Vlada usvojila strategiju za prevenciju i zaštitu dece

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za prevenciju nasilja nad decom. Strategija se odnosi na period od 2020. do 2023. godine, a Vlada Srbije je na sednici održanoj 21. maja usvojila i Akcioni plan za 2020. i 2021. godinu za primenu strategije. “Posebna zahvalnost Unicefu Srbije na podršci u izradi ovog važnog dokumenta”, napisala je premijerka Srbije Ana Brnabić na svom Tviter profilu. Brnabić je dodala i da se Srbija raduje nastavku saradnje na implementaciji strategije i istakla da je to važan dokument za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama. Strategija je usvojena na predlog Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je, na inicijativu Saveta za prava deteta, a uz podršku UNICEF, izradilo Nacrt te strategije. Usvajanjem tog planskog akta, kako ističu, Vlada Srbije je još jednom potvrdila svoju posvećenost unapređenju položaja dece, poštovanju prava deteta kao osnovi za stvaranje boljeg, pravednijeg i prosperitetnog društva.

U saopštenju Ministarstvo podsećaju da prema rezultatima popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine u Srbiji živi 1.263.128 dece, te deca čine oko 21 odsto stanovništva. Kako se ističe, sprečavanje i suzbijanje nasilja nad decom i zaštita dece od nasilja predstavljaju jedan od prioriteta nacionalne politike Vlade Srbije.

Nasilje nad decom je fenomen koji je prisutan u svim društvima, kulturama i delovima sveta, veliki broj dece svakodnevno trpi nasilje, što predstavlja grubo kršenje njihovih prava. “Nasilje izaziva patnju deteta, ozbiljno ugrožava razvoj, dobrobit, pa i sam život deteta, a posledice su često teške i dugotrajne, mogu se protezati i u odraslo doba, pa i u sledeće generacije putem mehanizma tzv. međugeneracijskog prenošenja nasilja”, navodi se u saopštenju.  Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta, a utvrđeno je Konvencijom UN o pravima deteta i nizom međunarodnih i regionalnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava koje je Srbija potvrdila.Sistem zaštite dece od nasilja, dodaju iz Ministarstva, može biti uspešno unapređen kroz partnerstva organa državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnog sektora (sistema obrazovanja i vaspitanja, sistema zdravstvene zaštite, sistema socijalne zaštite, unutrašnjih poslova i dr), pravosuđa, civilnog društva, porodice i pojedinaca.

Covid-19: Zahvalnice predstavnicima 20 naučnih institucija

Predstavnicima 20 naučnih institucija u Srbiji u četvrtak 22. maja su dodeljene zahvalnice za izuzetan naučni doprinos u borbi protiv bolesti Kovid 19. Na svečanosti u Palati Srbija zahvalnice im je uručila premijerka Ana Brnabić, u prisustvu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića. Premijerka je rekla da joj je čast što je imala priliku da tokom borbe protiv korona virusa sarađuje sa njima i čestitala im je na svemu što su uradili, te zahvalila na trudu, znanju, želji, upornosti i neizmernoj hrabrosti. “I danju i noću ste radili kako bi pružili podršku lekarima i zdravstvenim ustanovama koji su se borili za zdravlje i živote građana”, istakla je premijerka.

Navela je da je sada krajnje vreme da svi pričamo o tim ljudima koji, dodala je, tiho i nenametljivo čuvaju i grade nauku u Srbiji. Da postanemo svesni kakvo blago i vredan resurs imamo u vama”, rekla je Brnabić istakavši da je u poslednje tri godine urađeno dosta na poboljšanju stanja u nauci. Dodala je da je danas otvoren novi poziv Fonda za nauku Kovid 19 za finansiranje projekata iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, medicine i društveno humanističkih nauka.

Prisutnima su se obratile i Jelena Begović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koordinatorka laboratorije “Vatreno oko”, Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije i Sonja Pavlović iz Instituta za molekuralnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koje su govorile o projektima koje su vodile tokom krize izazvane korona virusom.

Stanovi za prosvetare „na dugom štapu“

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović obišla je u četvrtak 22. maja radove na izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti u naselju Jugovićevo kod Novog Sada, gde je u izgradnji 548 stanova, i najavila da će se prvi stanari u te zgrade useliti krajem godine. Mihajlović je istakla da je projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti od velikog značaja za državu i izrazila nadu da će Komisija Vlade Srbije prihvatiti dopis Ministarstva građevinarstva da se u te stanove mogu useliti i zdravstveni i prosvetni radnici. “Ministarstvo građevinarstva je uputilo dopis Komisiji Vlade Srbije sa molbom da se ovaj projekat proširi na zaposlene u prosveti i zdravstvu, jer ima dovoljno prostora i da oni dobiju stanove. Nadam se uskoro toj Komisiji i da će predsednica vlade omogućiti da i drugi resori dođu do stana”, rekla je Mihajlović novinarima u Novom Sadu. Istakla je da je potpuno izvesno da će se u prve stanove koji se trenutno grade u Novom Sadu do kraja godine useliti prvi stanari, odnosno pripadnici vojske, policije i BIA.

