Vesti – 23/24.05.2020.

Ministarstvo reteriralo: Nepotrebno dodatno usmeno ispitivanje đaka

„Ministarstvo prosvete smatra da nisu potrebna dodatna usmena ispitivanja učenika, osim u slučaju kada se u saradnji učenika i nastavnika utvrdi da nema elemenata za izvođenje zaključne ocene“, navodi se u dopisu koje je Ministarstvo juče uputilo direktorima osnovnih i srednjih škola, nakon što je njihovo prethodno uputstvo izazvalo brojne reakcije nastavnika. O tome je i list Danas pisao u dva navrata i više puta zatražio objašnjenja nadležnih zbog uočenih nesaglasnosti sa važećim pravilnicima o ocenjivanju. Ministarstvo je, podsetimo, najpre poslalo školama obaveštenje da nastavnici predmeta sa nedeljnim fondom od četiri časa treba da imaju i jednu ocenu dobijenu usmenim ispitivanjem učenika, a oni čiji je fond manji od četiri časa mogu izuzetno da daju jednu ocenu usmenim ispitivanjem. Iako smo nadležnima u Ministarstvu objasnili da je ovaj dopis izazvao buru nezadovoljstva i različitih interpretacija po školama, nezvanično nam je prošle nedelje rečeno da je, što se njih tiče, uputstvo jasno i da ga samo treba čitati sa razumevanjem. Međutim 20. maja, u  poslednjem obraćanju školama Ministarstvo je priznalo da su delovi prethodnog dopisa koji su se odnosili na ocenjivanje i zaključivanje ocena „doveli do različitih tumačenja u školama i do planiranja i sprovođenja određenih aktivnosti koje nisu bile očekivane“. Tu, kako kažu, pre svega misle na deo dopisa u vezi sa ocenjivanjem nastavnih predmeta sa nedeljnim fondom od četiri časa, gde se pominje usmeno ispitivanje.

U Ministarstvu pretpostavljaju da je od početka drugog polugodišta do uvođenja vanrednog stanja i tokom perioda nastave na daljinu obezbeđeno dovoljno elemenata za izvođenje svih neophodnih ocena putem usmenog i pismenog ispitivanja. „Podsećamo nastavnike na korišćenje svih podataka iz formativnog praćenja i ocenjivanja tokom nastave na daljinu, koji mogu biti sigurna osnova za izvođenje sumativne brojčane ocene na kraju drugog polugodišta. Imajući u vidu navedeno, a zbog aktuelne epidemiološke situacije i konteksta u kome se odvija nastava, ukoliko nedostaju elementi (ocena) za izvođenje ocene za kraj drugog polugodišta i zaključne, moguće je koristiti postojeće veb-alate i izbegavati pozivanje učenika u školu radi usmenog ispitivanja“, piše u najnovijem dopisu Ministarstva, u koji je Danas imao uvid.

Nesaglasnost sa starim Pravilnikom o ocenjivanju

Najnoviji dopis jeste u saglasnosti sa starim Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju, koji važi za treći, četvrti, sedmi i osmi razred, kao i sa Pravilnikom o ocenjivanju u srednjem obrazovanju. Međutim, dopis je i dalje u suprotnosti sa novim Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju koji se primenjuje u reformisanim razredima – prvom, drugom, petom i šestom. U tom pravilniku i dalje je na snazi član koji propisuje da u toku polugodišta bar jedna ocena mora biti data usmenim ispitivanjem postignuća učenika. To se odnosi na sve nastavne predmete, a ne samo one sa nedeljnim fondom od četiri časa.

Otvoren konkurs za stipendije za studiranje u Japanu

Ambasada Japana saopštila je 20. maja da je počeo konkurs Ministarstva obrazovanja, sporta, nauke i tehnologije Japana (MEXT) za stipendije za 2021. godnu za studente iz Srbije i Crne Gore. Stipendija se odnosi na osnovne studije u Japanu i za studente istraživače – postdiplomce. Konkurs je otvoren do 31. jula.

