Setio se da je socijalista: Ključne potrebe mladih školovanje i posao

Predsednik SPS Ivica Dačić poručio je da su danas mogućnost školovanja i pronalaska posla dve ključne potrebe mladih ljudi, a da društvo koje na to ne može da odgovori, ne zaslužuje da bude društvo 21. veka. “Te stvari ne smeju da budu utopije”, rekao je Dačić povodom 25. maja, koji se u bivšoj SFRJ obeležavao kao Dan mladosti. On je rekao da mladost treba da bude prednost, a ne hendikep, ali da ne treba da bude i jedina prednost, već mladi treba da iskoriste to vreme, pre svega, da se obrazuju. Lider socijalista je naveo da se mladi često smatraju za „metu međustranačkog nadmudrivanja“ i za biračko telo za koje se partije bore, a suština je da se pokuša da se mladi stave u centar političkog odlučivanja. Dačić se prisetio da je i sam imao priliku da nosi i Štafetu mladosti, što mladima danas, kaže, izgleda veoma daleko, ali je u vreme bivše SFRJ bila najveća čast da se nosi štafeta povodom Titovog rođendana. „Ovaj praznik za nas starije predstavlja jednu vrstu sentimenta i sećanja na neko vreme koje je simbolizovalo stabilnost, besplatno školstvo i zdravstvenu zaštitu, mogućnost da se lakše dođe do posla, da se zasnuje porodica, obezbedi stan. Sve što bi trebalo da bude ideal mlade generacije i u ovom veku“, rekao je Dačić povodom 25. maja, koji je u ponedeljak uveče obeležila i omladina SPS.

Nastava na daljinu u Vojvodini do 29. maja

Radi usaglašavanja Pravilnika o izmenama pravilnika o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za školsku 2019/2020. godinu, koji je donelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o školskom kalendaru za obrazovno-vaspitne ustanove na teritoriji AP Vojvodine. Ova izmena doneta je usled vanrednog stanja ‒ koje je proglašeno na teritoriji Republike Srbije zbog pandemije izazvane virusom kovid 19 – čime je prilagođen način na koji se izvodi nastava u školama. Poslednji dan nastave na daljinu jeste petak, 29. maj 2020. godine, za sve đake. Osmaci se zvanično raspuštaju 5. juna, dok je završetak školske godine za učenike od prvog do sedmog razreda osnovne škole 16. jun. Prve dve nedelje juna rezervisane su za organizaciju posebnih časova, u zavisnosti od toga da li đaci dolaze na pripreme za malu maturu ili da poprave ocene. Polaganje probnog završnog ispita je 2. juna, a male mature 17, 18. i 19. juna. Rezultati se objavljuju 23. juna.

Maturanti gimnazija raspustili su se 22. maja, učenici trećeg razreda trogodišnjeg obrazovanja i četvrtog razreda stručnih škola završavaju školsku godinu 29. maja, dok je za ostale srednjoškolce kraj nastavne godine 19. jun. Za polaganje velike mature rezervisani su 4, 5. i 6. jun, dok će 24. juna maturanti moći da se prijave za željeni fakultet.

Raspored školskih aktivnosti za osnovne škole

• Od 1. do 16. juna 2020. godine organizuju se posebni časovi.

• Za osmi razred nastava se završava 5. juna 2020. godine.

• Probni završni ispit iz matematike osmaci polažu 2. juna 2020. godine.

• Kombinovani test i test iz maternjeg jezika polaže se kod kuće (preuzimanje testova 1. juna, dok se popunjeni testovi vraćaju 2. juna).

• Od 3. do 15. juna 2020. godine traje pripremna nastava za polaganje završnog ispita.

• Zaključivanje i popravljanje ocena (ukoliko đaci žele ili ukoliko roditelji smatraju da je potrebno) biće različito od prvog do osmog razreda. Druga nedelja juna, kada osmaci završe deo svojih priprema za malu maturu, predviđena je za petake, šestake i sedmake.

