Nore tapka u mestu

Fondacija “Tijana Jurić” prati slučaj otmice male Eleonore Arežine (9). Devojčicu je od majke Miroslave Babić iz Subotice oteo bivši muž i ona od novembra 2017. godine ne zna gde joj je dete. Mesecima sve tapka u mestu, kako kažu, iz nepoznatih razloga. – Nekoliko puta smo apelovali na Ministarstvo unutrašnjih poslova da nam kažu dokle se stiglo sa slučajem male Nore jer devojčica još uvek nije na Interpolovoj žutoj poternici iako smo dobili obećanje, iako su sve sudske presude u zemlji i inostranstvu na strani majke, ne znamo razlog. Nadam se iskreno da to neće još dugo trajati jer bukvalno je svaki minut bitan da se devojčica pronađe i da se bar pokrene pitanje potrage za tim detetom. Majka je na izmaku snage. Očekujemo da država pomogne u zaštiti deteta – kaže Jurić. Jurić i majka male Nore dobili su obećanja od državne sekretarke Biljana Popović Ivković i ministra lično da će uraditi sve što je u njihovoj moći. Međutim, iako se majka posle sastanka, obraćala i pismeno, nije dobila još uvek odgovor.

Oksford: Obećavajući nalazi o vakcini protiv korone

Vakcina protiv korona virusa koju su razvili naučnici sa Univerziteta Oksford i ispitivali ih na šest majmuna, donela je obećavajuće nalaze koji su doveli do početka ispitivanja na ljudima krajem prošlog meseca, preneli su američki i britanski istraživači. Prošlog meseca britanski proizvođač lekova “AstraZeneca” saopštio je da se udružio sa istraživačima iz Okfordske grupe za vakcinu i Institutom Džener koji razvijaju vakcinu, preneo je Rojters. Prema izveštaju, neki od majmuna koji su dobili jednu vakcinu razvili su antitela protiv virusa u roku od 14 dana, a sva zaštitna antitela u roku 28 dana, pre nego što su bili izloženi velikim dozama virusa. Nakon izlaganju, vakcina je sprečila oštećenje pluća, ali je virus ostao aktivan u nosu.

Stefen Evans, profesor farmakoepidemiologije na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, izjavio je da su podaci na majmunima definitivno dobra vest. Iako je uspeh delovanja vakcine na majmunima ključan korak, mnoge vakcine koje štite majmune u laboratorijama ne uspevaju da zaštite ljude. Evans je rekao da je jedan ključni nalaz bio posebno umirujući, a to je da nije bilo dokaza o pojačanoj imunološkoj bolesti, kod koje se dešava da umesto da štiti od virusa, vakcina zapravo čini bolest još gorom. “To je bila definitivna teorijska briga vezana za vakcinu protiv SARS-CoV-2 i to što nema dokaza za to u ovoj studiji je veoma ohrabrujuće”, rekao je Evans. Prošlog meseca britanski naučnici počeli su da daju vakcinu ljudima volonterima, do 13. maja 1.000 ljudi je primilo vakcinu.

About the Author

admin