Joksimović: Novi ciklus IPA projekata  (IPA III 2021-2027)

Ministarka za evropske integracije i Nacionalni IPA koordinator i koordinator donatorske i razvojne pomoći Jadranka Joksimović uputila je zvanično obaveštenje nadležnim ministarstvima i institucijama, čime je počeo proces izrade IPA programa za 2021. i 2022. godinu, a koji će biti finansirani iz novog instrumenta podrške EU za period 2021-2027. – Instrument za pretpristupnu pomoć III (IPA III). Ministarstvo za evropske integracije (MEI) će kao institucija zadužena za koordinaciju programiranja IPA pomoći u saradnji sa nadležnim institucijama identifikovati preliminarnu listi prioritetnih projekata koji će do kraja juna biti predloženi Evropskoj komisiji (EK) za finansiranje iz IPA budžeta za 2021. i 2022. godinu, izjavila je Joksimović.

Joksimović je naglasila da prema predlogu EK, Evropska unija bi trebalo da iz ovog instrumenta do 2027. godine obezbedi bespovratnu pomoć za Zapadni Balkan i Tursku u iznosu od 14.5 milijardi evra koje će biti iskorišćene za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija. Kako je istakla, kroz projekte iz oblasti reforme javne uprave, vladavine prava, konkurentnosti, poljoprivrede, obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, energetike, saobraćaja i zaštite životne sredine, Republika Srbija će se aktivno pripremati – s jedne strane za dodatno jačanje kapaciteta na lokalnom nivou kao pripreme za mnogo veća sredstva iz strukturnih fondova EU onda kada postanemo članica.

S druge strane, projekti koji budu izabrani i sprovođeni u narednim godinama značajno će povećati uravnoteženiji regionalni razvoj Srbije, podstaći lokalni ekonomski razvoj, doneti nova radna mesta, održivu socio-ekonomsku politiku kroz nove načine i oblasti ekonomije zasnovane na znanju, zaštiti životne sredine, digitalizaciji i pametnom rastu, navela je ona. “Sve ovo pokazuje da je i do sada Srbija, kao zemlja u pristupnom procesu, pokazala značajne kapacitete za sprovođenje projekata finansiranih iz bespovratnih sredstava EU, ali i za učešće u brojnim zajedničkim sektorskim politikama EU. Evropske integracije nisu samo strateški prioritet već su i deo domaće razvojne strategije, a EU naš stalni i sistemski partner”, rekla je Joksimović.

Od oportuniteta pola milijarde dinara

Ukupan iznos sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja – oportuniteta, ove godine iznosi 500 miliona dinara. Ova sredstva će nakon neophodnih procedura, kao i prethodnih godina, biti dodeljena projektima od najvećeg javnog interesa u oblasti socijalne politike, zdravstva, prosvete, kulture, humanitarnog rada, navodi se na sajtu Ministarstva pravde. Komisija za dodelu sredstava nastavila je sa radom, nakon što je u Srbiji ukinuto vanredno stanje, kao i sa otvaranjem pristiglih ponuda na Javni konkurs.

Komisiju čine predstavnici relevantnih institucija – tužilaštva, ministarstava zdravlja, prosvete i pravde, sa ciljem izbora projekata za dodelu sredstava. Ministarstvo pravde je do sada sprovelo četiri Javna konkursa za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu oportuniteta, a ukupno na svim konkursima 2016, 2017, 2018. i 2019. godine dodeljeno je više od 1,6 milijardi dinara. Oportunitetom se prikupljaju sredstva tako što tužilaštvo donese odluku da odloži krivično gonjenje za laka krivična dela uz obavezu okrivljenog da uplati određenu svotu novca.

Isplata studentskih stipendija i kredita

Isplata studentskih stipendija i kredita, u okviru Sektora za učenički i studentski standard Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, počela je u četvrtak 21. maja. Studentima se isplaćuju osma i deveta mesečna rata stipendija i kredita, a mesečni iznos je 8.400 dinara. Za izuzetno nadarene studente biće isplaćena deseta i jedanaesta mesečna rata. Mesečni iznos studentske stipendije za studente osnovnih i master studija je 24.000 dinara, a 30.000 dinara za studente doktorskih studija.

