Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: Šta je dečiji rad?

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada usredsrediće se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad. Procenjuje se da su 152 miliona dece u dečjem radu, od kojih je 72 miliona u, po njihovo zdravlje i bezbednost,  opasnom radu. Ova deca su sada izložena još većem riziku da se suoče sa okolnostima koje su još teže i  da rade duže.

Ne treba sav rad koji obavljaju deca klasifikovati kao “dečji rad” koji treba eliminisati. Učešće dece ili adolescenata u radu koji ne utiče na njihovo zdravlje i lični razvoj ili ometa njihovo školovanje, generalno se smatra pozitivnim. Ovo uključuje aktivnosti kao što su pomaganje roditeljima oko i u kući, pomoć u porodičnoj firmi ili zaradu džeparca van školskih obaveza  i tokom školskih praznika. Ove vrste aktivnosti doprinose razvoju dece i napretku njihovih porodica, pružaju im priliku  da usvoje veštine i iskustva i pomažu u pripremi da budu produktivni članovi društva tokom svog zrelog doba.

Izraz “dečji rad” često se definiše kao rad koji deci uskraćuje detinjstvo, razvoj njihovih potencijala i ugrožava dostojanstvo, što je štetno za njihov fizički i mentalni razvoj. Odnosi se na rad koji: je mentalno, fizički, društveno ili moralno opasan i štetan za decu, i / ili ometa njihovo školovanje, lišavajući ih mogućnosti da pohađaju školu, obavezujući ih da prerano napuste školu ili zahtevajući da pokušaju da kombinuju pohađanje škole sa preterano dugim i teškim radom.

Najgori oblici dečijeg rada uključuju decu robove, decu odvojenu od porodica, izloženu ozbiljnim opasnostima i bolestima i / ili decu ostavljenu da se sami  o  sebi brinu na ulicama gradova – često u vrlo ranoj dobi. Da li se određeni oblici „rada“ mogu nazvati „dečjim radom“ zavisi od uzrasta deteta, vrste i sati obavljanja posla, kao i uslova pod kojima se obavlja i ciljeva kojima pojedinačne zemlje streme. Odgovor se razlikuje od zemlje do zemlje, kao i od sektora do sektora u pojedinim državama.

Ne dečijem radu. Deci je mesto u školi!
COVID-19: Zaštitimo decu od dečijeg rada,
sada,više nego ikada!
Pridruži se!

UKS: Diskreditacija dela Desanke Maksimović, uvreda za učenike

Udruženje književnika Srbije zatražilo je  u nedelju 7. juna odgovore i odgovornost onih koji su, kako navode, Desanku Maksimović proglasili “nižerazrednom” pesnikinjom u srpskim školama. Iz UKS poručuju da je zbirka “Tražim pomilovanje” među najboljim pesničkim knjigama na srpskom jeziku, a teme su i moderne i univerzalne, svevremene u aktuelnosti i vanvremene u trajanju.

Čini se, dodaju, da smeta što se u njima peva jezikom srpskog naroda i o njegovoj istoriji u potpuno savremenom ključu, koji smeta samo onima kojima je cilj gušenje srpskog identiteta i književnog nasleđa. “Ovaj čin je i uvreda za naše učenike i njihove profesore, ali i samu Desanku, kada se tvrdi da se ‘vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj’. Koji autoriteti su to utvrdili i o kojoj epohi govore? I zašto se sumnja u stručnost naših profesora i nastavnika književnosti, kao i nivo zrelosti i svesti naših mladih”, pitaju iz UKS.

Dalje se u pismu navodi da Udruženje književnika Srbije ima obavezu da postavi ova pitanja i zahteve, jer bez njegovih članova, preminulih i živih, nezamislivo govoriti o srpskoj književnosti i njenom doprinosu razvoju prosvete u Srbiji. “Ne samo da ne tražimo pomilovanje, već odgovor(nost) nadležnih, budući da je ovo nezamisliv čin rušenja nacionalnog i istorijskog identiteta srpskog naroda upravo tamo gde on treba da se oblikuje -u školama”, poručuju iz UKS.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučio je da iz trećeg razreda srednje škole isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje “Tražim pomilovanje”.

