Na portalu e-Uprava od juče je omogućena usluga elektronskog zakazivanja termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda, a ta usluga biće dostupna do 10. jula. Kako je ranije saopštilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, elektronsko zakazivanje termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda omogućiće roditeljima i starateljima da jednim odlaskom u školu završe sve u vezi sa upisom i testiranjem dece. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu pripremili su te nove procedure upisa dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2020/2021. godinu, kako bi taj proces bio pojednostavljen. Objašnjavaju da roditelji, staratelji i zakonski zastupnici prilikom upisa deteta u školu ne donose nijedan dokument, jer će svi podaci biti pribavljeni po službenoj dužnosti elektronskim putem.
U saopštenju se precizira da će se preko aplikacije e-Upis izvršiti upis učenika u školu, kao i povlačenje neophodnih dokumenata iz matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu. Izuzetno, ako je lekarski pregled obavljen pre 16. marta ili ako je lekarski pregled obavljen kod privatnog lekara, roditelj dostavlja školi lekarsko uverenje. Upis učenika u prvi razred osnovne škole, u skladu sa zakazanim terminima, obavlja se od 1. juna do 20. jula. Nakon upisa u školu, istog dana u zakazanom terminu psiholog, odnosno pedagog škole testiraće učenika. Od 1. aprila roditelji imaju mogućnost da elektronskim putem iskažu interesovanje za upis deteta u prvi razred u određenu osnovnu školu na Republike Srbije preko portala e-Uprava, podseća Ministarstvo u saopštenju.
Šarčević: Školska godina nije izgubljena
Ministar prosvete Mladen Šarčević ocenio je da školska godina nije izgubljena i objasnio da je ideja bila da se u bezbednim okolnostima nastava završi onlajn od vrtića do fakulteta, što je uspelo. Šarčević je rekao da su “neka deca koja su u kolektivu davala manje rezultate mogla da dođu do izražaja”. “Mogli su da se kombinuju modeli projektne nastave. Radimo studiju sa Institutom za pedagogiju, Zavodom za kvalitet i Unicefom gde ćemo imati kompletnu situaciju sagledano iz ugla škole, učenika i roditelja i videćemo u kom obimu je sistem zreo za dalje stvari, a gde moramo da pojačamo, obučimo”, rekao je Šarčević.
Mala matura: Dve probe, ispit u tri dela
Govoreći o maloj maturi, ministar prosvete Mladen Šarčević je naveo da su uvedene novine, napravljena je proba onlajn koja je služila samo za proveru. On je rekao da će “mala matura imati pretfazu”. Šarčević je naveo da su učenici imali testove zatvorenog tipa da bi moglo lakše da se obavi onlajn. “Uradiće još jednu probu time što će 1. juna doći u školu, dati knjižicu, da pečatiraju sliku, nose dva testa kući – maternji i kombinovani test, pogledaće tipove pitanja da osete test. Drugog juna to donose u školu i rade matematiku po modelu koji je sličan prošle godine i nemaju šta da se brinu”, rekao je Šarčević. On je podsetio da se 17. 18. i 19. juna rade pravi testovi od 9 do 11 sati, kao i da su “odštampani i bezbedni”. “Inspektor donosi test u prisustvu školske uprave, radi se u ambijentu gde je prepisivanje svedeno na minimum, testovi se skeniraju, skeneri su u svim upravama i pregleda se putem softvera”, objasnio je on. Šarčević je rekao da je matura poludigitalna.
Prijave za upis na fakultete onlajn
Ministar Šarčević je, govoreći o upisima na fakultete, rekao da su prijave onlajn, upis zahteva da papire povlače sami, aplikacije su postavljene, od 24. do 29. su upisi, a onda kreću prijemni do 5. jula.
Ekskurzije: Napolje se neće ići
Govoreći o ekskurzijama sledeće godine, ministar Šarčević je naveo da je dao sugestiju da budu u našoj zemlji. “Na kriznom štabu će biti govora šta sa maturskim ekskurzijama, i šta sa budućim ekskurzijama – napolje se neće ići, a od stepena bezbednosti ćemo videti stepen organizovanja”, zaključio je Šarčević.
Besplatni internet za više od 400 đaka iz osetljivih grupa
Inicijativa “Digitalna Srbija” saopštila je da će sva tri mobilna operatora u Srbiji omogućiti pet gigabajta besplatnog interneta mesečno do kraja godine za učenike iz 424 društveno osetljive porodice. Ideja za ovaj oblik podrške učenicima iz osetljivih grupa došla je iz Inicijative “Digitalna Srbija” i odmah su je prihvatila sva tri operatora, kompanije Telekom Srbija, Telenor i Vip mobile, navodi se u saopštenju. Ovom akcijom obuhvaćena su domaćinstva u 28 gradova i opština širom Srbije – od Bečeja na severu do Bujanovca na jugu i od Čajetine na zapadu do Knjaževca na istoku zemlje.