Isplata osme, devete, desete, jedanaeste i dvanaeste mesečne rate stipendija za studente nedostajućih zanimanja, počela je takođe juče. Mesečni iznos stipendije za studente koji pohađaju studije za nedostajuća zanimanja je 12.000 dinara, dodaje se u saopštenju.

Nije vreme za ispite

Piše: Dragana Pavlović Stanković*

Povodom pisma mr Aleksandra Josimovića iz Beograda od 7. maja, imam potrebu da u potpunosti podržim stav o nedostatku uslova za održavanje matura i prijemnih ispita ove godine. Kao majka jedne maturantkinje, sa pažnjom pratim sve zvanične izjave ministra prosvete na ovu temu i ne prestajem da se pitam zar nije prevlika sramota neprestano dovoditi u pitanje postojeći sistem ocenjivanja u školama, jer ako mislimo da je pogrešan, zašto ga tolerišemo i negujemo? Ako već otvoreno sumnjamo u korektnost istog, to je onda primer loše prakse resornog ministarstva. Da paradoks bude veći, upravo to ministarstvo nipodoštava sopstveno vrednovanje učenika tokom školovanja. Sumnjamo u škole iz unutrašnjosti, pravimo razlike između pojedinih beogradskih opština…

Dolazimo do toga da ocena i nije baš uvek merilo znanja, jer ako jeste, zar taj do sada ostvareni uspeh nije dovoljan kriterijum za rangiranje dece prilikom upisa u željenu školu? I kako onda nekoliko sati testiranja u uslovima velikog stresa može da bude relevantnije od procene nastavnika ili profesora koji poznaje dete i godinama prati i ocenjuje njegov rad i zalaganje?

Mnogo je ljudi koji su u protekla dva mesece imali više nego obično slobodnog vremena, ali koliko je realno onih koji su to vreme iskoristili da urade sve ono od obaveza što inače ne stižu? Isto je i sa decom. Nije u pitanju dovoljno vremena da se spremi prijemni ispit, već i atmosfera u porodici i društvu, a strah, neizvesnost i izolacija svakako nisu povoljan kontekst.

Ovih dana mogli smo na društvenim mrežama da pročitamo pismo ministra zdravlja Norveške upućeno njihovim tinejdžerima. Prepuno je emocija, razumevanja, simpatije i podrške. Neprestano zaboravljamo koliko su adolescenti fragilna i vulnerabilna populacija. Iza njihovog buntovništa i prkosa obično se krije strah. U vremenu u kome je i nama samima toliko toga novog i nepoznatog, možemo ih barem poštedeti stresa u stvarima kojie zavise od nas.

*Beograd

Ponovo otvorena šalter sala Radosnog detinjstva, obavezne zaštitne maske

Šalter sala Radosnog detinjstva u Pavla Simića 9, ponedeljka, 18. maja je počela sa radom. Radno vreme šalter sale je od 8 do 14 časova radnim danima, a sredom od 8 do 17 časova. “Roditelji mogu da predaju dokumentaciju za konkurs za upis dece i lično, a roditelji koji nisu izmirili svoja dugovanja, sada mogu da izvrše uplate na šalteru ustanove”, navode u Radosnom detinjstvu. Obavezno je nošenje maski prilikom dolaska na šalter.

Počeo upis dece i u vrtićima u Senti

Počeo je upis dece i u vrtićima u Senti. Najmlađi, uzrasta do četiri godine, boraviće u posebnoj zgradi, saopšteno nam je u Predškolskoj ustanovi “Snežana”. U vrtiću “Bela rada”, početkom sledeće sedmice, biće smeštena jaslena i mlađa grupa mališana. Trenutno ovde borave samo deca uzrasta od četiri do šest godina, kaže pomoćnik direktora Angela Tokodi. “Deca su u posebnim prostorijama, po petoro šestoro, jer za sada nemamo puno dece, 15 do 20 njih koji su sada kod nas na čuvanju… Očekujemo još one koji su se javili, njih oko deset, oni bi išli u jaslenu grupu i u mlađu grupu, to je do 4 godine”, dodaje ona.