Usluge esDnevnika besplatne za državne škole

Elektronski Dnevnik za sve državne škole je potpuno besplatan, a roditelji učenika ne treba da izdvajaju nikakav novac za korišćenje roditeljskog portala moj.esDnevnik, saopštilo je 22. maja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. “Softver za unapređene usluge u esDnevniku koji se plaća nije namenjen za državne obrazovno-vaspitne ustanove, već za sve ostale škole koje su verifikovane za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada, a čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da te ostale škole samostalno donose odluke, nezavisno od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o unapređivanju svog obrazovno- vaspitnog procesa i korišćenju ovakvih usluga, a sve u skladu sa Zakonom.

Fond za nauku izdvaja dva miliona evra za program COVID-19

Fond za nauku Republike Srbije otvorio je „Specijalni program istraživanja COVID-19“ sa ciljem da sa dva miliona evra finansira projekate koji će doprineti efikasnom naučnom odgovoru na pandemiju.  Kako je saopšteno iz Fonda, program ima unapred propisane teme u okviru (bio)medicinskih nauka, (bio) medicinskog inženjerstva i informacionih tehnologija, kao i ekonomskih, socioloških, psiholoških istraživanja i upravljanja složenim sistemima, a podržava primenjena naučna istraživanja, međunarodnu saradnju, kreiranje multidisciplinarnih timova, kao i konzorcijumsko podnošenje projekata. „Svuda u svetu, svi vodeći istraživači su okupili svoje timove i hitno razmatraju šta mogu da urade kako bi pomogli rešavanju pandemije COVID-19. Obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od dva miliona evra kako bi se i u Srbiji otvorio Specijalan program istraživanja COVID-19“, izjavila je v.d. direktora Fonda za nauku Srbije Milica Đurić-Jovičić.

Predloge projekata, kao i do sada, mogu podneti istraživači zaposleni u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, a rok za podnošenje projekata je 10. jun. Ukupan budžet po pojedinačnom projektu je 200.000 evra, uz izuzetak za istraživanja iz biomedicinskih oblasti gde je dozvoljena kupovina kapitalne opreme i u tom slučaju može biti odobreno do 500.000 EUR za projekat, navedeno je u saopštenju.

Ambasadori položili vence na spomenik Ćirilu i Metodiju u Beogradu

Dan slovenske pismenosti i kulture u nedelju je u Beogradu obeležen polaganjem venaca na Spomenik apostolima Ćirilu i Metodiju u istoimenom parku. Vence su položili ambasadori i predstavnici ambasada slovenskih zemalja u Srbiji – Rusije, Belorusije, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Češke, Makedonije, Slovenije, Poljske, kao i Udruženje književnika Srbije i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević. On je podsetio da je 2019. godine na inicijativu Skupštine Grada, 24. maj, Dan slovenske pismenosti i kulture, proglašen kao državni praznik i u Srbiji. “Ovo je dan koji se obeležava u znak sećanja dolaska Ćirila i Metodija u Veliku Moravsku 863. godine. Sa njihovim dolaskom počinje opismenjavanje i širenje kulture među slovenskim narodima. Njihov značaj je izuzetan, počev od prvog slovenskog pisma glagoljice, pa do prevođenja crkvenih knjiga i bogosluženja sa grčkog na slovenske jezike”, rekao je Nikodijević. Dodao da su oni imali doprinos i u približavanju vere slovenskim narodima. S obzirom na istorijski značaj koji su ostavili na slovensku kulturu i pismenost, on je izrazio zadovoljstvo što je Srbija prihvatila da obeležava 24. maj kao svoj nacionalni praznik. “Ćirilo i Metodije su jedni od retkih koji se slave u čitavom slovenskom svetu, a današnja slika ambasadora svih slovenskih zemalja na jednom mestu je impozantna”, naveo je Nikodijević.

Konkurs za najbolje nastavnike u Srbiji za 2020. godinu

Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ raspisalo je sedmi po redu konkurs za izbor najboljih učitelja i nastavnika. Ovogodišnji Konkurs biće otvoren do prvog jula, a prijave se mogu popuniti na linku- https://zivojinmisic.rs/projekti/najbolji-edukatori-srbije/, a građani mogu kandidovati edukatora za kojeg smatraju da je najbolji u svom poslu. Zbog trenutne situacije u svetu prouzrokovane pandemijom Covid-19, pored Osnovnog obrasca za prijavu za učitelje i nastavnike, otvoren je i vanredni deo Konkursa, prijava za Najboljeg nastavnika u doba pandemije. Udruženje „Živojin Mišić“ od 2014. godine nagrađuje najbolje edukatore Srbije i do je nagradilo 79 učitelja i nastavnika širom Srbije.