U svakom od 424 domaćinstva je bar jedan učenik sa pristupom mobilnom uređaju na kome do sada nije postojao internet. Tokom epidemije, sva tri mobilna operatora omogućila su da obavezno obrazovanje u Srbiji ostane besplatno u svakom smislu te reči i tokom vanrednih okolnosti, ističe se u saopštenju. Kako se školska nastava, pored televizije, preselila i na internet, sve tri kompanije prestale su da naplaćuju saobraćaj na najvećim obrazovnim internet platformama kao što su Moja škola ili portal za učenje programiranja Petlja.
Inicijativa “Digitalna Srbija” identifikovala je domaćinstva koja će biti podržana kroz ovu akciju uz veliku pomoć Dečije fondacije Pestaloci i CIP – Centra za interaktivnu pedagogiju. Značajan doprinos ovoj inicijativi dale su i druge partnerske organizacije civilnog društva, dodaje se. Pestaloci se uključio u ovu akciju kao organizacija koja je, na osnovu analize potreba učenika i škola, nabavila na stotine tableta, štampača i drugog potrebnog materijala.
Nema više „čistih” zanimanja
Kada se pred početak drugog polugodišta priča o izboru budućeg zanimanja zahuktala, ozbiljnu dilemu nisu imali samo mnogobrojni đaci već i njihovi roditelji, a vanredno stanje dodatno je zakomplikovalo donošenje te važne celoživotne odluke. Međutim, reč stručnjaka je da profesionalnu orijentaciju treba početi od najranijeg školskog uzrasta, dok ponuđeni testovi i intervju koji sledi daju nedovoljan uvid u učeničke želje i sposobnosti.
Kao dugogodišnji psiholog u OŠ „Jovan Popović”, Branko Rodić nastojao je da se manje bavi time kojim putem bi đak trebalo da ide, a više kontraindikacijama iliti upozorenjima na šta nikako ne bi trebalo da se usmeri. – Mlad čovek, da li zbog puberteta ili uticaja roditelja, među kojima svaka majka misli da su guščići labudovi, ima iluziju, to jest zašećerenu sliku, da može sve, a da je samo pitanje hoće li to prihvatiti i uložiti dovoljno energije – kaže Rodić. – Nažalost, takva postavka nije tačna jer postoje prirodne razlike u intelektualnim kapacitetima, osobinama ličnosti i setovima sposobnosti i interesovanja, s jedne strane, upisne politike srednjih škola, s druge, i objektivnih potreba društva, s treće strane.
Kako smatra, obrazovni sistem trebalo bi da bude što konkretniji, da teži tematskom planiranju u školama, te da reforme ne sprovodi naprečac. – Ukoliko je ideja da se uz konkretni rad nešto i uči, onda je sva prilika da će dualno obrazovanje biti logična stepenica, ali ono će imati smisla jedino ako učenik vidi da to što bi radio ima prođu – dodaje on. – Priča o dobrom obućaru ili nekom drugom zanatliji priča je iz našeg komšiluka, gde samo usamljeni primeri dokazuju uspeh. Nicanje i nestajanje takvih delatnika potvrđuje da se samo aklamativno dešavaju nekakve subvencije kao podsticaji, dok, s druge strane, postoje ogromni koncerni koji su sve stvari pojeftinili i doveli do nivoa da je pojedinac nekonkurentan.
Mnogi roditelji i njihova deca vide sport kao i te kako konkurentnu privrednu granu, pa se već u osnovnoj školi razmišlja o njemu kao još jednom vidu biznisa. Što se tiče škole u kojoj radi, ali i tog dela grada, primećuje da gotovo 90 odsto mladih ljudi gravitira ka gimnazijama. – Neko može da kaže kako su gimnazije zapravo odlaganje izbora budućeg poziva, uopštena difuzna priča koja donosi sve ili ne daje ništa, jedan veliki rizik. Međutim, činjenica je da su počele vrlo fleksibilno da se ponašaju, u pokušaju da se pretvore u nešto upotrebljivije nego što je samo sprema za akademske karijere, za koje, opet, nemate mesta u našoj zemlji, te su se pojavili bilingvalni, sportski, IT i drugi smerovi. Njihovi programi nisu više okoštali sistem fundamentalnih disciplina, bez ikakvog kontakta sa stvarnošću, već se poprilično uklapaju u savremenu podelu gde nema čistih poziva – dodaje naš sagovornik.
