Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: Uticaj krize na dečiji rad
Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada usredsrediće se na uticaj aktuelne krize na dečiji rad. “Zdravstvena pandemija COVID-19 i rezultirajući ekonomski šok na tržište rada imaju ogroman uticaj na živote ljudi. Nažalost, deca su ona koja zbog toga prva pate. Kriza može gurnuti milione i inače ranjive dece u dečiji rad. Već sada se procenjuje da su 152 miliona dece u dečjem radu, od kojih je 72 miliona u, po njihovo zdravlje i bezbednost, opasnom radu. Ova deca su sada izložena još većem riziku da se suoče sa okolnostima koje su još teže i da rade duže”, saopštili su predstavnici međunarodne koalicije.
ILO kao lider borbe protiv dečijeg rada se priključila pozivu Antonija Gutereša, generalnog sekretara UN na akciju za sprečavanje nasilja nad decom u vreme pandemije COVID-19. “Međuresorska radna grupa UN-a za sprečavanje nasilja nad decom, snažno podržava apel generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Guterresa o zaštiti prava dece i očuvanju njihovog komoditeta za vreme i posle pandemije COVID-19. Svi zajedno moramo osigurati da deca budu uključena u sve odluke o odgovoru i oporavku COVID-19, tako da nijedno dete ne bude izostavljeno”, saopšteno je iz UN.
Nakon uputstva o politici delovanja generalnog sekretara UN, Međuresorska radna grupa UN za nasilje nad decom objavila je i Agendu za delovanje u vreme i nakon pandemije.
U narednim danima u NSPRV vestima pisaćemo više o aktivnostima našeg sindikata NSPRV i naše centrale NSJSS u borbi protiv dečijeg rada.
Izveštaj o uključenosti osetljivih grupa u nastavu na daljinu
Izveštaj o uključenosti učenika iz osetljivih grupa u obrazovno-vaspitni rad tokom nastave na daljinu U realizaciju nastave na daljinu, prema izveštavanju škola, uključeno je bilo 99 odsto učenika u osnovnim i u srednjim školama, dok je u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obuhvat iznosio 93 odsto, pokazalo je. istraživanje „Praćenje načina učešća i procesa učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu“. To se odnosi na praćenje TV časova, korišćenje onlajn platformi za učenje i alternativnih oblika nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno kako bi se pratilo uključivanja učenika iz osetljivih grupa u ponuđene modalitete obrazovanja na daljinu, ali i izazovi sa kojima su se škole suočile u procesu organizacije rada za decu iz osetljivih grupa. Istraživanje je značajno i zbog planiranja daljih vidova podrške školama i učenicima.
Kao odgovor na obustavu neposrednog obrazovno vaspitnog rada usled pandemije virusa Kovid 19 (COVID-19), Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je operativni plan za nastavak rada škola u uslovima vanrednog stanja, koji je obuhvatio učenje na daljinu putem TV kanala, uključivanjem učenika u onlajn platforme, primenom različitih digitalnih alata i alternativnih vidova organizacije učenja. Za potrebe istraživanja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Unicefom (UNICEF) pripremilo je upitnik koji je distribuiran svim državnim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije.
“Roditelj”: Za Šarčevića nastava gotova, učenici i dalje rade zadatke
Dok ministar prosvete Mladen Šarčević tvrdi da su svi vidovi redovne nastave završeni, direktorka udruženja “Roditelj” Gordana Plemić kaže da su učenici zbunjeni jer u pojedinim školama još uvek dobijaju domaće, ali i kontrolne zadatke namenjene celom razredu. “Iz Ministarstva je rečeno školama da se 31. maja završavaju svi vidovi redovne nastave, to je ono što je išlo preko TV kanala”, kaže Šarčević za Nova.rs. Međutim, neke škole još uvek mogu da drže dopunsku ili dodatnu nastavu, organizuju sekcije ili rad na projektima, tvrdi ministar. “Škole i određeni profesori su u toku nastave na daljinu napredovali i napravili svoje dobre platforme. Tamo gde imaju dogovore sa savetom roditelja mogu da nastave još nedelju, dve dana, da rade druge aktivnosti, koje nisu obavezne”, objašnjava on.