Završene prijave za specijalizovana odeljenja

         Centralizovano prijavljivanje učenika za prijemni ispit za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola završeno je 21. maja. U okviru reforme gimnazijskog obrazovanja koju sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od školske 2020/2021. godine učenici će moći, po prvi put, da pohađaju i specijalizovana odeljenja za scensku i audio vizuelnu umetnost, geografiju i istoriju, kao i sportska odeljenja u gimnazijama u Srbiji.

Odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za scensku i audio vizuelnu umetnost imaće: Gimnazija “Laza Kostić” u Novom Sadu, Filološka gimnazija u Beogradu, zatim Druga kragujevačka gimnazija i Gimnazija u Kruševcu. Po završetku ovog smera, učenici će biti dobro pripremljeni za nastavak visokog obrazovanja – studiranje na različitim odsecima umetničkih fakulteta, ali im neće biti uskraćena prohodnost i na studijske programe iz srodnih ili sasvim drugih oblasti, navodi se u saopštenju ministarstva.

Broj učenika, kao i u ostalim specijalizovanim gimnazijskim odeljenjima je 20. veći deo nastave umetničkih predmeta odvija se u grupama sa po maksimalno 10 učenika. Podela odeljenja na grupe omogućava bolji kvalitet rada, a samim tim i bolja postignuća učenika. Prijemni ispit za specijalizovana odeljenja za scensku i audio vizuelnu umetnost koju obuhvate test iz opšte kulture polaže se 10. juna u 12 časova.

Odeljenja za nadarene učenike za geografiju i istoriju imaće gimnazije: Gimnazija “Veljko Petrović”, Sombor, Karlovačka gimnazija (Sremski Karlovci), Deveta gimnazija “Mihailo Petrović Alas” (Beograd), Peta beogradska gimnazija i Prva niška gimnazija “Stevan Sremac”. Prijemni ispit za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju biće održan 11. juna. Učenici koji se opredele za specijalizovano odeljenje za geografiju i istoriju polagaće prijemni iz geografije ili istorije, a mogu polagati i oba testa pri čemu će se u obzir uzimati bolje urađeni test. Test iz geografije će se polagati od 10 do 12 časova, a iz istorije od 14 do 16 časova.

Prijavljivanje učenika za Sportsku gimnaziju u Beogradu i sportskih odeljenja pri gimnazijama u Srbiji je 8. i 9. juna. Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, osim u Sportskoj gimnaziji u Beogradu biće u još šest gimnazija u Srbiji. To su Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”, Novi Sad, Mitrovačka gimnazija, iz Sremske Mitrovice, Užička gimnazija, Gimnazija za talentovane učenike “Deže Kostolanji!” iz Subotice (na mađarskom jeziku), Gimnazija u Novom Pazaru i “Deveti maj” u Nišu.

Za vojvođanske visoke škole strukovnih studija 6 milona RSD

Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, ove godine podržao je 14 razvojnoistraživačkih projekata devet visokih škola strukovnih studija sa teritorije Vojvodine s ukupnim iznosom od 6.000.000 dinara. Neke od tema projekata kojima će se baviti timovi visokih škola su razni vidovi obnovljivih izvora energije; veštine i znanja koje treba razvijati u relativno kratkim studijskim programima; unapređenje komunikacijskih veština studenata; primena nauke o podacima; unapređenje prava intelektualne svojine; pitanje tolerancije između dece, roditelja i nastavnika; osmišljavnje slobodnog vremenkod dece predškolskog uzrasta; aktivnosti dece na otvorenom prostoru…

– Ovo promovisanje 14 razvojnoistraživačkih projekata u ambijentu Visoke vaspitačke škole u Novom Sadu posledica je višegodinjeg rada ne samo nas u Sekretarijatu, nego i decenijskog rada visokih škola. Želja nam je da promovišemo dualno obrazovanje, koje je u bliskoj vezi s privredom, vaspitanjem, ali i sa interesima lokalne samouprave – rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević na uručenju rešenja o korišćenju sredstava, predstavnicima visokoobrazovnih institucija koje su dobile sredstva na osnovu Javnog konkursa.