Važnu ulogu u profesionalnoj orijentaciji mogu odigrati i osobe iz neposrednog okruženja, tvrdi pedagog Snežana Golić iz Razvojnog centra „Faktor”. – Kao što deci, u skladu s uzrastom, od najmlađih dana treba predočiti sva moguća zanimanja, tako ih kao starije valja motivisati da predstavnicima struke, s kojima će se susretati na porodičnim okupljanjima, postavljaju pitanja o profesijama koje ih interesuju – kaže Snežana Golić. – Iako je važno birati ljude koji su zadovoljni odabirom profesije, u tim neformalnim razgovorima može se reći i ono što možda nije podržavajuće za određenu struku, ali je realnost. Kroz to će deca moći da nauče velike lekcije i o ličnim zalaganjima, pečatu koji ostavljamo i sposobnostima da se snađemo u problemskoj situaciji. Osim toga, i kada je u pitanju isti poziv, razliku čine drugačija radna okruženja, koja su takođe prilika za poređenje i promišljanje. Kroz sve to će pronaći trenutak kada će primetiti da ih je određena profesija zainteresovala više, dok su u nekom razgovoru ostali, što se kaže, mrtvi hladni, i znaće da to nije za njih. A kada se taj izbor svede na tri-četiri područja rada, ukoliko roditelji imaju dovoljno kontakata i poznanstava, bilo bi sjajno da obezbede deci da čak odu na ta radna mesta jer se atmosfera određenih profesija prosto ne može prepričati.
Sam vaspitno-obrazovni sistem zna da bude dosta zastareo, sterilan, bez dovoljno prakse, a opšti predmeti u prvim godinama, koji se naizgled čine nepotrebni, mogu biti razlog za gubljenje motivacije, dodaje ona. – Mnogo im je lakše ukoliko su obavili razgovor s nekim ko je prošao kroz sve to i upozorio ih da moraju sačekati trenutak dok se ne dođe do nečeg konkretnog vezanog za oblast koja ih zanima – kaže. – Pa i ako smo odabrali profesiju koja nam leži, izgledno je da ćemo se na tržištu rada sudariti s još dvesta kandidata s istom diplomom. U toj situaciji, veštine koje se postepeno stiču, a to su informatička pismenost, znanje stranih jezika, vozačka dozvola, volontiranje i drugo, biće naša prednost.
Atraktivni sportovi mamac za decu i roditelje
S obzirom na to da je dugo godina radio kao psiholog, Branko Rodić ističe da mnogi roditelji i njihova deca vide sport kao veoma konkurentnu privrednu granu. Zato nije retkost da se već u osnovnoj školi, i to na porodičnom nivou, razmišlja o sportu kao još jednom vidu biznisa. Naravno da su fudbal, košarka i tenis najatraktivniji i deci i roditeljima.
Od septembra u Inđiji bez liste čekanja za mesto u vrtiću
Na gradilištu novog vrtića planiranog na 1.140 kvadratnih metara, predsednik opštine Vladimir Gak najavio je da od septembra više neće biti potrebe za listom čekanja na mesto za najmlađe. Vrednost ove kapitalne investicije je 108 miliona dinara i finansira se iz lokalnog buyeta. U toku su grubi građevinski radovi, postavljene su električne instalacije i kanalizaciona mreža, a narednih dana radiće se na vodovodnoj mreži i započeti stolarski deo posla. – Sada na listi čekanja imamo dve stotine dece, a najvažnija poruka je da se u Inđiji zaista živi, deca se rađaju, porodice mogu pronaći mesto za zaposlenje i zato volimo da kažemo, Inđija je idealno mesto za život svake porodice – poručio je Gak i dodao da će Opština Inđija, nakon ukidanja liste čekanja, obezbediti uslove da vrtić bude besplatan za svu decu. Ova sremska opština, inače, ima odličnu populacionu politiku -prvorođena i trećerođena deca dobijaju po 50.000 dinara, vukovci i istaknuti đaci i sportisti laptopove i novčane nagrade, a studenti najveće stipendije u Srbiji od po 17.000 dinara mesečno.