Obrazovna i naučna saradnje i sa Iranom

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Irana Rašid Hasan Pur ocenili su u četvrtak 21.maja, na sastanku u Beogradu, da postoji prostor za unapređenja saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja i nauke. Ministar Šarčević je rekao da je moguće unaprediti saradnju dve zemlje u oblasti obrazovanja, pre svega, kada je reč o razmeni studenata i saradnji univerziteta, ali i oblasti nauke. Izvesni koraci u saradnji u oblasti visokog obrazovanja postoje. Jedan broj iranskih studenata studira u Srbiji u okviru programa „Studiraj u Srbiji“ i postoji interesovanje da se taj broj uveća, kazao je ministar.

Ambasador Rašid Hasan Pur rekao je da Republika Iran želi da razvija odnose sa Srbijom u svim oblastima i kao prioritetne istakao obrazovanje, nauku i tehnologiju, koje su ključne za napredak svake zemlje. Prema njegovim rečima, ono što čini most prijateljstva dve zemlje je upravo saradnja u oblasti obrazovanja.

„Nacionalni model dualnog obrazovanja – put u budućnost Srbije

Objavljena publikacija „Nacionalni model dualnog obrazovanja – put u budućnost Srbije“ Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je publikaciju  „Nacionalni model dualnog obrazovanja – put u budućnost Srbije“ koja predstavlja značajan materijal u informisanju učenika pri odabiru budućeg zanimanja.

Publikacija koja je objavljena u elektronskoj formi za vreme vanrednog stanja sadrži pregled razvoja dualnog obrazovanja u protekle četiri godine, zakonodavnu regulativu, prednosti ovog modela i način realizacije nastave, kao i vodič kroz dualno obrazovanje za učenike, roditelje i kompanije. U publikaciji je objavljen i pregled rezultata u oblasti dualnog obrazovanja koje je Republika Srbija ostvarila uz podršku austrijske, nemačke i švajcarske Vlade.

Izjave podrške u publikaciji su dali ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predsedavajuća Katedre za obrazovne sisteme švajcarskog Federalnog instituta tehnologija (ETH) Ursula Renold, izvršni član odbora i šef sektora za usluge, dualno obrazovanje i komunikacije Nemačko-srpska privredna komora Martin Knap, specijalista za stručno obrazovanje i socijalnu inkluziju Lida Kita i Melina Šnajder iz Austrijske federalne privredne komore.

Publikacija čiji je priređivač pomoćnik ministra Gabrijela Grujić izrađena je pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Publikaciju možete preuzeti sa našeg sajta

(→Biblioteka, Publikacije)


Zaposleni u OŠ u Kisaču proglasili (privremeni) štrajk

Zaposleni u Osnovnoj školi “Ljudovit Štur” u Kisaču pored Novog Sada proglasili su u sredu 20. maja privremeni štrajk i u znak protesta okrenuli ledja novoimenovanoj v.d. direktorki, jer su nadležne institucije ignorisale predlog zaposlenih za imenovanje vršioca dužnosti direktora. U osnovnoj školi u Kisaču nastava se usled pandemije ne održava više od dva meseca, ali njeno dvorište su danas ispunili zaposleni ove obrazovne institucije koji su na ovaj način želeli da izraze svoje nezadovoljstvo izborom novog v.d. direktora Ane Leginj, učiteljice nižih razreda, prenosi portal Storiteler (storyteller.rs). Oni su proglasili i privremeni štrajk u toj školi jer su nezadovoljni samim načinom izbora, odnosno sprovodjenjem konkursa za izbor direktora škole, koji je raspisan u februaru, ali je usled pandemije do njegovog epiloga došlo tek u maju.

Na konkurs za direktora su se prijavile dve kandidatkinje: dosadašnja direktorka Ana Vozar i učiteljica nižih razreda Ana Leginj. Ana Vozar je imala većinsku podršku kolektiva pa je 51 zaposleni glasao za nju, a četvoro za Anu Leginj, ali je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje za v.d. direktora imenovao Anu Leginj. Nacionalni savet Slovaka takodje je podržao Anu Leginj, koja je danas preuzela direktorsku funkciju.

Ana Vozar je kazala da se partijska politika uplela u školu u Kisaču. „Pre nego što je konkurs raspisan, predsednik političke stranke Slovaci napred, koalicioni partner vladajuće stranke na pokrajinskom nivou, Pavel Surovi, koji je i potpredsednik Nacionalnog saveta Slovaka, kao roditelj je ušao kod mene u kancelariju, zatvorio vrata i pitao me da li ću se kandidovati za direktorku. Istovremeno me podsetio da Nacionalni savet daje mišljenje o izboru direktora i ministar to uzima u obzir, odnosno onaj ko nema pozitivno mišljenje saveta neće biti direktor“, navela je Ana Vozar.

