Preko e-uprave za jedan dan 15.000 roditelja prijavilo prvake

Preko sistema e-uprave za jedan dan 15.000 roditelja budućih đaka prvaka zakazalo je termine za dolazak u škole, rekao je juče za TV Prva direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović. Nova usluga e- uprave  funkcioniše posle registracije preko dva klika preko kojih roditelji zakazuju termin za posetu željenoj školi za svoje dete, razgovor i testiranje. “Usluga je nova i omogućuje da roditelji prvi put ne moraju da nose nijedan dokument sa sobom u školu jer su umrežene škole, domovi zdravlja i više ministarstava”, rekao je Jovanović. Svake godine je oko 65.000 prvaka, a termini se zakazuju do 10. jula. Testiranja su do 20. jula, pa Jovanović ocenjuje da će svi moći da zakažu termin i upišu dete u osnovu školu uz samo jedan odlazak. Za one koji ne koriste internet, alternativa je zakazivanje posete školi preko školskih telefona.

Premijerka: Elektronski upis prvaka velika vest

Elektronski upis prvaka u osnovne škole počeo je 28. maja, a premijerka Ana Brnabić je istakla da je to važna stvar kojom država pokazuje brigu prema građanima, pre svega prema roditeljima. “Za mene je velika vest da je krenuo elektronski upis prvaka u osnovne škole. To je fenomenalna vest, koja znači napredak Srbije, da država pokazuje brigu prema građanima i roditejima”, rekla je Brnabić. Ona je istakla da je elektronski upis omogućen po prvi put.

Kako je pojasnila, roditelji zakazuju termin, “bez papira”. “Nije potreban ni izvod, ni lekarsko uverenje, ništa”, podvukla je premijerka. Dodala je da se na omogućavanju e-upisa radilo dve godine, jer je bilo potrebno uvezati sve baze podataka, 150 domova zdravlja i četiri ministarstva. “Danas smo krenuli i e-upis radi odlično”, dodala je ona.

Ministar: Ekskurzije od početka, maturske večeri u drugoj polovini juna

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je juče da od 1. juna mogu da se organizuju đačke ekskurzije. On je za portal nova.rs rekao da će maturanti, ako su imali predviđena putovanja u inostranstvo, morati da ih zamene nekom destinacijom u Srbiji.  “Ja sam jutros prosledio dopise školama i oni sada imaju opciju da završe dogovorena putovanja. Cilj je da oni koji žele da iskoriste putovanje to i urade, a oni koji žele zamenska putovanje ili vaučer, to mogu da uzmu. Ko želi novac, on ima i tu opciju, ali postoji neki vremenski rok za to”, rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je preporuka da se proslave maturskih večeri organizuju od druge polovine juna i da je preporuka da se mala matura organizuje u školi ili u nekim od ustanova pri lokalnoj samoupravi, poput domova kulture. Učenici završnih razreda srednjih škola mogu da organizuju proslave u restoranima i hotelima. “Neka sami reše, uz sve mere bezbednosti koje važe. Ne moraju baš da prilaze blizu jedni drugima”, rekao je Šarčević.

Đaci o nastavi na daljinu: I pored niza pogodnosti najveći problemi internet, previše gradiva, ometanje ukućana

U vreme privođenja kraju nastave na daljinu, učenici kovinske „Zmajeve“ osnovne škole imali su priliku da putem anonimne ankete iznesu svoje viđenje ovakvog načina rada u predmetu tehnika i tehnologija. „Osnova za takav rad bila je kvalitetna tehnička podrška. Tek jedna petina učenika tvrdi da je imala izvesnih problema sa prijemom i slanjem urađenih zadataka. Gotovo svim učenicima nastavni materijali koje su dobijali od nastavnika bili su jasni i razumljivi, a takođe ukazuju i na to da su se po potrebi obraćali za dodatna objašnjenja. Polovina učenika je redovno radila sve vežbe i zadatke, 40% je ponekad kasnila, dok 10% kaže da su često kasnili zbog obaveza iz drugih predmeta.