• Polaganje male mature biće održano 17, 18. i 19. juna 2020. godine, a rezultati će biti objavljeni 23. Juna.

• Centralizovano onlajn prijavljivanje učenika za prijemne ispite za upis u specijalizovane gimnazije i umetničke škole, osim za sportska odeljenja, za školsku 2020/2021. godinu počinje u ponedeljak, 18. maja, i traje do četvrtka, 21. maja 2020. godine, od 8 do 20 časova.

• Prijemni ispiti za odeljenja u školama u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku biće održani 8. i 9. juna od 10 časova.

• Prijemni ispiti u baletskim školama biće od nedelje, 7. juna, do utorka, 9. juna, u 10 časova.

• Učenici s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku i učenici s posebnim sposobnostima za fiziku polagaće prijemni ispit u sredu, 10. juna, od 10 do 12 časova (računarstvo i matematika) i od 14 do 16 časova (fizika).

• Istog dana u 12 časova održava se i prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti.

• Prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju biće održan u četvrtak, 11. juna. Od 10 do 12 časova polagaće se istorija, a od 14 do 16 časova geografija.

• Prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju biće održan u petak, 12. juna – biologija od 10 do 12 časova, a hemija od 14 do 16 časova.

• U petak i subotu, 12. i 13. juna (u 10 časova), biće održani prijemni ispiti u filološkim gimnazijama i filološkim odeljenjima.

• Prijemni ispit u muzičkim školama biće od 12. do 14. juna s početkom u 8 časova. U umetničkim školama likovne oblasti, prijemni ispiti biće održani od petka, 12. juna, do nedelje, 14. juna, s početkom u 8 časova.

• Preliminarni rezultati prijemnih ispita biće objavljeni do utorka, 16. juna. Učenici će moći da podnesu eventualne žalbe na rezultate prijemnih ispita istog dana od 10 do 16 časova.

• Konačni rezultati prijemnog ispita u matematičkim i filološkim gimnazijama, odeljenjima za fiziku, biologiju i hemiju, računarstvo i informatiku i konačni rezultati za odeljenja u školama u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku, biće objavljeni do srede, 17. juna.

• Provera sklonosti za upis učenika u sedmi razred za program osnovnog obrazovanja učenika obdarenih za matematiku jeste u subotu, 20. juna, u 10 časova, kao i provera kompetencija za dvojezičku nastavu osnovnog obrazovanja.

Raspored školskih aktivnosti za srednje škole

• Od 1. do 3. juna 2020. godine u školu dolaze đaci završnih razreda (dani za zaključivanje ocena, deset učenika i jedan nastavnik).

• Od 4. do 6. juna 2020. polaže se velika matura.

• Dana 8. juna 2020. godine u školu dolaze ostali đaci (radi ispravke ocena).

• Dan 24. jun 2020. godine određen je za prijavljivanje maturanata za željeni fakultet.

Usvojene kvote za studiranje o trošku države na fakultetima

O trošku države u narednoj školskoj godini na šest univerziteta u Srbiji, bez Vojvodine, studiraće 17.362 brucoša, a planirana su 9.682 mesta za samofinansirajuće studente. Kvote je na predlog fakulteta usvojila Vlada Srbije, a predložene kvote Univerziteta u Novom Sadu za 4.883 budžetska i 3. 439 samofinansirajućih studenata treba da usvoji Pokrajinska vlada.

Najviše budžetskih mesta dobio je Univerzitet u Beogradu koji je i najveći univerzitet u Srbiji. O trošku države studiraće 9.621 brucoša, a indeks o svom trošku dobiće 5.571 student. Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu mesta ima za 278 budžetskih i 148 samofinansirajućih studenata.

Univerzitet u Kragujevcu upisaće 2.403 brucoša o trošku države i 1.205 koji će morati da plaćaju školarinu.

Na Univerzitetu u Nišu maturanti će se boriti za 3.203 budžetska i 1.888 samofinansirajućih mesta.

Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici upisaće ove godine 1.173 brucoša o državnom trošku i 600 samofinansirajućih.

