Čomski pisao Vučiću zbog Instituta

Noam Čomski, američki lingvista i jedan od više od 400 eminentnih svetskih naučnika koji su javno podržali zaposlene u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT),  uputio je lično pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kom je izrazio uznemirenje što se taj Institut našao na meti vlasti. Najpoznatiji živi intelektualac izrazio je uznemirenje činjenicom da se “ovaj izuzetni Institut nalazi na meti vlasti, kao još jedna manifestacija koja se širi regionom, najevidentnije u Madjarskoj, gde su na udaru obrazovne kulturne i istraživačke institucije”, naglašavajući da se nada da “Srbija neće poći ovim mračnim putem”, saopštio je IFDT.

Čomski je takodje ukazao da je IFDT s pravom zabrinut zbog neadekvatnog sastava Upravog odbora, što će, kako je ocenio, imati veoma štetne posledice na njegov autonomni rad. Noam Čomski, inače inostrani član SANU, istakao je da je bila privilegija saradjivati sa predstavnicima Instituta.

Apel podrške zaposlenima u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju potpisalo su, pored drugih i Jirgen Habermas, Etijen Balibar, Džudit Batler, Frensis Fukujama, Žak Ransijer, Toma Piketi, Janis Varufakis, Juval Noa Harari.

Čomski se pridružio impresivnom broju medjunarodnih intelektualaca koji apeluju na državu Srbiju da Institutu za filozofiju i društvenu teoriju omogući konstituisanje nepristrasnog i kompetentnog Upravnog odbora, kao i transparentnu i adekvatnu proceduru za izbor novog direktora, saopšteno je iz Instituta.

Zaposleni na Institutu, kako se dodaje, nekoliko puta su javno podsetili da su zbog svog kritičkog pristupa svim vlastima već više od godinu dana na udaru pojedinih struktura u državi “koje su im nametnule kompromitovanog predsednika Upravnog odbora i nekompetentnog vršioca direktora koji je došao van Instituta”.

Kraj onlajn nastave, u toku pripremna nastava

Nastava na daljinu za učenike osnovnih i srednjih škola završena je krajem maja. Od 3. do 15. juna na kanalu RTS 3, u periodu 13.15-16 sati se emituje pripremna nastava na daljinu za učenike osmog razreda. Učenici, osmog razreda polagali su  probni završni ispit u školi juče 2. juna. U ponedeljak, 1. juna mali maturanti dobili su testove iz srpskog/maternjeg jezika i kombinovani test u školi i rešavali ih kod kuće, a  juče 2. juna su doneli testove u školu, dok su  u školi rešavali test iz matematike.

U prodaji Konkurs i Informator za upis u srednju školu

Konkurs Ministarstva prosvete za upis učenika u prvi razred srednje škole za narednu, 2020/21. školsku godinu, u prodaji je od ponedeljka 1. juna. Osim opštih i posebnih uslova upisa i kalendara upisnih aktivnosti, u Konkursu su navedeni svi važni podaci o školama čiji je osnivač Srbija, područjima rada, broju učenika, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja, kao i o merilima i načinu izbora kandidata. Sastavni deo Konkursa su i prijava za ispit i lista želja, na čijem spisku može da bude navedeno najviše 20 obrazovnih profila, potencijalnih budućih zanimanja. Istovremeno sa Konkursom, Prosvetni pregled objavio je i Informator, koji može da pomogne budućim srednjoškolcima pri izboru zanimanja. U njemu se mogu naći korisne informacije o orijentacionom broju bodova neophodnih za upis u određenu obrazovno-vaspitnu ustanovu u poslednje tri godine. Konkurs i Informator mogu se nabaviti u knjižarama Prosvetnog pregleda, pouzećem ili u knjižarama širom Srbije po ceni od 300 dinara za Konkurs i 250 dinara za Informator.

BIRN: Prijave zbog “doktorata” Siniše Malog

Grupa od dvadesetak profesora BU predala je žalbe za neakademsko ponašanje Etičkoj komisiji Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu za osmoro profesora tog fakulteta koji su bili članovi različitih komisija koje doktorat Siniše Malog nisu proglasile za plagijat, objavio je u ponedeljak portal Javno.rs.