Plemić kaže da u praksi nije podvučena tako jasna linija između obavezne i dodatne nastave i da se iskustva roditelja koji joj se javljaju razlikuju od škole do škole. “Roditelji mi se javljaju i kažu da u određenim osnovnim školama deci još nisu zaključene ocene. Neki očekuju i kontrolne, i to ne samo pojedini učenici, nego ceo razred”, objašnjava ona. Kako kaže, ima i dece kojoj su ocene već zaključene i nemaju apsolutno nikakvu nastavu. “Moj sin je u srednjoj školi i oni stvarno nisu dobili ništa novo od kraja maja. Nastavnici sad daju predloge zaključnih ocena i može da se javni ko želi da popravi ocenu ili je ostao neocenjen”, objašnjava ona.
Do ove situacije je između ostalog došlo zbog toga što je Ministarstvo prosvete prvo poslalo instrukciju školama da zaključne ocene pripreme do kraja maja, na osnovu čega su mnogi nastavnici već napravili planove, a kasnije je taj rok produžen. “Najpre smo imali informaciju da se onlajn zanstava završava do 29. maja i da će do tad biti gotovi predlozi zaključnih ocena, a onda se desila druga informacija da to važi samo za maturante i osmake, dok za ostale sve produženo”, kaže ona.
Popravljanje ocena u naredne dve nedelje
Ministar prosvete kaže za Nova.rs da će dolazak u školu radi popravljanja ocena biti moguć u toku druge i treće nedelje juna, ali da to važi samo za učenike od 5. do 7. Razreda, ne i za one nižih razreda. “Smatramo da učenici od 1. do 4. razreda mogu da završe godinu kroz formativne vidove ocenjivajnja, takve smo dali preporuke”, objašnjava on. Učenici osmih razreda, kao kako kaže, imaju još tri dana da poprave ocene. Isti je slučaj i sa završnim razredima srednjih škola, koji će nakon toga polagati maturu. Ocene za sve učenike će morati da budu zaključene do 19. Juna, poručuje ministar. To se poklapa sa poslednjim danom polaganja male mature, koja će biti održana 17, 18 i 19. Juna.
Sporazum o saradnji šest instituta od nacionalnog značaja
Šest instituta od nacionalnog značaja za Srbiju potpisali su 2. juna Sporazum o naučnoj i poslovno-tehničkoj saradnji, što bi moglo trajno da preoblikuje naučnu scenu u Srbiji i ojača društvenu relevantnost prirodnih nauka, saopštio je danas Institut za fiziku u Beogradu. Dokument su potpisali direktori svih šest akreditovanih instituta, Institut za fiziku u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut za nuklearne nauke “Vinča” i Institut za medicinska istraživanja. Kako se navodi, Sporazumom se definiše zajednički rad na planiranju i realizaciji naučnih programa kroz učešće istraživača iz tih ustanova, kao i zajedničko korišćenje opreme u te svrhe. Udruživanje šest vodećih naučno-istraživačkih ustanova u zemlji, moglo bi, po mišljenju potpisnika Sporazuma trajno da preoblikuje naučnu scenu u Srbiji i da ojača društvenu relevantnost prirodnih nauka. Sporazum je zaključen na pet godina, tokom kojih će se, kako se dodaje, u budućim zajedničkim angažovanjima uvažavati međusobni interesi.
Neakademsko ponašanje
Piše: Prof. dr Zoran R. Tomić*
Poslednjih meseci u javnosti se dosta govorilo i pisalo o plagijatima, a (ni)malo o autoplagiranju, takođe obliku sankcionisanog neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova čija je rasprostranjenost u Srbiji dobrano nepoznata. Plagiranje je krađa intelektualnih dobara, a autoplagijat – prevara da je sopstveni stari intelektualni rezultat navodno novi. U Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu svodno piše (član 25): „Autoplagiranje je ponovno objavljivanje svog ranijeg rada ili za drugu svrhu iskorišćenog rada kao novog i originalnog” . Autoplagiranje postoji (i) ako se jedna knjiga formira od više već objavljenih radova istog autora, a u njoj se ne označi da je to zbirka već korišćenih, starih tekstova tog autora; da je tu posredi kolaž, mehanički sklopljen – a ne novi rad. Međutim, ukoliko autor navede da je reč o zbirci njegovih ranije objavljenih tekstova, nema govora ni o autoplagiranju, a ni o novom radu koji bi mogao da mu donese neki benefit.