U Predškolskoj ustanovi “Snežana” primenjuju se sve propisane mere prevencije širenja epidemije virusa korona. “Izmeri se temperatura, pregledamo sve papire, ako dolazi novo dete. Njega preuzima vaspitač i vodi ga u grupicu. Imamo deset soba u tom objektu i po šestoro, sedmoro dece je u jednoj sobi sa troje vaspitača”, kaže Tokodi. Predškolska ustanova Snežana ima deset objekata, šest u Senti i četiri u okolnim mestima.         https://www.youtube.com/watch?v=rWiM-0xq0Q8&feature=emb_logo

Izložba SULUV i studenata AUNS “Dokument iz izolacije”

Izložba više slikara članova Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine i studenata  AUNS-a   “Dokument iz izolacije” u Galeriji SULUV u Novom Sadu je otvorena za posetioce od juče  i trajaće do petka, 5. juna 2020.  Zbog mera Vlade povodom sprečavanja daljeg širenja zaraze virusom COVID-19, otvaranja izložbi i okupljanja u većem broju su još uvek zabranjena. Radno vreme Galerije je od utorka do petka, dvokratno od 10 do 14 i od 16 do 20 časova. Ponedeljkom i vikendom Galerija ne radi.. Nakon vanrednog stanja, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine se vraća redovnim aktivnostima koje su ove godine posvećene obeležavanju 50 godina rada Galerije i jubileja 75 godina postojanja Udruženja.

Udruženje je u okviru Programa saradnje i novih umetničkih praksi pozvalo sve aktivne članove i studente Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu, da svojim radom uzmu učešće u izložbi na temu Dokument iz izolacije. SULUV dejstvuje u skladu sa aktuelnom krizom, a ovom izložbom skreće se pažnja na primarne vrednosti, razumevanje prava na rad i stvaralaštvo, što pripada korpusu osnovnih načela našeg Udruženja. Izložba problematizuje poziciju umetnika i umetničkog stvaralaštva u periodu izolacije. Polazište teme Dokument iz izolacije sublimira osnov egzistencije i potrebu za radom i stvaranjem, bez obzira na kapital, nasleđe, status… na osnovu prava na opredeljenje – biti i delovati kao umetnik.

U ovom specifičnom kriznom periodu, u periodu izolacije, u širokom spektru aktuelnih društvenih fenomena, nametnuo se veliki broj tema koje govore o opštoj potrebi razumevanja relacije društva i umetnosti kao i različite karaktere ovih integracija. U novim okolnostima, mnogi aspekti ovih relacija postali su samo vidljiviji. Ovom izložbom umetnici žele da istaknu individualna iskustva i moguće aspekte sagledavanja iz perioda izolacije, koji su poslužili kao osnov ikonografiji, ciljno ili besciljno, ostvarenoj i/ili neostvarenoj reakciji. Svi zainteresovani su podelili svoja iskustva, stavove i komentare na aktuelnu situaciju i period izolacije.

Devojčica (9) mlada filantropkinja za 2019.

            Devetogodišnja Matea Balani (Matea Ballani) iz Zrenjanina je dobitnica vrednog priznanja koje dodeljuje Fondacija „Trag“. Matea je na konkursu „Virtus“ dobila specijalnu nagradu za mladu filantropkinju za 2019. godinu. Ona je do ovog priznanja došla zahvaljujući tome što je aktivno uključena u humanitarne akcije. U obrazloženju odluke se navodi da je Matea tokom protekle godine organizovala i sprovela akciju obnove ormara na Odeljenju za pedijatriju. Prikupljala je i donirala PET ambalažu lokalnom azilu za životinje, a drugu godinu zaredom organizovala je i humanitarni rođendan u okviru koga je prikupljeno više od 50.000 dinara, kao i veća količina robe u vidu odevnih predmeta i školskog pribora. Matea je sav prikupljeni novac i poklone donirala deci bez roditeljskog staranja smeštenoj u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, a organizaciji svih filantropskih akcija u 2019. godini posvetila je više od 60 volonterskih sati. – Za rođendan uvek dobijem puno poklona od drugarica i drugova, a znam da mnoga deca nemaju to što imam ja. Tako sam odlučila da za svoj osmi rođendan, koji inače slavim 18. jula, umesto poklona, od drugara prikupim novac koji će biti upotrebljen za nešto korisno. Svi moji drugari su se složili i od novca sa tog rođendana kupljen je logopedski set za Dečji dispanzer. Za deveti rođendan, drugari su donosili igračke koje smo prosledili Dečjem selu u Sremskoj Kamenici. A i na rođendan sam pozvala decu iz ovog sela. Svi smo se lepo družili, proveli, a onda sam i ja njih posetila u Sremskoj Kamenici, jer su me zvanično proglasili za svog prijatelja – priča Matea Balani za „Dnevnik“.

