Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: Prioriteti i ciljne grupe

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada usredsrediće se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad. Procenjuje se da su 152 miliona dece u dečjem radu, od kojih je 72 miliona u, po njihovo zdravlje i bezbednost,  opasnom radu. Ova deca su sada izložena još većem riziku da se suoče sa okolnostima koje su još teže i  da rade duže.

Iako je i dalje cilj IPEC-a sprečavanje i eliminacija svih oblika dečijeg rada, prioritetni ciljevi za trenutno dejstvo su najgori oblici dečijeg rada, koji su definisani Konvencijom ILO o najgorim oblicima dečijeg rada iz 1999. godine (br. 182):

– svi oblici ropstva ili praksi sličnih ropstvu,

– prodaja i trgovina decom,

– dužničko ropstvo i kmetstvo,  prinudni ili obavezni rad, uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece radi korišćenja u oružanim sukobima;

– upotreba, nabavka ili nuđenje deteta za prostituciju, za proizvodnju pornografije ili za pornografske predstave;

– upotrebu, nabavka ili pružanje deteta za nezakonite aktivnosti, posebno u proizvodnji i prometu droga kako je definisano u relevantnim međunarodnim ugovorima;

– posao koji, po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima se vrši, može naštetiti zdravlju, bezbednosti ili moralnom razvoju dece.

COVID-19: Zaštitimo decu od dečijeg rada,  sada,više nego ikada!

Šarčević u Novom Sadu: Cilj – srednje obrazovanje obavezno

Državna matura trebalo bi da se polaže u junu 2022. godine kao opšta, stručna ili umetnička i da zameni prijemni ispit na visokoškolskim ustanovama, a ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević veruje da će državna matura promeniti način razmišljanja u Srbiji i da će ulaz na studije biti ”izražajniji”. Kako je planirano, u oktobru 2020. godine počeće pilotiranje projekta državne mature. U pilot projekat biće uključeno deset stručnih trogodišnjih škola, kao i 93 četvorogodišnje škole, od toga 50 gimnazija, tri umetničke i 40 srednjih stručnih škola.

U saopštenju Ministarstva navodi se da je Šarčević o projektu državne mature govorio u Novom Sadu gde su u petak 5. juna nastavljene stručne konsultacije o okviru za izradu “Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine” i predstavljen deo koji se odnosi na srednje obrazovanja i vaspitanje i celoživotno učenje. Šarčević je istakao da je cilj da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno i da se poveća obuhvat dece srednjim obrazovanjem, a da je osnovni cilj Strategije kvalitetno obrazovanje za sve, bez obzira da li je reč o opštem ili srednjem stručnom obrazovanju. Dodao je da je povećanju obuhvata u srednjoj školi na određen način doprinelo i dualno obrazovanje i dodao da će biti uvedeni novi modeli učenja i nastave.

Osim predstavnika Ministarstva skupu su prisustvovali i nastavnici i direktori obrazovnih ustanova, predstavnici stručnih društava, Nacionalnog prosvetnog saveta, nastavničkih fakulteta, sindikata, organizacija civilnog društva, kao i predstavnici međunarodnih partnerskih organizacija. Učesnici su pozvani da daju svoje predloge i komentare.

Popečitelj školski u funkcionerskoj kampanji  posetio i Sombor

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević posetio je u subotu i Sombor. Reforme u oblasti prosvete bile su osnovna tema razgovora u gradu sa dva i po veka dugom tradicijom u obrazovanju učitelja. Obrazovni sistem Srbije može da odgovori na izazove kao što je digitalizacija kao okvir Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja istakao je ministar prosvete Mladen Šarčević prilikom posete somborskom Pedagoškom fakultetu, Gimnaziji “Veljko Petrović” i Centru za stručno usavršavanje. “Krećemo sa predmetom digitalni svet, kadrovi za to se regrutuju na ovakvim ustanova, imaćemo, takođe, jedan resurs a to su saradnici stručni savetnici, imamo ih 330 u celoj Srbiji koji su vezani za pomoć da se to sprovede bolje. Idemo da prvi resursi budu upravo zaposleni u metodikama nastave sa somborskog pedagoškog fakulteta i drugih fakulteta zajednice učiteljskih fakulteta, i da to bude prva neka šira baza naših stručnjaka koji mogu da vladaju tim tehnologijama”, naglasio je ministar Šarčević.