Na državnom fakultetu u Novom Pazaru mesta ima za 684 budžetska i 270 samofinansirajućih studenata.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultet biće od 24. do 28. juna, dok je polaganje prijemnih ispita rezervisano od 29. juna do 5. jula.

Umesto Projektne nastave prvacima se uvodi Digitalni svet

Od septembra prvake očekuje novi nastavni predmet pod nazivom Digitalni svet, međutim fond časova se neće menjati jer će on zameniti Projektnu nastavu, rekla je za Tanjug pomoćnica ministra prosvete Biljana Marić. “Projektnu nastavu kao nastavni predmet ukidamo, ali projektna nastava kao metoda rada i dalje ostaje zastupljena”, objasnila je Marić.  Učenicima prvog ciklusa osnovnog obrazovanja Digitalni svet će predavati nastavnici razredne nastave, koji su, kaže, kompetentni da predaju novi predmet. “Nastavnici koji su u obrazovnom sistemu, bez obzira na godine rada ili iskustvo, raspolažu određenim kompetencijama koje su po programu nastave i učenja neophodne za realizaciju novih sadržaja. Svi pedagoški fakulteti od 1993. godine imaju u svojim studijskim programima, dva nastavna predmeta informatiku i obrazovne tehnologije. Tako da svi koji su završili učiteljske fakultete prošli tu oblast”, kazala je Marić, te potvrdila da će Ministarstvo pružiti svim prosvetarima pomoć u vidu obuke za novi predmet.

Prema njenim rečima, nastavnicima će biti i na raspolaganju propratni materijali za realizaciju obuke u pisanom i digitalnom obliku, a novi predmet, dodaje, podrazumeva opštu priču o digitalnom svetu, o primeni digitalnih tehnologija, o tome gde se mogu koristiti, upoznavanje sa dobrim i lošim stranama digitalnog sveta, o bezbednosti i pravilnoj upotrebi tehnologija… “U protekla dva meseca smo najbolje mogli da vidimo koliko je bitno da deca znaju razne načine komunikacije”, navela je, Marić i objasnila da će se kroz novi nastavni predmet deci pružiti osnovna znanja iz digitalnog sveta koja će se kasnije kroz više razrede nadograđivati.

Projekat Digitalni udžbenici je već nekoliko godina zastupljen u sistemu obrazovanja i postoje takvi udžbenici za prvi razred, a Marić kaže da deca treba da ovladaju kako da ga koriste i to će upravo naučiti kroz novi predmet. “Do sada su to činili uz pomoć roditelja, mada i dalje verujem da će školarcima trebati pomoć, ali idemo na to da jednog prvaka osposobimo da on sam može da koristi digitalni udžbenik. To je jedan od ključnih razloga zašto je došlo uvođenja novog predmeta”, zaključuje Marić.

Sportska odeljenja u sedam gimnazija

U okviru reforme gimnazijskog obrazovanja koju sprovodi Ministarstvo, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od školske 2020/2021. godine učenici će moći, po prvi put, da pohađaju i novi program nastave i učenje za sportska odeljenja u sedam gimnazija u Srbiji. Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, osim u Sportskoj gimnaziji u Beogradu biće u još šest gimnazija u Srbiji. To su; Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad, Mitrovačka gimnazija, Sremska Mitrovica, Užička gimnazija, Užice, Gimnazija za talentovane učenike „Deže Kostolanji“, Subotica (na mađarskom jeziku), Gimnazija, Novi Pazar i Gimnazija „Deveti maj“, Niš.