Na pitanje, kako se oseća kad poklanja, Matea odgovara – presrećno. -Mnogo sam srećnija kad poklonim, nego kad ja nešto dobijem. Ipak, srećna sam što sam dobila ovu nagradu – kaže Matea. Matea je, inače, učenica četvrtog razreda osnovne škole u Mužlji. Sada nastavu prati na daljinu. Kaže, nije joj teško uopšte. Voli da se druži sa drugaricama i drugovima i da se igra, što je, kako sama kaže, normalno. – Moji roditelji i ja stalno organizujemo nešto kako bi se bolje upoznala deca koja pohađaju nastavu na mađarskom i na srpskom. Ne znam šta ću sad za deseti rođendan, koji ću slaviti za dva meseca, ali već imam neke planove. Sigurna sam da će opet biti i lepo i humano – ističe Matea.

VŠMPK donirala karlovačku Bogosloviju

Značajan deo nameštaja i opreme Visoke škole strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije (MPK), koja je lane preseljena u Novi Sad, ta visokoobrazovna ustanova poklonila je Karlovačkoj bogosloviji. Vredan poklon, koji obuhvata, između ostalog, više od stotinu različitih stolica, kompletan mali kabinet s 30 stolica i devet klupa, deset kompjuterskih i nekoliko drugih stolova, dva kompleta za video-bim, police, vitrine, držače za zvučnike, prenet je juče u Bogosloviju, u prisustvu osnivača i sadašnjeg predsednika Saveta Visoke strukovne škole Dušana Ristića, nekadašnjeg direktora prof. dr Miladina Kalinića i v. d. rektora Bogoslovije „Sveti Arsenije” protojereja mr Jovana Milanovića. Osim toga, darodavac je voljan da pokloni Bogosloviji i deo školske biblioteke, što će nakon odabira naslova koji su potrebni MPK-u, biti najverovatnije uskoro i realizovano.

U Karlovačkoj bogosloviji, u kojoj, inače, postoji potreba za obnavljanjem školskog inventara i učila, taj dar s radošću je prihvaćen. – Gospodin Dušan Ristić je svojevremeno prilikom jednog razgovora spomenuo mogućnost preseljenja škole u Novi Sad i tada je nagovešteno da bi, s obzirom na to da je mobilijar novijeg datuma, mogao da ga pokloni Bogosloviji – rekao je v. d. rektora Jovan Milanović. – Kasnije je on tu ideju potvrdio i iskazao volju da izađe u susret našoj školi, pre svega u kontekstu velikog jublija – 225 godina postojanja Bogoslovije i činjenice da je, kako je on to rekao, to škola od velikog značaja, i identitetski bitna za narod i za crkvu. Po Milanovićevim rečima, veliki deo nameštaja biće iskorišćen za opremanje kompjuterske sale i učionica i protorija u kojima se realizuju  različite sekcije. – Zahvaljujući tom daru, učinićemo naš prostor lepšim i prijatnijim za boravak i rad. Veoma smo zahvalni Dušanu Ristiću na poklonu i pomoći najstarijoj bogoslovskoj kući kod Srba – istakao je Milanović.

Kako saznajemo od Dušana Ristića, Visoka škole strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, koja je prvobitno otvorena u Novom Sadu, a po kupovini nekadašnje upravne zgrade karlovačke ciglane ili špitalja iz 18. veka, počela da radi u Karlovcima 2004. godine, sada ponovo radi u najvećem gradu Vojvodine zbog toga što je broj studenata opao. – Škola je vrlo uspešno radila do 2012/13. i onda je broj studenata naglo počeo da pada, kao i na drugim privatnim fakultetima – objasnio je  Ristić. – Savetovali su nas, i mi smo rešili da školu prebacimo ponovo u Novi Sad. Zakupili smo prostor u Ulici Modene 5 i ona sada tamo funkcioniše. Ovaj objekat sada prodajemo. Najpogodniji je za obrazovanje, jer je prilagođen za obavljanje nastave. Pogodan je za starački dom, mogao bi biti i mali hotel, ali i bolnica, i možda bi to bilo najbolje rešenje, pošto je to zgrada najpre i bila.