A kada se jedan spis sastoji od dve (pod)celine – jedne već objavljene, a jedne nove, do tada neobjavljivane – presudna su bar tri momenta: 1) da li je ono „staro” – već korišćeno, označeno kao takvo; 2) kvantitativni momenat, a to znači procentualni odnos starog i novog; 3) kvalitativni – pitanje originalnosti tog, do tada neobjavljenog teksta. U datom kontekstu, moguće su sledeće situacije: a) da je nešto već staro lažno podastrto kao novo, a njegov odnos prema onom doista novom je kvantitativno ili/i kvalitativno dominantan – tada je reč o autoplagiranju; b) ako je staro neistinito predstavljeno kao novo, a po nespornom stručnom sudu ono što je doista novo/originalno dominira – i kvantitativno i kvvlitativno – spram starog, smatram da autoplagijata nema; v) ako je staro legitimno označeno kao korišćeno, a ono novo, do tada nekorišćeno je inferiorno, bespogovorno ekspertski utvrđeno kao takvo – kvalitativno ili/i kvantitativno – spram ranije objavljenog, opet nije reč o autoplagiranju, ali ni o radu koji se može bodovati kao novi i doneti neku privilegiju autoru; g) ako je ono što je staro u jednom tekstu tačno označeno kao već objavljeno – navedeno istinito kao takvo – a novi odlomak je uveliko preovlađujući, bilo kvantitativno, bilo (i) kvalitativno (stvarno originalno štivo, doprinos po kvalifikovanom mišljenju!) – nema govora o autoplagiranju.
Mestimično i nedosledno navođenje u kasnijem radu već objavljenih sopstvenih tekstova, odnosno njihovo (samo) delimično lažno predstavljanje kao svojih originalnih tj. prvi put objavljenih – treba smatrati autoplagiranjem, pod uslovom da je neki, eventualno pridodati odlomak tom štivu, prema bespogovorno kompetentnom viđenju, uglavnom nebitan – bilo kvantitativno, bilo kvalitativno.
S druge strane, kada je jedan tekst/knjigu (pot)pisalo više autora, moguće su najmanje dve situacije. Prva: kada su delovi teksta autorski opredeljeni. Druga: kada nisu – tada je pred nama koautorstvo celine štiva. U prvom slučaju, moguće je da isti tekst (ne) predstavlja delom plagijat, a delom autoplagijat – pod uslovima koji su prikazani. U drugom slučaju, ako je tekst u određenom delu autoplagijat ranijeg rada jednog autora, onda se može zaključiti sledeće: što se tiče te osobe, on je odgovoran za autoplagijat, a ostali bi se mogli „teretiti” za plagijat. Problem je ipak u tome što u predstavljenoj konstelaciji raniji tekst ostali ne preuzimaju neovlašćeno, nego uz – izričitu ili prećutnu – saglasnost autora, tj. konkretnog autoplagijatora. No, „inkriminisani” deo rada nipošto se ne sme tretirati kao original, bez obzira na to o kom potpisniku celine je reč. Stoga, sledi merodavna kvantitativna i kvalitativna analiza tog isečka teksta, njegovog značaja i uloge u datom miljeu. Od te ocene zavisi da li će se odnosni rad – i u kom obimu – moći da koristi za posebno bodovanje, napredovanje i sličan benefit, tj. uzeti kao novo delo, doprinos, ili pak ne – i čije/i od navedenih koautora. Prepričavanje, parafraziranje već ranijeg objavljenog teksta od istog autora – i predstavljanje tog rukopisa kako novuma – takođe podleže stručnoj ekspertizi kvantitativno i kvalitativno uzev. Načelno, smatram ga vidom autoplagiranja pod maločas navedenim pretpostavkama. I tom prilikom je ključna namena (is)tih, odnosno unekoliko izmenjenih stranica – skraćenih, proširenih, s drugačijim redosledom reči i rečenica, korišćenjem sinonima i drugo. A kasnije „potvrđivanje” autorovog gledišta, pa i prenošenje ranijeg napisa, uz navođenje podatka o tom „starom” – nije autoplagijat. Uostalom, naučni radovi često se nadograđuju, rastu: polazi se od pređašnjeg, autor se poziva na njega, pa se – eventualno – dodaje novo tkivo ili se izvlači drugačiji zaključak, tj. dobija drugi rezultat.