Žalba je predata u petak u petak 25. maja. Profesori su se žalili i na neakademsko ponašanje dekana FON-a Milije Suknovića i još jednog profesora Ekonomskog fakulteta. Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je poništio doktorat Siniše Malog sredinom decembra 2019. godine, šest godina nakon što su se pojavile prve sumnje da se radi o plagijatu.

Proba male mature: Srpski i kombinovani kod kuće, matematika u školi

Posle dva i po meseca ponovo je školskim dvorištem odzvanjala graja đaka, ovaj put osmaka koji su se u školske klupe vratili nakon dva i po meseca radi probe male mature. Osmaci su došli po testove iz srpskog jezika i kombinovanog testa koje će rešavati od kuće, dok će sutra u klupama rešavati test iz matematike, rekao je u ponedeljak 1. juna direktor Osnovne škole “Drinka Pavlović” Jole Bulatović. “Procedura završnog ispita ove godine je drugačija nego prethodne godine. Deca će test iz srpskog jezika i kombinovani test popuniti kod kuće i doneti ga sutra kada će u školskom ambijentu raditi test iz matematike”, rekao je Bulatović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, test iz matematike biće simulacija onog što osmake očekuje na završnom ispitu 17, 18. i 19. juna. Pregledanje testova, prema rečima direktora, neće funkcionisati kao pre, već će se odvijati digitalno, a isti način važiće i za regularno pregledanje male mature.

Osmaci su u ponedeljak  dolazili u grupama u dogovoru sa odeljenskim starešinom. “Nalepili su identifikacione nalepnice na svoje knjižice, overili pečatom fotografiju u knjižici i popunili pravilno omotnicu oko testa za srpski i kombinovani test. Na tu omotnicu su nalepili identifikacionu nalepnicu i dobili svoj primerak identifikacionog obrasca. To je novina i utvrđena procedura ove godine”, objasnio je direktor OŠ “Drinka Pavlović”. Sutra u dve smene, kako navodi, svaka škola koja ima više od tri odeljenja mora u dve smene da primi đake zbog epidemiološke situacije. Danas su đaci dolazili u grupama od 9.00 sa terminima od po sat vremena, objašnjava Bulatović, tako da jedno odeljenje završi u tri termina. “Sutra đaci dolaze u terminima od 8.00 do 10.00, jedna polovina đaka, a druga polovina od 11.00 do 13.00, kako bi radili test matematike i u potpunosti probaju onako kako će biti na završnom ispitu”, istakao je Bulatović.

 Uputstvo o načinu realizacije pripremne nastave škole su dobile od Ministarstva prosvete posredstvom školskih uprava pre dve nedelje, i svi su u obavezi da naprave raspored pripremne nastave. “Važno je istaći da se i dalje forsira onlajn nastava i da su kolege u školi s tim vidom nastave počele i ranije nego što je to predvideo kalendar. Ono što je zvanično, to je da pripremna nastava traje od 3. do 15. juna i subotom. Za one učenike koji su izrazili želju da vide svog nastavnika, mi smo to i obezbedili. Ti se učenici mogu javiti odeljenskom starešini, koji dalje zahteva termin od predmetnog nastavnika, a nakon toga škola organizuje raspored pripremne nastave. Mi ove godine za taj vid pripremne nastave nemamo mnogo zainteresovanih đaka”, kazao je direktor.

Osmaci koji žele da poprave ocene mogu to da učine do 5. juna. “Nastavnici su predložili zaključne ocene, ali ako đak nije zadovoljan, on može da ih popravi. On treba da se javi razrednom starešini, a starešina upravi škole, koja kasnije pravi raspored popravljanja ocena”, rekao je Bulatović za Tanjug. On smatra da su se učenici dobro snašli tokom pandemije korona virusa i onlajn nastave, jer su sada imali priliku, kako kaže, da znanja koja poseduju o tehnologijama primene u prave svrhe. “Međutim, živa reč nastavnika se ne može zameniti. Tehnike učenja su dobre, ali ne u radikalnoj primeni, tek u kombinaciji sa drugim primenama daju potpuno dobre rezultate. Sa obzirom na to da smo sistem podigli u roku od sedam dana, smatram da je dao dobre i bolje rezultate više nego što smo očekivali”, istakao je Bulatović.

