Mada izmene Pravilnika o kalendaru vaspitno obrazovnog rada u osnovnim školama za ovu godinu još uvek nisu zvanične, Ministarstvo prosvete već je direktorima škola uputilo dopis o tome kako bi ova školska godina trebalo da se završi. Prema tim uputstvima je izvesno da će se on lajn nastava završiti 1. juna, te da će tada svi đaci imati zaključene ocene iz svih predmeta. Međutim, to neće biti i kraj ove školske godine, nego će,od ponedeljka, 1. juna, do utorka, 16. juna, osnovci biti u školskim zgradama. Istina ne svi.
Svi će u školske zgrade morati jedino mali maturanti. Oni će u ponedeljak, 1. juna u svoje škole doći da preuzmu probne završne testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i kombinovani test sa pitanjima iz fizike, hemije, geografije, biologije i istorije. Ove testove rešavaće kod kuće i rešene ih vratiti u utorak, 2. juna, kada će u školama polagati probni završni test iz matematike. Škole koje imaju do tri odeljenja osmog razreda ovaj probni test organizovaće od 8 do 10 sati, dok će škole sa više odeljenja, pored ovog termina, imati još jedan, od 11 do 13 sati.
Osmaci nezadovoljni zaključenim ocenama moći će da se jave i pokušaju odgovaranjem u školi da ih poprave od 1. do 5. juna, za šta će svaki dan biti rezervisano po sat i po vremena. Za njih će 5. juna biti i zvanično završena ova školska godina, ali će od 3. do 15. juna svakog radnog dana, po sat i po vremena biti održavana pripremna nastava za polaganje završnog ispita. Osmaci će ovaj ispit polagati u svojim školama 17., 18. i 19. juna.
Učenici ostalih razreda u školske zgrade vratiće se samo ako žele da pokušaju da poprave neku od zaključenih ocena.ovo popravljanje ocena biće organizovano od 8. do 15. juna, a da bi to uradili osnovci će morati da se prijave svojim učiteljima, odnosno razrednim starešinama.Svaka škola, prema zainteresovanosti svojih učenika za popravku ocena, napraviće takav raspored da za učenike svakog razreda osvoji po sat i po vremena dnevno svakog radnog dana, sa vremenskim razmakom između razreda i uz poštovanje svih preporučenih zdravstvenih mera, te da obezbedi da u učionici ne bude više od 10 učenika.
Zaključivanje s manje od četiri ocene u polugodištu
Ova školska godina biće jedinstvena i po tome što je zbog vanrednog stanja izazvanog pandemijom Izmenama i dopunama Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnoj školi omogućeno zaključivanje ocena sa manje od četiri u ovom polugodištu, to jest i sa samo jednom ocenom iz usmenog ispitivanja, za koje se može koristiti neki od veb-alata koji su se u prethodnom periodu pokazali kao pogodni.
Zaključna ocena na kraju godine izvodi se na sličan način, kao i kada se nastava realizovala na uobičajen način, to jest potrebno je uzeti u obzir sve ocene, i ocene koje su date tokom nastave na daljinu, kao i one koje su evidentirane u ostatku nastavne godine (četiri ocene tokom prvog polugodišta i najmanje jedna ocena na početku drugog polugodišta su sastavni elemente za zaključnu sumativnu ocenu).
E-učionice za srpski jezik po Evropi i Africi
Kao i đacima u Srbiji, i njihovim vršnjacima u dopunskim školama na srpskom jeziku širom Evrope i u Južnoafričkoj Republici, u uslovima nastalim zbog pandemije virusa, omogućena je nastava na daljinu. U protekla dva i po meseca pokazalo se da su kako nastavnici koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, tako i učenici i njihovi roditelji, pokazali zavidnu spremnost i fleksibilnost u primeni drugačijih modela učenja. Dopunska nastava na srpskom jeziku preusmerena je na učenje na daljinu u Italiji već krajem februara, a u Francuskoj od sredine marta, dok je u nemačkim pokrajinama Hesen, Bavarska, Berlin, Hamburg, Bremen i Donja Saksonija, u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Norveškoj, Belgiji, Danskoj, kao i u Južnoafričkoj Republici počela 23. marta.