Takođe, polovina učenika odgovorila je da im niko nije pomagao u radu, dok je druga polovina potražila pomoć od roditelja ili starije braće ili sestara. Nastavni materijali postavljani su na školsku predmetnu stranicu, nastavnikov blog i školski sajt sa kojeg ih je najviše pruzimalo. Na pitanje da li im je iskustvo rada u kabinetu informatike bilo od koristi kada je počela nastava na daljinu većina je odgovorila potvrdno, dok je veoma malom broju učenika elektronska komunikacija bila teška. Svaki drugi učenik izjasnio se da mu se sviđa nastava na daljinu, ali je ipak najveći deo odgovorio da im je draža nastava u učionici, sa svojim drugarima.

Na tvrdnju da ih roditelji podstiču da rade i prate nastavu i kontrolišu njihov rad pozitivno je odgovorilo oko 90% učenika. Na pitanje koliko vremena im je potrebno dnevno za ispunjavanje zadataka na daljinu trećina je odgovorila da je to od jednog do dva sata, manje od jednog sata, od dva do tri i od tri do četiri sata po oko 15%, dok je petini bilo potrebno četiri i više sati. Kao probleme i teškoće u praćenju nastave na daljinu najviše njih označilo je što nema direktnog, živog kontakta sa nastavnikom, dok su navedeni i tehnički problemi sa internetom, previše gradiva, ometanje ukućana i drugo. Ipak, dve trećine anketriranih učenika misli da će usvojiti sadržaje isto onako kao i kada je bila nastava u školi. Kako su i u redovnim uslovima sadržaji usmereni ka samostalnom ili timskom projektnom radu i delom komunikaciju sa nastavnikom putem interneta, ovaj način rada ne samo da im je bio blizak od ranije, već je pružao i niz pogodnosti”, kaže njihov nastavnik Dejan Kreculj.

Učenicima nedostaje odlazak u školu, nastavu od kuće pratili svi

U otežanim okolnostima zbog pandemije korona virusa najvažnija je bila živa aktivnost učenika za vreme i posle vanrednog stanja, a na samom finišu ove školske godine sledi kraj nastavnih dana, gust raspored i zaključivanje ocena i polaganje završnih ispita. I ako se nastava, koju su učenici pratili putem televizije završava ove nedelje, dnevni boravak u osnovnim školama radiće do polovine juna. U osnovnim školama, u zapadnobačkom okrugu ima 13.100 đaka, dok srednje škole pohađa 6.230 učenika. Osnovnu školu završava 1.726 osmaka u okrugu.

Praćenje nastave od kuće učenicima dalo je različite mogućnosti da pokažu kreativnost, ali je prvacima najviše nedostajajo druženje sa drugarima i učiteljice. U produženom boravku somborske Osnovne škole “Dositej Obradović” učenici stidljivo kažu da im je žao što nisu išli na prvu eksurziju, ali da su redovno pratili nastavu, a što je najvažnije naučili da čitaju i pišu. “Falila mi je škola. Naučila sam da čitam i pišem, ali i sabiranje i oduzimanje sa brojevima do 100. Kod kuće sam se igrala sa bratom i sviđa mi se što sam ponovo u školskoj klupi.. “, rekla je Marija Radonjić, učenica I-3- OŠ Dositelj Obradović Sombor.

U somborskim osnovnim školama nije bilo velikog interesovanja za produženi boravak, gde će određen broj đaka biti do 16.juna. “Trudimo se da nadoknadimo ono što su možda u malim procentima propustili.Roditelji su mislim pružili svoj maksimum u ovom trenutku, jer je svima bilo teško, kako deci tako i roditeljima, jer je to potpuno novo stanje koje do sada nismo imali prilike da proživljavamo”, kađe Brankica Mišić, učiteljica u produženom boravku OŠ Dositej Obradović Sombor.