Ana Leginj nije želela da klomentariše zbivanja u školi.

Haos u sistemu predškolskog vaspitanja

Piše: Ivan Ivić*

U pogledu kvaliteta Srbija je imala više decenija jedan od najboljih sistema predškolskog vaspitanja u Evropi (doduše, obuhvat dece nikada nije bio zadovoljavajući). U poslednjoj deceniji je došlo do povećanja obuhvata ali i do pada kvaliteta a najnovije mere nose rizik stvaranja haosa. Naime, Ministarstvo prosvete (oktobar 2018. godine) je usvojilo Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji treba da se sukcesivno primenjuje od septembra 2019. do 2022. godine.

Pomenuti Pravilnik sadrži dva dela: Koncepcija Osnova programa i Od Osnova programa do realnog programa. U predškolskom vaspitanju je pravilo da se na republičkom nivou donose osnove programa a operativne programe donose same predškolske ustanove. Pomenuti dokument treba da posluži kao okvirni dokument za izradu operativnih programa predškolskih ustanova. Pored toga, taj dokument bi morao da posluži kao osnova za izradu različitih standarda kvaliteta koji su osnova i za izradu operativnih programa i za akreditaciju predškolskih ustanova i programa (standardi se donose na republičkom nivou).

Problem je u tome što je taj dokument takve prirode i kvaliteta da na osnovu njega nije moguće ostvariti nijednu od tih funkcija. A razlozi za to su višestruki. Tekst nije pisan kao normativni podzakonski akt nego kao stručna rasprava (navodi se korišćena literatura (!), iznose se lični profesionalni stavovi i verovanja autora ovog dokumenta – a to su dve profesorke sa Odeljenja za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragana Brenselović i Živka Krnjaja – koji su u nekim delovima identični sa njihovim tekstovima objavljenim u časopisima), suštinski nema nikakve razlike u karakteristikama teksta u prvom i drugom delu.

Ipak, osnovni razlozi zbog kojih je ovaj dokument neupotrebljiv su sledeći.

1) U zakonu o predškolskom vaspitanju se, kao što i treba, navode sve bitne funkcije tog nivoa vaspitanja koje bi trebalo da sadrže osnove programa: „U okviru predškolskog programa ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju.
U cilju unapređivanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, širenja raznovrsnosti ponude programa, oblika rada i usluga i povećanja obuhvata dece, predškolska ustanova ostvaruje i različite oblike i programe u funkciji ostvarivanja nege, vaspitanja i obrazovanja dece, odmora i rekreacije, pružanja podrške porodici, negovanja jezika i kulture nacionalne manjine, posredovanja pojedinih područja kulture, nauke i umetnosti, a prema utvrđenim potrebama i interesovanjima dece i porodica i specifičnostima lokalne zajednice“ (član 18 zakona).
Dokument koji ovde analiziramo u ogromnom je neskladu sa zakonom čiji je on podzakonski akt jer sve svodi samo na pedagoški (i psihološki) aspekt uz zanemarivanje svih ostalih komponenti.
Ovde valja podsetiti da svi evropski dokumenti koji se odnose na ovu oblast za predškolski uzrast nose naslov ECCE (Early Childhood Care and Education – vaspitanje i nega u ranom detinjstvu). A to mora tako i biti jer ono što se naziva nega (briga, društvena briga) obuhvata celovitu organizaciju života dece u vanporodičnim ustanovama (uključiv i brigu i o zdravlju, ishrani, fizičkom razvoju, o režimu dana, o socijalnoj zaštiti) jer celina tih uslova života određuje vaspitne ishode a ne neki izdvojeni programi, ma koliko bili dobri.
Zapostavljanje ovih važnih funkcija programa predškolskog vaspitanja može dodatno povećati najbolniji problem Srbije – demografski pad jer ne obuhvata neke komponente programa koji su važni za roditelje.
2) Ukidanje tri uzrasna preseka u predškolskom periodu (program nege i vaspitanja dece jaslenog uzrasta, predškolski program za decu od 3 do 5,5 godina i obavezni predškolski pripremni program od 5,5 do 6,5 godina) koje je uvedeno u poslednjoj verziji zakona o predškolskom vaspitanju (i to na predlog pomenute dve profesorke sa Filozofskog fakulteta) kao nužnu posledicu je imalo da se u u Osnovama programa ne pravi ta razlika. Doduše, koncepcija Osnova kao opšta koncepcija predškolskog vaspitanja ima smisla i opravdanja. Ali, praviti jedinstvene osnove programa za sve predškolske uzraste (za decu od godinu dana i decu od 6,5 godina) je velika greška sa ogromnim posledicama (da li bi nekome palo na pamet da pravi jedinstvene osnove programa za decu od I do VIII razreda).