Od jeseni punije jaslice u Rumi
Umesto u toku letnjeg raspusta, saniranje i uređenje predškolskih i školskih obejekata ove godine je počelo malo ranije u rumskoj opštini. U toku su radovi PU „Poletarac” na objektu „Jaslice”, jer vrtić ne radi punim kapacitetom, te su se stvorili uslovi da se sa radovima krene već u maju. Po predlogu direktora PU „Poletarac”, radovi su započeti prvo na ovom objektu, koji se nalazi odmah pored OŠ „Veljko Dugošević”. Predsednik rumske opštine Slađan Mančić zajedno sa načelnikom Opštinske uprave Dušanom Ljubišićem obišao je gradilište gde se uređuje spoljna fasada i izvode limarski radovi. – Biće zamenjen i deo stolarije, s obzirom da je veći deo već PVC. Biće drugačija i boja fasade, bež, te neće više biti „zelene jaslice”, ali najbitnije je da će objekat koji je spolja bio u lošijem stanju, dobiti novi izgled i spremno dočekati decu kada krenu u vrtić- kaže Mančić. -Radovi koštaju nešto ispod 600.000 sa pdv-om, što nije visoka cena, s obzirom na to da objekat spolja u obimu ima 700 kvadrata. Kraj radova očekuje se krajem meseca. Radnici su na terenu bez obzira na kišu i obavljaju radove koje im vreme dozvoljava. Oluci će biti renovirani i uklopljeni u boju fasade, a oni koji su dotrajali biće zamenjeni.
Objekat „Jaslice” pohađa 75-oro dece u četiri grupe uzrasta od jedne do tri godine. Direktor UPVO „Poletarac” Radoslav Mašić kaže da je ustanova organizovala rad u pet vrtića, od kojih su tri u gradu i to su celodnevni boravci u objektima „Centar”, „Kockica” i „Prvomajska” i dva u selima – Putinci i Platičevo. – U narednoj školskoj godini očekujemo veći broj dece nego ove kada rumske vrtiće pohađa 1.640 mališana. Najbrojnija su deca rođena 2019. i 2018. godine, to su jaslene grupe i imamo više dece nego ranije. Imamo i dosta mališana koji nisu rođeni na teritoriji naše opštine, ali su se roditelji doselili u Rumu, te imamo još veći priliv dece- kaže Mašić.
Predsednik opštine Mančić dodaje da je na lokalnoj samoupravi da nađe način kako da sva deca budu upisana u školice, te da nema liste čekanja iako je dece više nego ranije. – Dobra stvar je da po najavama imamo više dece u odnosu na tekuću školsku godinu. Na nama je da nađemo način i da ih sve upišemo, poštujemo normative koje je propisalo Ministarstvo kad je reč o broju dece i razmišljamo o novom prostoru- kaže Mančić. -Nastavićemo da radimo i naći ćemo rešenje za svu decu koju ćemo da upišemo. Samo neka se rađaju, na nama je da nađemo način da ih sve zbrinemo, da svi imaju adekvatne uslove da najranije godine svog detinjstva provedu u uređenim objektima.
„Prolećni Brankovi dani” na jesen, letnja škola na zimu
Karlovačka opština je među prvim lokalnim samoupravama u Vojvodini ove godine raspisala konkurs za programe u oblasti kulture na svojoj teritoriji, i odabrala projekte koje će sufinansirati, ali je pandemija koronavirusa realizaciju nekih onemogućila, neke odložila, a poneke možda i dovela u pitanje. Kako će izgledati kulturna scena u Sremskim Karlovcima ove godine, još uvek je teško reći, jer su mere zaštite i predostrožnosti, koje su i dalje na snazi, ograničavajući faktor za određene programe.
Prva ovogodišnja manifestacija – „Prolećni Brankovi dani 2020”, trebalo je da bude održana od 15. do 28. marta, ali je iz poznatih razloga izostala. Predsednik „Brankovog kola”, institucije koja slavi ime napoznatijeg đaka Karlovačke gimnazije Branka Radičevića, Nenad Grujičić kaže da je u planu da „Prolećni Brankovi dani” budu održani u septembru. Po njegovim rečima, zamisao je da se odvijaju zajedno s 49. Brankovim kolom, koje će trajati od 4. do 14. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu. – Ukoliko ni u septembru ne bude moguće organizovati programe u zatvorenim prostorima, sadržaje ćemo preneti i izvesti na otvorenom – kaže Grujičić. – Najpogodnije mesto za to je „rajsko Stražilovo”.