redovni profesor na Pravnom fakultetu UB
VŠSS za obrazovanje vaspitača upisuje 150 studenata
Studenti koji žele da se bave vaspitačkim pozivom, ove godine, imaju priliku da budu jedni od onih koji će svoje znanje usavršiti na državnoj Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Ove godine Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu upisaće 150 studenata na prvu godinu osnovnih studija. “Na budžet će se upisati 80 kandidata, a na samofinansiranje 70 budućih brucoša”, rekao je direktor te ustanove dr Bojan Milošević. https://www.youtube.com/watch?v=DNwmFSrrsgo&feature=emb_logo
Najboljim studentima iz Plandišta 50.000 dinara
Opština Plandište najboljim studentima osnovnih i master studija dodelila je jednokratnu pomoć u iznosu od 50.000 dinara. Iako spada u red nerazvijenih opština, u Plandištu najviše ulažu u obrazovanje mladih i stvaranju uslova za njihov povratak. https://www.youtube.com/watch?v=hET349dZqXg&feature=emb_logo
Na konkurs za najbolju onlajn nastavu stiglo 606 prijava
Više od 600 nastavnika iz svih krajeva Srbije prijavilo se na konkurs “Magija je u rukama nastavnika” sa željom da njihova nastava na daljinu bude izabrana za najkreativniju, saopštio je NALED. Stručni žiri do kraja juna proglasiće i nagraditi najbolje, a građani do 7. juna imaju priliku da glasovima na sajtu http://www.jpd.rs istaknu svoje favorite. Najviše primera onlajn nastave bilo je iz srpskog jezika, matematike, engleskog, istorije, likovnog i biologije, a traženje skrivenog blaga, učenje kroz strip ili video igre, obrade različitih pesama, kuvanje, izrada letelica ili intervju sa astronautom, samo su neki od kreativnih i edukativnih alata koje su korišćeni.
Prijave su stigle iz 116 gradova i opština, a među 606 prijava najviše je iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kovačice, Kraljeva, Kragujevca i Smedereva, a veoma aktivni bili su nastavnici u osnovnim školama iz kojih je stiglo dve trećine radova. Do sada se u glasanje uključilo gotovo 46.000 ljudi, sa više od 150.000 glasova. Tokom konkursa je raslo i interesovanje pokrovitelja, pa će biti dodeljeno 12 nagrada, za pet najboljih, nagrada publike i specijalne nagrade za najbolji primer projektne nastave, za najbolju interakciju s đacima u osnovnoj i srednjoj školi, najbolji primer TV nastave i za najbolju upotrebu digitalnih alata u nastavi u školama.
Najbolji nastavnici imaju priliku da osvoje putovanje u Finsku i Estoniju, pametne televizore i telefone, laptop računare i e-knjige, a istaknuti primeri će biti uvršteni u jedinstvenu onlajn bazu najboljih primera nastave na daljinu u Srbiji. Javni poziv za konkurs raspisali su NALED i organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva “Connecting”, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Radio-televizijom Srbije, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID. Pokrovitelji nagrada su kompanije Comtrade, Telegroup, Eurobank, Hemofarm fondacija i Laguna.
Kako zabraniti kontakt dece u vrtićima?