PEN: Nema razloga da decu štitimo od poezije D. Maksimović

U srpskom PEN centru kažu da su sa zaprepašćenjem primili vest da su iz lektire za gimnazije i srednje škole u uklonjeni pesma Desanke Maksimović “Tražim pomilovanje” i roman Vladana Desnice “Proljeća Ivan Galeba”. Članovi PEN centra kažu i da ne prihvataju  “nemušta obrazloženja ogorčene i zabrinute javnosti”, već zahtevaju povlačenje odluka za koje tvrde da su štetne i protivne najboljim interesima kulture i obrazovanja u zemlji. “Odgovorni za ove odluke moraju da prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti”, poručuju članovi PEN centra i traže da Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja neodložno povuku odluke koje su uznemirile kulturnu i ukupnu javnost.

Pitanje proučavanja književnosti u školama i gimnazijama je suviše značajno da bi bilo sakriveno od javnosti i prepušteno arbitrarnim odlukama, proizvoljnim tumačenjima i netransparentnim procedurama, navode u saopštenju koje su dostavili medijima članovi PEN centra. “To je prvorazredno javno i stručno pitanje i zahtevamo da u njega budu uključene odgovarajuće profesionalne asocijacije i ključne kulturne ustanove”, poručuju u saopštenju.

Poručuju i da ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, “voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti”. “Odgovorni za ove odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti”, poručuje srpski PEN centar.

Izbacivanje D. Maksimović iz programa: Komisija tvrdi da nisu pogrešili

U javnosti se digla velika bura nakon vesti da je iz programa za treći razred gimnazije isključen izbor iz poezije čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović, a iz četvrtog njena najpoznatija zbirka “Tražim pomilovanje”. Reagovali su mnogobrojni književnici, ministar Mladen Šarčević, premijerka Ana Brnabić, a oglasio se i koordinator komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić koja je za “Danas” rekla “da program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu”.

 – Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović prisutno je, s razlogom, u svakom razredu osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela (na društveno-jezičkom smeru, koji ima najveći fond časova, taj broj je 100), kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program „upriličimo“ zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu – ukazuje Milijić Subić.  Ona napominje i da u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića „Zapisi o crnom Vladimiru“. Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta „nepravda“ ispravljena je predlogom novog programa, kaže naša sagovornica. – S obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti (Šekspirov „Hamlet“, Geteov „Faust“, Dostojevski, Kami, Beket, Bulgakov, Andrić, Selimović, Ćosić, Pavić, Kiš), bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „“Desanka Maksimović“ predložili smo da se zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“ u kontekstu – kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela (i ne samo književna dela) iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove. Naravno, uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i ići „linijom manjeg otpora“, to ne bi izazvalo nikakva komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način – rekla je za “Danas” Milijić Subić.

Ona napominje i da dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije već su se obrađivala u korpusu međuratne poezije sa ostalim pesnicima koji su o tome pisali. Pošto se veliki broj njenih pesama te tematike već obrađuje u osnovnoj školi, Komisija je smatrala da nema razloga da se ponavljaju u trećem razredu gimnazije. Milijić Subić naglašava da su u komisiji koja je radila predlog programa bili, između ostalog, predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta, kao i da je se o njemu izjasnio Nacionalni prosvetni savet.