“Istraživanje koje sam radila deca su se većinom prilagodila na ovu situaciju. Socijalni kontakt im je jako nedostajao, deca su se prilagodila, dobro su radili, jer vole deca da rade na računaru i čak su se onlajn nastavi dobro prilagodili, ali su im druženje i škola nedostajali jako”, veli Meira Mrđenov, psiholog u OŠ Dositej Obradović.

Polaganje dva probna završna testa učenici će raditi od kuće, dok će test iz matematike rešavati u školi, kažu u Školskoj upravi Sombor. “Kraj nastavnih dana je do 31. maja kada će se završiti nastava, koja se emituje na televizijskom programu. Posle toga slede posebni časovi popravljanja ocena u školama od strane onih đaka koji to žele. U međuvremenu, polažu se i prijemni ispiti za učenike sa posebnim sposobnostima za informatiku i računarstvo, istoriju i geografiju u somborskoj gimnaziji i prijemni ispiti u muzičkim i baletskim školama”, rekao je Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor

Ova školska godina bila je po mnogo čemu drugačija od prethodnih, ali su se učenici, nastavnici, profesori i roditelju uspešno organizovali da je privedu kraju. https://www.youtube.com/watch?v=31v6DLnHsK4&feature=emb_logo

Jovina gimnazija uvodi novi program nastave i učenja za sport

Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”, jedna je od sedam škola u Srbiji u kojima se od naredne školske godine otvara novi program nastave i učenja za sport. Sportsko odeljenje postoji godinama u gimnaziji, u okviru Prirodno-matematičkog smera, a specijalizovano odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, ove godine okupiće generaciju od 20 najboljih u toj oblasti. U novi smer biće uvedeni predmeti sport i zdravlje i sport i trening. Upis u sportsko odeljenje biće regulisan preko Nacionalnih sportskih saveza, koji treba da izdaju potvrde kandidatima o njihovim sportskim rezultatima. Prijave za upis organizovaće se 8. i 9. juna, od 8 do 16 časova u gimnaziji, a učenici će od dokumentacije podnositi neophodne potvrde iz sportskih saveza, kao i popunjenu prijavu koju dobijaju na licu mesta.         https://www.youtube.com/watch?v=EUFrLYiLVrI&feature=emb_logo

U kikindske srednje škole planiran upis istog broja učenika kao i lane

Drugačiji, specifični uslovi u kojima se odvijala nastava obeležili su i kraj osnovnoškolskog obrazovanja generacije osmaka. Sada slede važni događaji – mala matura, pa upis u srednje škole. U četiri kikindske srednje škole planiran je upis istog broja učenika kao i prošle godine, a pored četvorogodišnjih obrazovnih profila, škole nude mogućnost trogodišnjeg i dualnog obrazovanja. Kikindska Gimnazija će i novu školsku 2020/2021. godinu startovati sa četiri nova odeljenja. Zbog malog broja učenika koji su prošle godine položili prijemni za IT odeljenje, bar ove godine taj smer nije bio planiran. „Ove godine su planirana četiri odeljenja po 30 učenika, odnosno 120 učenika. Dva odeljenja društveno-jezičkog smera i dva prirodno-matematičkog smera. To je isti broj učenika kao i prošle godine“, kazala je Mirjana Dražić, direktorka gimnazije „Dušan Vasiljev“ Kikinda.

I u Ekonomskoj trgovinskoj školi planiran je upis četiri odeljenja, a sve veće interesovanje vlada za trogodišnje školovanje. Za četvorogodišnje školovanje planiran je upis dva odeljenja – smer ekonomski tehničar, koji će se realizovati po novom planu i programu, i smer komercijalista. „To je već oprobani smer za koji se, kako bismo rekli, uvek traži karta više. Novina je ta da smo dobili dva trogopdišnja smera. To su smr konobar i kuvar, sa po 15 učenika, kao i smer trgovac sa 30 učenika“, saopštio je Tomislav Bartolić, direktor Ekonomsko-trgovinske škole Kikinda.