Vrtići su od 11. maja ponovo otvoreni zbog one dece čija oba roditelja rade. „Smatram da za to nema uslova iz više razloga. Kao prvo mali je broj vaspitača, a dece ne bi smelo da bude u sobi više od petoro. Pa i tada, kako zabraniti deci da se druže! U školama ima dosta učionica ali nema onih koji bi pazili na učenike do 12 godina. I tu ne bi smelo da bude više učenika od pet. Jedino rešenje je da jedan roditelj ne radi već čuva svoje dete ili decu. Tada bi poslodavac ili radna organizacija trebalo tom radniku da ostavi sva prava koja je imao u normalnim uslovima. Ovo govorim samo zato da bi se snizio broj onih koji bi morali da se leče. Nadam se da će se ovo ponovo razmotriti i ovaj predlog usvojiti“, kaže naš čitalac Dušan Starčević iz Beograda.
Vremeplov:Umro Vladimir Farmakovski
Na današnji dan 5. juna 1954. godine umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: “Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina”, “Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra”, “Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi”, “Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova”.
Vremeplov:Rođen Lorka
Španski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara 20. Veka rođen je današnji dan 5. juna 1898. godine. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazvali su ga “andaluzijski slavuj” pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti – streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade – postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama “Ciganski romansero”, “Pesnik u Njujorku”, “Knjiga pesama”, “Pesme”, “Tamaritski divan”, poema “Kante Hondo”, tužbalica “Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom”, drame “Leptirove čarolije”, “Marijana Pineda”, “Čudesna obućarka”, “Don Kristobalovo malo pozorište”, “Ljubav don Perlimplina”, “Belise u njihovom vrtu”, “Donja Rosita neudata”, “Krvava svadba”, “Jerma”, “Dom Bernarda Albe”.
Vremeplov:Islamske marame na univerzitetu Turske
Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu nošenja islamskih marama na univerzitetu 5. juna 2008. godine. Zakonske reforme koje je kroz skupštinu progurala islamistička “Partija pravde i razvoja” (AKP) – su neustavne – stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Sekularne strukture u toj zemlji smatraju da je vladina odluka da dozvoli nošenje marama na univerzitetima dokaz da AKP nastoji da u Turskoj uvede šerijatske zakone.
Vremeplov:Umro Karl Veber
Nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nemačke romantične opere umro je na današnji dan 5. juna 1826. godine. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere “Čarobni strelac”, “Eurijante”, “Ribecal” (nedovršena), “Silvana”, “Abu Hasan”, “Oberon”, koncerti, “Koncertni komad za klavir i orkestar”, klavirski “Poziv na igru”, “Koncertino za klarinet i orkestar”.
Vremeplov: Rođen Džon Adams
Na današnji dan 5. juna 1819. godine rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845. godine, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.
Vremeplov: Rođen Adam Smit
Na današnji dan 5. juna 1723. godine rođen je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Nameravao je da izgradi jedinstven sistem koji bi obuhvatio sve ljudske delatnosti, ali je napisao samo dva rada – iz etike “Teoriju moralnih osećanja” i ekonomsko delo u pet knjiga “Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe određuje količina utrošenog odnosno potrebnog rada samo u pretkapitalističkoj privredi. Bio je izraziti pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, čemu je posvetio jednu od pet knjiga “Bogatstva naroda”.
Vremeplov: Knjaz Miloš postavio prve agronome
Srpski knjaz Miloš Obrenović postavio je na današnji dan 5. juna 1837. godine prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.
Vremeplov: Kosta Todorović
Na današnji dan 5. juna 1887. godine rođen je srpski lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.
Vremeplov: Pravo glasa za žene u Danskoj
U Danskoj žene su na današnji dan 5. juna 1915. godine dobile pravo glasa. Novi Zeland se navodi kao prva država na svetu koja je ženama dala pravo glasa 1893. godine, mada je Švedska prva zemlja u kojoj je u periodu između 1718. i 1771. godine postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su su bile članice esnafa i plaćale porez. U Jugoslaviji to pravo je ostvareno 1945. godine.