Ukupno 45 nastavnika koristi mogućnosti e-učionica Vatsap ili Fejsbuk učionice, Gugl disk se koristi u izradi projekata, kvizova i drugih nastavnih materijala… Ove učionice omogućile su formiranje posebnih uzrasnih grupa i postavljanje diferenciranog materijala u skladu sa sposobnostima i potrebama svakog učenika, kao nastavak već utvrđenog koncepta nastave u inostranstvu. Nastava se organizuje prema dinamici utvrđenoj u redovnim okolnostima. Materijali koji se predstavljaju učenicima obogaćeni su interaktivnim sadržajima, dok su zadaci koje učenici izrađuju praćeni komunikacijom s nastavnikom i drugim učenicima, kao i povratnim informacijama o napredovanju.
Otvorena je i elektronska zbornica, u kojoj umrežavanje nastavnika omogućuje razmenu materijala i informacija. Posle skoro dva i po meseca ovakvog rada, nastava veoma dobro funkcioniše, te su nastavnici zaključili da je on primenljiv i u nekim drugim situacijama koje diktiraju okolnosti ovakve nastave, kao što su odsustvo nastavnika ili učenika. Takođe je ocenjeno da bi ovakav način učenja mogao bi biti jako koristan kao dodatni model učenja u primeni postupaka individualizacije jer bi učenici mogli da dobijaju induvidualizovane zadatke u odnosu na specificnosti i pojedinačne potrebe.
Mada efekti ovog modela nastave nisu isti kao neposredni rad sa učenicima, sigurno je da su stvoreni uslovi za dalje učenje i ostvarivanje potrebne komunikacije sa učenicima, a od posebnog značaja je činjenica da su svi nastavnici pokazali spremnost i sve potrebne profesionalne kompetencije za organizaciju i realizaciju ovakvog vida nastave. Za najveći broj nastavnika ovakav način rada je inspirativan i pruža mogućnost za kreativnost i otvoreniji način komunikacije. Učenicima i roditeljima koji se nisu priključili nastavi u e-učionicama ponuđene su alternativne mogućnosti za dostavljanje materijala i informacija preko mejlova, video poziva, društvenih mreža ili drugim kanalima.
Časovi s RTS-a i u rasejanju
Sa đacima se onlajn radi na odabranim lekcijama digitalnih udžbenika svih izdavačkih kuća, koje su omogućile besplatno korišćenje digitalnih udžbenika za gradivo. Oni koji uče srpski kao maternji jezik aktivno koriste uybenike za dijasporu „Zavoda za udžbenike“, a značajne su i pozitivne povratne reakcije na odabrane časove na Trećem kanalu RTS-a, koji ima većina porodica u rasejanju. Za dodatni rad i čitanje knjiga preporučena je „Čitaonica“ na školskoj internet stranici dopunske nastave u Francuskoj, gde se nalazi link ka digitalnim kopijama knjiga iz srpske književnosti za decu Narodne biblioteke Srbije.
Haos u sistemu predškolskog vaspitanja (II)
Piše: Ivan Ivić*
I pojam vaspitača je razvodnjen tako da je to svako ko realizuje takav program iako u stvarnosti postoje različiti kadrovi sa različitim ovlašćenjima (sestra vaspitač za jaslice, vaspitač za rad u vrtićima pa čak, izuzetno, i učitelj koji realizuje pripremni predškolski program).
3) Za izradu realnog praktičnog operativnog programa neophodne su konkretizacije u vidu standarda kvaliteta a toga nema u drugom delu ovog dokumenta, čak se i ne spominje potreba za standardima. A standardi kvaliteta (standardi kvaliteta programa, standardi prostora, standardi profesionalnih kompetencija vaspitača, opreme, broja dece po vaspitnim grupama za različite uzraste).
Standardi su vrlo konkretni zahtevi, često i kvanitativne prirode i na osnovu njih se može vršti akreditacija predškolskih ustanova (to važi i za privatne ustanove čiji rad se sada odobrava u vidu „verifikacije “ na osnovu vrlo nejasnih merila jer ne postoje precizni standardi). Potreba za akreditacijom se u ovom dokumentu čak ni ne pominje (!).
4) Pravilnik u potpunosti ignoriše postojeće strateške dokumente (pravci razvoja predškolskog i obrazovanja i vaspitanja, strategija razvoja obrazovanja u Srbiji) koje su usvojili ovlašćeni državni organi (Nacionalni prosvetni savet, Vlada Srbije) u kojima su neki od navedenih problema adekvatno rešeni.