Srednja Tehnička škola je sa oko 700 učenika najbrojnija srednja škola u Kikindi, pa će i ove godine upisati najveći broj djaka. Pored četvorošodišnjih mašinskih i elektro-tehničkih ssmerova, planirana su odeljenja za trogodišnje, kao i dualno obrazovanje. „Tehnička škola će upisati 210 učenika, baš kao i prošle godine, a deca biraju između ponuđenih osam obrazovnih profila. Planirana su dva trogodišnja odeljenja, kao i pet četvorogodišnjih“, izjavila je Milanka Halilović, direktorka Tehničke škole Kikinda.

U srednjoj stručnoj školi Miloš Crnjanski, budući srednjoškolci imaju mogućnost da se odluče za jedan od pet obrazovnih profila. Po 30 slobodnih mesta planirano je za učenike koji se odluče za četvorogodišnje školovanje za arhitektonskog tehničara, farmaceutskog ili tehnmičara za zaštitu životne sredine. U novoj školskoj godini planiran je upis po 15 učenika na dva trogodišnja smera – pekar i operater u prehrambenoj industriji.  https://www.youtube.com/watch?v=GetD0VDETn8&feature=emb_logo

Kikinda: Vaspitači se na kreativan način oprostili sa decom

Zbog vanrednih okolnosti, vaspitači u Kikindi se sa svojim predškolcima neće oprostiti uz tradicionalnu priredbu. Ipak, pronašli su način da za njih naprave uspomenu, koju će, verujemo, dugo čuvati. Pojedini vaspitači napravili su video sa decom iz svojih grupa, dok cela kikindska Predškolska ustanova “Dragoljub Udicki“ priprema spot za sve buduće prvake. Pesma “S one strane duge“ postala je himna jedne vrtićke grupe u Kikindi. Vaspitači Sonja Kiš i Milan Vašalić, uz pomoć 25-oro dece i njihovih roditelja tokom perioda izolacije uspeli su da ekranizuju poznate stihove i postali prava atrakcija društvenih mreža. Kako kaže vaspitačica Sonja, vodila ih je ideja da svojim predškolcima, sa kojima su proveli više od tri godine naprave nezaboravnu uspomenu, koju su našli u simbolici pomenute pesme: “Predstavlja i odražava period kada je nastala sama pesma, a koji može da se poistoveti sa ovim periodom vanrednog stanja. Sama simbolika pesme „S one strane duge“ je da je sve moguće, ako mi to stvarno želimo.“

Uz konstante aktivnosti, koje su se iz radne sobe preselile u digitalni svet, stvaranje takve uspomene obradovalo je decu i roditelje. Ipak, kroz godine druženja, svi su navikli na inventivnost u radu, naglašava vaspitač Milan Vašalić: “Ovo za njih nije bila novina, već još jedan prozorčić koji smo otvorili i nešto što su oni prihvatili, ne kao izazov, već zadovoljstvo, gde su svi rado učestvovali i pokazali neki deo, pre svega, svoje neposredne sreće i saznanja da će ovo biti draga uspomena i roditeljima i deci već sledeće, a da ne govorimo kroz par godina.“

Pored Sonje i Milana i ostali vaspitači u Predškolske ustanove “Dragoljub Udicki“ u Kikindi pronašli su način da se u vanrednim okolnostima oproste od predškolaca. Iako ove godine izostaje završna priredba sa decom, njihovi vaspitači, pod zaštitnim maskama i rukavicama, napravili su igrokaz, a snimak će dobiti sva deca, istakao je pedagog kikindske predškolske ustanove Robert Vunjak: “Važno je da, kada odlaze iz vrtića, da imaju lepo sećanje na vrtić, zajedništvo, druženje, pomaganje, radosti učenja i igranja, što je najvažnije.“ https://www.youtube.com/watch?v=nkG7R8ouMX4&feature=emb_logo

Od 2017. godine, kikindska predškolska ustanova deo je masovne manifestacije “Rastimo uz ples“. Iako ove godine izostaje priredba, kao i vežbanje recitacija, pesmica i koreografija, budući prvaci ipak će imati lepu uspomenu na najbezbrižniji životni period.