Žensko pravo glasa je izraz kojim se danas označava u svetu uglavnom opšteprihvaćeni koncept prema kojem muškarci i žene imaju jednako pravo glasa, odnosno da je opšte pravo glasa, a s njime i moderni koncept demokratije nezamisliv ukoliko ne uključuje jednakopravnost muškaraca i žena na biralištima. U istorijskom kontekstu taj izraz se odnosi na feministički pokret za žensko pravo glasa koji se pojavio u zapadnim industrijskim državama u 19. veku i kulminirao u 20. vijeku. Od tih pokreta su najpoznatije bile sufražetkinje, a današnji feministički istoričari ga smještaju u tzv. feminizam prvog talasa. Danas je žensko pravo glasa prihvaćeno u gotovo svim državama sveta. Jedini izuzetak predstavljaju određene zemlje, gdje se ženama ne daje pravo glasa iz verskih razloga.
Vremeplov: Džon Majnard Kejnz
Na današnji dan 5. juna 1883. godine rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, poznat po delu “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca”, koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.
Vremeplov: „Maršalov plan“
Državni sekretar SAD Džordž Maršal izneo je na današnji dan 5. juna 1947. godine plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. “Maršalov plan”, kojim su SAD u periodu od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.
Vremeplov: Godišnjica pojave AIDS-a
Na današnji dan 5. juna 2001. godine Ujedinjene nacije obeležavaju pojavu AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.
Vremeplov: I konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline
U Stokholmu je na današnji dan 5. juna 1972. godine počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.
Irinej za Nova.rs o slučaju silovanja: Ta stvar je završena
Na pitanje da li je upoznat sa optužbama da je prodekan za nastavu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Vladimir Vukašinović silovao studentkinju i da li je preduzeo nešto po tom pitanju, patrijarh Irinej za Nova.rs kaže da je proveravao slučaj, ali da nije mogao da dobije dovoljno potvrda za pomenute tvrdnje. “Ja sam načuo neke stvari, proveravao sam, ali nisam mogao da dobijem dovoljno potvrda za to”, istakao je Irinej. Na naše pitanje zbog čega nije odgovorio na pismo porodice i njihovu molbu da razgovaraju sa njim, Irinej je odgovorio da je ta priča gotova i nije postojala potreba za razgovorom. “Ta stvar je završena, nema potrebe da razgovaramo o tome. Bilo je samo nekih priča, ali direktnih stvari nije bilo i ja nisam bio uključen u to”, poručio je za portal patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
Kako nam je rečeno iz porodice ove studentkinje, oni su ranije obavestili patrijarha Irineja o ovom slučaju, ali nikakve reakcije nije bilo. Pre nekoliko dana informacije o ovom slučaju su prosleđene Ministarstvu prosvete, Univerzitetu u Beogradu, kancelariji Poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti, predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković, potpredsednici Vlade Srbije, ministarki i predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović.
Odgovarajući na tvrdnje da je sveštenik Milorad Sredojević kažnjen zato što ga je na sastanku Prvog beogradskog namesništva upitao ovom slučaju, Irinej je rekao da to nije istina i da je Sredojević kažnjen zbog odnosa prema poslu. “Drugi su razlozi zbog čega je on kažnjen, reč je o njegovom odnosu prema poslu i kolektivu. Aposlutno to pominjanje Vukašinovića nije bio razlog njegove kazne”, rekao je on.
Podsetimo, portal Nova.rs je ranije objavio da se Vladimir Vukašinović u prethodnom periodu suočavao sa optužbama da je seksualno uznemiravao nekoliko svojih studentkinja, od kojih se jedna javno obratila upravi fakulteta, tražeći zaštitu. Prema rečima zaposlenih sa PBF, ime ovog profesora se više od dvadeset godina dovodi u vezu sa seksualnim zlostavljanjem, dok on, s druge strane, odbacuje pomenute navode, ističući da se radi o lažima koje služe da ga diskredituju. Pre gotovo dve godine Etička komisija fakulteta bavila se prijavom o povredi etičkog kodeksa koju je izvršio sveštenik i prodekan Vukašinović, optužen da je seksualno uznemiravao svoju studentkinju. Kako se navodi u dokumentima u koje dobio na uvid portal Nova.rs, pomenuta devojka je odlučila da izađe sa informacijama kad je i u kom periodu trpela seksualno zlostavljanje. Kako saznajemo, ona je prvobitno tražila pomoć unutar Crkve, a nedavno je, pošto odgovor iz vrha SPC nije stigao, apel za pomoć uputila i van crkvenih krugova.