Pokrenuta “Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana”

Veće za regionalnu saradnju pokrenulo je projekat “Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana” sa ciljem da se mladi angažuju i uključe u proces donošenja odluka i da im se pomogne da pronađu odgovarajući posao. Projekat bi trebalo, navodi se u saopštenju RCC, da se bave pitanjima zajedničkim za sve mlade ljude sa Zapadnog Balkana, poput zaposlenja, preduzetništva, obrazovanja.

Kako se navodi, projekat je pokrenut jer Zapadni Balkan ima “šokantne” činjenice o mladima – od odlaska kvalifikovane radne snage do migracije radnika, neusklađenosti diploma sa tržištem rada do predrasuda ili izuzetno visoke stope nezaposlenosti. “Ovo nije vanredno. Vanredno će biti kada u svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, vlade, uprave i omladinske organizacije zajedno pokušaju da pomognu ovoj generaciji da pronađe odgovarajući posao i zadrže ih kod kuće. Vreme je za promenu i prilagođavanje zahtevima modernog doba i mladi ljudi trebaju da preuzmu vođstvo”, navodi se u saopštenju.

RCC dodaje da mora konačno da se promeni težište sa politike koja mlade ljude tera iz regiona na politiku koja uključuje mlade ljude, sluša šta imaju da kažu i poštuje njihov glas. Projekat “Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana” trajaće tri godine i finansira ga EU sa 1,5 miliona evra.

FMK briše granice između tradicionalnih akademskih disciplina

Beogradski Fakultet  za medije i komunikacije je savremena škola kritičkog mišljenja u domenu društvenih nauka i umetnosti koja povezuje teoriju i praksu, i studente  stimuliše  da razviju ličnu  kreativnosti.  Smatramo da obrazovanje treba da  osposobi mlade ljude  da  aktivno učestvuju u oblikovanju društva. Kroz programe Digitalnog marketinga, Medija i komunikacija, studenti razvijaju kritičko mišljenje, razumevanje prirode i funkcionisanja digitalnog sveta i interpretiraju i stvaraju inovativan medijski sadržaj; kroz program Psihologije istražuju procese koji oblikuju  ličnost, dok na Departmanu za socijalni rad  studenti uče kako da očuvaju temeljne vrednosti naše zajednice čiju prošlost proučavamo da bismo oblikovali budućnost kroz artikulisanje novih ideja na departmanima za Studije politike i humanistike; na studijama Digitalnih umetnosti kroz sliku, forme i zvuke studenti zamišljaju, sagledaju i oblikuju nove stvari i nove stvarnosti. I najzad, budući da živimo u svetu slika, nastojimo da uvedemo nove standarde u proizvodnji i realizaciji televizijskih serija, na istoimenom novom studijskom program, a  program Kreativnih industrija sažima odgovore na dominantne fenomene ovog vremena.

Fakultet briše granice između tradicionalnih akademskih disciplina kao što su psihologija, sociologija, filozofija i spajamo tradicionalne akademske veštine sa praktičnim radom. Kroz izborne predmete studenti prilagođavaju kurikulume svojim interesovanjima i mogu da kombinuju različite discipline kao što su: psihologija i film, grafički dizajn i komunikacije, politika i istraživačko novinarstvo, fotografija i odnosi s javnošću, storytelling i načini argumentacije – zato što kreativnost znači uvođenje interdisciplinarnosti (kod starih Grka techne označava u isti mah umetnost i tehnologiju). Program doktorskih studija predstavlja svojevrsno interdisciplinarno i transdisciplinarno kretanje kroz znanje. Moto naših studenata je autentičnost, kreativnost, otvorenost, transparentnost, društvena solidarnost i želja za pravednijim i slobodnijim svetom. Jezik, odnosno forme diskursa, imaju bitnog udela u tome kako mislimo, kako vidimo svet i kako na njega odgovaramo. Otuda potreba  da se na konstantne izazove vremena  odgovori  kroz fleksibilne i inovativne programe. Naš obrazovni cilj je da studenti razviju kritički duh, smisao za kompleksnost, za analoško mišljenje i slobodnu asocijaciju ideja i slika.