SSP: Najave obaveznog rada uz školovanje dovešće do nestanka Srbije

Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je 7. juna da će „najavljeni“ obavezni rad uz školovanje dovesti do „nestanka“ Srbije, a da „krupni kapital“ kroz dualno obrazovanje „zloupotrebljava radni angažman maloletnika“. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će „deca dok se školuju morati da nauče da rade“ i da „makar dva sata dnevno“ moraju da rade u fabrici ili na njivi, SSP je naveo da je odgovor na takvu ponudu režima gužva na granicama preko kojih godišnje u potragu za boljim životom ode 60.000 mladih. „Za razliku od ovakvih planova koje vode ka nestanku Srbije, SSP traži da se ulaže u obrazovni sistem kako bi se svoj deci u Srbiji obezbedili uslovi da uče, i maksimalno iskoriste sve svoje potencijale“, navodi se u saopštenju.

VOICE: Veliki jaz između brige SNS-a za mlade i poražavajuće stvarnosti

Veliki je jaz između predizbornih obećanja vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) o brizi za mlade i „poražavajuće slike stvarnosti za mlade ljude u Srbiji“, piše u nedelju 7. juna Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). VOICE navodi da se, uprkos naporima vlasti i vladajuće stranke da pruži mladima priliku za bolju budućnost, u malo drugačijem i prilično sivom svetlu krije podatak da je stopa nezaposlenosti mladih do 24 godine skoro 30 odsto, odnosno dva i po puta viša u poređenju s bilo kojom drugom starosnom grupom.

Generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Stefan Đorđević rekao je da je dosadašnji monitorig predizborne kampanje i stranaka na vlasti i opozicije pokazao da mladi nisu u fokusu, kao i da stranke ne nude konkretna rešenja za izazove s kojima se mladi suočavaju i zbog kojih odlaze iz Srbije. „Mi želimo da se sa reči pređe na dela i nadamo se da će svi akteri ponuditi opipljiva rešenja za unapređenje položaja mladih, jer samo priča o mladima i njihovom položaju neće učiniti da oni požele da ostanu i da budu aktivni građani“, kazao je Đorđević

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko je ocenio da je briga političara o mladima „uglavnom samo retorička“.

VOICE je naveo da 42 odsto mladih starosti od 25 do 29 godina radi s ugovorima ograničenog trajanja i dodao da se statistika u Srbiji često zloupotrebljava u političke svrhe. Dodaje se i da Republički zavod za statistiku u svojoj Anketi o radnoj snazi, koristi drugačija definicija „zaposlenog“, u odnosu na često citiranu statistiku o prosečnoj zaradi“. U prvom slučaju, pod ‘zaposlenima’ se podrazumevaju svi oni koji su u nekoj vrsti radnog odnosa, što znači da se tu ubrajaju i vlasnici preduzetničkih radnji, osobe koje obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu ili preko omladinske zadruge. „Dakle, mladi, koji uglavnom ulaze u slične, prekarne oblike rada, tehnički se vode kao zaposleni, iako ne ostvaraju mnoga radna prava, što prilično poražavajuću sliku o njihovom položaju čini još bleđom“, piše VOICE.

Promocija sportskih odeljenja u gimnazijama u S. Mitrovici i N. Sadu

U novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” i u Mitro­vačkoj gimnaziji u Sremskoj Mitrovici održane promocije odeljenja za učenike s posebnim sposobnostima za sport. Uče­nici osmog razreda na ovim promocijama mogli su da se informišu o novom konceptu i prednostima ovih odeljenja, kao i o predmetima koji će se u njima izučavati. Za njih je organizovana i prezentacija raznih sportova.