Prijavljivanje učenika za Sportsku gimnaziju u Beogradu i sportskih odeljenja pri gimnazijama u Srbiji je 8. i 9. juna 2020. godine. Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za sport omogući će da se unapredi kvalitet obrazovanja i vaspitanja učenika sportista i budućih studenata visokoškolskih ustanova, a posebno onih koje školuju buduće trenere, sportske novinare, nastavnike fizičkog vaspitanja, sportske menadžere…

Prednost obrazovanja u ovim specijalizovanim odeljenjima je u tome što je broj učenika ograničen na 20, što omogućava efikasniji rad na časovima, a primenom savremenih tehnologija učenicima će biti omogućeno da prate nastavu na daljinu kada su na klupskim ili reprezentativnim pripremama i sportskim takmičenjima tokom školske godine. Učenici ovog odeljenja će imati i dva nova premeta Sport i zdravlje , koji se u ostalim gimnazijskim smerovima javlja samo u obliku izbornog programa i Sport i trening. Ovi predmeti, stručni nastavnici i opremljene škole stvaraju uslove da maturanti postanu izuzetno efikasni studenti na odgovarajućim fakultetima – fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja i drugim fakultetima, uključujući i fakultete koji pripadaju univerzitetima Vojske Srbije i policije Republike Srbije, pri čemu se učenicima ne uskraćuje prohodnost i na studijske programe iz drugih oblasti.

U planu nastave i učenja specijalizovanih odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, preciziran je broj teorijskih časova i časova vežbi koji će biti prilagođeni trenažnom procesu učenika, u saradnji sa klubom u kome učenik trenira. Na nastavi predmeta Sport i trening, učenici će ovladati znanjima o sistemu fizičke kulture, istoriji sporta i olimpizma, sa posebnim osvrtom na Sport kao društvenu delatnost i zakonitostima i pravilima trenažnog procesa. Izučavajući predmet Sport i zdravlje učenici će ovladati znanjima o uticaju pravilne ishrane i suplemenata na postignuća u sportu, značaju sporta i vežbanja na reproduktivno zdravlje i zdravlje uopšte, kao i znanjima o ulozi sporta u prevenciji korišćenja psiho-aktivnih supstanci.

Fondacija “Evro za znanje”: Donirajte 100 evra đacima i studentima

Fondacija Evro za znanje pozvala je  sve one kojima državna pomoć od 100 evra nije potrebna da podignu novac i doniraju ga najboljim srednjoškolcima i studentima. Kako se naglašava u saopštenju Fondacije, ulaganje u znanje je najbolja investicija za svako društvo, a novac uložen u mlade ljude višestruko se vraća. Ne postoje obrazovane, a siromašne nacije. Obrnuto, svi siromašni su po pravilu i nepismeni, poručuju osnivači Fondacije U saopštenju se podseća da Fondacija Evro za znanje već sedam godina dodeljuje stipendije najboljima, a njeni stipendisti stigli su do najprestižnijih svetskih univerziteta. Neki su se već zaposlili i sami postali donatori.

Upravitelj Fondacije, Milan Živković, koji je radni vek proveo kao učitelj, ističe da je veliko zadovoljstvo kad znate da ste nekome pomogli. Još je veće ako je taj neko mlad, vredan, odličan učenik ili student, naglasio je Žiković, ističući da je Srbija puna pametne dece od kojih mnoga žive u oskudici i svaka pomoć im dobro dođe. On je pozvao sve koji iz bilo kojih razloga ne žele da uzmu ponuđeni novac da ga ipak podignu i uplate na račun Fondacije. “Mi znamo koliko je mladih kojima je potrebna pomoć, koliko je uspešne i skromne dece koja često nemaju ni za tri obroka dnevno. Tih 100 evra otići će onima kojima su najpotrebniji”, poručio je Živković.

Fondacija Evro za znanje osnovana je u Kosjeriću, a stipendira decu iz cele Srbije. To je Fondacija građana koji svojim prilozima prikupljaju novac za stipendije. Pomaže joj i desetak kolektiva. Sve informacije o radu ove fondacije kao i broj tekućeg računa mogu se pronaći na www.evrozaznanje.rs, navodi se na kraju saopštenja.