Udruženje „SK-art” prvo je nakon ukidanja vanrednog stanja preduzelo korake na putu da organizuje svoju manifestaciju – „Sremskokarlovačke pesničke brodove”, raspisavši konkurs za najbolju pesmu u dve kategorije. Organizator još uvek nije doneo odluku o tome kada će upriličiti festival i dodelu nagrada, ali poručuje da će javnost biti blagovremeno obaveštena o tome. Poslednji vikend u junu u Karlovcima godinama je rezervisan za Festival kuglofa. Ni u Fondaciji za zaštitu zavičajnog nasleđa Podunavskih Švaba „Zavičajna kuća”, koja od 2002, s izuzetkom prošle godine, organizuje nadaleko poznatu svetkovinu posvećenu toj poslastici, nisu mogli da daju precizan odgovor na pitanje da li će organizovati festival, i kada. Kažu samo da bi bili spremni da ga „realizuju u meteorološki razumnom vremenu” i da misle da će za mesec mnogo toga biti jasnije.
Tradicionalna Letnja škola crkvenog pojanja „Korneliju u spomen”, koju organizuje Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i koja okuplja četrdesetak učesnika iz zemlje i inostranstva svakog leta, neće, po svemu sudeći, biti u održana u prvobitno planiranom terminu, a upitan je i koncept ovogodišnjeg izdanja. Predsednica tog društva Draginja Kalinić napominje da se razmatraju opcije da taj kurs pojanja bude organizovan u nekom obliku krajem godine. Od osnivanja 1993. godine, Letnja škola se održava bez prekida, čak je realizovana i u vreme NATO bombardovanja, ali u skraćenoj verziji. Imajući to u vidu, ali i obavezu odgovornog ponašanja, u Društvu za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca nastoje da iznađu najbolje rešenje.
Do pomeranja datuma za realizaciju doći će i kada je reč o međunarodnom studentskom skupu Centra za afirmaciju slobodne misli. Šesti „Karlovački dani kreativne misli”, po rečima idejnog tvorca skupa i programske koordinatorke Centra dr Andree Ratković, biće na jesen, umesto od 5. do 7. juna, za kada su bili zakazani.
Sudeći po onome što kažu u „MDM produkciji”, osim Brankovog kola, izvesno je da će u Karlovcima tokom ove godine biti održan i „Karlovci film festival”, i to ranije no što je u prvo vreme planirano. Filmski program na Vidikovcu ovog puta biće od 21. do 23. avgusta. Zbog opreme, organizator je bio primoran na to da datum održavanja pomeri sedam dana unapapred.
Goranski eko kampovi na Fruškoj gori
Boravak u prirodi je važan za decu – škole u prirodi vaspitno deluju na decu, razvijaju njihovu samostalnost, sposobnost posmatranja, zapažanja i proučavanja prirodnih pojava i procesa, razvijaju njihovu radoznalost i želju za istraživanjem, podsećaju iz Pokreta gorana Novog Sada. Kako dodaju, „boraveći u prirodi dete se upoznaje sa živom i neživom prirodom, prirodnim pojavama, životom i radom ljudi, povezanošću biljnog i životinjskog sveta, uočava njenu lepotu i raznovrsnost, a svojom aktivnošću saznaje koliko je ugrožena životna sredina koja nas okružuje i kako joj svaki pojedinac može pomoći u očuvanju“. Ovi kampovi su tematski kreirani sa ciljem da deca prodube svoje znanje u oblasti koja ih najviše privlači. U tome im pomažu specijalizovani edukatori – stručni saradnici Pokreta gorana koji više godina realizuju program na terenu i na zanimljiv, interaktivan način podučavaju polaznike kampova.
Kampovi traju tri dana i dve noći, a tokom kampa deca su smeštena u Ekološkom centru Radulovački (http://www.ekoloskicentar.org/), koji je građen kao edukativni centar i obezbeđuje sve potrebne uslove za udoban, uspešan i bezbedan smeštaj dece.
Datumi održavanja kampova su: 22 – 24. jun – kamp “Drvoljub” – Čarobni svet šume (uzrast od 6 do 11 godina); 3 – 5. jul – kamp “Cvetoljub” – Špajz u malom ritu (uzrast od 6 do 11 godina); 23 – 25. jul – kamp “Prirodoljub”- Tinejdžerski kamp (uzrast od 12 do 15 godina); 20 – 22. avgust – kamp “Buboljub” – Laka krila, oklop tvrd (uzrast od 6 do 11 godina) i 22 – 24. avgust – kamp “Pticoljub” – U šumi žbun, a u žbunu kljun (uzrast od 6 do 11 godina).