Topola: Započeli radovi na proširenju PU “Sofija Ristić”

Uoči 35 godina od postojanja Predškolske ustanove “Sofija Ristić” u Topoli,  u utorak 26. maja su započeli radovi na nadograđenom delu vrtića te ustanove, a pored proširenja i renoviranja postojećeg prostora, projekat predviđa i opremanje radnih soba nameštajem i didaktičkim sredstvima za rad. Vrednost projekta iznosi oko 15 miliona dinara, što je namenska donacija Fondacije Novak Đoković, a kada bude završen u njemu će biti do 60 novih mesta za mališane iz tog kraja. Početku radova prisustvovali su predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, predstavnik Fondacije Novak Đoković i ostali zvaničnici iz predškolske ustanove. Marko Kovačević, projektni menadžer u Fondaciji Novak Đoković, istakao je da namenskom donacijom, Fondacija želi da doprinese obezbeđivanju boljih uslova za odrastanje dece u toj lokalnoj zajednici. “Prepoznali smo važnost projekta jer je ovo jedina vaspitno obrazovna ustanova u ovoj opštini, a poslednjih godina se javlja sve veća potražnja za mestima u vrtiću”, kazao je Kovačević, a saopšteno je iz Fondacije.

Prema rečima Kovačevića, novi vrtić imaće preko 460 kvadratnih metara, biće opremljen po najsavremenijim standardima, a deca, vaspitači i drugo osoblje vrtića boraviće i raditi u najboljim uslovima. Naveo je da je Fondacija Novak Đoković do sada rekonstruisala ili izgradila 45 vrtića i na taj način su pomogli više od 22.000 dece i blizu 1.600 vaspitača i nastavnika u Srbiji. “Cilj Fondacije je da najmlađima pružimo idealne uslove za rast i razvoj, a našoj zajednici sada se pridružuju i mališani iz Topole”, kazao je Kovačević.

Predsednik Skupštine opštine Dragan Jovanović izjavio je da taj projekat za Topolu predstavlja kapitalnu stvar dodajući da već duži vremenski period ta opština, tačnije PU “Sofija Ristić” ima potrebu za proširenjem. Završetkom projekta proširenja, kako je naveo Jovanović, skoro u potpunosti će biti izbrisane liste čekanja za upis, deca će dobiti savremenu ustanovu za svoje bezbrižno odrastanje.

Zahvalnost Fondaciji na neizmernoj pomoći iskazala je i Tanja Jovanović, direktorka PU “Sofija Ristić”, dodajući da to nije pomoć samo za ustanovu, već i za Topolu i okolna sela jer će se tome najviše obradovati deca. “Ove godine proslavljamo jubilarnih 35 godina od osnivanja i početka rada ustanove i 75 godina od početka predškolstva u Topoli. Počeli smo sa malim kapacitetima, a godinama je bilo sve više dece koja su želela da pohađaju naš vrtić”, kazala je Jovanović. Kako je navela, od tri grupe celodnevnog boravka i dve grupe poludnevnog, broj grupa se povećao, pa danas imaju 10 grupa celodnevnog boravka i 14 grupa pripremnog predškolskog programa. “Ali, potrebe su još veće. Ovim velikim gestom Fondacije Novaka Đokovića, dobili smo nešto što nam je bilo neophodno, da smestimo našu decu i tako učinimo njihovo detinjstvo i odrastanje lepšim”, kazala je Jovanović.

SOS Dečja sela Srbije: Broj dece van bioloških porodica u porastu

U Srbiji je prošle godine 6.179 dece raslo van biološke porodice – 89 odsto ih je bilo u hraniteljskim porodicama, a 11 odsto u institucijama, navode nadležni za SOS Dečja sela Srbije i upozoravaju da je zbog rasta broja dece koja odrastaju uz alternativnu brigu potreban dodatni sistemski odgovor. U sistemu alternativnog staranja na kraju 2018. godine bilo je 5.740 dece i mladih, od kojih je 3.509 raslo u okviru porodičnog smeštaja, dok je ih 2.231 bilo u nadležnim ustanovama, navodi se u saopštenju povodom Međunarodnog dana porodice. Iz tih brojeva, kažu, vidi se tendencija povećanja broja dece koja odrastaju u sistemu alternativne brige kao i potreba sistemskog odgovora u smislu razvoja rešenja koja su pogodnija za decu bez odgovarajuće podrške u biološkim porodicama.