5) Tekst celine dokumenta je tako apstraktno i komplikovano pisan (to možda ima opravdanja u teorijskim raspravama i većina tih opštih stavova i nije sporna mada u njima postoji autorska zakrivljenost) ali je nepremostiv problem da većina onih koji treba praktično da koriste ovaj dokument teško da mogu da razumeju te postavke. Evo jedne tipične ilustracije: „Vaspitanje deteta znači proširivanje njegovih mogućnosti, čime se kreira socijalna pravda i jednakost i kritički preispituje pitanje moći u odnosu deteta i odraslog, kontrole i pravednosti.“
To važi i za drugi deo dokumenta koji bi trebalo da posluži za izradu operativnih programa koje treba da urade same predškolske ustanove. Autori koji pišu ovakav dokument normativne prirode moraju da apstraktne teorijske postavke prevode u jezik prakse a ne da taj najteži deo posla ostave praktičarima.
U tom delu, umesto jasnoće, zamagljen je, na primer, čak i ključni pojam „realni program“. On je ovako definisan: „On (realni program) ne može biti unapred pisani dokument već se gradi kroz zajedničko učešće svih učesnika, oblikuje kulturom vrtića, porodice i lokalne zajednice i šireg društvenog konteksta i planskim i promišljenim delovanjem vaspitača zasnovanim na koncepciji osnova programa.
Kako da se sa ovakvim i sličnim uputstvima napravi radni program? Sve iznete primedbe uzete zajedno pokazuju da ovaj dokument ne može ostvariti nijednu od njegovih funkcija: ne može biti upotrebljiva osnova za izradu operativnih programa, ne može poslužiti za odobravanje rada javnih i privatnih predškolskih ustanova, ne može se upotrebiti za vrednovanje rada ustanova.
Procedura u pripremi i donošenju ovog dokumenta ima sve karakteristike stila rada sadašnjeg Ministarstva: ništa se ne radi javno (ne zna se kako se sastavljaju radne grupe, njihov sastav, predlog dokumenta se ne može naći na sajtu Ministarstva, nema ili se fingira javna stručna rasprava). To znači da Ministarstvo ima glavnu odgovornost, odgovornost ima i ZUOV jer treba stručno da priprema predlog ali je on pod punom kontrolom ministra.
Veliku odgovornost imaju i dve pomenute profesorke Filozofskog fakulteta koje su iskoristile zavetrinu koju im je pružilo Ministarstvo da plasiraju svoje ideje bez konsultovanja stručne javnosti.
Ali odgovornosti imaju i drugi članovi radne grupe koji su dobri znalci u ovoj oblasti, oni nisu ni učestvovali u pisanju ovog dokumenta, ne slažu se s njegovim sadržajem ali su ostali u radnoj grupi i dali pokriće: dr Snežana Marinković, profesorka predškolske pedagogije, dr Vesna Colić, izuzetan stručnjak za jaslice, Jadranka Spasić, sjajan organizator Društva sestara vaspitača.
Sadašnja situacija je: usvojene su osnove predškolskog programa koje će se sukcesivno primenjivati u raznim opštinama do 2022. godine, te osnove nisu u skladu sa još uvek važećim strateškim dokumentima ove zemlje, a već se najavljuje nova strategija razvoja obrazovanja i u ovoj oblasti, a praksa ide svojim tokom. Dramaturgija stvaranja haosa je potpuna.
*penzionisani profesor Univerziteta
Za smeštaj kadeta Vojne akademije novih 3.300 kvadrata
Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je u četvrtak 21. maja rekonstruisani objekat za smeštaj kadeta i slušalaca na Vojnoj akademiji od 3.300 metara kvadratnih, sa 66 klimatizovanih soba, kancelarijama i pomoćnim prostorijama, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Ukupna vrednost investicije je 215 miliona dinara. Nakon obilaska, ministar Vulin je poručio je da je svako ulaganje u Vojnu akademiju ulaganje u kvalitet života naših kadeta i ulaganje u kvalitet obuke i obrazovanja naših oficira, onih koji vode vojsku i onih koji će tek voditi vojsku.Vulin kaže da je izgradnja nove i rekonstrukcija zgrade koju je danas posetio i obezbeđivanje potpuno novog prostora za smeštaj profesora i studenata prvo veliko ulaganje u Vojnu akademiju još od 1980. godine. “Vreme je da uložimo u Vojnu akademiju, vreme je da nastavimo s radom i vreme je da od Vojne akademije napravimo ono što ona zaslužuje kvalitetom i svojih predavača i svojih kadeta – obrazovnu instituciju najvišeg ranga, obrazovnu instituciju zbog koje možemo da budemo ponosni i u zemlji i u svetu”, rekao je ministar odbrane. Vulin je rekao da su tek od ove godine, zahvaljujući upornosti pripadnika Vojne akademije i Rektorata Univerziteta odbrane, kao i Ministarstva odbrane, prvi put vojne nauke postale priznate u okviru univerzitetske zajednice kao vojne nauke.