Stara Pazova: Socijalne karte za 1.600 učenika

Za više od 1.600 učenika u 4 osnovne škole na teritoriji opštine Stara Pazova staropazovački Centar za socijalni rad izradio je socijalne karte koje su se ticale porodičnih, ekonomskih i stambenih uslova života učenika i korišćenja usluga ove socijalne ustanove u školama. Da je porodica stub društva svedoči Marija Petrović iz Stare Pazove, majka troje dece od kojih je najmlađa osmogodišnja Helena, dok starije ćerke imaju 13 i 14 godina. Kako kaže, bez obzira na različita interesovanja i uzrast dece trudi se da zajedno provode vreme na kvalitetan i kreativan način.  Najveći broj roditelja staropazovačkom Centru za socijalni rad obraćao se u postupku razvoda braka i odlučivanju o vršenju roditeljskog prava. Više od polovine ispitanih roditelja obratili bi se socijalnom radniku u školi, dok bi u Centar za socijalni rad došlo svega 4 posto ispitanih. Proveravali smo s kojim poteškoćama se susreću učenici starijih razreda osnovne škole. Učenici u najvećem procentu žive u potpunim porodicama, u oko 80 posto porodica zaposleni su i otac i majka, a čak 75 posto porodica su vlasnici ili suvlasnici nekretnina u kojima žive.

U okviru projekta „Socijalni radnik u školi“ koji je sproveo Centar za socijalni rad u Staroj Pazovi pod pokroviteljstvom opštine Stara Pazova izrađeno su socijalne karte za više od 1.600 učenika u 4 osnovne škole u ovom kraju.    https://www.youtube.com/watch?time_continue=3&v=wGmXl-PGmDE&feature=emb_logo

Vremeplov: U godini Velikog štrajka – štrajk  do kraja školske godine

Nakon što je na zajedničkom sastanku SPRV, GSPRS „Nezavisnost“, foruma gimnazija i srednjih škola Beograda,  Asocijacije Pančeva i Kovina i Sindikata obrazovanja Čačka, održanom 23. maja 1997. godine  predloženo, na osnovu zahteva članstva, da se stupi u obustavu rada 26. maja 1997. godine,  IO SPRV je 24. maja 1997. godine doneo Odluku  o štrajku sa potpunom obustavom nastave u ponedeljak, 2. juna 1997. god.

Nažalost, ta odluka da se uđe u štrajk 26. maja 1997. kako bi se  štrajkom podržala akcija beogradskih nezavisnih sindikata je samo delom poštovana  i SPRV je „sa žaljenjem konstatovao da  je umesto da dođe do ekspanzije došlo, i kod samih organizatora, do osipanja, tako da je potpuna obustava zamenjena štrajkom sa minimumom procesa rada koji se i dalje sprovodi“.

Vremeplov: Odštampan prvi srpski bukvar

U Veneciji je na današnji dan 30. maja 1597. godine odštampan prvi srpski bukvar. Reč je o delu danas poznatom kao Bukvar Inoka Save.

Vremeplov: Umro Pavle Savić

Na današnji dan 30. maja 1994. godine umro je i srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan – otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu bio je od početka aktivni pristalica Partizanskog pokreta i 1942. je izabran za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a nakon rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči nedaleko od Beograda.