Takav pristup je naveo autore ovog dokumenta da razvodne stvarno postojeće razlike između različitih predškolskih ustanova koje realno postoje kao što su dečje jaslice, dečji vrtići (čak i osnovne škole koje u nekim situacijama realizuju obavezni pripremni predškolski program), pa je tako vrtić definisan kao „…svaki administrativno – prostorno – vremenski organizovan oblik u kome se realizuje program predškolskog vaspitanja.“

Kraj teksta u sledećem broju
 *univerzitetski profesor u penziji

Elektronsko zakazivanje za upis i testiranje prvaka počinje od 28. maja

Elektronsko zakazivanje za upis i testiranje prvaka počinje od 28. maja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu pripremili su nove procedure upisa dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2020/2021. godinu. Kako bi upis dece u prvi razred osnovne škole bio pojednostavljen na portalu e-Uprava, od 28. maja 2020. godine biće omogućena usluga e-Zakazivanje termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda,  koja će omogućiti roditeljima i starateljima da jednim odlaskom u školu završe sve u vezi upisa i testiranja dece.

Usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje biće dostupna  do 10. 07. 2020. godine. Preko aplikacije e-Upis izvršiće se upis učenika u školu, kao i povlačenje neophodnih dokumenata (iz matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu).

Roditelji, staratelji i zakonski zastupnici prilikom upisa deteta u školu ne donose nijedan dokument jer će svi podaci biti pribavljeni po službenoj dužnosti elektronskim putem. Izuzetno, ako je lekarski pregled obavljen pre 16.03.2020. godine ili ako je lekarski pregled obavljen kod privatnog lekara, roditelj dostavlja školi lekarsko uverenje.

 Upis učenika u prvi razred osnovne škole, u skladu sa zakazanim terminima, obavlja se od 1.06. do 20.07.2020. godine. Nakon upisa u školu, istog dana u zakazanom terminu psiholog, odnosno pedagog škole testiraće učenika. Od 1. aprila roditelji imaju mogućnost da elektronskim putem iskažu interesovanje za upis deteta u prvi razred u određenu osnovnu školu na teritoriji Republike Srbije preko portala e-Uprava.

Bgd: Roditelji se dobro snašli prilikom elektronskog upisa dece u vrtiće

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević ocenio je u sredu 20. maja da je elektronsko prijavljivanje za upis u vrtiće proteklo „odlično“ i da su se roditelji dobro snašli i u novonastaloj situaciji, prenosi Beoinfo. Nikodijević je naveo da je prijavljivanje završeno 15. maja i da je pristiglo je oko 20.300 zahteva. U gradskim vrtićima, rekao je Nikodijević, ima 12.700 mesta, a preliminarne liste biće poznate 8. juna, nakon čega sledi period za žalbe i potom konačne liste. Nikodijević je podsetio da je do pre šest godina u vrtiće išlo nešto manje od 50.000 dece, a da ih je danas oo 80.000.

Vremeplov: Umro fon Ranke

Na današnji dan 23. maja 1886. godine umro je i nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo “Srpska revolucija”, jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. – kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: “Istorija Francuske”, “Istorija Engleske”, “Rimske pape”, “Nemačka istorija za vreme Reformacije”.

Vremeplov: Rođen Džon Bardin

Američki fizičar Džon Bardin, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. godine  rođen je 23. maja 1908. godine. Istraživao je poluprovodnike i superprovodljivost, a s Vilijamom Šoklijem pronašao je tranzistor.