Načelnik Vojnograđevinskog centra „Beograd“, potpukovnik Milovan Ostojić kaže da objekat, projektovan i rekonstruisan za potrebe smeštaja studenata Vojne akademije, ima 3.300 metara kvadratnih, tri apartmana, 58 dvokrevetnih soba, osam jednokrevetnih, pet kancelarija, četiri čajne kuhinje. Naveo je da svaki sprat ima i pomoćne prostorije, a da je objekat rekonstruisan po najsavremenijim propisima, da su zamenjene sve instalacije, podovi, plafoni i da sve sobe imaju sanitarni čvor. Ostojić je rekao da je fasada urađena po propisima za energetsku efikasnost, da su sve sobe klimatizovane, a da su oprema i nameštaj urađeni od najkvalitetnijih materijala. Obilasku su prisustvovali rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik dr Goran Radovanović, načelnik Vojne akademije general-major dr Bojan Zrnić i članovi kolegijuma ministra odbrane.
Otkrivena bista akademika Miškovića
Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je u četvrtak 21. maja svečanom otkrivanju biste generala i akademika Jovana Miškovića, nakon čega je otvorio spomen sobu u kasarni “General Jovan Mišković”, a u okviru obeležavanja 170 godina od osnivanja Vojne akademije. Načelnik Vojne akademije general-major Bojan Zrnić podsetio je na jubilej i naveo da je spomen-soba važna za negovanje tradicije i razvijanje moral pripadnika Vojne akademije. Bistu je otkrio potpredsenik SANU akademik Zoran Popović, podsetivši u vidu da je general Mišković bio jedini profesionalac vojske koji je izabran na dužnost predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bistu generala Miškovića izradio je akademski vajar Vladimir Jablanović. Spomen sobu Vojne akademije izradio je tim kojim je rukovodio pukovnik docent Slobodan Ðukić, načelnik Katedre društvenih nauka i nastavnik vojne istorije, koji je danas i bio zadužen za stručno vođenje nakon otvaranja. Spomen soba Vojne akademije osnovana je kako bi se u glavnim crtama prikazala duga i ponosna prošlost ove važne vojne visokoobrazovne institucije, a cilj je dodatno edukovanje profesionalnih pripadnika Vojne akademije, kao i motivacija i podstivanje na zalaganje u službi. Svečanosti prisustvovali su i članovi kolegijuma ministra odbrane, rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik dr Goran Radovanović, pripadnici Univerziteta odbrane i Vojne akademije, kao i profesori, nastavnici i kadeti te visokoškolske ustanove.
Maturski panoi u centru Novog Sada
Odlukom gradonačelnika Miloša Vučevića, Grad Novi Sad će maturantima srednjih škola i ove godine obezbediti prostor u centru grada za izlaganje panoa. Panoi će biti izloženi od 28. maja u Ulici kralja Aleksandra. Grad Novi Sad raspolaže ograničenim brojem mesta (63) na kojima bi mogli biti izloženi maturski panoi. Molbe se mogu slati do 28. maja 2020. godine, odnosno do popune slobodnih mesta, na imejl-adresu protokolnovisad.rs, a obavezno je tom prilikom navesti naziv škole i kontakt-telefon. Molbu za isticanje panoa podnosi predstavnik odeljenja maturanata
Propisani su određeni uslovi da bi se na postojećem prostoru mogao izložiti što veći broj panoa, a to su: 1. Dimenzije panoa: maksimalna visina 120 centimetara i maksimalna širina 75 i 2. Pano mora biti odštampan na foreksu. Takođe, kao i prethodne godine, pozivaju se svi zakupci lokala u centru grada da odgovore na gradonačelnikovu inicijativu i da izađu u susret maturantima time što će im omogućiti postavljanje panoa u izlozima bez nadoknade.
Predavanje o francuskom Alžiru
U okviru programa „S kulturom kod kuće” predavanje Danila Koprivice na temu „Suočavanje s prošlošću – Francuski Alžir“ moglo se pogledati 22. maja u 18 časova na „Jutjub” kanalu Kulturnog centra Novog Sada. Francuska je izvršila invaziju na Alžir 1830. godine, a od 1848. on je postao deo integralne Francuske, sve do sticanja pune nezavisnosti 1962. godine.