AŽC: Sigurni smo da studentkinja govori istinu o silovanju
Slučaj studentkinje koja tvrdi da ju je silovao profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Vladimir Vukašinović, potvrđuje pravilo da žrtve retko žele da se obrate policiji i da su zadovoljnije javnom osudom onoga za kojeg tvrde da ih je napastvovao, navodi za Nova.rs Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra. S druge strane, Zaštitnik građana Zoran Pašalić poručuje da im se niko nije obratio zbog ovog slučaja, ali da studentkinja može da im se javi ukoliko ima primedbe na postupanje institucija.
Prema rečima Sanje Pavlović, ponašanje devojke o čijem slučaju je pisao portal Nova.rs, je uobičajeno ponašanje žrtve silovanje. Ona ističe da veruje u njenu priču, zbog čega je važno da ona dobije zaštitu od svih institucija. “Bilo kakav oblik seksualnog nasilja i dalje je ozbiljan tabu u ovom društvu. Najmanje prijava beležimo za silovanje. Isti je slučaj i sa presudama”, opisuje Pavlović iskustva Autonomnog ženskog centra i objašnjavaja razloge tako malih brojki: “Priroda ovog zločina je takva da ne ostavlja samo traume, već dubok osećaj samokrivice i samooptuživanja. Žene se najčešće tako osećaju u ovakvim situacijama, posebno kad nemaju podršku najbližih, okoline ili institucija kojima se obraćaju”, navodi ona, dodajući da je za institucije pitanje da li Vukašinović, koji se suočava sa optužbama da je silovao studentkinju, treba da radi na fakultetu. “Na moralnom nivou, apsolutno ne mislim da bi trebao. Nisam tu da prosuđujem da li se to desilo ili ne, ali ja verujem toj ženi. To što taj čovek možda nikada neće odgovarati pred institucijama, ne znači da se nasilje nije sve ovo nije dogodilo”, kaže ona.
Vanredni profesor PBF: Ovo nije jedini slučaj
Vanredni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta protojerej Dragomir Sando, ranije je informisao upravu fakulteta o slučajevima gde se ime Vladimira Vukašinovića povezuje sa seksualnim zlostavljanjem. On nije želeo da govori povodom ovog slučaja, rekavši da se ranije već izjašnjavao po ovom pitanju. U dopisima koje je slao nadležnima na fakultetu, on je naveo da slučaj pomenute studentkinje nije jedini, te da postoje bar još tri devojke koje su pretrpele seksualno zlostavljanje od strane prodekana PBF, ali da nijedna od njih ne želi da se javno govori o tome. “Jedna devojka koja navodi da je takođe zlostavljana, a sa kojom sam razgovarao zna za još slučajeva, ali nisam hteo da je pitam otkuda joj da je ne bih dodatno i nepotrebno izlagao neželjenom razgovoru. Računao sam da to bude muka sa kojom bi se završio naš razgovor, kroz koji sam joj dao podršku”, naveo je on u jednom dokumenata koji smo imali na uvid.
Pismo stiglo i rektoru i povereniku
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Nova.rs potvrdila je da je o spornom slučaju obaveštena, ali, istovremeno ukazuje da je utvrđivanje odgovornosti posao nadležnih institucija iz oblasti pravosuđa, a ne Univerziteta. “Dobili smo informacije mejlom. Uobičajeno je da krivični postupak i proceduru pokrene oštećena strana, a Univerzitet o etičkim aspektima može da razmatra tek nakon što se utvrdi krivična odgovornost”, navodi Popović. Iz kancelarije Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti takođe nam je potvrđeno da je stigla pritužba povodom ovog slučaja, ali o detaljima nisu mogli da govore.