Pedagoški fakultet u Somboru ima izvanredna iskustva i spremnost da se u uključi u digitalnu transformaciju obrazovanja u Srbiji istakao je Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru. “Mi se spremamo da sada školujemo učitelje, vaspitače, dizajnere medija i bibliotekare za dvadeset prvi vek i to je naša zajednička misija i otuda naše zadovoljstvo što i u saradnji sa gradom Somborom i sa Ministarstvom imamo još mnogo toga da uradimo na ovom planu. Kako bi mladi ljudi biti motivisani da budu profesori u osnovnim i srednjim školama, istakao ministar Šarčević, uvođenje afirmativnih mera, od ozbiljnih stipendija do platnih razreda, od izuzetnog je značaja.

Šarčević “skoknuo” do  Bačke Palanke: Proba male mature prošla dobro

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je u petak  tokom posete Osnovnoj školi “Desanka Maksimović” u Bačkoj Palanci da se reforme u oblasti prosvete nastavljaju u svim segmentima obrazovanja i vaspitanja. On je ocenio da je proba male mature prošla dobro i da je cilj bio i da deca urade samoprocenu znanja. Ministar je u školi održao i sastanak sa direktorima osnovnih i srednjih škola sa kojima je razgovarao o temama od značaja za obrazovanje i vaspitanje. On je ukazao na značaj obogaćenog jednosmenskog rada u osnovnim školama, koji pruža benefite, kako učenicima i nastavnicima, tako i roditeljima. “U jednosmenskom radu, između ostalog, potenciramo različite dobro osmišljene aktivnosti, ali i sport. Ovim programom akcenat se stavlja na obrazovanje i vaspitanje. Puno pažnje biće posvećeno upravo tome“, rekao je Šarčević.

Ministar je ukazao i na značaj obuka direktora, nastavnika i stručnih saradnika. “Zato radimo i na povećanju broja licenciranih direktora i pedagoških radnika, jer znamo da su nam potrebni obučeni ljudi. S druge strane, radimo i na obukama za najsavremenije tehnike kako za nastavnike, tako i za decu“, naveo je on.

Državna matura i obavezno srednje obrazovanje deo Strategije

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastavili su u četvrtak  4. juna  u Beogradu stručne konsultacije o okviru za izradu „Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine“, a stručnoj javnosti  predstavljen je deo koji se odnosi na srednje obrazovanja i vaspitanje. Ministar Mladen Šarčević naveo je da su obaveznost srednje škole, državna matura i uvođenje obogaćenog jednosmenskog rada u srednje škole, neke od novina koje u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja predviđa nova Strategija. On je kazao da je „najveća poluga“ Strategije državna matura koja bi trebalo da se polaže u junu 2022. godine. Ministar je naveo da ona može biti opšta, stručna i umetnička i  trebalo bi da zameni prijemni ispit na visokoškolskim ustanovama. Bitno je da se poveća obuhvat dece srednjim obrazovanjem. U razvijenim zemljama je zakonom pored osnovnog obrazovanja obavezno i srednje, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, dualno obrazovanje je na određen način doprinelo povećanju obuhvata u srednjoj školi. On je istakao da je osnovni cilj Strategije kvalitetno obrazovanje za sve, bez obzira da li je reč o opštem ili srednjem stručnom obrazovanju.

Ministar Šarčević se osvrnuo i na reformu gimnazija koja je već započela, a koja zauzima značajno mesto i u novoj Strategiji. Jedan od reformskih zadataka je i reforma gimnazija koja je već pokrenuta. Ne samo sa izbornošću programa, ne samo izmenom kurikuluma u prvoj i drugoj godini, nego i boljom ponudom programa za nadarene učenike, naveo je ministar i dodao da su gimnazije na reformu čekale 40 godina. On je podsetio da će od septembra u gimnazijama biti tri nova programa za nadarene učenike za geografiju i istoriju, za scenske i audio vizuelne umetnosti i za sport, ali i da se u pojedinim gimnazijama uvodi program Međunarodne mature. Prethodno su uvedena i odeljenja za nadarene za informatiku, kao i hemiju i biologiju.

Inicijalno obrazovanje nam je jako važna tema za sve nivoe obrazovanja. Cilj nam je da imamo dobro obrazovane mlade ljude, naglasio je ministar. On je kazao da predstoji veliki posao u pojedinim delovima oko srednjeg stručnog obrazovanja u vezi jačanjem komponente preduzetništva i povezivanje srednjeg stručnog obrazovanja sa visokim strukovnim obrazovanjem i modelima celoživotnog učenja.