Vremeplov:Umro Volter

Na današnji dan 30. maja 1778. godine umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat pod književnim pseudonimom Volter, prosvetitelj i jedan od  najslobodoumnijih duhova Evrope 18. veka, veliki protivnik klerikalizma, ali ne i ateista, saradnik čuvene “Enciklopedije”. Dugo je živeo u izgnanstvu, izvesno vreme i na dvoru pruskog kralja Fridriha II Velikog, potom u Ferneju u Švajcarskoj. Dela: filozofski romani “Kandid”, “Zadig”, “Mikromegas”, epopeje “Anrijada”, “Devica Orleanska”, istorijska dela “Vek Luja XIV”, “Ogled o običajima i duhu nacija”, “Istorija Karla XII”, tragedije “Edip”, “Brut”, “Zaira”, “Cezar”, “Meropa”, “Tankred”, komedije “Senjorsko pravo”, “Nanina”, filozofski spisi “Traktat o metafizici”, “Rasprava o čoveku”, “Filozofski rečnik”, “Filozofska pisma”.

Vremeplov: Umro Pasternak

Ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. oštar kritičar boljševizma umro je 30. maja 1960. godine. Odrastao je u intelektualnoj sredini, uprkos bliskosti futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama “Iznad barijera” i “Brat moj – život” donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije 20. veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je “Doktor Živago” štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na brojne ruske, evropske i američke pesnike. Ostala dela: roman u stihovima “Spektorski”, zbirke pesama i poeme “Blizanac u oblacima”, “Teme i varijacije”, “Poručnik Šmit”, “Devetstotina peta godina”, “Uzvišena bolest”, “Drugo rođenje”, “Kad se razvedri”, “Umetnik”, pripovetke “Detinjstvo Liversove”, “Povest”, autobiografije “Zaštitna povelja”, “Ljudi i situacije”, drama “Slepa lepotica”.

Vremeplov: Umro Rubens

Na današnji dan 30. maja 1640. godine umro je i flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskesa. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

Vremeplov: Spaljena Jovanka Orleanka

Na današnji dan 30. maja 1431. godine na lomači je spaljena Jovanka Orleanka, nacionalna heroina Francuske, posle procesa pred englesko burgundskim crkvenim sudom u Ruanu. Osuđena je pod optužbom da je jeretik, kao i za veštičarenje, pri čemu se držala izuzetno hrabro. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da su joj “glasovi s neba” naredili da spase Francusku, da krene u oslobađanje Orleana, i 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i predali Englezima. Bes Francuza zbog njenog mučeništva i patriotsko oduševljenje koje je probudila omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

Vremeplov: Armija Sv. Rimskog carstva porazila husite

Koaliciona armija Svetog Rimskog carstva porazila je na današnji dan 30. maja 1434. godine   u bici kod Lipana vojsku taborita, borbenog dela husitskog pokreta, čime je poražena ideja husitske crkvene reforme u Češkoj. Jan Hus, verski reformator i rektor Univerziteta u Pragu, koji se borio protiv zloupotreba i bogaćenja vrhova rimokatoličke crkve kao i nemačkog uticaja u Češkoj, spaljen je 1415. na lomači pod optužbom da je jeretik.

 Vremeplov: Umro Georgij Plehanov

Na današnji dan 30. maja 1918. godine umro je ruski filozof i estetičar Georgij Valentinovič Plehanov, jedan od osnivača prve ruske socijaldemokratske organizacije i Druge internacionale. Dela: “Razvitak monističkog pogleda na svet”, “Naša razmimoilaženja”, “Anarhizam i socijalizam”, “Prilozi istoriji materijalizma”, “O ulozi ličnosti u istoriji”, “Osnovna pitanja marksizma”, “Pisma bez adrese”, “Umetnost i društveni život”, “Književni pogledi V. G. Belinskog”, “Estetska teorija N. D. Černiševskog”, “Dobroljubov i Ostrovski”, “Karl Marks i Lav Tolstoj”.