Fakulteti organizuju vežbe za studente

Bez obzira na to što su odlukom Ministarstva prosvete vrata akademskih ustanova otvorena od 15. maja, veoma oprezno, uz temeljne pripreme i dezinfekciju, većina fakulteta tek planira da vrati studente na praktičnu nastavu koju nisu mogli da obave onlajn putem. Kao što je već najavljeno, sva predavanja će se do početka narednog meseca obaviti na daljinu, a fakultetskim obavezama se, sem profesora, mogu vratiti samo studenti koji imaju prijavljen ispit u predjunskom roku ili laboratorijske i terenske vežbe koje nisu mogli obaviti putem svetske mreže.

Među prvima u zemlji praktičnom radu su se vratili studenti Biološkog fakulteta u Beogradu, što je za Politiku potvrdio tamošnji profesor dr Petar Marin, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu. Potrudiće se, kaže, da nijedan njihov student ne bude uskraćen za vežbe koje će u nekom skromnijem obliku biti organizovane u malim grupama i uz neophodne mere bezbednosti koje je nametnula pandemija. – Praktični rad studenata Biološkog fakulteta vezan je i za rad Hemijskog fakulteta, koji je, kao i mi, od ponedeljka krenuo sa organizovanjem vežbi. Naši studenti kod njih su počeli da obavljaju vežbe iz hemije i organske hemije. Deo praktične nastave iz predmeta koje ja držim na Biološkom fakultetu od ove sedmice obavlja se u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Planirali smo da sve vežbe obavimo u tri nedelje, a četvrta je rezervisana za terensku nastavu koju smo ranije organizovali na Goču, u Petnici, pa i u inostranstvu, a sada ćemo gledati da studenti veći deo svega toga urade u Beogradu, u Košutnjaku, kako bi bili u manjim grupama i ne bismo ih organizovano prevozili po Srbiji – ističe profesor Marin i dodaje da su on i ostale kolege sa Biološkog fakulteta, pored slanja prezentacija, akademcima dva do tri puta nedeljno držali onlajn predavanja.

Studenti medicine i stomatologije u glavnom gradu još neko vreme sačekaće na početak praktične nastave, ističe dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB i profesor Medicinskog fakulteta i dodaje da se, sem na Biološkom i Hemijskom fakultetu, od ponedeljka vežbe organizuju i na Mašinskom fakultetu. – Zbog ponovnog rasta malog broja obolelih od virusa korona, ne želimo još neko vreme da šaljemo naše akademce na klinike na kojima imaju praktičnu nastavu – kratko je prokomentarisao prorektor Bulat.

Ni prestonički Farmaceutski fakultet još nije otvorio vrata svojih laboratorija, a profesori raspoređeni po danima tek povremeno posećuju tu akademsku ustanovu. Kako najavljuje prof. dr Anđelija Malenović, tamošnji prodekan za nastavu, prethodne i ove sedmice detaljno čiste i dezinfikuju sve prostorije, kako bi u blok vežbama koje će organizovati od 25. do 29. maja bezbedno dočekali sve akademce koji im moraju prisustvovati. Ona naglašava da su se u toku vanrednog stanja asistenti međusobno snimali izvodeći praktičnu nastavu i sve to redovno slali studentima, uz pojašnjavanja na kasnijim konsultacijama, tako da je kod njih veći deo prakse, ipak, obavljen na daljinu. – Ostalo je da od narednog ponedeljka studenti dođu i urade pokazne vežbe, to jest reprodukuju šta su videli i naučili onlajn putem. Pri tom smo sve detaljno isplanirali kako bismo poštovali neophodnu socijalnu distancu koju je nametnula pandemija. Pokazne vežbe biće organizovane za manje grupe od sedam do deset studenata, posle čega će dobiti potpise da su odradili kompletnu praktičnu nastavu, što je neophodan uslov za izlazak na ispit u junskom roku, koji organizujemo od 15. juna. Pre toga će biti organizovan predrok koji nije održan u aprilu. Očekujemo da praktična nastava bude okončana završno sa prvom nedeljom juna, a za akademce koji sada ne mogu da dođu na pokazne vežbe one će biti organizovane i naknadno u nekoliko ciklusa. Za sve što studentima nije jasno i dalje smo tu, jer ćemo nastaviti sa organizovanjem onlajn konsultacija – ističe prof. dr Malenović i napominje da su kod njih, uz nekoliko izuzetaka, sva predavanja na daljinu već završena 15. maja. Uvedene su i posebne mere koje akademci moraju poštovati pri ulasku u laboratorije Farmaceutskog fakulteta i one su im poslate na mejlove, ali i istaknute na sajtu te ustanove.