Ministar je istakao i značaj obogaćenog jednosmenskog rada. On je naveo da će osim 204 osnovne škole koje su uključene u taj projekat, od septembra biti uključeno i prvih 50 srednjih škola. On je izrazio očekivanje i da će uvođenjem platnih razreda biti rešen i problem deficitarnih kadrova za rad u prosveti. Kako je naveo, to pitanje se može rešiti i stipendiranjem budućih prosvetnih radnika. Šarčević je najavio i da će se nastaviti postupak licenciranja direktora obrazovnih ustanova. Ministar je najavio da će novu Strategiju pratiti i dobar Akcioni plan.

Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić predstavio je strateške prioritete srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, kao i  projekat državne mature. O reformi gimnazija govorila je Marija Krneta iz Sektora za srednje obrazovanje i vaspitanje.Pomoćnica ministra za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić govorila je o dosadašnjim rezultatima dualnog obrazovanja u Srbiji. Načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava Jasmina Đelić predstavila je projekat obogaćenog jednosmenskog rada, samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje škola. Govorili su i direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović i direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović.

Na skupu u Klubu poslanika učestvovali su i nastavnici, direktori, predstavnici stručnih društava, Nacionalnog prosvetnog saveta, nastavničkih fakulteta,  sindikata, organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih partnerskih organizacija. Stručne konsultacije o ovom delu Strategiji su bile planirane za drugu polovinu marta 2020. godine, ali su zbog epidemiološke situacije odložene. Okvir Strategije za srednje stručno obrazovanje je predstavljen u petak i u Novom Sadu.

Brnabić: Nikada se neće izbacivati Desanka Maksimović

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je u subotu  da pesnikinja Desanke Maksimović nikada neće biti izbačena iz obrazovnog sistema Srbije. “Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka”, navela je Brnabićeva na Tviteru.

Šarčević: Odluka nije konačna

Odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da iz programa trećeg razreda gimnazije isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje “Tražim pomilovanje”, nije konačna, kazao je za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desanke Maksimović u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost.

Kako je istakao, radi se o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći da je sve u proceduri i radnoj verziji. “Sigurno kao ministar neću dozvoliti da bude smanjen, nego se zalažem da se apsolutno njeno učešće u školskom programu poveća, ne samo nje, već i drugih velikih pesnika. Ovu moju odluku sam preneo i Zavodu i Savetu”, kazao je ministar za Tanjug.

Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu. “Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sedi struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem”, objasnio je Šarčević.

U Sportskoj gimnaziji u Beogradu promocija sportskih odeljenja

U Sportskoj gimnaziji u Beogradu u sredu 3. juna je održana promocija odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za sport tokom koje su učenici osmog razreda osnovnih škola imali priliku da se informišu o prednostima ovih odeljenja i predmetima koji će se u njima izučavati. Odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, od nove školske godine, osim u Sportskoj gimnaziji u Beogradu biće u još šest gimnazija u Srbiji. Sa učenicima zainteresovanim za ovaj smer  su razgovarali pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić, pomoćnik ministra za omladinu i sport Darko Udovičić, predstavnici Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, direktorka škole Ivanka Kovačević, kao i sportisti bivši učenici ove škole.

Pomoćnik ministra Milan Pašić je rekao da svake godine postoji veliko interesovanje učenika za Sportsku gimnaziju zbog ugleda koji ima ta škola. Ove godine u našim gimnazijama postoje tri nova programa. Za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju, za audio vizuelne i scenske umetnosti, kao i nova odeljenja za učenike talentovane za sport, rekao je Pašić. On je naveo da će osim Sportske gimnazije u Beogradu, sportska odeljenja imati i: Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Mitrovačka gimnazija u Sremskoj Mitrovica, Užička gimnazija, Gimnazija za talentovane učenike „Deže Kostolanji“ u Subotici, Gimnazija u Novom Pazaru i niška Gimnazija „Deveti maj“. U Beogradu će od septembra biti osam odeljenja, za razliku od prethodnih godina kada je bilo šest takvih odeljenja, naveo je Pašić.