SOS dečja sela navode da su “usluge podrške porodici samo delimično priznate i nisu uključene u domaći zakonodavni okvir, nisu sistemski podržane i ne postoji stabilnost njihovog finansiranja”. U saopštenju podsećaju da je najčešći razlog za izmeštanje dece iz bioloških porodica neadekvatna roditeljska briga i da je kako ne bi došlo do razdvajanja porodica, jedna od preventivnih mera njihovo osnaživanje. “Jedan od primera dobre prakse u cilju jačanja roditeljskih kapaciteta i sprečavanja izdvajanja dece jeste usluga Jačanja porodice SOS Dečijih sela”, navode SOS Dečja sela koja od 2014. godine pomažu porodice u Beogradu, Nišu i Obrenovcu, kroz edukativnu, savetodavnu, psiho-socijalnu i materijalnu podršku.

Vesna Marković-Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija, podseća da oni rade i na podizanju svesti javnosti o značaju odrastanja deteta u sigurnom porodičnom okruženju punom ljubavi. “Konvencija UN o pravima deteta ukazuje da dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje kao i da se države obavezuju da obezbede uslove da dete ne bude odvojeno od roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje neophodno u najboljem interesu deteta”, dodaje se u saopštenju.

Kroz program Jačanja porodica SOS Dečja sela su podržala više od 700 porodica. SOS Dečija sela Srbija članica je Međunarodne organizacije SOS Dečija sela koja postoji 70 godina i pomaže oko 1.200.000 ljudi u 135 zemalja.

INEP proizveo prototip testa za koronu, čeka se registracija

Institut za primenu nukelarne energije (INEP) razvio je dva prototipa elisa testa, kojim se potvrđuje prisustvo antitela kao odgovor organizma na infekciju virusom korona. Trenutno su testovi u postupku registracije, te su i dalje u upotrebi testovi iz uvoza. Tehnolog u INEP-u Marija Gnjatović kaže da predstoji prvo registracija u Ministarstvu zdravlja novog proizvoda, a zatim dobijanje dozvole od Agencije za lekove i medicinska sredstva. “Zadovoljni smo postignutim kvalitetom, odnosno osetljivošću testa. Stalno radimo poređenje, validaciju našeg testa sa testovima koje koristimo iz uvoza”, kaže Gnjatović za Tanjug.

INEP je razvio dva elisa testa jedan za određivanje antitela klase IgG, a drugi za određivanje antitela klase IgM. Određivanje prisustva IgM antitela govori o relativno skorijoj infekciji virusom korona, dok određivanje prisustva IgG antitela govori da je osoba u nekom ranijem periodu bila u kontaktu sa virusom i da ima imunski odgovor.

Direktorka INEP-a Olgica Nedić kaže da je inicijativa za razvoj testova potekla od samog Instituta, a da su ih u tome podržali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Vlada Srbije. “INEP je ponudio da radi razvoj testa zato što se naš Institut više od 40 godina bavi razvojem imunodijagnostičkih testova. Ovo je bio samo jedan u nižu testova koje smo mogli da napravimo”, priča Nedić. Dodaje da je Institut to mogao da uradi jer imaju iskusne i stručne ljude. Nabavljen je neophodan repromaterijal i u naredne tri nedelje kreiran je prototip testa. Usledila je validacija testa i praćenje njegove stabilnosti.

INEP je uključen i u veliku epidemiološku studiju koju radi Medicinski fakultet u Beogradu o stepenu stečenog kolektivnog imuniteta u populaciji na virus korona. Studija, kako je ranije najavljeno, radi se na uzorku od 7.000 domaćinstava, kojom treba da bude obuhvaćeno 17.000 ljudi. Medicinski biohemičar dr Danica Ćujić kaže da u INEP svakodnevno pristižu uzorci iz cele Srbije. Uzorci krvi ispitanika uzimaju se u institutima i zavodima za javno zdravlje, obrađuju na mestu uzorkovanja a zatim serumi iz cele Srbije šalju u INEP. “Zadatak laboratorije Instituta za primenu nuklearne energije je da odredi prisustvo antitela IgM i IgG klase na virus”, pojašnjava Ćujić za Tanjug.