Vremeplov: Umro Henrik Ibzen

Na današnji dan 23. maja1906. godine umro je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući dramaturgiju i pišući. Nakon 20 godina vratio se u Norvešku i postao upravnik nacionalnog teatra u Oslu. Njegove drame pogađaju bit građanskog društva koje počiva na neiskrenosti. Dela: drame “Pretendenti na presto”, “Brand”, “Per Gint”, “Savez mladih”, “Stubovi društva”, “Lutkin dom”, “Aveti”, “Narodni neprijatelj”, “Divlja patka”, “Rosmersholm”, “Gospođa s mora”, “Heda Gabler”, “Graditelj Sulnes”, “Mali Ejulf”, “Jun Gabrijel Borkman”, “Kad se mi mrtvi probudimo”, poezija “Pesme”.

Vremeplov: Rođen Karl fon Line

Švedski prirodnjak Karl fon Line rođen je na današnji dan 23. maja 1707. godine. Fon  Line je  osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu (dvojnu) nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

Vremeplov: Zarobljena Jovanka Orleanka

Na današnji dan 23. maja 1430. godine Jovanka Orleanka je zarobljena, predata Englezima, potom izvedena na crkveni sud, a zatim 1431. osuđena na smrt i spaljena na lomači.

Vremeplov: Poništen brak Henrija VIII s Katarinom Aragonskom

Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je na današnji dan 23. maja 1533. godine da je poništen brak kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. Ta objava dovela do raskida Anglikanske crkve i Vatikana.

Vremeplov: Umrla Zora Petrović

U Beogradu je na današnji dan 23. maja 1962. umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je i profesorka Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

Vremeplov: Dan slovenske pismenosti i kulture

Vlada Srbije usvojila je 16. maja 2019. godine dopune Zakona o državnim i drugim praznicima, kojima je predlaženo da 24. maj bude nov praznik – Dan Ćirila i Metodija. Inicijativa je potekla od Ministarstva kulture. Tim praznikom obeležava se Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemeljili slovenski prosvetitelji Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma – glagoljice.

Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture, a od 2019. praznik se obeležava i u Srbiji. Kod pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja svake godine. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula. U Crnoj Gori postoji i krsna slava „Sveti Kiril Slovenski”, koja se slavi 14. februara (po Julijanskom), odnosno 27. februara (po Gregorijanskom kalendaru), što odgovara datumu smrti Ćirila. 24. maj je državni praznik i radni dan.

Vremeplov: Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu

Na današnji dan 24. maja 1926.  godine otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921. a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” dobila je 1946.

Vremeplov: Rođen Teodor Taranovski

  Srpski teoretičar prava Teodor Taranovski  rođen je na današnji dan 24. maja 1875.  godine Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Veoma plodan autor. Dela: “Enciklopedija prava”, “Uvod u istoriju slovenskih prava”, “Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo”, “Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi”.

Vremeplov: Umro Kopernik

Na današnji dan 24. maja 1543. godine umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Umesto ptolomejskog  geocentričnog sistema, prema kojem je Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po povratku sa višegodišnjih studija u Italiji – polazeći od teorije grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko kojeg kruže Zemlja i druge planete – uspostavio heliocentrični sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete se kreću po putanjama u čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije i osnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice i za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva.

Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, imalo i mučenike – Đordana Bruna sud rimokatoličke inkvizicije poslao je na lomaču, a Galilea Galileja pod pretnjom smrti primorao da učenje proglasi za zabludu. Rimokatolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su za osnovu imala Kopernikovo učenje. Dela: “Narratio prima”, “De Revolutionibus Orbium Coelestium” (O kruženju nebeskih tela).

Vremeplov: Rođen Farenhajt

   Nemački  fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. godine izradio prvi termometar sa živom rođen je na današnji dan 24. maja 1686. godine. Takođe je stvorio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu, a ne na nuli kao kod Celzijusove skale. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Velikoj Britaniji.

Vremeplov: Rođen Bob Dilan

Nobelovac Bob Dilan, legendarni američki muzičar, pevač, kompozitor, pisac, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka rođen je 24. maja 1941 godine. Popularisao je folk-rok muziku, komponovao i spevao i mnoštvo balada, protestnih, kantri i folk pesama, svirajući pri tom na nizu instrumenata, poput usne harmonike, gitare, klavira.