Vremeplov: Osnovano Društvo srbske slovesnosti (SANU)

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) osnovana je na današnji dan 31. maja 1842. godine. Tog dana  u Beogradu je osnovano Društvo srbske slovesnosti, posle priprema koje su započele septembra 1841. Osnivači su bili Jovan Sterija-Popović i Atanasije Nikolić. Prvi članovi Društva bili su: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo je suspendovano u januaru 1864. godine zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. Kralj Milan ga preimenuje i diže na viši nivo kao Kraljevsko srbsku akademiju (od 1887. Srpska kraljevska akademija) a posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

Vremeplov: Umro Jozef Hajdn

Austrijski kompozitor Jozef Hajdn umro je, na današnji dan 31. maja 1809. godine. Hajdn, predstavnik “bečkih klasičara”, bio  je tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije. Dela: simfonije “Jutro”, “Podne”, “Veče”, “Oproštajna”, “Marija Terezija”, “Oksfordska”, “Medved”, “Kokoška”, “Kraljica”, “Vojna”, “Časovnik”, gudački kvarteti “Sunčevi kvarteti”, “Ruski kvarteti”, oratorijumi “Stvaranje sveta”, “Godišnja doba”, opera “Apotekar”.

Vremeplov: Umro Tintoreto

Na današnji dan 31. maja 1594. godine umro je italijanski slikar Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. S lakoćom je slikao kompozicije ogromnih dimenzija, koje odlikuje upotreba dramatičnih svetlosnih efekata, pri čemu je očuvao osećanje i za najmanje pojedinosti. Smatra se pretečom baroka. Radio je u rodnoj Veneciji, u kojoj su i sačuvana glavna njegova dela: “Raj” u Duždevoj palati, “Tajna večera” u crkvi San Đorđo Mađore, “Raspeće” u Skuoli di San Roko.

Vremeplov: Poginuo Stevan Sinđelić

Na današnji dan 31. maja 1809. godine poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kod Niša, u jeku borbe s brojno nadmoćnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridružio ustanicima koji su nameravali da oslobode Niš. Na Čegru je bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva i na njega je napad usmerio komandant niške tvrđave Kuršid paša, ali su ustanici odbili više turskih juriša. Pošto je uvideo da branioci, uprkos neviđenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladište municije. Posle bitke paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Ćele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo nekoliko desetina. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806. pod komandom Petra Dobrnjca.

Vremeplov: Tesla u Beogradu

Na današnji dan 31. maja 1892. godine srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železničkoj stanici priređen doček. Sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu (Univerzitet), gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarem Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

Vremeplov: Umro Jaša Prodanović

Srpski  političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 31. maja 1948. godine. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa (“Narodna misao”, “Ođek”, “Glasnik Profesorskog društva”), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: “Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji”, “Vuk Karadžić i Miloš Obrenović”, “Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji”, “Naši i strani”, “Naša narodna književnost”.

Vremeplov: Rođen Glinka

Ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila rođen je na današnji dan  31. maja 1804. godine. Autor je prve ruske nacionalne opere “Život za cara”. Prvobitni naziv je navodno bio “Ivan Susanjin”, ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu “Ruslan i Ljudmila”. Ostala dela: fantazija “Kamarinskaja” (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire “Aragonska hota”, “Noć u Madridu”, kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

Vremeplov: Umro Radovan Bigović

Na današnji dan 31. maja 2012. godine preminuo je Radovan Bigović, teolog i filozof, profesor, u dva navrata i dekan, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Vremeplov: Rođen Volt Vitmen

  Američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti rođen je na današnji dan 31. maja 1819. godine. Njegova zbirka pesama “Vlati trave” imala je presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “vers libre” u francuskoj poeziji.

SZO: Moderno je biti disident i protivnik vakcine

Svetski lobi protivnika vakcine sve je veći, izjavila je u petak  predstavnica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Moskvi Melita Vujnović, izveštava TASS. “Taj pokret raste. Danas je moderno biti disident, a lobi protivnika vakcine je sveprisutan i sve glasniji”, ukazala je Vujnovićeva tokom sednice posvećene kovidu-19 na Ruskoj akademiji nauka. Agencija navodi da se Melita Vujnović protivi komentarima na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da su vakcine smrtonosne i štetne za ljude” “To se radi uprkos tome što svi znaju da su vakcine najvažnija mera u javnom zdravstvu koja je omogućila modernom čovečanstvu da sačuva živote dece, poveća ljudski životni vek i smanji broj osoba sa invaliditetom”, naglasila je Vujnović. Ona je upozorila da ovakvi stavovi neće promeniti ponašanje ljudi samo prema vakcinaciji, već će naneti i dugoročnu štetu kompletnom zdravstvenom sistemu.