Završeno školovanja 44. klase Vojne gimnazije

U Vojnoj gimnaziji u Beogradu u nedelju 31. maja je upriličena svečanost povodom završetka školovanja učenika 44. klase te vojnoobrazovne ustanove. Među 86 učenika 44. klase kao najbolji su se istakli Natalija Ilić, Nikola Vasić i Sara Nikolić, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Srbije. Svečanosti prisustvovao je načelnik Vojne akademije general-major Bojan Zrnić, koji je učenicima čestitao završetak školovanja i poželeo im mnogo uspeha na njihovom putu do prvog oficirskog čina. Načelnik Vojne gimnazije kapetan fregate Miroslav Ćitić istakao je da su period u kojem je školovana 44. klasa obeležila značajna investiciona ulaganja u bolje uslove internatskog života i rada. “Podignut je ugled i značaj škole, o čemu govore brojne posete predsednika Republike, predsednice Vlade Srbije i ministra odbrane. U tekućoj školskoj godini, maturanti su školovanje završili kroz učenje na daljinu zbog pošasti koja je zadesila čitav svet”, rekao je Ćitić.

Najbolja u klasi Natalija Ilić istakla je da svako ima svoj put “i da u zavisnosti od svojih snova, želja i težnji bira smer kojim će ići”. “Čini mi se da smo za ove četiri godine zaista odrasli, izgradili sebe u neke nove, drugačije mlade ljude i da već sada svako od nas ima predstavu o pravim vrednostima i vrlinama koje treba da poseduje”, rekla je Ilićeva.

Načelnik Vojne akademije general Zrnić uručio je najboljoj učenici Nataliji Ilić ručni sat sa posvetom, dok joj je predstavnik Fonda “Potporučnik Borko Nikitović” Nebojša Nikitović uručio nagradu koja se tradicionalno dodeljuje od 1993. godine.

Meštani Jarmenovaca obnovili školu

Škola u Jarmenovcima, malom mestu u Šumadiji, sagrađena je još davne 1909. godine. Za ovih 110 godina, skoro da ništa nije rađeno na renoviranju i sređivanju ove divne stare školske zgrade. Meštani Jarmenovaca rešili su zato da ličnim radom i prilozima obnove školu. Zamenili su prozore i vrata, ofarbali klupe i stolove, popravili grejanje, kupljeni su ormani i škola sada izgleda kao nova. Meštani su ovu akciju nazvali mobom. Divno je videti da još postoji dobar duh zajedništva u Srbiji i da mobom može mnogo toga da se postigne. Neka ovo pismo bude podstrek i meštanima drugih manjih mesta u Srbiji.

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

U Beogradu su na današnji dan 3. juna 1968. godine izbile masovne studentske demonstracije, započete nemirima prethodne noći. Bili su to najveći protesti u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje).

Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Godina Velikog štrajka završena – štrajkom

IO SPRV (Nezavisni) opštine Sombor doneo je na današnji dan 3. juna 1997. godine Odluku da škole i dalje ostanu u zakonskom obliku štrajka, sa minimumom procesa rada i da nastavna godina bude privedena kraju sa časovima od 30 minuta. Ostale aktivnosti; upisi, podela đačkih knjižica i svedočanstava, koordiniraće se sa sindikatima iz drugih sredina.

Godina štrajka – nastavna  1996/97. godina okončaće se  20.06.1997. godine, ali kako problemi nisu bili rešeni, sve će se nastaviti 1. septembra sa početkom nove 1997/98. školske godine.

Vremeplov: Milošević prihvatio  mirovni plan

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je na današnji dan 3. juna 1999. godine mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

Vremeplov: Deklaracija nezavisne Crne Gore

Na današnji dan 3. juna 2006. godine  Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

Vremeplov: Umro Kafka

Češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka umro je na današnji dan 3. juna 1924 godine. Pošto za života gotovo i nije objavljivao svoje radove bio je do 1945. nepoznat. Glavninu spisa, uključujući pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani “Proces”, “Zamak”, “Amerika”, pripovetke “Presuda”, “Preobražaj”, “U kažnjeničkoj koloniji”, “Seoski lekar”, “Umetnik u gladovanju”.

Vremeplov: Umro Johan Štraus Mlađi

Austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi, tvorac bečke operete umro je na današnji dan 3. juna 1899. godine. Komponovao je i valcere, polke, mazurke, marševe. Sa svojim zabavnim orkestrom nastupao je širom sveta, uključujući Beograd. Štraus je pokazivao interesovanje za srpsku muzičku baštinu i po srpskim motivima je napisao operetu “Jabuka” čijim koncertnim izvođenjem je veliki kompozitor 1894. u Beču obeležio pola veka umetničkog rada. Dela: operete “Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Noć u Veneciji”, “Jabuka”, valceri “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”, “Bečka krv”, “Beč, žene i pesme”.