Vremeplov: Rođen Vilijam Gilbert

   Engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert rođen je na današnji dan 24. maja 1544. Nazvan je “ocem elektriciteta”,a bio je i lični lekar kraljice Elizabete I. Proslavio se, kao fizičar, delom “O magnetima” iako mu je ta oblast bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snažno je uticao na razvoj nauke u 17. veku.

Vremeplov: Rođen Žan Pol Mara

  Francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara rođen je na današnji dan 24. maja 1743. godine.  U listu “Prijatelj naroda”, koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao se za ukidanje represije, smrtne kazne, kao i za slobodu štampe. Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu 1793. Dela: “Filozofski esej o čoveku”, “Okovi ropstva”.

Vremeplov: Osnovana Loptačka sekcija GD “Soko”

Na današnji dan 24. maja 1896. godine  u  Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva “Soko” osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

Vremeplov: Na fudbalskoj utakmici poginulo više od 300 ljudi

U nemirima na današnji dan 24. maja 1964. godine, na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi. Bila je to najgora nesreća u istoriji fudbala.

Vremeplov: Rođen Branislav Kojić

Na današnji dan 24. maja 1899.  godine rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i palate lista “Vreme” – današnja “Borba” (osim sprata koji je dozidan docnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Dela: “Poljoprivredne zgrade”, “Industrijska arhitektura”, “Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji”, “Seoska arhitektura i rurizam”.

Vremeplov: Morze poslao prvi telegraf u istoriji

Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je na današnji dan 24. maja 1844. godine  iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: “Šta je to Bog uradio?”. Linija Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.

474 profesora: Pinku zabraniti promovisanje ozoniranja krvi

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti saopštilo je da su 474 profesora i lekara potpisali Apel protiv zloupotrebe korišćenja javne frekvencije i zatražili da REM televiziji Pink izrekne meru zabrane promovisanja „ozoniranja krvi“. Za lečenje virusa kovid 19 zvanično su  odobrene četiri terapije, podseća se u Apelu i precizira da u Srbiji postoje zvanični terapijski protokoli, među kojima se ne nalazi ozoniranje krvi. Prema navodima iz Apela, ni u svetu se za lečenje ove bolesti ozonoterapija zvanično nigde ne primenjuje, osim što je u Španiji u toku jedna klinička studija. Čak iako studija pokaže pozitivne efektne ozona u tretmanu ove bolesti, napominju potpisnici Apela, „do njene primene smo daleko“. Kako se precizira u Apelu, „posle niza kliničkih studija, za svaku terapiju moraju biti napisani protokoli odobreni od nadležnih regulatornih tela“. “Vlasnici privatnih televizija, koji poseduju javne frekvencije, suprotno zakonu, koriste javno dobro u privatne svrhe uz kršenje zakona“, ukazuje se u Apelu.

U predškolskoj ustanovi u Aleksincu urađeno sve prema propisima

U predškolskoj ustanovi ,,Lane“, u Aleksincu potvrđeno je da je jedna vaspitačica pozitivna na COVID 19. Na osnovu razgovora sa direktorkom utvrđeno je da su sve propisane mere blagovremeno preduzete. Kontaktirane su relevantne službe, svi koji su mogli da budu u kontaktu sa vaspitačicom i detetom udaljeni iz Ustanove i upućeni na testiranje i dalje praćenje i kućnu izolaciju. Prema izveštaju vaspitačica je bila poslednji put na radnom mestu u utorak 12. maja i od tada nije dolazila u Ustanovu.

Za razliku od Predškolske ustanove u Vlasotincu gde je direktorka obaveštena sa zakašnjenjem od strane Doma zdravlja, u Aleksincu je sve urađeno prema propisima i vaspitačica nije boravila u vrtiću 7 dana. Opštinska prosvetna inspekcija je podnela izveštaj 19. maja Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja, republičkoj prosvetnoj inspekciji u Nišu, sanitarnoj i zdravstvenoj inspekciji u Aleksincu.

Predškolska ustanova ,,Lane“ i direktorka su postupili po svim instrukcijama u vezi sa postupanjem i organizacijom rada predškolskih ustanova u okviru novog režima mera u vreme trajanja epidemije COVID 19.