Sekretar Milošević istakao je da je veliki broj nastavnika shvatio da se u visokom strukovnom obrazovanju ne može opstati bez permanentnog rada, s obzirom i na jaku konkurenciju u ostalim visokoobrazovnim institucijama. – Moglo bi da bude i bolje, ali ono što smo uradili u prethodne četiri godine, a to je 51 projekat, pokazalo je da imamo veliki potencijal – kazao je Milošević, uz apel da se ubuduće visoke škole još više zauzmu kada je reč o predlaganju i realizaciji što većeg broja razvojnoistraživačkih projekata. Po Miloševićevim rečima, školovanje na visokim školama usklađuje se s potrebama tržišta rada i to je matrica koja će se uskoro primenjivati kada su u pitanju i fakulteti. – Visoke strukovne škole u Vojvodini su važan faktor regionalnog razvoja i kroz njih nećemo odustati od afirmacije regionalizma, afarimacije nacionalnih manjina i odgovora na zahetve tržišta rada – rekao je Milošević.

Kako je istakao direktor Visoke strukovne škole za obrazovanje  vaspitača u Novm Sadu dr Bojan Milošević, ovi projekti su visokim školama pružili šansu da se, pored obrazovnih delatnosti, okrenu i istraživanjima i razvoju obrazvnih oblasti kojima se bave. – Ovakvi projekti koji su realizovani u protekle četiri godine imali su i visoku praktičnu primenjivost. Pokrajinski sekretarijat visoke strukovne škole prepoznao je kao nosioce zamajaca dualnog obrazovanja, u kojem visoke škole, kao mesta kvalitetnog preplitanja teorije i prakse, imaju izuzetno mesto –  rekao je Milošević, čija je škola dobila sredstva za dva projekta: iz oblasti integrisanja fizičkog vaspitanja i razvoja matematičkih pojmova, i iz oblasti pedagoških nauka.

Medijska promocija preduzetništva u funkciji održivog privrednog razvoja, još je jedan od 14 projekata koji su prošli na konkursu. – U ovom projektu pratićemo interakciju koja postoji između medijske promocije i preduzetnišva i kako se to održava na ekonomski razvitak naše zemlje, odnosno, kako to utiče na privredni razvitak u Vojvodini – rekla nam je dr Ivana Ikonić iz Visoke škole strukovnih studija za menayment i poslovne komunikacije Sremski Karlovci.

Šid: Sačuvana radna i đačka mesta

Lokalna samouprava u protekle dve godine započela je ili dovršila projekte za obnovu većine seoskih školskih objekata, počev od Berkasova, gde meštani kažu da im je to sad najlepša zgrada u selu. – Uradili smo mnogo toga u školi u Berkasovu, pri čemu je dosta pomogla Mesna zajednica i meštani koji su radnim akcijama pomogli da se uredi prostor ispred škole – kaže zamenik predsednika šidske opštine Zoran Semenović. Posle završenih radova spolja, i unutrašnjost škole je omalterisana i okrečena. Kupljene su nove klupe i škola je dobila sasvim novi izgled.

Malo dalje smešten je Bikić Do, gde je školska zgrada dovedena u bolji izgled. Sve je popravljeno, okrečeno i sređeno, tako da ova škola odgovara potrebama učenika i lepo izgleda. Treća područna škola, u Sotu, dobila je montažnu salu u kojoj se u toku zime održava nastava fizičkog vaspitanja, dok u toku leta na igralištu u dvorištu ima dosta prostora za tu namenu. Stara škola je renovirana u Sotu, tako da je i dalje koristi područno odeljenje Osnovne škole „Sremski front”. Sredstva za školu u Sotu obezbedila je lokalna samouprava.

Najlepša škola područnog tipa koja pripada „Sremskom fontu” je svakako ona u Molovinu, dok škole u Kukujevicima, Višnjićevu i Bačincima još uvek nemaju fiskulturnu salu.

Najlepša škola područnog tipa koja pripada „Sremskom fontu” je svakako ona u Molovinu, koja je potpuno rekonstruisana, uz novi nameštaj, centralno grejanje i drugu opremu, zahvaljujući donatorima ambasadi Švedske. U ovoj školi su učenici od prvog do četvrtog razreda, ali ima i onih koji pripadaju dečijem vrtiću. Ovaj objekat dominira selom. Nema u selu nijedne kuće niti državnog objekta koji je ravan školi. Područna škola u Gibarcu pripada OŠ „Branko Radičević” u Šidu,  renovirana je i okrečena, kao i školski objekti u Batrovcima i Binguli, gde su zamenjene peći za grejanje, da bi se ubuduće grejali na pelet.