Pomoćnik ministra prosve­te za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić naglasio je  u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu da svake godine postoji veliko interesovanje učenika za sportska gimnazijska odeljenja. Prema njegovim rečima, prednost ovih odeljenja je što će učenicima koji treniraju različite sportove biti omogućeno da redovno treniraju uz podršku predmetnih nastavnika. Sada će trenažni proces koji učenici ovih odeljenja realizuju u svojim klubovima biti uračunat u nedeljni fond i škola će imati komunikaciju s klubovima i trenerima,  rekao je Pašić i dodao da – jako je bitno da ovi učenici nastave da se bave sportom, ali i da ne odustaju od škole, a ova odeljenja, uz kvalitetno obrazovanje, daju mogućnost nastavka obrazovanje na fakultetima, to jest pružaju veliki izbor đacima koji ih završe. Prednost obrazovanja u ovim specijalizovanim odeljenjima od ove godine je i u tome što je broj učenika ograničen na 20, što omogućava efikasniji rad na časovima. Osim toga, primenom savremenih tehnologija učenicima će biti omogućeno da prate nastavu na daljinu kada su na klupskim ili reprezentativnim pripremama i sportskim takmičenjima tokom školske godine. Po­moćnik ministra  je najavio da će učenici ovih odeljenja od septembra imati i dva nova premeta -Sport i zdravlje i Sport i trening.

Direktor Gimnazije „ Jovan Jovanović Zmaj“ dr Radivoje Stojković , rekao je da postoji veliko interesovanje učenika za ovaj smer.  Svake godine imamo dva do tri puta više prijavljenih nego mesta, pa se takvom odzivu nadamo i ove godine. S obzirom na to da je u ovoj Gimnaziji većina učenika u odeljenjima za talente za prirodne nauke, učenici sportskih odeljenja su nam dragoceni jer unose drugačije navike i time stvaraju balans neophodan u razvoju mladog čoveka, istakao je Stojković.. Po rečima Stojkovića, u ovoj Gimnaziji su do sada u sportskim odeljenjima đaci radili po programu prirodno-matematičkog smera, a od jeseni će raditi po novom planu i programu napravljenom specijalno za ova odeljenja. 

Prijave za sportska odeljenja, s potrebnom dokumentacijom iz svojih klubova, su juče i danas u ponedeljak i utorak, 8. i 9. juna .

Ja biram: “Škola uživo”

Najnoviju emisiju serije “Ja biram” emitovana je u nedelju 7. juna u 9,30 časova na prvom programu  RTV Vojvodine Sadržaj: Kako su osmaci OŠ „Miloš Crnjanski“ doživeli povratak u školske klupe posle dva i po meseca pauze? Kako se pripremaju za završni ispit, a čemu se nadaju kada je reč o maturskoj večeri? Kako je pandemija promenila njihove živote? U novom izdanju emisije i novi zadaci za vežbanje, jer završni samo što nije. O čemu ovih dana razmišlja naša osmakinja Tajna? Emisija se može pogledati i na odloženo.

Akademac: “Beseda kao lek”

U nedelju, 7. juna na RTV1 u 13,30 časova emitovana je i nova epizoda Akademca “Beseda kao lek”. Pravni fakultet već 25 godina neguje jednu lepu manifestaciju, jednako korisnu i samim akterima ali i publici. Reč je o besedništvu. O tajnama i korisnostima ove stare veštine moderno nazvane i javni nastup, govorili su studenti, ali i njihov mentor i profesor Dragutin Avramović. U studiju se besedom predstavila i nagrađena studentkinja sa poslednjeg takmičenja. U segmentu rezervisanom za rubriku prestavljen je  prvi Centar za polaganje ispita na engleskom jeziku koji se nalazi na Filozofskom fakultetu, a koji studentima obezbeđuje Kembridžov sertifikat. Emisija se može pogledati i na odloženo.

Subotica donira 500 paketa školskog pribora za Vukovar

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban sastao se u petak 5. juna sa predsednikom Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđanom Jeremićem u Gradskoj kući i istakao da su jezik i pismo, uz očuvanje kulture, tradicije i vere, elementarni preduslovi za očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda, za decu koja se školuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Hrvatskoj. Laban je podsetio da Sporazum o saradnji Subotice i Zajedničkog veća opština (ZVO) iz Vukovara potpisan u februaru 2020. godine, predstavlja vid podrške tog grada aktivnostima ZVO u oblastima obrazovanja, kulture, vere, medija, informisanja, sporta, ljudskih prava i privrede.