Studentkinja iz Užica „osvojila“ društvene mreže

Dva video-snimka u kojima Užičanka Nađa Đoković, stihovima na Mocartovu muziku, šaljivim narativom peva o sopstvenim  iskustvima i frustracijama tokom karantina, zbog epidemije korona virusa, postali su viralni  Poput tog virusa koji je zahvatio planetu, njeni snimci se šire internetom. Do sada je njima „inficirano“ više od 1.200.000 ljudi u Srbiji, regionu i na drugim meridijanima, a ponude za intervjue stizale su čak iz Toronta. „Sjajno! Ako te tuži Mocart, ima da ti obezbedimo najbolju moguću odbranu“. „Nadam se, iskreno, da će šljam i polusvet uskoro nestati sa Jutjuba i da će nam deca, kao i mi, više uživati u ovakvim genijalnim stvaranjima. Svaka čast, mlada damo“. „Bravo, sledeća pesma da bude mnogo žešća. Isprozivaj ovu kriminalnu vlast. Možeš ti to“…. To su samo neke od reakcija na njene video snimke na društvenim mrežama.

Nađa je studentkinja četvrte godine Pedagoškog fakulteta u Užicu. Vedra je, urbana i duhovita. Svira klavir, voli umetničku muziku, ali i druge muzičke žanrove. Objavila je tri zbirke poezije „Zar veruješ svojim očima“, „Četiri vatre“ i „I zapeva slavuj – Doba svitanja“ koju će, kako kaže, i kao simboličnu poruku, promovisati na jesen, kada se nada da će „nam svima svanuti, nakon karantina i svih problema“. Kantautorka je, bavi se umetničkom fotografijom i glumom.

U kućnoj varijanti, razbarušene kose i bez šminke, u prvom klipu „Karantinski Turski marš“, nasmejala je publiku kroz realnu i duhovitu priču o sebi, svojoj svakodnevici, dosadi, preispitivanjima tokom karantina. Za tri i po minuta, vrlo zahtevnog muzičkog tempa, izgovorila čak 561 reč i pokazala zavidno glumačko umeće. Klip je, kako kaže, nastao u dokolici, dok je slušala Mocartovo delo. – Tekst sam napisala za petnaestak minuta, a za isto vreme sam snimila video. Opisala sam sopstvenu svakodnevicu, a ispostavilo se da je to  svakodnevica većine nas, kaže Nađa.

Drugi video, sa tekstom koji je napisala na Mocartovu „Malu noćnu muziku“, nastavak je prvog klipa i glumački je izazovniji, jer se pojavljuje u dvostrukoj ulozi – kao Nađa i kao starija žena, koja ju je prepoznala i ponudila se da joj bude svekrva. – To se zaista dogodilo. Baka me je prepoznala u prodavnici i rekla da je njen sin fasciniran mojom pojavom i da želi da me oženi, da imaju imanje, ali i da ona želi da joj budem snajka, smeje se naša sagovornica.

Kada je karantin postao neizdrživ, otišla je kod svog dede na planinu, u kosjerićko selo Makovište gde je, kaže, osetila slobodu, slobodno se kretala i uživala u prirodi. – Ipak, izolacija je bila i inspiracija za video-klipove. U drugačijim okolnostima, koje nude bezbrižnost i uljuljkanost, inspiracija je manja tako da sve ima svoje loše i dobre strane, priča Nađa.

U video-snimcima, ne iskazuje politički stav, ne zato što je, kako navodi,  „apolitična, već što smatra da su političko opredeljenje, porodični status ili neke druge odrednice čoveka, stvar privatnosti“. – Nema smisla javno iznositi politički stav, u vidu protesta ili sličnog izraza, ali to ne znači da sam ja za ili protiv protesta, već da o tome imam drugačiji stav. Ne vidim poentu u buci. Možda se time narušava mir onoga ko ima isti takav stav, ali ne želi da ga javno iznese. S druge strane, plašim se da bih sebe ugrozila kada bih javno saopštila stav o tome.

Ostajem po strani i ne želim da skrećem pažnju na takav način, kaže Nađa i dodaje da postoje i drugi načini borbe. – Ljudi koji zaista imaju šta da kažu i zaista mogu nešto da promene, uvek su po strani. Uplašeni su od onih koji ne znaju šta pričaju, ali mnogo su glasni. Nadam se da će doći vreme za te ljude koji imaju šta da kažu i da će oni ne samo reći, nego i nešto uraditi, ocenjuje Nađa i kaže da su „ljudi uplašeni i da se za sve što nam se dešava nude razna opravdanja“.