Pomoćnik ministra za omladinu i sport Darko Udovičić rekao je da sport i obrazovanje nisu dva različita puta, već jedan zajednički. On je ocenio da je formiranje sportskih odeljenja pri gimnazijama u Srbiji „pravi iskorak“. Udovičić je rekao da učenici koji se bave sportom već sa 15 godina na osnovu sportskih rezultata mogu biti kategorisani sportisti i da imaju mogućnost da dobiju stipendiju Ministarstva omladine i sporta.

Prisutni učenici osmih razreda koji su zainteresovani da upišu Sportsku gimnaziju imali su priliku i da čuju iskustva bivših učenika te škole i da obiđu školu. Prijavljivanje učenika za Sportsku gimnaziju u Beogradu i sportskih odeljenja pri gimnazijama u Srbiji je 8. i 9. juna 2020. godine.

U Bečeju mesta za 450 učenika prvih razreda srednje škole

U srednjim školama u Bečeju za učenike prvih razreda ima 450 slobodnih mesta. Tehnička škola i Ekonomsko-trgovinska upisuju po 180 đaka, a Gimnazija 90. Plan upisa se pravi spram potreba bečejske privrede i interesovanja učenika osmih razreda, kažu nadležni. Osim gimnazijskog obrazovanja, budući osmaci koji se odluče za četvorogodišnje školovanje u Bečeju, na raspolaganju imaju strukovne smerove poput komercijaliste, službenika u bankarstvu i osiguranju, finansijskog administratora u Ekonomsko-trgovinskoj i elektrotehničara informacionih tehnologija, tehničara za kompjutersko upravljanje CNC mašinama i elektrotehničar za termičke i rashladne uređaje u Tehničkoj školi. “Četvrtog i petog juna učenici mogu da se prijave u osnovne škole za školovanje po dualnom modelu obrazovanja. Učenici koji potpišu izjavu sa svojim roditeljima i zakonskim starateljima da žele da školovanje nastave po tom modelu, imaće prednost prilikom rangiranja”, navodi Svetlana Tašković, predsednica Aktiva direktora srednjih i osnovnih škola u opštini Bečej.

Mali maturanti, koji se odluče na školovanje po dualnom modelu, mogu da biraju između dva zanatska zanimanja – bravar-zavarivač i operater mašinske obrade. U ponudi su i drugi trogodišnji smerovi kuvar, poslastičar, trgovac, konobar u Ekonomsko-trgovinskoj, zatim frizer i vozač motornih vozila u Tehničkoj školi. “Bečej jeste bezbedna sredina i to su prepoznali kako naši, tako i roditelji dece iz okolnih mesta. Bečejska škola je prvi izbor temerinskih roditelja, pa tek onda Novi Sad” kaže Tašković. Bez obzira za koju školu se odluče, sve buduće osmake u Bečeju očekuje kvalitetno obrazovanje, što potvrđuju visoke ocene Ministarstva prosvete prilikom sprovedene spoljašnje evaluacije.

Vrtić u Vlasotincu ponovo radi

Vlasotinačka predškolska ustanova od 3. juna je ponovo krenula sa radom, a svi zaposleni su negativni na korona virus, saopštio je Štab za vanredne situacije. Vrtići u Vlasotincu krenuli su sa radom 11. maja, a istog dana se ispostavilo da je trijažna sestra koja radi sa decom pozitivna na virus korona. Nakon nekoliko dana, otkriveno je da je na kovid pozitivna i jedna vaspitačica Predškolske ustanove “Milka Dimanić”, a Štab za vanredne situacije naložio je zatvaranje vrtića, pišu Južne vesti. Nakon 19 dana, vrtići ponovo primaju decu po novoj odluci Štaba, a kako obaveštavaju, svi zaposleni su negativni na virus. Testiranje je po nalogu laboratorije, kako kažu u Štabu, ponavljano nekoliko puta.

Negativne na virus korona su i 2 zaposlene zbog kojih je vrtić privremeno i zatvoren – trijažna sestra i vaspitačica i one se od prošle nedelje nalaze kod kuće, čekajući da dobiju i drugi negativan nalaz.  Direktorka Doma zdravlja Milena Stanković Mitrović kaže da su testirani i članovi njihovih porodica, koji su takođe negativni, a direktorka Predškolske ustanove Snežana Filipović kaže da su prostorije vrtića dezinfikovane i da poštuju se propisane mere. Zaštitnik građana kontroliše Predškolsku ustanovu i Dom zdravlja u Vlasotincu, ali i Ministarstvo prosvete, odakle su nakon toga najavili da će inspekcije utvrditi da li je bilo nepravilnosti u radu vrtića.