Po rečima zamenika predsednika opštine Šid Zorana Semenovića u Moroviću je izvršena popravka krova i izolacija zidova koji su bili vlažni. Učenici te škole bili su izmešteni dok traju radovi, a kada nastava ponovo krene, vratiće se u svoju školu. Pred šidskom lokalnom samoupravom je još nekoliko teških zadataka kad je reč o školama. Naime, škole u Kukujevicima, Višnjićevu i Bačincima nemaju fiskulturnu salu. – Zahvalni smo Ministarstvu prosvete što nam je izašlo u susret da ne ukidamo odeljenja, tako smo sačuvali i radna mesta za nastavnike. Zato smo se trudili da poboljšamo uslove u kojima rade i matične i područne škole – kaže Semenović. – Osnovna škola „Sremski front” je u minulim godinama potpuno rekonstruisana i dobila je sasvim nov izgled, a OŠ „Branko Radičević” treba da se rekonstruiše. Mi nismo sigurni, ali verujemo da ćemo dobiti sredstva za rekonstrukciju te škole.

Subotički gimnazijalci odužili se profesorki

Ško­lo­va­nje ni­su sa­mo oba­ve­ze, uče­nje, tr­ka za oce­na­ma  već i uti­ca­ji ko­je mla­do bi­će tr­pi to­kom svog sta­sa­va­nja u zre­lu oso­bu. Ka­da se osvr­ne una­zad upra­vo ti uti­ca­ji, lju­di i do­ga­đa­ji ko­ji su pre­sud­no ob­li­ko­va­li lič­no­sti je­ste ono što se no­si iz škol­skog do­ba. Za ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka Gim­na­zi­je „Sve­to­zar Mar­ko­vić” to je ne­su­mlji­vo bi­la i pro­fe­so­ri­ca Sve­tla­na Si­mić. Ka­ko bi joj se, sa­da i post­hum­no odu­ži­li za sve ono če­mu ih je uči­la, a bi­lo je to mno­go vi­še od po­zna­va­nja ne­mač­kog je­zi­ka i gra­ma­ti­ke, što je bi­la nje­na osnov­na stru­ka, ovi da­nas mla­di lju­di for­mi­ra­li su Hu­ma­ni­tar­no udru­že­nje „Sve­tla­na S. Si­mić”.

‒ Pro­šle go­di­ne smo se oku­pi­li, mi uče­ni­ci nje­ne po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je ko­ju je vo­di­la kao raz­red­ni sta­re­ši­na 1996. go­di­ne, a uvek se oku­pi­mo ka­da iz ino­stran­stva do­đu na­ši dru­ga­ri ko­ji ži­ve pre­ko oke­a­na. Na­rav­no, po­ve­la se reč o pro­fe­so­ri­ci Si­mić, i ta­da je Želj­ka Šik­man Udo­vi­čić, ko­ja ži­vi u Ka­na­di, pred­lo­ži­la da for­mi­ra­mo udru­že­nje i kroz nje­ga po­mog­ne­mo dru­gi­ma ‒ pri­ča nam Mi­ro­slav Ra­še­vić, je­dan od tro­je osni­va­ča udru­že­nja. Ra­še­vić je da­nas elek­tro­in­že­njer i kroz nje­go­vo se­ća­nje pro­ve­ja­va uve­re­nje da bi do di­plo­me sti­gao znat­no te­že da ni­je bi­lo pro­fe­so­ri­ce Sve­tla­ne Si­mić da ga po­dr­ži. „Pr­vi put sam iz Sa­ra­je­va do­šao u Su­bo­ti­cu 1992. i upi­sao pr­vi raz­red Gim­na­zi­je i ona mi je bi­la raz­red­ni sta­re­ši­na. On­da smo se sa ro­di­te­lji­ma vra­ti­li u Sa­ra­je­vo, da bi po­no­vo iz­be­gli 1996. go­di­ne i ja upi­su­jem dru­go po­lu­go­di­šte u istom, nje­nom raz­re­du.” Ka­že bio je to te­žak pe­ri­od, uz sve tur­bu­len­ci­je mla­do­sti, bio je tu i te­ret iz­be­gli­štva. „Bi­la je fo­ku­si­ra­na na edu­ka­ci­ju, ali je ona mno­go raz­go­va­ra­la sa svi­ma na­ma. Po­kla­nja­la nam pa­žnju ne sa­mo na­ma iz­be­glič­koj de­ci već se pre­ma či­ta­vom raz­re­du od­no­si­la sa maj­čin­skom bri­gom”, pri­ča Ra­še­vić. Du­bi­nu nje­ne emo­tiv­no­sti do­bro je ose­ti­la Želj­ka ko­ja se u Su­bo­ti­ci ob­re­la sa­ma, pro­fe­so­ri­ca Si­mić po­mo­gla je da je sme­ste u Dom uče­ni­ka, po­vre­me­no je pri­hva­ta­la kod se­be. Da­nas je Želj­ka uva­že­ni član ka­nad­skog dru­štva gde je do­bi­la stu­dent­sku sti­pen­di­ju kao lo­kal­na is­tak­nu­ta lič­nost i ak­tiv­ni član za­jed­ni­ce. U pi­smu iz Ka­na­de se­ća se: na ma­tur­skom i di­plom­skom is­pi­tu sa njom ni­su mo­gli da bu­du ma­ma i ta­ta, ali bi­la je pro­fe­so­ri­ca Si­mić.