Onlajn konferencija FTN-a: Poslovanje i napredak od kuće
Peta konferencija „Anatomije uspeha“ – „Internet u doba karantina“ održana je 21, 22. i 23. maja od 18 časova na onlajn platformi „Webex”. Zbog novonastale situacije i poštovanja mera, tri epizode konferencije u organizaciji master studenata Fakulteta tehničkih nauka, modula „Industrijski marketing i inženjerstvo medija” su predstavljene prvi put van Svečane sale fakulteta. Tokom prve epizode „Prednost ili mana što ne izlazim iz stana“, koja je emitovana u četvrtak, 21. maja, od 18 časova, o onlajn poslovnoj komunikaciji, motivaciji tokom rada od kuće i produktivnosti govorile su jedna od top-100 preduzetnica Evrope Dragana Đermanović i direktorka za ljudske resurse kompanije „Vega IT“ Maja Nedučić.
Narednog dana o poslovanju tokom izolacije i o tome kako održati svoj biznis u kriznim vremenima u drugoj epozodi „Izolacija – biznis-transformacija“, govorili su suvlasnik marketinške agencije „Homepage“ Aleksandar Radukin i vlasnica pi-ar agencije Jelena Galetin. Tokom emitovanja treće epizode „Ko te prati, ko te prisluškuje“, ljubitelji tehnologije i društvenih mreža imali su priliku da saznaju na koji način mobilni telefoni prate i prisluškuju korisnike i kako funkcionišu reklame određenih proizvoda. Predavači su bile Ivana Bogdanović, na „Instagramu“ poznata kao „Digitalna krofna“, i Jelena Kanjuh iz kompanije „Here“ (Here We Go aplikacija).
Inđijski gimnazijalci osvojili put u Moskvu
Mihajlo Petković i Natalija Dabić, učenici prvog razreda Gimnazije u Inđiji, učestvovali su na međunarodnom konkursu „Učim rusiki” i osvojili put u Moskvu. Zadatak konkursa je bio da se snimi kratak video na ruskom jeziku. Natalija je snimila istorijski vodič o Starom Slankamenu, a Mihajlo kratku priču o svojoj plantaži jabuka. Na konkurs su mogli da se prijave učenici koji uče ruski kao strani jezik, uzrasta od 15-17 godina. Inđijski gimnazijalci će na ovo putovanje ići u septembru, u pratnji profesorke ruskog jezika Željke Vlaović. Tamo će imati mogućnost da učestvuju u kulturno-obrazovnim radionicama, ali i da razmene iskustva sa mladima iz celog sveta.
Konkurs je raspisala organizacija AFS Interkultura Rusija. Ova međunarodna organizacija ima za cilj razvoj interkulturalnog obrazovanja, kako bi ljudi razvili znanja, veštine i razumevanje koji su potrebni da bi svet bio pravedniji i mirniji. AFS je nastao kao humanitarna organizacija tokom Prvog svetskog rata, a nakon Drugog svetskog rata, da bi se sprečili sukobi, organizacija je počela da sprovodi programe razmene. Tokom druženja pripadnici različitih kultura bi se upoznali, zbližili i bolje razumeli jedni druge. Interkultura u Srbiji sprovodi obrazovne programe u kojima su do sada učestvovali mnogi učenici, porodice domaćini, volonteri i profesori.
Vremeplov:Rođen Tito
Na današnji dan 25. maja 1892. godine rođen je Josip Broz Tito, dugogodišnji predsednik Jugoslavije, na čijem čelu se nalzio 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što je proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je sistematski građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca došao je krajem 1920. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata. U zanosu revolucionarne “pravde” nestale su desetine hiljada nekomunista, pod maskom “borbe protiv saradnika okupatora”. Odbio je Staljinov pritisak 1948, nakon čega je dugo dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstavanja, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. U unutrašnjoj politici, ostavio je ustrojstvo koje je na kraju razorilo Jugoslaviju – ustav iz 1974. godine.
Vremeplov: UmroErih Koš
Srpski književnik Erih Koš, član SANU, prevodilac, diplomata umro je na današnji dan 25. maja 2010. godine. Rođen je u Sarajevu 1913. godine a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. Bio je pripadnik NOP-a od 1941. Dela: “Dosije Hrabak”, “U potrazi za Mesijom”, “Pisac govora”, “Taj prokleti zanat spisateljski”, “Uzgredne zabeleške”.