Vremeplov: Umro Mika Alas

Na  današnji dan 8. juna 1943. godine umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, koji je neobično voleo, i polozio majstorski ispit ribarskog esnafa, otuda nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Umro Moma Dimić

Srpski književnik Moma Dimić umro je 8. juna 2008 godine. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojloviću, koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film “Kako sam sistematski uništen od idiota”. Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih  međunarodnih susreta pisaca.

Vremeplov: Umro Kristijan Hajgens

Na današnji dan 8. juna 1695. godine  umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom (Horologium oscillatorium) i uveo ga za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Umro Čedomir Popov

Akademik  Čedomir Popov srpski istoričar preminuo je  8. juna 2012 godine. Rođen u Melencima, Banat, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na predmetu Opšta istorija novog veka. Doktorirao je 1970. tezom “Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. godine”. Bio je redovni član SANU od 1992. kao i predsednik Matice srpske. Objavio 14 knjiga i više od 450 naučnih i publicističkih radova, kao i 8 knjiga arhivske građe. Njegovo verovatno najpoznatije delo je “Građanska Evropa I-III”.

Vremeplov: Umrla Žorž Sand

Na današnji dan 8. juna 1876 godine umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila je obimnu prepisku kao i memoare. Dela: “Indijana”, “Lelija”, “Konsuelo”, “Đavolja bara”, “Nahoče Fransoa”, “Mala Fadeta”, “Ona i on”, “Markiz d’Vimer”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”.

Vremeplov: Umro Muhamed

U Medini je na današnji dan 8. juna 632. godine  umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na “Kuranu”. Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

Vremeplov: Rođen Frenk Rajt

Na današnji dan 8. juna 1869. godine rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel “Imperijal” u Tokiju.

Vremeplov: Rođen Frensis Krik

Engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. godine na današnji dan 8. juna 1916. godine  rođen  je  . Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

Vremeplov: Valdhajm izabran za predsednika Austrije

Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je na današnji dan 8. juna 1986. godine  za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

Vremeplov: Ukinuta Vojna krajina

Na današnji dan 8. juna 1871. godine Austrougarski car Franc Jozef I objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.

Srpskog dečaka policija pretukla u Parizu

Mali Gabrijel Đorđević, koga je policija brutalno pretukla prilikom privođenja u pariskom severnom predgrađu Bondi, operisan je u Dečjoj bolnici “Neker”. Komplikovana operacija je u sredu trajala tri sata, a u četvrtak  su uz Gabrijelovu bolničku postelju sve vreme bili majka Dragana i stariji brat Šerif.  Ono što se dogodilo Gabrijelu, izazvalo je veliko interesovanje francuske javnosti. Uz podršku poznatih javnih ličnosti, za sudbinu malog Srbina iz Bondija veoma su se zainteresovali i ovdašnji mediji. Lekari još ne mogu da kažu da li će imati posledice i kakve će prirode biti. Sve se, podsetimo, dogodilo u trenutku krađe mopeda u prisustvu još jednog dečaka.

Televizija BFM je prenela da su agenti noćne brigade, koji su uhapsili Gabrijela, u zapisniku s hapšenja naveli da su njegove povrede nastale zbog toga što se vozač policijskog vozila spotakao preko dečaka! Majka je podnela tužbu Generalnoj ispekciji, a počinioci rizikuju do deset godina zatvora. Inspektori Generalne inspekcije nacionalne policije, odnosno “policijske policije”, obišli su u četvrtak Gabrijela u bolnici, koji im je, koliko je bio u stanju, dao izjavu o svemu što se dogodilo.

Uzbunjivačica iz Ćuprije ostaje bez posla

Uzbunjivačica iz Ćuprije Sunčica Ivanović, koja je ukazivala na brojne nepravilnosti u radu Akademije akademsko – medicinskih strukovnih studija u Ćupriji uskoro bi mogla da ostane bez posla, jer joj 17. jula ističe ugovor u ovoj visokoškolskoj ustanovi. Advokat Ivan Ninić kaže za Nova.rs da će se ona, ukoliko ostane bez posla, naći na “tankom ledu” jer je ni Zakon o zaštiti uzbunjivača više neće štiti. Na isti način je pre dve godine bez posla ostalo devet žena, osam profesorki i jedna članica nenastavnog osoblja, koje su bile zaposlene u tadašnjoj Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, koja je kasnije dobila status akademije. S obzirom da zaposleni u visokom obrazovanju nemaju ugovore na neodređeno, kontinuitet njihovog ranog odnosa, kao i napredovanje u karijeri odvija se kroz reizbor u zvanje. U slučaju otpuštenih profesorki reizbor se nije desio, kao što se do sada nije desilo ni u slučaju dr Sunčice Ivanović.