Me­đu osni­va­či­ma hu­ma­ni­tar­nog udru­že­nja je i Alek­san­dar Di­mi­tri­je­vić, prav­nik, ne­ćak pro­fe­so­ri­ce Si­mić. Po­sled­njih go­di­na svog ži­vo­ta, a umr­la je 2009. go­di­ne po­sve­ti­la je nje­mu, ču­va­la ga i bri­nu­la o nje­mu. „Ona je bi­la čo­vek pun vr­li­na, uči­la me je do­bro­ti i to­me da ni­ka­da ne smem da su­dim dru­gi­ma”, ka­že Di­mi­tri­je­vić.

Cilj hu­ma­ni­tar­nog udru­že­nja je da sa­ču­va se­ća­nje na pro­fe­o­ri­cu Si­mić upra­vo kroz da­lje či­nje­nje do­brih de­la, ona­ko ka­ko je to i ona sa­ma ra­di­la. Ovo udru­že­nje je tek na svom po­čet­ku, ali že­le već na­red­nog me­se­ca da do­de­le jed­no­krat­nu sti­pen­di­ju u vi­si­ni od 60 hi­lja­da di­na­ra, ma­tu­ran­tu Gim­na­zi­je „Sve­to­zar Mar­ko­vić”. ‒ Po­sto­je ve­o­ma ta­len­to­vo­va­ni i do­bri đa­ci ko­ji ži­ve u te­škoj ma­te­ri­jal­noj si­tu­a­ci­ji. Na­ša ide­ja je da im sa ovom po­mo­ći olak­ša­mo da­lje ško­lo­va­nje, upis na fa­kul­tet ‒ ka­že Ra­še­vić. Uz do­bar škol­ski uspeh čla­no­vi udru­že­nja že­le pre sve­ga da mo­ti­vi­šu mla­du oso­ba ko­ja se i sa­ma ba­vi hu­ma­ni­tar­nim ra­dom.

Udru­že­nje je for­mi­ra­lo svo­ju stra­ni­cu na dru­štve­noj mre­ži, Ma­ri­ka Kr­pež, ta­ko­đe pro­fe­sor­ka i Sve­tla­ni­na dru­ga­ri­ca iz mla­do­sti,  na­pi­sa­la je nje­nu bi­o­gra­fi­ju, ja­vi­li su se i pro­fe­o­sri iz gim­na­zi­je sprem­ni da po­mog­nu da udru­že­nje do­de­li sti­pen­di­ju. Mi­ro­slav Ra­še­vić ka­že da od ka­ko se sa­zna­lo za njih ja­vlja­ju mu se biv­ši uče­ni­ci Sve­tla­ne Si­mić sprem­ni da ih po­dr­že. Sve­tla­na Si­mić, pro­fe­so­ri­ca ne­mač­kog je­zi­ka su­bo­tič­ke gim­na­zi­je, pr­va pred­sed­ni­ca Srp­skog kul­tur­nog cen­tra „Sve­ti Sa­va”, ta­ko je kao vr­stan pe­da­gog  ge­ne­ra­ci­ja­ma svo­jih uče­ni­ka pre­ne­la spo­sob­nost i sprem­nost da po­mog­nu dru­gom.

Jezikomanija: Muška imena u vokativu

Muška imena koja se završavaju na -A imaju vokativ jednak nominativu: Matija i Andrija u vokativu će glasiti Matija i Andrija…

Imena poput Dorotej, Andrej i Sergej, Dositej, Irinej i Aleksej u vokativu glase Doroteju, Andreju i Sergeju, Dositeju, Irineju, Alekseju.

Dvosložna muška imena na -A s dugouzlaznim akcentom kao Pera, Boža, Paja, Žika, Miša imaju vokativ na -O i dugosilazni akcenat: Pero, Božo, Pajo, Žiko, Mišo.

Ime Luka u vokativu glasi isto kao u nominativu samo ukoliko u nominativu ima kratkosilazni ili dugosilazni akcenat.

Ona muška imena koja se u nominativu završavaju na -E imaju i u vokativu -E: Mane, Rade, Mate, Mile, Pavle, Đorđe, Teodosije, Vlade…

Trosložna i višesložna imena na -ICA (Perica, Tomica, Mikica, Jovica…) imaju u vokativu nastavak -E: Perice, Tomice, Mikice, Jovice…

Imena koja se završavaju na suglasnike -N, -D, -R, kao što su Dragan, Milan, Bojan imaju u vokativu -E, pa tada glase: Dragane, Milane, Bojane…

Nastavak -E za vokativ imaju i imena na -V, -L, -M: Miroslave, Časlave, Radule, Pavele, Džime, Maksime.