Više od 900 dece deportovano iz Amerike pod izgovorom pandemije

Američka administracija je od početka izbijanja pandemije koronavirusa iz zemlje deportovala stotine dece i tinejdžera migranata, piše „Njujork Tajms” i dodaje da je u nekim slučajem „prebacivanje preko granice” vršeno bez obaveštavanja njihovih familija. Više od 900 dece i tinejdžera prebačeno je preko američke granice, a da im nadležni nisu pružili priliku da razgovaraju sa socijalnim radnikom ili da podnesu zahtev za azil zbog nasilja u njihovim zemljama, čime je, kako navodi „Njujork Tajms”, napravljen zaokret u višedecenijskoj ustaljenoj praksi SAD o odnosu prema pristiglim mladim migrantima. Neka deca odvođena su usred noći na letove za deportaciju, a da njihove porodice o tome nisu znale ništa, prenosi Tanjug.

Deportacije predstavljaju izuzetan zaokret u politici koja se odvijala poslednjih nedelja na jugozapadnoj granici SAD pokazujući da su odbačene mere koje su decenijama pružale zaštitu deci migrantima. „Njujork Tajms” piše da su gledajući unazad mladi migranti koji su se pojavljivali na granici bez punoletnih staratelja uglavnom dobijali utočište, obrazovanje, medicinsku negu i dug administrativni postupak koji im je omogućavao da se prijave za boravak u SAD. Oni koji bi ipak bili deportovani vraćani su kućama tek nakon što je bilo izvesno da imaju bezbedno mesto za život. Sada, međutim, neki mladi migranti deportovani su nekoliko sati nakon što su zakoračili na američko tlo, drugi su izvlačeni iz kreveta usred noći i odvođeni na avione koji su ih vraćali u Honduras, Gvatemalu… Deportovani su i oni koji su zbog zahteva za azil bili u zvaničnom postupku. Neki od te dece i tinejdžera vraćeni su u Centralnu Ameriku, dok su drugi gurnuti nazad u Meksiko, gde hiljade migranata i dalje živi u nehigijenskim šatorskim kampovima i pretrpanim skloništima.

U martu i aprilu, najnovijem periodu za koji su podaci dostupni, 915 mladih migranata je proterano ubrzo nakon što su stigli do američke granice, a 60 iz ostalih delova zemlje. „Njujork Tajms” piše o Pedru Romeru (16), koji je odveden iz skloništa u Njujorku na Floridu, a potom u Teksas na avion za Honduras, gde je po sletanju morao da pozajmi telefon da zove rođaka i moli ga da nađe mesto gde će da spava, jer mu je majka ostala u Meksiku na granici kada ju je poslednji put video.

Od kada je koronavirus evidentiran u SAD, ovaj list prenosi zvanične podatke prema kojima je 239 dece vraćeno u Gvatemalu, a 183 u Honduras. Federalne vlasti opravdanje za takav postupak nalaze u Zakonu iz 1944. koji predsedniku daje široka prava kako bi sprečio ozbiljne pretnje po zemlju i njene građane, a koje bi izazvalo prenošenje neke zarazne bolesti poput koronavirusa.

U Turskoj adolescenti napustili domove prvi put posle 42 dana

Adolescenti u Turskoj napustili su u petak 15. maja svoje domove prvi put posle 42 dana od uvođenja restriktivnih mera u toj zemlji. Za ljude iznad 65 godina i mlađe od 20 važio je policijski čas tokom nekoliko proteklih sedmica, preneo je AP. Prošle sedmice, vlada im je dozvolila da izlaze napolje na nekoliko sati. Mladi su  „napunili” parkove, glavne ulice i prostore ispred tržnih centara jer je policijski čas ukinut između 11.00 i 15.00 časova.

Neki su igrali košarku ili fudbal ili puštali zmajeve u parkovima, izvestila je televizija „AaberTurk”, a prenosi Tanjug. Starijim građanima je dozvoljeno da izađu napolje u subotu 16, maja, dok su deca mlađa od 14 godina mogla da izađu u sredu. Vlada je najavila plan normalizacije kako je broj slučajeva koronavirusa počeo da pada. Ona je, međutim, upozorila da bi mogla da uvede strože mere u slučaju da infekcija počne da raste. U Turskoj ima skoro 145.000 slučajeva koronavirusa i oko 4.000 preminulih.

About the Author

admin