S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, u odgovoru na pitanje naših novinara da li je Ministarstvo primilo pismo u kojem se navode informacije o ovom slučaju, ističe da nije upoznat sa ovim događajem, ali da on “ne žmuri” pred ovakvim situacijama. “Nikad čuo. Dajte mi podatke kome se obraćala, ja na takve stvari ne žmurim”, poručio je Šarčević.
Irinej kaznio sveštenika zbog pominjanja slučaja silovanja
Milorad Sredojević, dugogodišnji sveštenik u crkvi Ružici na Kalemegdanu kažnjen je i premešten u jednu crkvu na periferiji grada, zbog toga što je, prema rečima izvora Nova.rs, patrijarha Irineja pitao zbog čega nije kažnjen prodekan za nastavu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i sveštenik Vladimir Vukašinović, imajući u vidu optužbe jedne studentkinje da ju je silovao. S druge strane Irinej je za Nova.rs rekao da je Sredojević kažnjen zbog odnosa prema poslu. “Drugi su razlozi zbog čega je on kažnjen, reč je o njegovom odnosu prema poslu i kolektivu. Aposlutno to pominjanje Vukašinovića nije bio razlog njegove kazne”, kazao je patrijarh.
S druge strane izvori Nove.rs, ističu da je upravo pominjanje prodekana PBF razlog zbog čega je Sredojević kažnjen, navodeći da je ubrzo nakon njegovog govora usledio premeštaj iz crkve u kojoj je bio. “Kako možete sedeti pored tog đavola? Znate šta je on učinio”, upitao je Sredojević Irineja na sastanku Prvog beogradskog namesništva, aludirajući na slučaj studentkinje koja je tvrdila da ju je Vukašinović silovao.
Portal Nova.rs pokušao je da stupi u kontakt sa Sredojevićem, ali nam je on rekao da je sve o ovom slučaju već rekao na mestu gde je smatrao da je to potrebno. Zbog nastupa na Prvom beogradskom namesništvu, izvori našeg portala tvrde da je Irinej Sredojevića premestio na jednu crku na beogradskoj periferiji, kaznivši ga tako zbog njegovog istupanja. Zbog toga je grupa intelektualaca, među kojima su bivši predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, profesor Košta Čavoški, i bivši ambasador Vladeta Janković, uputila dopis patrijarhu u kojem traže objašnjenje zbog čega je ovaj sveštenik prebačen. “Najmanje što sveštenik Sredojević zaslužuje jeste da se pređe ćutke preko te reči i prava da dokaže njenu istinitost. Ili, ako je dopušteno da kažemo, da crkveni sud ispita da li je govorio istinu ili nije, kako ta reč ne bi dospela na ulicu, a istinu utvrđivao neko drugi”, piše između ostalog u dopisu upućenom Irineju. “Ja sam to potpisao sa više ljudi i prijatelja. Zamolili smo patrijarha da razmotri ovu odluku. Mi smo zaključili da je ta odluka preterana i zato smo potpisali ovaj dokument. Ne bih ulazio u pojedinosti zbog čega je Sredojević kažnjen, ali znam o čemu se radi”, poručio je jedan od potpisnika Košta Čavoški.
Odgovorni očevi i dalje u manjini
Današnji roditelji su modernijim, čak 44 odsto očeva prisustvuje dolasku na sve naslednika Očevi koji prisustvuju rođenju dece kasnije ostvaruju bliskiji odnos sa njima i više brinu o mališanima, tvrde američki stručnjaci. Istraživanje je pokazalo da su današnji mladi očevi moderniji, a u prilog tome govori i podatak da čak 44 odsto pripadnika jačeg pola, između 25 i 35 godina, prisustvuje dolasku na svet naslednika. Oni stariji od 45 godina praktikuju tradicionalani model odgajanja dece koji je više usmeren na majku, pa je njihova uloga u vaspitanju dominantna. Muškarci koji su bili na rođenju svoje dece, vode računa o njihovom slobodnom vremenu, organizuju porodična putovanja, odlazak na odmor, izlete, sportske, kulturne i druge aktivnosti. Odgovorni očevi su i dalje u manjini. U manjini su očevi koji mogu da brinu i o bolesnom detetu ili da ga spreme za odlazak u školu. To je, izgleda, previše za njih.