Vremeplov: Umro Zoran Konstantinović

Na današnji dan 22. maja 2007. godine umro je srpski akademik Zoran Konstantinović, teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski fakultet. Prihvatio je 1970. poziv da u Insbruku osnuje prvu katedru za komparativnu književnost u Austriji kojom je rukovodio do 1990. Bio je član Komisije za literaturu Austrijske akademije nauka, potpredsednik međunarodne Asocijacije za uporednu književnost, Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Kao gostujući profesor predavao je na nizu univerziteta Evrope, SAD, Australije, Japana. Za srpsku nauku poseban značaj imaju njegovi radovi posvećeni vezama srpske i nemačke književnosti i kulture.

Vremeplov: Svečano sahranjen Kopernik

Poljski  astronom Nikola Kopernik, čiju je heliocentričnu teoriju Rimokatolička crkva osudila kao jeretičku, ponovo je na današnji dan 22. maja 2010. godine svečano sahranjen u katedrali u Fromborku, u kojoj je svojevremeno služio kao sveštenik. Posle smrti 1543. njegovi ostaci počivali su u neobeleženoj grobnici, a pronađeni su 2005. Reč je o simboličnom činu izmirenja Crkve s Kopernikom.

Vremeplov: Rođen Vagner

Na današnji dan 22. maja 1813.  godine rođen je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši “jedinstveno umetničko delo” (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame “Parsifal”, “Tanhojzer”, “Holanđanin lutalica”, “Rienci”, “Tristan i Izolda”, “Loengrin”, “Nirnberški majstori pevači”, “Nibelunški prsten”, koji se sastoji od četiri drame – “Rajnsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova”, muzičko-filozofske studije “Umetničko delo budućnosti”, “Umetnost i revolucija”, “Opera i drama”.

Vremeplov: Rođen Konan Dojl

  Engleski pisac Artur Konan Dojl rođen je  na današnji dan 22. maja 1859. godine. Lekar   po profesiji, koji se proslavio kao autor kriminalističkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmišljeni detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson. Začetnik je tog specifičnog književnog žanra. Bitno manju pažnju privukao je najboljim delima, solidnim istorijskim romanima. Plemićku titulu dobio je 1902. za zasluge u odbrani britanskih interesa, posebno u drugom Burskom ratu. Posle pogibije sina u Prvom svetskom ratu, odao se misticizmu. Dela: romani “Grimizna studija”, “Pustolovine Šerloka Holmsa”, “Uspomene Šerloka Holmsa”, “Baskervilski pas”, “Beli odred”, “Izgubljeni svet”, “Veliki burski rat”, istorijska studija “Istorija britanskog pohoda u Francuskoj i Flandriji”, delo o spiritualizmu “Istorija spiritualizma”, memoarska proza “Uspomene i pustolovine”.

Vremeplov: Umro Viktor Igo

Na današnji dan 22. maja 1885. godine  umro je francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. proteran je i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak “Za Srbiju”. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani “Jadnici”, “Bogorodičina crkva u Parizu”, “Rabotnici na moru”, drame “Ernani”, “Lukrecija Bordžija”, “Rij Blaz”, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III “Kazne”, pamflet “Napoleon Mali”.

Vremeplov: Svetski dan biodiverziteta

Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine 22. maj ustanovila kao Svetski dan biodiverziteta u cilju podizanja građanske svesti o značaju biološke raznovrsnosti i neophodnosti njenog očuvanja. Prema listi Međunarodne unije za očuvanje prirode (eng. International Union for Conservation of Nature, IUCN), više od 26 hiljada vrsta živog sveta nalazi se pod rizikom nestanka. Naučnici strahuju da je u toku šesto masovno izumiranje koje je posledica čovekovih aktivnosti s razornim uticajem na prirodu.

Vremeplov: Umro  Konstantin Veliki

   Rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo kao jednu od službenih religija u Rimskom carstvu umro je na današnji dan  22. maja 337. godine. Godine 325. godine sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji na kom je ustanovljen Simbol vere. Pred kraj života je kršten(!?).

Vremeplov: I žene mogu da mole ispred “Zida plača”

Na današnji dan  22. maja 2000. godine izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom svetom mestu.