Ministarstvo nema podatak koliko se studenata vratilo na fakultete

Prof. dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje, ističe resorno ministarstvo nema zbiran podatak koliko se studenata u Srbiji zasad vratilo na fakultete jer su ostavili potpunu autonomiju akademskim ustanovama da odluče kada će, gde i kako organizovati praktičnu nastavu. Kako nezvanično saznajemo, u beogradske studentske domove zasad se vratilo oko 1.500 akademaca koji imaju vežbe i spremaju se da polažu ispite.

Besplatan masterklas “Svesne pažnje”

Mindfulness centar Novi Sad je pozvao mlade da se prijave na besplatan masterklas  “Svesne pažnje”, putem kojeg zainteresovani mogu opširnije da se upoznaju sa “Mindfulness-om”. Masterklas sadrži vežbe, audio meditaciju, kviz i videe, koji se bave najčešćim zabludama u vezi s “Mindfulness-om”, kao i opis vežbi. Zainteresovani Više informacija mogu da dobiju na: https://bit.ly/2LA6eEX

Vremeplov: Rođen Aleksa Šantić

Na današnji dan 27. maja 1868. godine rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme “aneksione krize”, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine pobegao je u Italiju, a posle toga bio je poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. Bio je u početku pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, “Anđelija”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođen Svetozar Radojčić

Srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je 27. maja 1909. godine. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: “Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”, “Umetnički spomenici manastira Hilandara”, “Majstori starog srpskog slikarstva”, “Studije o umetnosti XIII veka”, “Ikone Srbije i Makedonije”, “Mileševa”, “Staro srpsko slikarstvo”, “Tekstovi i freske”, “Uzori i dela starih srpskih umetnika”, “Srpski psaltir”, “Geschichte der serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters”.

Vremeplov: Umro Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg umro je 27. maja 2005. godine. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac “Antologije svetske poezije”, “Leksikona viceva”, “Rečnika žargona” i više šahovskih knjiga.

Vremeplov: Umro Robert Koh

Nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. umro je 27. maja 1910. godine. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze, skinuvši veo tajne sa opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere, epidemijske bolesti koja je u srednjem veku uništavala čitave gradove, ispitivao je afričku spavaću bolest, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.

Vremeplov: Dubrovnik dobio samoupravu

Na  današnji dan 27. maja 1358. godine  hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

Kuriozitet je da je na isti datum,  ali 1806.  godine francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

Vremeplov: Umro Kalvin

   Švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin  umro  je na današnji dan 27. maja 1564. godine. Bio je vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.

Vremeplov: Usvojen “Habeas Corpus Act”

Na  današnji dan 27. maja 1679. godine engleski parlament usvojio je “Habeas Corpus Act”, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

Vremeplov: Rođen Kisindžer

Američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji rođen je na  današnji dan 27. maja 1923. godine. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

Vremeplov: Prvi referendum na temu energetike

Na  današnji dan 27. maja 2001. godine u  Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

Vremeplov: Umro Paganini

Italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći umro je na  današnji dan 27. maja 1840. godine. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

Vremeplov: UN osudile svako nasilje protiv novinara u vreme ratova

Na  današnji dan 27. maja 2015. godine Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2222 kojom se osuđuje svako nasilje i zloupotreba protiv novinara, medijskih profesionalaca i povezanog osoblja u situaciji oružanih sukoba i pozivaju države da ispune obaveze u pogledu njihove zaštite.