Vremeplov: Rođen Kosta Novaković

Na današnji dan 3. juna 1886. godine rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

Vremeplov: Kraljevina Srbija preuzela svoju železnicu

Kraljevina Srbija preuzela je na današnji dan 3. juna 1889. godine od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

Vremeplov: Umro papa Jovan XXIII

            Papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu (“aggiornamente”) umro je na današnji dan 3. juna 1963. Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

Vremeplov: Umro Homeini

Na današnji dan 3. juna 1989. godine umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

Organizacije: Spot SNS novi vid zloupotrebe dece

Predizborni spot Srpske napredne stranke u kojem Aleksandar Vučić razgovara sa devojčicom predstavlja novi vid zloupotrebe dece u političke svrhe, slažu se sagovornice Danasa iz organizacija koje se bave pravima i zaštitom dece.  Programska direktora Građanskih inicijativa i članica Upravnog odbora udruženja „Roditelj“ Bojana Selaković kaže za Danasa da je njen lični doživljaj ovog spota da zapravo šalje dve poruke: stranka koja se promoviše, osam godina skoro apsolutno vrši vlast, a opet želi da sa sebe skine odgovornost za masovne migracije stanovništva, „kao i da osoba koja se u spotu pojavljuje o svojim obećanjima može da priča samo sa decom, pošto mu odrasli ne veruju. U tom smislu, prema njenim rečima, spot ispunjava skoro sve kriterijume navedene u Kodeksu deca i mediji čiji poseban deo predstavlja i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba.

Kodeks je, dodaje ona, razvijen od strane kredibilne organizacije Prijatelji dece Srbije, a prihvatila ga je i većina političkih stranaka u Srbiji, i većina medija. – Kodeks eksplicitno zabranjuje učešče dece u predizbornim aktivnostima, a predviđa da politički akteri naročito treba da se uzdrže od korišćenja dece u izbornim kampanjama i propagandi, jer ona nemaju biračka prava i ne treba da budu zloupotrebljena za uticaj na starije i bližnje osobe u smislu izbornog opredeljenja. Još jasnije, od dece se ne sme tražiti političko izjašnjavanje niti učešće u snimanju propagandnih emisija, spotova ili reportaža. Takođe, propisi koji regulišu emitovanjae sadržaja u elektronskim medijima dodatno štite decu od manipulacija i zloupotreba, napominje naša sagovornica. Imajući sve to u vidu, Selaković smata da ukoiko ovaj spot bude emitovan na televizijama da postoje uslovi da REM zabrani emitovanje ovog spota, jer se njegovim daljim plasiranjem pomeraju granice u tretmanu dece u političkim aktivnostima.

Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije, ističe za Danasa da je ova organizacija u 2019. godini objavila „Pravilnik potiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“ – u nameri da se deca zaštite, a javnost senzibiliše. Na poštovanje ovih dokumenata, dodaje naša sagovornica, potpisivanjem memoranduma o razumevanju izjasnilo se 11 medijskih kuća i sedam političkih partija. Istovremeno su pokrenuli platformu decaimediji.com na kojoj građani mogu da prijave ove oblike zloupotrebe dece. – Političke partije u svojim programima treba jasno da definišu na koji način će unaprediti život dece, posebno one iz osetljivih grupa (bez roditeljskog staranja, smetnjama u razvoju, na institucionalnom smeštaju, romsku i siromašnu decu…). Takođe, treba da uvaže mišljenje i stavove dece ali nema razloga za njihovo direktno uključivanje u bilo kakve promotivne aktivnosti političkih partija. Treba definisati razliku između kvaziparticipacije i manipulacije decom od njihovog stvarnog učestvovanja u društvenom životu, gde se mora voditi računa o njihovoj zrelosti i uzrastu. Zbog toga, ponovo pozivamo sve političke partije da podrže našu inicijativu i obavežu na poštovanje Kodeksa o zaštiti dece od političkih zloupotreba, naglašava Eraković.