Ivanović tvrdi da je još 2018. godine, na raspisanom konkursu, trebalo da bude izabrana u zvanje višeg predavača, jer je u tom trenutku bila najbolji kandidat. “Ja sam odavno ispunila sve uslove, zato što sam stipendista akademije i zato što sam doktorirala. Ono što je ustanova tražila od mene ja sam ispunila. Međutim, oni nisu ispoštovali konkurse koji su raspisani i primljeni su slabiji i lošiji kandidati od mene”, kaže ona za Nova.rs. Dodaje da je na jednom od konkursa raspisanih u toku 2018. godine primljen i državni sekretar Ivan Bošnjak. Na izbor komisije žalila se ustanovi u kojoj radi, Ministarstvu prosvete, ali je pokrenula i krivični postupak pred sudom. Uočene nepravilnosti u toku konkursa, navela je i u prijavi koju je poslala tužilaštvu. “Tužila sam ustanovu vezano za taj konkurs. Imali smo poslednje ročište pre korone, a naredno je pomereno i zakazano za 27. avgust. Nakon toga se očekuje odluka suda. Inače ta parnica traje više od godinu dana”, objašnjava ona.

Akademija u Ćupriji: Tužilaštvo ne reaguje

Uzbunjivačica iz Ćuprije Sunčica Ivanović je još 13. februara prošle godine Višem javnom tužilaštvu u Nišu podnela prijavu protiv Više medicinske škole u Ćupriji i njenog tadašnjeg direktora Hristosa Aleksopulosa. Prijava je ubrzo prosleđena Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Na pitanje Nova.rs koji je status ove krivične prijave, tužilaštvo je odgovorilo kako su provere o tom slučaju još uvek u toku. “Tužilaštvo je dostavilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP RS, DP, UKP, Odeljenju za borbu protiv korupcije Beograd da izvrši proveru navoda iz ove krivične prijave i da o svemu dostavi dokumentaciju”, navodi se u odgovoru tužilaštva u Kraljevu i dodaje: “Takođe, Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu je ovom tužilaštvu dostavilo na nadležnost krivičnu prijavu koju je Sunčica Ivanović podnela 7. februara tekuće godine, protiv istih lica uz navođenje novih činjenica. I u vezi ove prijave dostavljen je zahtev da se izvrše provere. Provere su još uvek u toku.”

 Ivanović je prijavu podnela zbog, kako je navela, “postojanja osnovane sumnje na zloupotrebnu službenog položaja, trgovinu uticajem, zloupotrebu i nepoštovanje Zakona o visokom obrazovanju, kršenje propisa, kršenje ljuskih prava, falsifikovanje i zloupotrebe društvenih dobara.” Prijavila je i rad u školi visokih funkcionera Srpske napredne stranke, čije je angažovanje, po pisanju BIRN-a, sama inspekcija Ministarstva prosvete ocenila kao nezakonito. Na listi angažovanih funkcionera našli su se narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i Darko Laketić. Takođe i Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Milorad Jerkan, direktor niškog Doma zdravlja i član SNS-a.

Slučaj sa političkom pozadinom: Igra “gluvih telefona”

Advokat Ivan Ninić kaže za Nova.rs da su upravo slučajevi sa političkom pozadimom oni u kojima najčešće “nastaje šum u komunikaciji između tužilaštva i policije”.  “Ima dosta primera u praksi da se predmeti sa političkom pozadinom izgube na relaciji tužilaštvo-policija. Policija se tu ogluši o naloge tužilaštva i ne vraća odzivne izveštaje. Tužilaštvo radi urgencije, međutim, ne postoji mehanizma da se ta spirala prekine”, objašnjava on i dodaje: “Tu bi unutrašnja korntrola MUP-a trebalo da vrši nadzor nad postupanjem svake Policijske uprava i službenika kojima je poveren taj predmet, međutim, u praksi to ne funkcioniše.” Kako kaže, tu je u pitanju “igra gluvih telefona gde u mnogim slučajevima tužiocu može da odgovara takvo postupanje policije, jer mu daje alibi”. “I to je najbolji pokazatelj da predmet ima političku dimenziju, da ga neko u MUP-u drži u fioci, i da ne postoji interes da se predkrivični postupak okonča ažurno i pravovremeno”, tvrdi on. Podseća da se to desilo u Savamali i mnogim drugim slučajevima gde su bile prisutne stranke, posebno vladajuća.