Fondacija Jurić: Godišnje u Srbiji nestane do 1.500 dece

Fondacija Jurić: Godišnje u Srbiji nestane do 1.500 deceFondacija Tijana Jurić u ponedeljak 25. maja je, na Međunarodni dan nestale dece, upozorila da u Srbiji godišnje nestane između 1.300 i 1.500 dece i ponovila da se zalaže za uvođenje sistema uzbunjivanja javnosti Amber alert. Iako se reč nestanak uglavnom povezuje sa otmicom, uzroci nestanka su različiti, pa se tako najčešće dešava da dete samoinicijativno pobegne od kuće ili ustanove u kojoj boravi, navodi se u saopštenju Fondacije Tijana Jurić.

Dešava se i da dete otmu roditelji, ali i nepoznata lica koja život deteta mogu dovesti u opasnost i zato, kažu, od presudnog značaja može biti upravo alarmiranje najšire zajednice, odnosno uvođenje sistema uzbunjivanja javnosti – Amber alert. Taj sistem bi, objašnjavaju, omogućio brzo i efikasno alarmiranje celokupne javnosti, čime bi se znatno povećao broj uspešno rešenih otmica, a kako kaže Igor Jurić, osnovač Fondacije Tijana Jurić, taj procenat u zemljama u kojima se ovaj sistem primenjuje je oko 90 odsto.

U saopštenju se podseća da su na inicijativu Fondacije Tijana Jurić usvojene izmene Zakona o policiji, poznate kao Tijanin zakon, tako da se više ne čeka da prođe 24 sata, već se u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Takođe je, navode, pokrenut i Registar nestalih Srbije, kao i besplatan broj 0800 200 880 za prijave nestanka.

Ministarstvo pravde radi na uspostavljanju “Amber alarma”

Povodom 25. maja – Međunarodnog dana nestale dece, Ministarstvo pravde ukazuje da Radna grupa koju je formiralo ministarstvo intezivno radi na definisanju načina uspostavljanja “Amber alarma”, čije je uvođenje predložila Fondacija “Tijana Jurić”. Uvođenje tog alarma treba da unapredi postojeći sistem pronalaženja nestale dece i predstavlja još jedan korak koji država preduzima za unapređenje sistema njihove zaštite. Ministarstvo očekuje da će rezultati rada Radne grupe, koju čine predstavnici više relevantnih institucija, uskoro biti dostupni javnosti. Ministarstvo pravde ističe da je neophodno kontinuirano raditi na unapređenju zaštite dece, koja su kao najosetljivija grupa najviše podložna raznim zloupotrebama. Ukazujemo da se očekuje da uskoro bude usvojena nova Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2019-2025. godine, sa pratećim Akcionim planom, koja prepoznaje decu kao posebno ranjivu grupu i predviđa niz mera usmerenih ka unapređenju položaja dece žrtva i svedoka. Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, čija je primena počela 1. oktobra 2019. godine, deca su definisana kao posebno osetljiva kategorija za koju je predviđena besplatna pravna pomoć. Prema tom zakonu, deca ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez dodatne dokumentacije u svim postupcima koji se odnose na njih.

Đorđević i Jurić posetili hraniteljsku porodicu u S. Pazovi

Povodom Međunarodnog dana nestale dece, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i osnivač Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić obišli su  jednu hraniteljsku porodicu u Staroj Pazovi. Đorđević je rekao da, prema poslednjem popisu, 21 odsto stanovništva u zemlji čine deca i da briga o njima mora biti na najvišem mogućem nivou, ocenjujući da je Srbija uradila mnogo u cilju njihove zaštite, saopštilo je Ministarstvo za rad.

Ministar je naveo primer usvojene Strategije prevencije i zaštite dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine sa dvogodišnjim akcionim planom za njeno sprovođenje, na šta se čekalo dugi niz godina. On je istakao da je zadatak svih da se ne dozvoli da u budućnosti ijedno dete pati i da se stane na put nasilju nad njima i spreči njihov nestanak. “Porodica u kojoj smo danas je primer dobre prakse, oni trenutno na hraniteljstvu imaju troje dece, a uverili smo se da ih odgajaju na pravi način”, rekao je ministar.