Prema njenim rečima, roditelji davanjem saglasnosti za učestvovanje dece u određenim sadržajima, daju formalno zakonski pristanak, ali često nesvesno i sami učestvuju u manipulaciji decom. – Vlada Srbije, posle dve godine rada na Zakonu o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, u planu za 2020. godinu nije uvrstilo predlog ovog zakona Narodnoj skupštini. Prijatelji dece Srbije predložili su da Zakon bude dopunjen članovima o sprečavanju političke i medijske zloupotrebe dece.

Mnoge opozicione partije su osudile ovaj spot i ocenile ga kao zloupotrebu dece, a predsednik Vučić rekao je da će SNS povući ovaj spot ukoliko to budu tražili nadležni organi.

TV N1 tražila da REM proceni da li je prekršen pravilnik

Televizija N1 uputitila zvaničan zahtev Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da proceni da li je u spotu SNS-a prekršen Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. „Posle početka emitovanje izbornog spota SNS, u kom se uz predsednika SNS pojavljuje dete, u javnosti se postavilo pitanje da li je ovim propagandnim spotom prekršen Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga“, navodi N1 i dodaje da će tražiti zvanično tumačenje pravilnika od REM-a.

REM zabranio spot SNS-a u kojem se pojavljuje dete

Većinom glasova REM je danas zabranio emitovanje predizbornog spota SNS, potvrdila je za Insajder Judita Popovič. Popović je za Insajder izjavila, kako je neprihvatljivo da se deca koriste za političku promociju. „Neprihvatljivo je da se deca koriste kao objekti u nečijim političkim porukama i političkom promovisanju. U ovom slučaju nema individualizacije, već se pojam deteta i dece koristi kao sredstvo kako bi se doprlo do njihovih roditelja”, upozorila je ona.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) naložio je elektronskim medijima da obustave emitovanje predizbornog spota Srpske napredne stranke (SNS), u kojem je predsednik Aleksandar Vučić sa detetom, zato što nije u skladu sa Pravilnikom o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. „Svako dalje emitovanje predstavljaće osnov za izricanje mera u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima“, stoji u saopštenju tog tela u kojem se navodi da je Savet REM-a takvu odluku doneo na današnjoj elektronskoj sednici.

REM je utvrdio da je predizborni spot SNS-a, „emitovan na programima više pružalaca medijskih usluga“, u suprotnosti sa članom 24. stav 4. pomenutog pravilnika u kojem, inače, stoji da je „zabranjeno koristiti učešće maloletnika u programu u političke svrhe ili na drugi način zloupotrebljavati to učešće“.

Odbijen zahtev malčanskom berberu o izuzeću tužioca

Pred niškim Višim sudom 29. maja je počelo suđenje Ninoslavu Jovanoviću (47) iz Malče, optuženom da je oteo i deset dana zlostavljao devojčicu staru 12 godina iz naselja Suvi Do u Nišu. Javnost je isključena sa suđenja do objavljivanja presude zbog prirode krivičnog dela i okolnosti da je njegova žrtva dete. Suđenju prisustvuju roditelji zlostavljane devojčice. Optuženi Jovanović je na tom – pripremnom ročištu zatražio da zamenica Višeg javnog tužioca Mirjana Velimirović bude izuzeta “zbog sumnje u njenu nepristrasnost”, ali je zahtev odbijen kao “neosnovan”. On je ostao i bez branioca, pošto je usvojen zahtev advokata Radenka Miladinovića, koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, da prestane da ga zastupa, sa čim se optuženi saglasio, navodeći da želi drugog branioca.

Advokat oštećenih Tamara Antić rekla je novinarima da očekuje da Jovanović bude osuđen na maksimalnu kaznu za dela koja mu se stavljaju na teret, u cilju individualne i generalne prevencije. Roditelji devojčice, Aleksandra i Robert K, takođe su kazali da očekuju maksimalnu kaznu, kako “neki drugi roditelji ne bi prolazili kroz ono što oni prolaze”, kao i da očekuju da “pravda bude brzo zadovoljena”. Oni su rekli da se njihova ćerka oporavlja i da se sada oseća bolje.