Kampove će voditi stručni saradnici i kamp lideri Pokreta gorana iz različitih oblasti, koji imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta. Prijave za kampove su počele, a zainteresovani mogu da se prijave preko linka Goranski eko kampovi http://pokretgorana.org.rs/category/goranski-eko-kampovi/
Beograd nagrađuje vaspitačice, medicinske sestre, spremačice, vozače
U borbi sa epidemijom korona virusa osoblje vrtića, medicinske sestre, spremačice i vozači, bili su ispomoć u kovid bolnicama, zbog čega će ih Grad Beograd nagraditi sa po 30.000 dinara, rekao je u utorak 26. maja zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Vesić je rekao da se u toku vanrednog stanja više od 250 zaposlenih koji rade u sistemu predškolskog obrazovanja dobrovoljno javilo da bude ispomoć u zdravstvenim ustanovama koje su se borile protiv virusa.”U svim našim vrtićima imamo medicinske sestre koje su tu zbog beba i spremačice koje vredno rade kako bi vrtići bili uredni, ali i vozače. Svi oni su se dobrovoljno javili i proveli više od dva meseca u kovid bolnicama. Kada se završilo vanredno stanje, dobili su po 15 dana odmora. Svi su testirani i niko od njih nije bio pozitivan na COVID-19, stoga su se i vratili u vrtiće da rade”, istakao je Vesić za Tanjug. Prema njegovim rečcima, Grad Beograd posebno je želeo da im zahvali.
Od njih 250 koji su pomagali, 183 je zaposleno u gradskoj upravi, kako kaže, a ostali su na druge načine angažovani. “Za tih 183 osobe koji su radili u kovid bolnicama, doneli smo odluku da ih nagradimo, pa će tako svako od njih dobiti zahvalnicu Grada Beograda i po 30.000 dinara. To je znak zahvalnosti što se nesebično žrtvovali i što nisu ostali kod kuće, iako su mogli jer su uredno primali platu”, kazao je Vesić.
Pomoć zaposlenima u predškolskom sistemu posebno je značila spremačicama i medicinskim radnicima zdravstvenog sistema. “U nekom trenutku imali smo zaražene u okviru zdravstvenog sistema, tada su sestre i spremačice iz vrtića dolazile na njihova mesta i svojim radom pomagale da te bolnice ostanu u funkciji, sve kako bi se zaraženi izlečili. Spremačice su posebno imale ogroman posao, jer su bile u kliničko bolničkim centrima. Predsenik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno takođe pomenuo zaposlene koje rade u zdravstvenom sistemu, a koji nisu medicinski radnici i koji nisu bili prepoznati do sada i istakao da bez njih sistem ne bi mogao da funkcioniše”, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda. Grad Beograd na ovaj način, kako navodi, želi da zahvali zaposlenima koji su učestvovali u borbi protiv koronavirusa. “Želim da iskažem zahvalnost u ime svih Beograđana i Beograđanki, našim herojima današnjice”, dodaje on.
Vaspitačica u Prokuplju obolela od korone, dvoje dece u izolaciji
U Predškolskoj ustanovi “Neven” u Prokuplju jedna vaspitačica pozitivna je na virus korona, a kako je pre nego što je utvrđeno da je pozitivna radila sa dvoje mališana i još jednom koleginicom, i oni su iz predostrožnosti izolovani. Vaspitačica je radila samo jedan dan pre nego što je saznala da je pozitivna na Covid 19, a tom prilikom koristila je i nosila svu zaštitnu opremu.
Direktorka PU “Neven” Vesna Jovanović kazala je da je testiranje radnika obavljeno 19. i 20. maja, a testirano je 108 zaposlenih, od kojih je jedna vaspitačica bila pozitivna. Po dobijenim rezultatima, kako je kazala Jovanovićeva, a prenosi portal juznevesti.com, preduzete su sve potrebne mere po propisanoj proceduri, Institut za javno zdravlje obavio je dezinfekciju svih objekata PU Neven, a vrše i sami dezinfekciju prostora. “Trenutno rade dva objekta zbog malog broja dece i to Biseri i Bajka. Osoblje vrtića kompletno je opremljeno zaštitnom opremom, svi imaju i nose maske, vizire, rukavice, mantile i strogo se rukovode propisanim instrukcijama”, naglasila je Jovanovićeva.
Načelnik školske uprave u Nišu Dragan Gejo kazao je da se taj slučaj prati od početka i da se na vreme reaguje. “Upoznati smo sa situacijom, obavešteno je nadležno Ministarstvo prosvete i sve je urađeno uz konsultaciju epidemiologa. Pratimo situaciju, ali se nadamo da nije došlo do širenja virusa jer su male šanse da se tako nešto desi”, naveo je Gejo.