Muška imena koja se završavaju na -O i u vokativu imaju -O, pa će biti: Mihajlo, Veljko, Marko, Žarko, Boško, Draško, Raško, Pero, Drago.

Imena kao Miloš i Radoš imaju vokativ Miloše i Radoše, ali nije nepravilno ni Milošu i Radošu.

Imena na –G: Predrag, Miodrag i slična u vokativu glase Predraže i Miodraže, jer njihova imena potpadaju pod pravila palatalizacije.

Vremeplov: Vlada Srbije uzurpirala autonomiju Univerziteta

Na današnji dan 26. maja 1998. godine Skupština Srbije je uprkos protivljenju profesora i studenata usvojila Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. Ovaj zakon izazvao je nezadovoljstvo na Univerzitetu, a protesti u različitim formama trajali su praktično sve do oktobra 2000. godine. U te dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

Vremeplov: Osnovano Udruženje književnika Srbije

“Udruženje književnika Srbije” osnovano je na današnji dan 26. maja 1905. godine. Prvobitni naziv bio je “Srpsko književničko društvo”. U prostorijama “Srpske književne zadruge” u prisustvu dvadesetjednog pisca, pod predsedništvom Milana Milićevića donesena je odluka o osnivanju Društva. Prvu upravu Srpskog književničkog društva sačinjavali su: Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Dobrosav Ružić, Živojin Dačić i Rista Odavić, a među osnivačima su bili i Aleksandar Belić, Jovan Skerlić, Lujo Vojnović, Milovan Glišić, Nikola Vulić, Pavle Popović, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Stanoje Stanojević. Nakon Prvog svetskog rata i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Društvo je decembra 1920. preimenovano u “Udruženje srpskih književnika”.

Vremeplov: Umro Martin Hajdeger

Na današnji dan 26. maja 1976. godine umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom “fundamentalna ontologija”. Veoma plodan autor. Dela: “Bivstvovanje i vreme”, “Kant i problem metafizike”, “Šta je metafizika”, “Uvod u metafiziku”, “Šta znači mišljenje”, “Šta je to filozofija”, “Niče”, “O suštini istine”, “Šumske staze”, “Kantova teza o bivstvovanju”, “Oznake na putu”.

Vremeplov: Umro Sv. Avgustin

  Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj umro je na današnji dan 26. maja 604. godine. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

Vremeplov: Australijski premijer izvinio se Aboridžinima

Na današnji dan 26. maja 1997. godine australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog politike asimilacije na silu uzeti od roditelja.

Vremeplov: Normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a

U Beograd je na današnji dan 26. maja 1955. godine  doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

Vremeplov: Umro František Palacki

Na današnji dan 26. maja 1876. godine umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

Vremeplov: Rođen Gonkur

Francuski pisac Edmon Gonkur rođen je na današnji dan 26. maja 1822. godine. Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana je “Akademija Gonkur” (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.

Privatnoj firmi dali podatke đaka: Ministarstvo “pere ruke”

Roditeljima koji su u petak „ulazili“ u elektronski dnevnik da bi videli ocene svoje dece nakon logovanja na sistem „iskočila“ je ponuda da pristupe portalu moja.eskola.rs, uz obaveštenje da im je „do 1. decembra obezbeđen porodični paket koji uključuje sve funkcionalnosti standardnog paketa i uz toj još mnogo dodatnih opcija“.  U obaveštenju je navedeno da se portalu pristupa sa istim korisničkim imenom i šifrom koji su dobili za korišćenje es dnevnika, te da će nakon 1. decembra imati mogućnost da nastave sa korišćenjem porodičnog ili standardnog paketa prema svojim željama.

Logovanjem na pomenuti portal roditeljima su prikazani kompletni podaci iz elektronskog dnevnika, ali i više od toga – dostupne su informacije o obrađenim nastavnim jedinicama, raspored pismenih provera znanja, prisustvu učenika časovima dodatne nastave… Prema onome što se na portalu reklamira može se zaključiti da su trenutno dostupne usluge iz standardnog paketa.

Na naše pitanje ko stoji iza portala moja.eskola.rs i da li ima dozvolu da raspolaže i objavljuje podatke iz elektronskog dnevnika u Ministarstvu prosvete nam je rečeno da taj portal nije u njihovoj nadležnosti. „Link koji je dostavljen vodi ka veb mestu koje nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, niti je moguće povući podatke iz es dnevnika, koje je Ministarstvo obezbedilo za škole“, bili su izričiti u Ministarstvu, iako smo im ukazali da se novinar Danasa lično uverio da su svi podaci iz elektronskog dnevnika njegovog deteta dostupni na portalu privatne firme.