Optuženi se na pripremnom ročištu kratko izjašnjava o krivici, a prema nezvaničnim informacijama, glavni pretres bi trebalo očekivati za par sedmica. Tokom istrage, po nalogu suda, obavljeno je psihološko veštačenje Jovanovića u Specijalnoj zatvorskoj bolnici Okružnog zatvora u Beogradu, rezultati su prosleđeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu, ali se ne objavljuju zbog osetljivosti predmeta. Istraga je sprovedena zbog krivičnih dela otmica i silovanje deteta, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje 10 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Više javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu krajem marta, a zbog zaštite interesa devojčice nije saopštena pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje se tereti. Viši sud u Nišu zakazao je pripremno ročište nakon što je Apelacioni sud odbacio Jovanovićevu žalbu na rešenje o potvrđivanju optužnice. Prema nezvaničnim informacijama, Jovanović je negirao je da je devojčicu zlostavljao na način koji je opisan u optužnom aktu. On je uhapšen 5. januara ove godine, na groblju u rodnom selu, nakon potrage koja je trajala 17 dana.

Jovanović, koga je deo medija naziva “Malčanskim berberinom”, zbog toga što je svojim žrtvama sekao kosu, već je osuđivan za silovanje jedne žene i jedne devojčice (1995), otmicu dve i silovanje jedne devojčice (2005) i opskurnih poruka ženama na svom fejsvuk profilu (2018). On je zbog ovih krivičnih dela proveo u zatvoru ukupno 22 godine.  Roditelji otete devojčice su uoči suđenja izjavili da očekuju maksimalnu kaznu.

Kovid-19 doneo nova zanimanja i  … nova radna mesta

Pandemija koronavirusa stvorila je potražnju za novim vrstama posla, kao što su merač temperature, kovid-19 negovatelj, radnik koji proizvodi maske. Svaka kriza ili vanredna situacija, rađa i nove potrebe, pa i nova zanimanja, kažu stručnjaci. “U proteklim recesijama imali smo rast radnih mesta za uterivanje dugova i savetnike za bankrot”, rekla je ekonomista Džulia Polak i dodala da je korona virus uzrokovao javno-zdravstvenu katastrofu koja je stvorila čitav spektar novih radnih mesta potrebnih za suzbijanje bolesti. Među osam poslova čija popularnost raste su tragači za kontaktima, kovid-19 laboranti, kovid-19 negovatelji i merači temperature, navodi portal bizlife.rs. Tragači kontakata zvaće ljude koji su se potencijalno zarazili virusom da bi pružili savete i da bi pokušali da dogovore testiranje. Rad se obično može obavljati od kuće, honorarno ili sa punim radnim vremenom, plaća se do 25 dolara na sat. Kovid-19 laboranti će sprovoditi uzimanje briseva u bolnicama, staračkim domovima, fabrikama i kancelarijama i verovatno je da će većina od njih biti medicinske struke, mogli bi da zarade i do 45 dolara na sat.

Postoji porast potražnje za negovateljima koji brinu o zaraženima, a plaćeni su i do 25 dolara na sat. Na aerodromima, sportskim stadionima, u restoranima, školama, u kompanijama bi trebalo da postoje radnici koji proveravaju temperaturu pre ulaska, a predviđena plata po satu može biti i do 25 dolara. Gradovi zapošljavaju službenike i ljude koji pomažu službenim licima da prate pritužbe na građane koji krše socijalno distanciranje i druge mere koje su uvedene zbog virusa, a za to su plaćeni do 30 dolara na sat, rekla je Polak. Preduzeća i škole će morati da instaliraju pleksiglas i kabine ako žele da na siguran način primaju studente, radnike i kupce. Kao rezultat toga, trebalo bi da postoji velika potražnja za ljudima koji mogu da prave i postavljaju pregrade, a zarađuju i do 20 dolara na sat. Prema nekim predviđanjima će se potražnja za proizvođačima maski povećati. Polak očekuje da će kompanije uskoro da dočekaju svoje zaposlene sa maskama na kojima postoji logotip firme. Radnici koji proizvode maske plaćaju se do 18 dolara po satu. Dok se nastavnici prilagođavaju virtuelnim učionicama, lekari preglede obavljaju putem ekrana, a mnogi se venčavaju onlajn, sve je veća potreba za tehničkom podrškom za video platformu. “Postoji velika potražnja za ljudima koji mogu da pomognu u olakšavanju video sastanaka, a za to bi mogli biti plaćeni i do 25 dolara na sat”, rekla je Polak.