Sa 107.000 potpisa studenti ponovo traže ograničavanje rijalitija

Studentski aktivisti “Kreni-promeni” i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti prelepili su zgrade Ministarstva kulture, REM-a i Vlade Srbije plakatima kojima traže ograničavanje emitovanja rijaliti programa, saopštilo je večeras Udruženje. U saopštenju se podseća da je do sada je sakupljeno više od 107.000 potpisa kojima se traži ograničavanje rijaliti programa i izražava nezadovoljstvo najavom sekretara u Ministarstvu kulture Aleksandra Gajovića da će u drugoj polovini godine, nakon izbora, radna grupa ministarstva raditi na izmenama i dopunama zakona u toj oblasti. Udruženja tvrde da je reč o kršenju Ustava koji, kako navode, jasno propisuje mogućnost da 30.000 građana koji potpišu narodnu inicijativu u roku od 7 dana zvanično predlože zakon o kome parlament mora da odlučuje. Ukazuje se i na to da REM do sada nijednom nije adekvatno sankcionisao brojna kršenja zakona kao što su tuče, prebijanja, zlostavljanja žena i govora mržnje.

Dečak (12) ukucao ekser psu u glavu!

Volonteri Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad – Spans su dobili od jedne sugrađanke informaciju da je na Satelitu videla psa sa zabodenim ekserom u lobanju. Prizor koji su zatekli bio je potresan. Malena kujica, dezorjentisana sa ekserom koji viri iz glave. Kako RTV nezvanično saznaje počinilac ovog dela je 12-godišnji dečak, sa kojim je policija obavila razgovor u prisustvu njegove bake koja je staratelj. Nakon pregleda veterinara i snimanja rendgenom ustanovljeno je da je ekser dužine pet centimetara prošao kroz lobanju i mozak celom svojom dužinom i da je ovo moglo biti isključivo delo čoveka koji je da bi ovo učinio morao koristiti alat. Ubrzo su ustanovili i da je pas čipovan, da ima deset godina, da ima vlasnike i da se zove Kaja. Ovo zlostavljanje i pokušaj ubistva je odmah prijavljeno policiji i inspektorka novosadske policije je vrlo brzo došla u ambulantu i uzela izjave od veterinarke i Spansovih volontera. Druga patrola je pronašla vlasnicu i iz razgovora sa njom su saznali da je ona voljen pas, da se zove Kaja, da su je kao štene doneli iz Beograda i da im je tog dana oko 16 časova išetala kroz kapiju kada su kretali u prodavnicu i da su se nadali da će se brzo vratiti kući, jer se i ranije dešavalo da sama izađe. Ovaj put, bilo je potrebno samo četiri sata da je se dokopa osoba koja joj je nanela ovako monstruozne povrede, opasne po život.

Udruženje najoštrije osuđuje ovaj čin zlostavljanja i pokušaja ubistva i poziva na hitno uspostavljanje funkcionalnih institucija koje će kontrolisati i sprovoditi zakone koji bi trebalo da važe jednako za sve da bi Srbija bila bezbedno i sigurno društvo u kom nekažnjena trovanja, zlostavljanja i ubistva nisu svakodnevna pojava.

Volonteri Spansa napominju da je ovo već peti pas koji je žrtva zlostavljanja i ubistva pasa u Novom Sadu u kratkom vremenskom razdoblju. Naime, tri psa je na novosadskim ulicama pronađeno sa iščupanim noktima. Počinilac nije pronađen. Vrlo skoro je porodica na Limanu ostala bez kujice koju je NN lice bacilo sa krova zgrade u kojoj stanuju. Ni u tom slučaju počinilac nije pronađen.