Naša pitanja su usledila nakon što je Ministarstvo juče saopštilo da je „elektronski dnevnik (esDnevnik) za državne škole, kao i za roditelje đaka koji pohađaju škole koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije potpuno besplatan“. U saopštenju je navedeno i da roditelji učenika ne treba da izdvajaju nikakva novčana sredstva za korišćenje roditeljskog portala moj.esdnevnik.

U Ministarstvu kažu i da softver za unapređene usluge u es dnevniku koji se plaća nije namenjen za državne obrazovno-vaspitne ustanove, već za sve ostale škole koje su verifikovane za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada, čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice. „Oni samostalno donose odluke, nezavisno od Ministarstva prosvete o unapređivanju svog obrazovno-vaspitnog procesa i korišćenju ovakvih usluga, a sve u skladu sa zakonom“, navodi se u saopštenju.

Nadležni, međutim, nisu odgovorili na naše pitanje kako je moguće da se to ne odnosi na državne škole, kada su roditelji čija deca idu upravo u državne škole dobili ponudu za pristup pomenutom portalu iz koje su zaključili da je korišćenje naprednih usluga besplatno samo do 1. decembra. Unapređenja verzija elektronskog dnevnika je deo platforme eŠkola, a vlasnik tog brenda, kako se može pročitati na sajtu, je preduzeća Tesla software.d.o.o. Prema ranijem pisanju Krika ova kompanija je učestvovala u izradi elektronskog dnevnika.

Preokret

„Napredna rešenja za bolju školu“ glasi naslovna rečenica na sajtu eskola.rs, na kome se reklamira eŠkola kao „platforma namenjena za efikasno vođenje obrazovno-vaspitne evidencije, analitiku i izveštavanje o obrazovno-vaspitnom radu učenika, kao i za kvalitetniju i redovniju komunikaciju sa roditeljima“. Prijavom za roditelje uz šifru i lozinku koju su roditelji ranije dobili od škole da bi mogli da pristupaju elektronskom dnevniku Ministarstva prosvete, ulazi se na stranicu moja.eskola.rs gde su prikazani svi podaci iz es dnevnika.

Nakon što je u javnosti otkrivena cela priča to popodne nije bilo moguće pristupiti portalu moja.eskola.rs pomoću šifre i lozinke koju su roditelji dobili za logovanje na sistem elektronskog dnevnika. Takođe je u toku dana prestala da „iskače“ reklama za unapređenu verziju elektronskog dnevnika.

Mihajlovićeva: Niko nema pravo da tuče i ubije ženu!

Poruke i komentari na nasilje nad ženama i devojčicama koje možemo pročitati na društvenim mrežama govore u prilog tome koliko svi moramo više da pričamo i radimo na suzbijanju nasilja i edukaciji građana i građanki, poručila je potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.  Reagujući na komentare objavljene na društvenim mrežama u vezi sa ubistvom žene u osnovnoj školi u Erdeviku, Mihajlović je rekla da nikada, ni u jednom slučaju, ne postoji opravdanje za muškarce koji tuku, maltretiraju ili nažalost ubiju ženu. “Niko, ali niko, nema pravo da oduzme život drugom ljudskom biću. U poslednjih deset godina 319 žena je ubijeno samo zato što su žene i samo zato što su neki muškarci mislili da imaju pravo da ih maltretiraju i ubiju, a više od 400 dece uskrate za majčinu ljubav i bezbrižno detinjstvo”, navedeno je u saopštenju.

Kako navodi, takvi komentari su strašni i nedopustivi i moramo svi mnogo više da radimo, da edukujemo građane i građanke šta je sve nasilje i kako da se protiv njega borimo. Potpredsednica vlade dodala je i da je svaki narativ koji opravdava zločin, a ubiti ženu jeste zločin, neprihvatljiv i tražiti opravdanje u ljubomori, neverstvu ili lošim odnosima nije moguće. “Država će sankcionisati nasilje, ali nisu nam dovoljni zakoni i institucije, ukoliko svi ne damo svoj doprinos. Muškarci treba da znaju da nisu veći ukoliko tuku i ubijaju žene, već ukoliko se protiv nasilja bore, a nasilnike prijavljuju”. Ženama poruče da se ne plaše i da prijave nasilje, kao i da ne dozvole da ih iko ubedi da su zaslužile batine i maltretiranje. “Građani i građanke Srbije, ne zatvarajte oči pred nasiljem, ono je tu oko nas i ako želimo da naša deca žive u normalnom društvu, važno je da se svi protiv nasilja borimo”, zaključila je Mihajlović.