Igor Jurić je napomenuo da najviše nestaju deca iz hraniteljskih porodica i istakao da se tome “mora stati na put”. Naveo je da se porodica koju su u ponedeljak  posetili u Staroj Pazovi, hraniteljstvom bavi od 2008. godine i da su do sada odgajali oko 20 dece, navodeći da oni treba da budu primer i drugima. Jurić je istakao da mnogi od ukupnog broja nestalih postaju žrtve trgovine ljudima, a određeni broj njih nikada se ne pronađe i dodao da veruje da će usvojena Strategija doprineti da deca u Srbiji budu zaštićenija.

U Srbiji postoji besplatna i poverljiva SOS dečja linija koja je dostupna 24 sata dnevno i koja se može kontaktirati putem broja 116 111. Cilj je obezbeđenje pravovremene i profesionalne podrške deci i razumevanje njihovih problema, uz pomoć uključenja zajednice (policija, centri za socijalnu zaštitu u nekim slučajevima…), dovodeći do sprečavanja ugrožavanja prava deteta.

CINS: Tetkici direktorka škole pretila smrću, institucije ćute

Pretnja smrću koju je zaposlena u OŠ  Đuro Strugar prijavila još krajem 2018. i dalje je bez epiloga. Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, u tužilaštvu ne znaju šta se dogodilo sa njenom prijavom, republičke institucije odrekle su se odgovornosti, a gradska inspekcija je odložila odluku jer je u toku suđenje po privatnoj tužbi. Pojedini zaposleni u ovoj školi veruju da se već dugo nad kolektivom vrši pritisak zbog članstva u sindikatu, piše CINS. Pravnik Mario Reljanović ocenjuje da je zapravo reč o diskriminaciji – jednom od najčešćih problema koji su ljudi prijavljivali Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u poslednjih 10 godina.

U decembru 2018. u Osnovnoj školi Đuro Strugar na Novom Beogradu Vera Trajanović, servirka od milošte nazvana „tetkicom”, nalazila se na svom radnom mestu –  kuhinji od desetak metara kvadratnih opremljenoj frižiderom, šporetom, sudoperom, komodom sa posuđem. U toj školi Vera radi više od 30 godina. CINS piše da je oko devet ujutru u kuhinju ušla direktorka škole Aleksandra Lončar kako bi od Vere uzela skuvanu kafu. U tome ne bi bilo ničeg čudnog da direktorka nije zatvorila vrata za sobom, objašnjava Vera. „Pitala me je da li znam kakva je zemlja na Bežaniji. Zaprepašćeno sam je pitala „Molim“, a ona je ponovila pitanje”, priča Vera. Ona je upitala direktorku da li je to pretnja i šta je razlog tome, ali odgovor je, kaže, bio kratak: da počne da se navikava na tu zemlju. „Poznato je da je na Bežaniji Bežanijsko groblje. Što bih se ja drugačije, ako nije zbog toga, navikavala na tu bežanijsku zemlju“, pojašnjava Vera.

Nakon toga Lončar je otišla, a Vera je, ističe, osetila jak bol u plućima i doživela veliki stres. Pozvala je Smilju Tatomirović, dugogodišnju predsednicu školskog sindikata kog je i sama član, i ispričala joj šta se dogodilo. Koleginica je pokušala da je smiri, ali bezuspešno. U razgovoru za CINS, Tatomirović se seća da je nakon sat vremena primila drugi poziv, a Vera je i dalje bila uznemirena i loše se osećala. „Rekla sam joj da napusti radno mesto, jer smatram da je ugrožena, i da ode kod lekara”, rekla je Tatomirović. Vera je prvo otišla u bolnicu, a odatle u policiju da prijavi ugrožavanje sigurnosti. Usledio je niz prijava, ali do danas nijedna nije imala efekta. Ceo tekst na https://www.cins.rs/odgovor-sistema-na-pretnje-smrcu-u-skoli-godinu-i-po-dana-cutanja-i-prebacivanja-odgovornosti/