On je dodao da se cilj Sporazuma ogleda u dugoročnoj prijateljskoj saradnji ZVO i Subotice kroz realizaciju zajedničkih aktivnosti i da subotička lokalna samouprava danas realizuje upravo jednu od njih. “Za srpske nacionalne interese i unapređenje položaja svih Srba koji žive van granica naše zemlje – kako bi u punom kapacitetu mogli da ostvaruju svoja ljudska i nacionalna prava i jačaju institucije – kao i za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, snažno se bori predsednik Srbije Aleksandar Vučić pružajući podršku i pomoć svojim sunarodnicima koji žive van matične države”, naglasio je Laban. On je dodao da i lokalna samouprava nastavlja tu njegovu borbu i želi da pokažemo da pored države, i lokalne samouprave iz matične zemlje brinu o Srbima sa druge strane granice. “Verujem da će ova praksa da se nastavi i u narednom periodu jer imamo razumevanja i volje za saradnjom sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj”, naglasio je Laban, i najavio pomoć od 500 paketa namenjenih deci koja se školuju na srpskom jeziku.

Uz izražavanje zadovoljstva što je, kako je rekao, imao čast da se sastane sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom, osvedočenim prijateljem Srba koji žive izvan granica Republike Srbije, Jeremić je rekao da je poznato koliko je teško očuvati svoj nacionalni identitet ukoliko živite izvan granica svoje matične zemlje, a koliko je to posebno teško Srbima koji žive u Hrvatskoj. “Zajedničko veće Srba, koje zatupa interese Srba koji žive na prostoru Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije potpisalo je Sporazum o saradnji sa gradom Suboticom i danas smo u prilici da učinimo prvi korak u smislu saradnje za nas značajnog poduhvata – donacije 500 paketa školskog pribora za učenike sa prostora istočne Hrvatske koji nastavu slušaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu”, kazao je Jeremić. On je dodao da Srbi na istoku Hrvatske predstavljaju jednu homogenu sredinu koja je još uvek u stanju da očuva svoj nacionalni identitet. “Na tom putu koji je težak, složen i kompleksan potrebna nam je, naravno, pomoć matične države. U gradu Subotici našli smo i partnera i saveznika na tom putu”, rekao je Jeremić, saopšteno je iz gradske uprave Subotice.

Đukić Dejanović: Ulažemo u Aleksinac kako bismo olakšali roditeljima!

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović obišla je u petak  predškolsku ustanovu ,,Lane“ u Aleksincu, gde je otvorila novoizgrađenu balon salu. ,,Iz sredstava Kabineta na čijem sam čelu prošle godine smo izdvojili oko 16 miliona dinara, za rekonstrukciju krova i fasadu vrtića koji pohađa oko 180 mališana, jaslenog uzrasta i starije predškolske grupe koji sada imaju neuporedivo bolje uslove za boravak. Ove godine izdvojili smo i oko 3,6 miliona dinara za nabavku kombi vozila za ovu ustanovu. Na ovaj način rasteretićemo roditelje dovođenja i odvođenja dece u vrtić, omogućićemo veći obuhvat dece mlađeg uzrasta predškolskim obrazovanjem, kao i redovnost pohađanja pripremnog predškolskog uzrasta,“ navela je ministarka Đukić Dejanović. Inače, iz sredstava Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politku, u prethodne četiri godine, izdvojeno je 180 miliona dinara za Nišavski okrug, od čega je opština Aleksinac dobila 45 miliona dinara.