Vremeplov: Međunarodni dan nestale dece
Međunarodni dan nestale dece 25. maj je za Fondaciju “Tijana Jurić” jako važan datum jer je veliki deo borbe za veću bezbednost najmlađih posvećen upravo nestalim osobama, a među njima je i ogroman broj dece. – Zaista je bilo pozitivno rešenih slučajeva i mnogo dece je pronađeno živo. U zadnje tri godine povećan je broj kriminalnih otmica i veliki broj dece odlazi od kuće, između 1.300 i 1.500 svake godine, i to je veliki problem. Za ovu 2020. godinu još nismo dobili statističke podatke od MUP-a, međutim, očekujemo i da registar nestalih Srbija, koji vodi naša fondacija, ima bližu i bolju saradnju sa MUP-om, jer još uvek nemamo podatke za sve ljude koji se vode kao nestali, pre svega za svu decu. Očekujemo da Ministarstvo ili samo objavljuje podatke za nestala lica na svom sajtu i da ga redovno ažurira ili da pruže mogućnost nevladinoj organizaciji poput nas da to radi zarad boljeg i uspešnije pronalaženja nestalih lica – naglašava on.
Vremeplov: RođenDragiša Brašovan
Na današnji dan 25. maja 1887. godine rođen je Dragiša Brašovan, čuveni srpski arhitekta. Po okončanju školovanja u rodnom Vršcu studirao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde, posle diplomiranja 1912. radi u arhitektonskom ateljeu “Teri i Poganj”. U Beogradu je 1920. sa M. Sekulićem, osnovao projektantski atelje “Arhitekt” a potom projektantsko preduzeće “D. Brašovan” 1925. Autor je brojnih reprezantativnih zdanja širom Srbije, među kojima su najpoznatija: Sokolski dom u Zrenjaninu, 1924; crkva u Orlovatu, 1927; Vila Genčić (danas Muzej Nikole Tesle), Beograd, 1929; Komanda vazduhoplovstva, Zemun, 1935; Palata Dunavske banovine, Novi Sad, 1935 – 1940; Palata Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije (danas BIGZ), Beograd, 1940. Bio je počasni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata od 1953. a za dopisnog člana SANU izabran je 1961.
Vremeplov:Prva pošta u Srbiji
U Srbiji je na današnji dan 25. maja 1840. godine uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
Vremeplov: Počela s radom ustavna konvencijaSAD
Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji na današnji dan 25. maja 1787. godine je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
Vremeplov: Oskar Vajld osuđen zbog homoseksualizma
Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na današnji dan 25. maja 1895. godine na dve godine robije zbog homoseksualizma.
Vremeplov:Solženjicin se vratio u Rusiju
Na današnji dan 25. maja 1994. godine ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.
Deca obolela od kavasakijeve bolesti imaju antitela na koronu
Dvoje dece u Srbiji dobilo je takozvani kavasaki-sindrom koji se može da se dovede u vezu sa kovidom-19, prenosi RTS. Reč je o sindromu koji je uočen u Americi i Evropi pre tri-četiri nedelje, a na koji je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorio lekare širom planete. Dvojica dečaka koja se nalaze na Institutu za majku i dete u Beogradu imaju simptome koji su karakteristični za Kavasakijevu bolest, a imaju i antitela na koronavirus, ali se ne može reći da je koronavirus bio direktni okidač za njihove simptome, kazao je za televiziju N1 dr Vladislav Vukomanović sa ovog instituta i dodao kako se godišnje na ovom institutu od te bolesti leči od 10 do 15 pacijenata. – Tipična Kavasaki bolest javlja se kod dece od dve do najkasnije pet godina, a može da se javi i kod adolescenata, kakav je slučaj sa dečacima koji leže kod nas, 15 i 16 godina, a tipični simptomi su povišena telesna temperatura, crvene oči, uvećanje limfnih žlezda, makulopapularne ospe i otoci na stopalama i šakama. Naš bolesnici koji su lečeni u poslednjih 25 dana na Institutu, imali su prethodnu febrilnu epozodu, imali su temperaturu i do 40 stepeni, jedan je imao proliv, povraćanje, malaksalost i primljeni su kod nas. Tok bolesti je išao tako da nisu odreagovali na klasičnu terapiju, ali se posle davanja kortikopreparata, njihovo stanje stabilizovalo. Oba dečaka imala su upalu srčanog mišića – izjavio je Vukomanović.
On je kazao i da je zanimljivo, ali da se ne zna kako je to uticalo na tok njihove bolesti, da su bili inficirani koronavirusom. – Ne znamo koliko je uticalo na tok bolesti, ali njihova antitela su ukazivala da su imali infekciju Kovidom. Ona nije bila aktivna, da li se desila dve, tri ili četiri nedelje pre dolaska u bolnicu, ali vezu između kovid infekcije i upale, ne možemo da objasnimo na jasan način – naglasio je dr Vukomanović i dodao kako je rađeno mnogo radova na temu Kavasaki bolesti.