Vremeplov: Raspuštena Kominterna

U Moskvi je na današnji dan  22. maja 1943. godine saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

Vremeplov: Član KKK kriv za ubistvo četiri devojčice

Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri proglašen je na današnji dan 22. maja  2002. godine krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. godine  u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu

Vremeplov: Okončana 20-godišnja borba prostestanata i katolika u Severnoj Irskoj

Na današnji dan 22. maja 1998. godine glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

Novi pravilnik o vakcinaciji počinje da važi tek 2021. godine

Novi pravilnik o vakcinaciji, koji je usvojen ovih dana, ne odnosi se na dobijanje vakcine protiv virusa korona, već na cepiva iz kalendara obavezne vakcinacije. Glavna novina u pravilniku, koji sadrži spisak bolesti protiv kojih građani Srbije treba da budu vakcinisani, jeste povećana dostupnost pojedinih vakcina. Kako za „Politiku” ističu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, to znači da su proširene određene kategorije stanovništva za koje će biti obezbeđene besplatne vakcine. To se odnosi na kategorije stanovništva koje su ili pod povećanim rizikom za nastanak infekcije ili imaju veću verovatnoću od komplikacija u slučaju pojave oboljenja zbog prisustva hronične bolesti, imunodeficijentnog stanja ili primene imunosupresivne terapije. Interesantno je da će početi da se primenjuje tek 1. januara 2021, a ne odmah kako su pojedini mediji objavili. – Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije donosi se svake treće godine, a ova dinamika je definisana podzakonskim aktom. Razlog ranijeg donošenja pravilnika u odnosu na početak njegove primene, jeste pravovremeno sprovođenje nabavke potrebnih količina vakcina.

Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije ne definiše kaznene odredbe, niti se odnosi na njih. Sticajem okolnosti, gotovo istovremeno, donete su izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje se odnose na kaznene odredbe – ističu u „Batutu”. Kada je reč o kaznenoj politici, to znači da će kazne biti povećane za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da je do sada kazna za nepoštovanje odredaba zakona iznosila 30.000 dinara, a da sada iznosi od 50.000 do 150.000 dinara. – Ovi propisi nemaju veze sa vakcinacijom protiv korone. Vakcina protiv kovida 19 nije još ni proizvedena – ističu u resornom ministarstvu, demantujući spekulacije da se novi propisi odnose na cepivo protiv korone i da će svi naši građani biti primorani da ga dobiju.

Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti potpisao je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, na osnovu člana 66. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Po pravilniku, važno je da deca dobiju vakcine protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečije paralize, velikog kašlja, malih boginja, rubele, zauški, hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i oboljenja izazvana streptokokom pneumonije. Za sedam bolesti je obavezna pasivna i aktivna imunizacija osoba koje su u posebnom riziku da, ako obole, dobiju tešku kliničku sliku određenih oboljenja (trudnice, mališani sa hroničnim oboljenjima, osobe sa presađenim organima)… To se odnosi na virus gripa, hepatitisa B, meningokokne bolesti, varičela, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije i infekcije izazvane takozvanim respiratornim sincicijalnim virusom. Cilj je da vakcine budu besplatne i dostupne što većem broju građana, ali to ne znači da će, na primer, svi stariji od 65 godina morati da idu na vakcinaciju protiv gripa.

Kada je reč o zdravstvenim radnicima, oni treba da budu vakcinisani protiv najmanje devet oboljenja ukoliko ih nisu preboleli ili nisu dobili cepivo, a posebno protiv gripa, što mnogi izbegavaju. Za ovu godinu država planira da nabavi oko 400.000 doza vakcina protiv gripa, a za 2023. čak pola miliona. Potrebe zemlje za vakcinama, imunoglobulinima humanog porekla i monoklonskim antitelima za nacionalnu rezervu u skladu su sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije. – Zdravstveni radnici su dugi niz godina prepoznati kao kategorija koja je u obavezi da se vakciniše protiv gripa. Njihova vakcinacija protiv drugih zaraznih bolesti zavisi od lične anamneze i specifičnosti posla koji obavljaju kao i izloženosti potencijalnim rizicima po zdravlje. Vakcinacija svih kategorija, uključujući i vakcinaciju zdravstvenih radnika protiv gripa i drugih zaraznih bolesti, do kraja ove godine sprovodi se po Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije koji je na snazi od 2017. godine – pojašnjavaju u „Batutu”. I dalje će građani koji idu u područja gde mogu da se zaraze žutom groznicom ili meningokoknom bolešću moći da se pre odlaska na put vakcinišu u Srbiji, ali o svom trošku.