Ministarka Đukić Dejanović je podsetila da je PU ,,Lane“ i centralni objekat u Mišićevoj ulici u Aleksincu izgrađen 1976. godine. U cilju povećanja dostupnosti informacija i razvoja kulture čitanja izdvojena su sredstva i za tzv. bibliobus, biblioteku na točkovima koja će posećivati mesta u okolini Aleksinca. ,,Bibliobus predstavlja pravu biblioteku na točkovima koja će posećivati Aleksinac i okolna mesta, gde će deca i ostali zainteresovani građani imati priliku da pozajmljuju knjige. Na ovaj način ćemo dati doprinos širenju kulture čitanja i obrazovanja,“ istakla je ministarka Đukić Dejanović. Ministarka je prisustvovala i otvaranju balo sale, čija je vrednost oko 16 miliona dinara, u kojoj će se prema njenim rečima kvalitetno i nesmetano odvijati dečje sportske i fizičke aktivnosti. Opština Aleksinac ima oko 48 hiljada stanovnika. Na 1.000 stanovnika rodi se oko 9 beba, a umre oko 17 ljudi, što je ispod republičkog proseka. Prosečna starost stanovnika je 45 godine, a očekovano trajanje života za žene je oko 77 godina, a za muškarce 72 godine.

Noć knjige na 60 lokacija tokom tri dana

Tradicionalna manifestacija Noć knjige, 22. po redu, ovoga puta trajaće tri dana i održaće se 26, 27. i 28. juna. Kako bi se izbegle gužve u knjižarama, poručuju organizatori, brinući pre svega o zdravlju čitalaca i zaposlenih, vrata knjižara otvaraju u petak ujutru 26. juna, a veliki popusti primenjivaće se sve do nedelje uveče 28. juna.  “Više od 50.000 ljubitelja dobre knjige bilo je sa nama svaki put tokom nekoliko sati koliko je trajala Noć knjige, a sada očekujemo da taj broj bude i veći, obzirom da će manifestacija trajati 3 dana”, poručuju organizatori izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi. Festival knjige se održava pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije na čak 60 lokacija u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u 30 gradova u Srbiji i regionu (Banjaluka, Bijeljina, Tuzla, Sarajevo, Podgorica, Nikšić). “Osim ponude – više od 50.000 naslova – i ove godine pripremamo fantastične popuste, poklone, promocije, nezaboravna druženja sa najpoznatijim domaćim autorima, a to je samo deo iznenađenja”, kažu iz Lagune.

Vremeplov: Otkriven spomenik Dositeju

Na današnji dan 9. juna 1914. godine u Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

Vremeplov: Umro Dikens

Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma umro je 9.  juna 1870.  godine. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Rođen Erik Hobsbaum

Na današnji dan 9. juna 1917. godine rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi “Vreme ekstrema” prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: “The Age of Revolution: Europe 1789-1848”, “The Age of Capital: 1848-1875” i “The Age of Empire: 1875-1914”. Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis “Nju Stejtsmen”, pod pseudonimom.

Vremeplov:  Rođen Džordž Stivenson

Na  današnji dan 9. juna 1781. godine rođen engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva na pruzi Stokton-Darlington 1825. vukla prvi putnički voz na svetu.

Vremeplov: Pronađen penicilin

Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao je na današnji dan 9. juna 1928. godine  penicilin. Njegovo otkriće iskorišćeno 10 godina kasnije kada su ga Hauard Flori i Ernst Čejn primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

Vremeplov: Povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova

Na današnji dan 9. juna 1999. godine predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO u Kumanovu potpisali Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time okončani vazdušni udari NATO na SRJ, a na Kosovu, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspoređene međunarodne snage, među kojima najveći broj vojnika iz zemalja-članica NATO. S povlačenjem vojske i policije, sa Kosova počeo masovan odlazak Srba i Crnogoraca.

Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 poginulo ubijeno i oko 5.000 povređeno u napadima NATO na Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

Vremeplov: Završen Bečki kongres

Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814. godine, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama završen je na današnji dan 9. juna 1815. godine. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.

Vremeplov: Rođen Petar Veliki

Na današnji dan 9. juna 1672. godine rođen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine (“Vedomosti”), pomagao razvoj privrede otvarajuchi rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu – Sankt Peterburg.