Za nastanak bolesti postoji genetska predispozicija, kao i virusna infekcija, a različiti su virusi izazivači i koronavirusi su među njima, ali ne i ovaj novi. – Pitanje je da li je ovaj kovid-19 jedan od onih koji pokreću mehanizam nastanka Kavasakijeve bolesti, to ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću. U Srbiji godišnje pet do 10 dece na 100.000 oboli od ove bolesti. Uglavnom prođe bez komplikacija, osim ako zahvati srčani mišić, može da bude opasnija, ali je to retko. Bolest se uglavnom na vreme propozna i na vreme leči – zaključio je Vukomanović.
Ova bolest prvi put je opisana u engleskoj medicinskoj literaturi 1967. godine od strane japanskog pedijatra Tomisaku Kavasakija, po kojem je bolest dobila ime, a on je izdvojio grupu dece sa temperaturom, ospom po koži, konjuktivitisom (crvene oči), enantemom (crvenilom grla i usta), otokom šaka i stopala i uvećanim limfnim čvorovima na vratu. Nekoliko godina kasnije, opisane su komplikacije na srcu, kao što su aneurizme srčanih arterija, odnosno veliko proširenje ovih krvnih sudova. Kavasakijeva bolest (KB) je akutni, sistemski vaskulitis, što znači da postoji zapaljenje u zidu krvnih sudova, koje može da dovede do pojave proširenja. aneurizmi, bilo koje arterije srednje veličine u telu, pre svega srčanih arterija. Međutim, većina dece razvije samo akutne simptome, bez srčanih komplikacija.
Kavasakijeva bolest se javlja svuda u svetu, ali je mnogo češća u Japanu i isključivo je bolest male dece i 85 odsto ih je mlađe od pet pet godina, a najveća učestalost javljanja je od 18 – 24. meseca. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Iako slučajevi Kavasakijeve bolesti mogu da se jave tokom cele godine, ipak su prisutne sezonske varijacije, sa najčešćom pojavom na kraju zime i u proleće. Uzrok bolesti nije poznat, ali se kao mogući pokretač bolesti navodi infekcija. Hipersenzitivnost ili poremećaj imunskog odgovora, koje verovatno pokreće infekcija, određeni virusi ili bakterije, dovodi kod određenih genetski predisponiranih osoba, do aktiviranja zapaljenskog procesa, a kao rezultat toga nastaje zapaljenje i oštećenje krvnih sudova.
Bolest nije nasledna, ali je moguća nasledna sklonost za njenu pojavu. Vrlo retko od nje oboli više od jednog člana porodice. Nije ni zarazna i ne može da se širi sa jednog deteta na drugo. Za sada ne postoji mogućnost sprečavanja pojave bolesti. Moguće je, mada vrlo retko, da se bolest ponovo javi kod istog bolesnika. Kavasakijeva bolest ima tri faze: akutnu, koja obuhvata prve dve nedelje kada je prisutna povišena temperatura i drugi simptomi, zatim subakutnu fazu, od druge do četvrte nedelje, period kada raste broj trombocita i mogu da se pojave aneurizme i fazu oporavka, od kraja prvog do trećeg meseca, kada se normalizuju svi laboratorijski testovi i potpuno povlače ili smanjuju neke od promena na krvnim sudovima. Ako se ne leči, bolest može imati samograničavajući tok nakon oko 2 nedelje, a ostaje oštećenje srčanih krvnih sudova.
Bolest počinje neobjašnjivom pojavom visoke temperature. Dete je obično vrlo uznemireno. Zajedno sa temperaturom ili neposredno nakon nje može da se javi konjuktivitis (crvenilo oba oka), bez pojave gnoja ili sekrecije iz oka. Ospa na koži deteta može biti različita, može da liči na ospu kod malih boginja ili šarlaha, na urtikariju (koprivnjaču), može se javiti ospa sa papulama (čvorićima) itd. Ospa se obično javlja na trupu i ekstremitetima, kao i predelu koji pokrivaju pelene i dovodi do pojave crvenila i ljuštenja kože. Usne su jarko crvene i ispucale usne, jezik je crven, kao i ždrelo. Otok i crvenilo mogu da se jave i na šakama i stopalima, prstima, a javlja se i ljuštenje kože. Uvećani su limfni čvorovi na vratu, javljaju se bolovi i otoci zglobova i u trbuhu, proliv, razdražljivost ili glavobolja.