Vremeplov: Rođen Svetozar Ćorović
Na današnji dan 29. maja 1875. godine rođen je srpski pisac Svetozar Ćorović. Sa Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo je u Mostaru 1896. list “Zora”. Bio je jedan od viđenijih bosanskohercegovačkih srpskih intelektualaca i nije se mirio s okupacijom BiH od strane Austrougarske. Dela: romani “Stojan Mutikaša”, “Ženidba Pere Karantana”, “Majčina Sultanija”, zbirke pripovedaka “U časovima odmora”, “Moji poznanici”, “Brđani”, drame “Zulumćar”, “On”, “Adam-beg”, “Ajša”.
Vremeplov: Utopio se Vladislav Petković Dis
Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti, utopio se na današnji dan 29. maja 1917. godine u Jonskom moru kod Krfa pošto je brod na kojem se nalazio torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis “Književna nedelja”. U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega odlazi u Francusku. Njegova lirika je samosvojna, veoma senzibilna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama, pesimistična. Njegova pesma “Možda spava” spada u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama “Utopljene duše”, “Mi čekamo cara”.
Vremeplov:Rođen Kosta Abrašević
Na današnji dan 29. maja 1879. godine rođen je srpski pisac Kosta Abrašević. Politički angažovan pesnik. Njegovi umetnički nedorađeni stihovi, što valja pripisati činjenici da je stvarao izuzetno mlad, umro je u 19. godini, prožeti su ljubavlju prema socijalno obespravljenima. Pesme: “Zviždi vetre”, “Svet je nama otadžbina”, “Bratstvo”, “Crvena”.
Vremeplov:Turci osvojili Konstantinopolj
Posle duge opsade na današnji dan 29. maja 1453. godine Turci su osvojili Konstantinopolj (Carigrad), što je bio konačni kraj Vizantije. U krvavoj trodnevnoj orgiji Turci su potom pobili sve branioce, uključujući poslednjeg vizantijskog vladara Konstantina XI Paleologa, sina cara Manojla II i carice Jelene, čiji je otac bio srpski velmoža Konstantin Dragaš.
Vremeplov: Ubijeni kralj Aleksandar i Draga Mašin
Na današnji dan 29. maja 1903. godine u Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.
Vremeplov: Ubijenknez Mihailo Obrenović
U Topčideru, u Beogradu na današnji dan 29. maja 1868. godine ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.
Vremeplov: Francuzi odbacili Ustav Evropske unije
Na današnji dan 29. maja 2005. godine Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije. Francuska je jedan od osnivača EU i prva je država koja je odbacila ustav EU, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku. Francuska je ratifikovala Lisabonski sporazum u parlamentu 8. februara 2008.
Čačak: Baka moli državu da joj da starateljstvo nad svojim unukama
U domu Marinkovića iz čačanskog naselja Ljubić, nakon smrti majke i oca, 13-ogodišnja Milica i 9-ogodišnja Bojana ostale su sa bakom Milisavkom. Baka moli državu za pomoć da dobije starateljstvo nad svojim unukama. https://www.youtube.com/watch?v=9MVI1QQ_nQs&feature=emb_logo
Romkinje u Srbiji rano udate, neškolovane i maltretirane
Romkinje su višestruko diskriminisana grupa žena. One veoma često trpe nasilje u porodici, rano stupaju u brak, često žive u siromaštvu i u neadekvatnim stambenim uslovima, a diskriminisane su i prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja, kao i u postupcima pred organima javne vlasti. Čak 92% Romkinja u Srbiji bilo u situaciji nasilja, dok je 55% Romkinja u Srbiji udato pre 18. godine – podaci su koje u publikaciji o položaju Romkinja u Srbiji beleži Bibija – Romski ženski centar. Bibija je izveštaj pripremila u okviru regionalnog programa UN Women „Zaustavljanje nasilja prema ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti“.
Regionalni izveštaj donosi podatke o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) u vezi sa diskriminacijom Romkinja u oblasti zdravstvene zaštite, dečijih brakova i pružanja podrške i zaštite Romkinjama u situaciji nasilja u porodici. Zdravstvena situacija Romkinja znatno je lošija nego kod opšte populacije zbog neadekvatnih životnih uslova, loših uslova stanovanja, siromaštva i nepovoljnog položaja Romkinja u okviru domaćinstva, uključujući dečiji brak i rane porođaje, obavljanja teških poslova i brige o članovima šire porodice, usled čega imaju poteškoća da se posvete sebi i svom zdravlju.