Zastrašujuće: Za 4 godine duplo više dece žrtava nasilja

Vlada Srbije u saradnji sa Unicefom donela je pre nekoliko dana novu Strategiju za prevenciju nasilja nad decom za period 2020-2023, jer je nasilje nad najmlađima, posebno u porodici, poslednjih godina znatno uvećano. Tako bar pokazuju istraživanja koja su korišćena za izradu ove strategije, a da li će ona, kao i prethodna, ostati mrtvo slovo na papiru, neizvesno je. Ono što je izvesno jeste da je ovaj novi dokument akcenat celokupnog delovanja stavio na sistematski preventivni rad svih institucija, ali i kontrolu realizacije definisanih mera. Podaci iz istraživanja pokazuju da nasilje nad decom u porodici, školi, zajednici, digitalnom prostoru raste. Upravo zato trebalo je da radna grupa Ministarstva za rada predložila nove preventivne mere.

Nasilje u porodici je znatno uvećano. Na to ukazuje i rukovoditeljka Programa za zaštitu dece Unicefa Srbija Vesna Dejanović. – Nalazi istraživanja sprovedenih u Srbiji poslednjih godina pokazuju da je nasilje prema deci široko rasprostranjeno. Prema izveštajima centara za socijalni rad, broj dece žrtava porodičnog nasilja je dostigao 8.297 u 2017, što je gotovo dva i po puta više nego 2013. Čak 43 odsto dece ima iskustvo nasilnog disciplinovanja u porodici, a svake godine više od 1.000 dece bude izdvojeno iz svojih porodica – kaže Dejanovićeva. Posebno zabrinjava to je što čak 70 odsto dece doživelo neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja, na šta upućuje istraživanje koje je uradila Balkanska epidemiološka studija.

– Mališani su i svedoci nasilja između odraslih u porodici, i to 38 odsto njih, dok je 8 do 10 odsto doživelo i neki vid seksualnog nasilja. Ono što posebno brine je to da je čak 5,4 odsto mališana doživelo i fizičko, i psihološko, i seksualno nasilje i bili su svedoci porodičnog nasilja. Sve to tu decu dovodi u situaciju visokog rizika za povećanu sklonost za nasilno ponašanje u odraslom dobu – stoji u studiji. Nasilje je prisutno i u vaspitno-obrazovnim ustanovama, što se vidi i iz projekta “Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu”. “Verbalno nasilje u školama je doživelo 45,8 odsto anketiranih učenika, 33 odsto fizičko, a 25 odsto, od petog do osmog razreda, bilo je izloženo vređanju od strane nastavnika. Čak je pet odsto đaka bilo izloženo i fizičkom zlostavljanju od svojih profesora. Istovremeno, prema izjavama roditelja, 47 odsto dece sa smetnjama u razvoju je doživelo neki oblik nasilja u vaspitno-obrazovnoj ustanovi”, stoji u istraživanju.

Podaci Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info-centar pokazuju da je škola i mesto u kome je više od polovine LBGT populacije đaka izloženo nasilju. “Uključeno je više od 400 srednjoškolaca koji su se izjasnili kao LBGT, čak 58 odsto njih bilo je izloženo nasilju vršnjaka, a dve trećine ispitanika doživelo je negativne komentare zbog svoje orijentacije i od strane nastavnika”, navodi IDEAS. Rukovoditeljka Programa Unicefa Srbije smatra da će mere Strategije dati rezultate. – Te mere uključuju promotivne aktivnosti i senzibilizaciju javnosti o neprihvatljivosti nasilja, kontinuiranu obuku dece od najranijeg uzrasta, roditelja i profesionalca o nenasilnoj komunikaciji, toleranciju na različitost i antidiskriminaciju. Predviđene su aktivnosti koje imaju za cilj prepoznavanje dece u riziku od različitih oblika nasilja i pružanja blagovremene i intenzivne podrške, ali i definisanje finansijskih sredstava za njihovu relaizaciju. Na to nas obavezuju i brojke – više od 3.000 dece godišnje su žrtve krivičnih dela. Gotovo jedna trećina dece je tokom 2018. imala uznemirujuće iskustvo na internetu, a oko 16 odsto je doživelo vršnjačko nasilje na internetu. Konačno, jedan od najkompleksnijih oblika nasilja nad decom je dečji brak – 57 odsto Romkinja je stupilo u brak pre 18. godine – kaže Dejanovićeva.