Nakon isteka u govora o radu uzbunjivačica “na tankom ledu”

Ninić napominje da je krivična prijava “jedan kolosek, a potpuno drugi činjenica da Sunčici Ivanović ističe ugovor o radu”. “Ona će sad ostati na ’tankom ledu’, potpuno nezaštićena, prepuštena samoj sebi, lišena svih institucionalnih prava u ovoj državi, zato što će svako reći u toj školi: ’Pa čekajte, njoj ističe ugovor o radu, bio je na određeno vreme, time prestaju sva njena prava i obaveze u školi’”, tvrdi Ninić. To što je Ivanović ukazala na korupciju i na potencijalnu zloupotrebu položaja ili neko drugo krivično delo, što je ona “heroj”, to sada tužilaštvo ne vidi kao nešto što ima veze sa njom i njenim poslom, navodi Ninić. Kako kaže, čak i kad bi sud u krivičnom postupku poništio konkurs povodom kog je pokrenula parnicu, to bi značilo samo ponavljanje konkursa, ne i garanciju za njen izbor u zvanje. “Podnela je krivičnu prijavu i ima status uzbunjivača, ali samo dok je u radnom odnosu. Za to vreme poslodavac protiv nje ne sme preduzeti bilo kakvu štetnu radnju i ne sme da je stavi u nepovoljniji položaj nego pre uzbunjivanja, ali samo dok je u radnom odnosu”, kaže on. Dodaje da je u njenom slučaju teško dati bilo kakav pravni savet, jer je problem u samom sistemu koji ne štiti uzbunjivače na adekvatan način, pri čemu su najviše pogođeni zaposleni u visokom obrazovanju, jer ne mogu da zasnuju stalni radni odnos.

Ivanović: Nova v.d. direktorka uliva nadu

Ministarstvo prosvete jedino je, ali samo delimično, reagovalo na prijavljene nepravilnosti tako što je prvo u više navrata slalo inspekciju, da bi na kraju Višou školu strukovnih studija preimenovalo u Akademiju akademsko – medicinskih strukovnih studija i uticalo na smenu direktora Hristosa Aleksopulosa. Na mesto Aleskopulosa, početkom jula prošle godine, postavljena je za v. d. direktorku Jelena Milanović, da bi, neposredno pred početak epidemije Zorica Duković bila imenovana za predsednicu akademije. Po rečima Ivanović, prošlog petka je prvi put imala razgovor sa novom predsednicom, koja je, kako kaže, bila korektna i profesionalna i izrazila želju da se problem reši. Ivanovič ipak sumnja da će i uz dobru volju Duković moći da sačuva radno mesto, jer kako kaže, neophodne su promene rukovodstva odseka Ćuprija, gde se “nalazi nestručni kadar koji je postavio još bivši direktor”. Uprkos svemu, kaže da i dalje gaji nadu da će pravo i pravda pobediti.

Vučić: Tražim ime pedofila, nek je i s naše liste

Tužilaštvo je u vezi sa iskazom Igora Jurića da nemamo ime političara pedofila koji je obljubio trinaestogodišnju devojčicu reklo istinu, sada je na državnim organima da urade sve što mogu, bez obzira na pritiske, i da pronađu počinioca, izjavio je u subotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. “Tužilaštvo je saopštilo istinu, mi nemamo ime. Ja tražim od nadležnih državnih organa da urade sve što mogu, bez obzira što neko ne želi da kaže. Video sam da neko vrši pritisak da se to sada uradi, da je to zbog izborne kampanje”, rekao je Vučić za TV Prva i dodao da traži da se otkrije o kome je reč, sa bilo čije da je liste, pa i SNS-ove. Kaže da ne bi voleo da građani Srbije na predstojećim izborima glasaju za tu osobu i dodao da je za njega od suštinskog značaja, ko god da je, čak i da je sa liste SNS-a, da ta osoba bude odmah osuđena i uhapšena.