Pojedine Romkinje nailaze na prepreke u pristupu zdravstvenoj zaštiti jer nemaju lična dokumenta, uključujući zdravstvene knjižice, a suočavaju se i s uvredljivim i ponižavajućim tretmanom na osnovu nacionalne pripadnosti i pola. Diskriminacija Romkinja u oblasti zdravstvene zaštite naročito je vidljiva kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite tokom i nakon porođaja. Romkinje veoma retko koriste savremene metode kontracepcije, nemaju dovoljno saznanja o kontracepciji, usled čega se plaše da je koriste. Događa se i da o njihovoj reprodukciji i reproduktivnom zdravlju odlučuju njihovi partneri i drugi članovi porodice. Romkinje najčešće nisu upoznate s mehanizmima zaštite od diskriminacije u oblasti zdravstvene zaštite, a one koje imaju saznanja o ovim mehanizmima, uglavnom se ne osećaju osnaženo da diskriminaciju prijave nadležnim organima.
Društvo prepoznaje problem dečijih brakova, ali ovu pojavu često toleriše, pripisuje je tzv. „romskoj tradiciji“ i ne prepoznaje u dovoljnoj meri njenu štetnost. Uprkos brojnim predrasudama i stereotipima, uzroci dečijih brakova, prvenstveno su rodno zasnovana diskriminacija, siromaštvo, nedostatak obrazovanja i neadekvatni institucionalni odgovori na dečije brakove.
Enčev: Severnoj Makedoniji jezik stvorili srpski akademici 1945. godine
Stručnjak za međunarodne odnose, bugarski novinar Velizar Enčev kaže da Bugarska neće pustiti Severnu Makedoniju u EU dokle god Skoplje, kako navodi, ne prizna bugarske korene svog jezika “koji su veštački stvorili srpski akademici 1945. godine”. Komentarišući izjave makedonskih političara povodom Dana slovenske pismenosti, Enčev je u ponedeljak rekao da je ogorčen zbog toga što je lider opozicione makedonske stranke VMRO DPMNE Hristijan Mickoski izjavio da su Ćirilo i Metodije makedonski prosvetitelji. On je, takođe, izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je premijer Severne Makedonije Oliver Spasovski rekao da je ćirilica napravljena za standardizaciju makedonskog jezika. “Dokle god ne priznajete bugarske korene svog jezika, koji su veštački stvorili srpski akademici 1945. godine, Bugarska vas neće pustiti u EU. Car Samuilo, cela plejada stvaralaca bugarskog preporoda i Goce Delčev su Bugari i njihovo stvaralaštvo je bugarsko. Ako ne prihvatite ove neosporne istorijske činjenice, ostaćete pred vratima Evropske unije”, rekao je Enčev za portal “Epicentar”.
Enčev smatra da Severna Makedonija nema nameru da revidira svoju istoriju i da zajednička bugarsko-makedonska komisija za istorijska pitanja služi samo kao alibi za Brisel i Sofiju, dok Skoplje ne dobije poziv za pregovore o stupanju u EU. “Zar je normalno da nakon ove “antibugarske paljbe”, koja ne prestaje poslednjih 75. godina, nastavljaju da se brinu o zemlji koja otvoreno sabotira Sporazum o prijateljstvu i koja pretenduje na našu istoriju?”, upitao je Enčev, a prenosi Sputnjik. On smatra da je Grčka, potpisivanjem Prespanskog sporazuma, dobila od Severne Makedonije sve, za razliku od Bugarske, koja je godinu dana ranije zaključila Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji. “A šta je od 1. avgusta 2017. godine dobila Bugarska, članica EU i NATO? Skoplje je velikodušno pristalo da bude deo bugarsko-makedonske istorijske komisije, koja će diskutovati o sadržaju udžbenika istorije, književnosti i geografije, koji se izdaju u tim zemljama. I ništa više. Za tako skromno obećanje Severne Makedonije, koja prisvaja bugarsku istoriju i kulturu, članica EU i NATO (Bugarska) dozvolila im je da stupe u NATO, a da pritom nije dobila ni stoti deo onoga što je Skoplje dalo Grčkoj”, rekao je Enčev. Kako je zaključio, da je Sofija imala “samopoštovanje” kao Grčka, mogla je postaviti Skoplju stroge uslove.
Još 116 studenata iz Crne Gore stiglo u Beograd
U Beograd ponedeljak je doputovalo još 116 studenata, državljana Crne Gore, radi nastavka svojih studija, a u organizaciji specijalnog koordinacionog štaba i crnogorskog Ministarstva prosvete. Studenti su iz Podgorice doputovali besplatnim letom Montenegro erlajnsa, a kako je u ponedeljak rekla pomoćnica ministra prosvete Mubera Kurpejović, na letu su studenti koji imaju obaveze zaključno sa 1. junom, prenosi crnogorski portal CdM.