Brnabić: Usvojeno više od 50.000 hitnih mera

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je juče na predstavljanju Strategije za prevenciju nasilja nad decom od 2020. do 2023. godine da je ovaj dokument izuzetno važan za budućnost države. – To je naša investicija u budućnost jer ako preventivnim merama zaustavimo nasilje nad decom, sigurno ćemo uspeti da smanjimo rizik za povećanu sklonost za nasilno ponašanje u odraslom dobu. Pored toga, definisanje Strategije je važno i za naše evropske integracije, posebno poglavlje 23, a u svemu tome nam je Unicef mnogo pomogao. Ova Vlada i mnogim drugim merama, posebno Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, pokušava da spreči nasilje nad decom. Tako je od početka primene ovog zakona do aprila 2020. godine razmotreno više od 140.000 slučajeva nasilja u porodici, usvojeno više od 50.000 hitnih mera i izrađeno više od 42.000 individualnih planova zaštite – navela je Brnabićeva.

Finasista: Organizovano prosjačenje dece problem celog društva

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja finasista Zoran Đorđević izjavio je u četvrtak 4. juna da centri za socijalni rad imaju jasne instrukcije za sprečavanje zloupotrebe ”dece ulice”, ali da je važno da celo društvo bude uključeno u rešavanje problema organizovanog prosjačenja i drugih oblika zloupotrebe dece. Đorđević je kazao da je Ministarstvo u maju 2018. godine centrima za socijalni rad izdalo uputstvo o reagovanju i postupanju kada je reč o ”deci ulice” naglasivši da svaka doneta odluka treba da bude na prvom mestu u interesu deteta. ”Tu decu treba skloniti sa ulice, razmotriti u kakvim porodicama žive i da li ima indicija o tome da ih zloupotrebljavaju, da li njihovim porodicama treba pomoći ili decu treba izdvojiti iz porodice i staviti pod starateljstvo”, rekao je Đorđević novinarima posle predstavljanja Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Ministar je kazao da je nekoliko puta lično prijavljivao prosjačenje dece na ulici i dodao da su nadležni uspeli da ih sklone sa ulice, ali da veliki problem predstavljaju ”dojave” u tim slučajevima.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kazao je da je organizovano prosjačenje često ”ispod radara” i dodao da tim problemom ne treba da se bavi samo MUP, već i komunalna policija, pravosuđe, centri za socijalni rad, ali i mediji. ”Građanima treba objasniti da je u pitanju organizovan, lukrativni posao, da ne posmatraju tu decu samo kroz sažaljenja nego da pokušaju da razumeju da se dete nalazi u krugu vrlo lukrativnog posla koji se dugo nalazio pod radarom”, rekao je Pašalić.

Jezivo: Devojčici se povodac zakačio za vrata lifta koji je odvukao gore

U centralnoj Kini, sigurnosne kamere zabeležile su dramatičan događaj kada je lift povukao ka gore dvogodišnju devojčicu nakon što je njen sigurnosni povodac ostao zaglavnjen vratima liftra. Prema kineskim medijima, devojčica je nosila sigurnosni povodac, koji se vezuje deci i roditeljima oko ruke, kako bi na najjednostavnji oni način motrili na svoju decu. Srećom, devojčica nije bila povređena.