Nema dokaza da je Kavasaki sindrom povezan sa korona virusom
Pulmolog Tanja Radosavljević izjavila je da Srbija nije na kraju epidemije korona virusa, kritikujući to što se na dnevnom nivou čuju kontradiktorne izjave njenih kolega, a napominje i da za Kavasaki sindrom, koji nije zarazan, još nema dokaza da je povezan sa korona virusom. Kavasaki sindrom je oboljenje dece koje predstavlja vrstu alergijske, odnosno autoimune reakcije na neke od infektivnih agenasa, objasnila je Radosavljević za N1. Primećeno je da jedan broj dece oboljeva od Kavasaki sindroma, kod nas ih je sada dvoje, kod jednog je izolovan, kod drugog nije izolovan kovid 19.
Očito da deca nisu zaštićena od svega toga, rekla je Radosavljević. To je bolest koja predstavlja autoimuni odgovor gde kao posledica infekcije organizam počinje da napada sopstveno tkivo, predočila je ona, a osim uvećanja limfnih žlezda, vrlo često i može da oboli i srce. Da li je to povezano s korona virusom još nema dokaza ni u svetu, istakla je Radosavljević i navela da se definitivno govori o tome da postoje određene komplikacije i niko ne može reći šta se dešava i šta će se dešavati kod onih koji su bolest preboleli. Upitana da li ima razloga za zabrinutost zbog toga što je u protekla 24 sata registrovano 100 slučajeva zaraze koronavirusom, Radosavljević je odgvorila potvrdno. Moje kolege, nažalost, preko medija šalju kontradiktorne poruke, vrlo promenljive u jednom danu, a ono što moramo znati je da smo još daleko od kraja epidemije, naglasila je Radosavljević.
Za mito dozvolile usvajanje, iako nisu ispunjeni uslovi, pa uhapšene
Nakon hapšenja dve radnice Centra za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu, osumnjičene za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja u vezi sa usvajanjem dečaka, mimo propisanih uslova, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da u takvim slučajevima obavljaju nadzor po službenoj dužnosti. D.M. i D.T. uhapšene su 18. maja, zbog sumnje da su kao radnici Centra za socijalni rad doneli u junu 2019. godine rešenje kojim su dozvolili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka, iako za to nisu ispunili nikakve uslove, a viši sud u Nišu im je odredio pritvor do 30 dana. „Ministarstvo u ovakvim i sličnim slučajevima uvek vrši nadzor nad radom po službenoj dužnosti i nije potrebno da zaštitnik građana upućuje inicijativu“, navelo je Ministarstvo u saopštenju u kome objašnjava ulogu i nadležnosti organa uključenih u postupak sprovođenja usvojenja.
Tako, kažu, opštu podobnost potencijalnih usvojitelja, kao i opštu podobnost deteta za usvojenje utvrđuje centar za socijalni rad. Nakon toga, spise predmeta i svoju odluku centar dostavlja ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi upisa u Jedinstveni lični registar potencijalnih usvojitelja, odnosno u Jedinstveni lični registar potencijalnih usvojenika. Pre upisa u registar tim ministarstva vrši pregled kompletne dokumentacije dosijea potencijalnih usvojitelja i ukoliko je poštovana zakonom propisana procedura potencijalne usvojitelje upisuje u registar. Takođe, na osnovu dokumentacije dosijea tim ministarstva vrši kontrolu da li su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi da se kod konkretnog deteta može primeniti institut usvojenja. Po upisu deteta u Jedinstveni lični registar usvojenja, kažu u Ministarstvu, centru za socijalni rad koji je nadležan za dete, odnosno koji je utvrdio opštu podobnost deteta za usvojenje dostavlja se lista iz Jedinstvenog ličnog registra potencijalnih usvojitelja, kao i ceo Jedinstveni lični registar, sa kojim može rukovati samo ovlašćeno lice, radi izbora potencijalnih usvojitelja za konkretno dete. Za izbor konkretnih usvojitelja za konkretno dete isključivo je nadležan centar za socijalni rad-organ starateljstva, koji je utvrdio opštu podobnost deteta za usvojenje, saopštava Ministarstvo. Po izvršenom izboru usvojitelja za konkretno dete, centar za socijalni rad donosi odluku, u skladu sa Porodičnim zakonom, o upućivanju deteta na prilagođavanje u porodicu usvojitelja, koje može trajati najduže do šest meseci. Ukoliko je adaptacija uspešno realizovana usvojenje zasniva centar za socijalni rad koji je utvrđivao opštu podobnost deteta za usvojenje i izvršio izbor usvojitelja za to dete. O zasnovanom usvojenju obaveštava se ministarstvo kako bi ta činjenica bila evidentirana u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja, navodi Ministarstvo.
