Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: COVID-19 i dečiji rad

„Svi zajedno moramo osigurati da deca budu uključena
u sve mere odgovora na pandemiju
i oporavka od krize izazvane pandemijom,
 tako da nijedno dete ne bude isključeno.”
(Međuresorska radna grupa UN-a za nasilje nad decom)

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada usredsrediće se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad. Procenjuje se da su 152 miliona dece u dečjem radu, od kojih je 72 miliona u, po njihovo  zdravlje i bezbednost,  opasnom radu.

ILO IPEC organizuje sutra u podne na ILO TV on YouTube online raspravu na visokom nivou povodom 12. juna –  Svetskog dana borbe protiv dečijeg rada.

Od ove debate očekuje se da će podstaći dijalog o važnosti zaštite dece od dečijeg rada u planovima reakcije i oporavka od pandemije izazvane virusom COVID-19 i  apsolutna podrška Međunarodnoj godini za eliminaciju dečijeg rada (2021) i cilju SDG-a da se okonča dečiji rad u svim njegovim oblicima do 2025. Učesnici u raspravi će izneti stavove agencija UN, vlada, poslodavaca, sindikata, civilnog društva i mladih o:

• uticaju COVID-19 na dečiji rad i mere koje se mogu preduzeti za ublažavanje posledica;

• tome kako trenutna zdravstvena, ekonomska i socijalna kriza može uticati na napredak u pravcu ostvarivanja ciljeva SDG  i posebno Cilja 8.7;

• prilici da sve države članice i partneri UN-a udruže snage tokom 2021. godine – Međunarodne godine borbe protiv dečijeg rada. Uvodni dokument za raspravu biće novoobjavljeni zajednički dokument ILO-UNICEF o uticaju COVID-19 na dečiji rad. U tom dokumentu su prikazani neki od glavnih kanala kroz koje će pandemija verovatno uticati na napredak ka iskorenjivanju dečijeg rada.

U vremenu koje sledi više informacija o panelistima i načinima praćenja rasprave u dogledno vreme.

Ne dečijem radu. Deci je mesto u školi!
COVID-19: Zaštitimo decu od dečijeg
rada, sada,više nego ikada!

Pridruži se!

(Ako vas uopšte zanima) NPS (promenio) mišljenje (o Desanki u lektiri)

Nacionalni prosvetni savet na trideset petoj, elektronskoj,  sednici, održanoj 8. juna, doneo je mišljenje  da izbor iz poezije Desanke Maksimović u trećem razredu gimnazije, kao i zbirka „Tražim pomilovanje“ u četvrtom razredu gimnazije, budu predviđeni u delu obaveznih sadržaja u predmetu srpski jezik i književnost.

 (→Dokumenta)

Šarčeviću svi krivi, osim njega

U vremenu od donošenja sumanute odluke o nogiranju nacionalne poetese  Desanke Maksimović iz školskog programa  i urgentnog poništenja iste oglasio se, u više navrata,  i aktuelni popečitelj prosveštenija Srbije pravdajući da su mu na potpis poturili mišljenje Ncionalnog prosvetnog saveta i da on ne snosi nikakvu krivicu za odluku koju je, na kraju krajeva upravo, on a ne Savet  doneo. Eto što učini „struka“ od  doslednog ministra školskog, koji je sve odluke i upravljanje sistemom  centralizovao i koji i uz niz gafova i skandala i dalje sedi čvrsto na „Dositejevom tronu“ i bruka prvog popečitelja moderne Srbije i sve potonje.

Vlada Vojvodine: Javni poziv za  priznanje ,,Ljudevit Mičatek“

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice uputio je javni poziv svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima sa sedištem u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, za angažovanje i postignute rezultate u oblasti  zaštite ljudskih i manjinskih prava, unapređenja tolerancije, jednakosti i ravnopravnosti – Priznanje ,,Ljudevit Mičatek“, koje se dodeljuje za rezultate postignute u 2019. godini. Pravo predlaganja kandidata za dodelu pokrajinskog priznanja  u oblasti ljudskih i manjinskih prava imaju pravna i fizička lica. Pravo na pokrajinsko priznanje ima fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.

Javni poziv traje do 31. oktobra 2020. godine. Predlozi se dostavljaju poštom preporučeno sa naznakom: „Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti ljudskih i manjinskih prava – Priznanje ,,Ljudevit Mičatek“, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad.  Priznanje,,Ljudevit Mičatek“, dodeljuje se 10. decembra 2020. godine. Priznanje dodeljuje se u vidu diplome i u novčanom neto iznosu od 100.000,00 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima.

Dodatne informacije mogu se dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, preko telefona 021/487-4604 ili putem elektronske pošte: bojan.greguric@vojvodina.gov.rs

“Kopernikanski obrt”: Desanka  ostaje u školskom programu

Poezija Desanke Maksimović ostaje u punom obimu u školskom programu, kao i do sada, odlučeno je na vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije većinom glasova članova. “To znači da će u programu četvrtog razreda ostati zbirka “Tražim pomilovanje”, a u trećem izbor iz poezije”, rekao je za Radio Beograd 2 predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta profesor dr Radivoje Stojković. Odluka je, kako je dodao, prosleđena Ministarstvu prosvete Srbije. Sednica je održana nakon reakcije javnosti na odluku komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da čuvena zbirka velike srpske pesnikinje bude isključena iz programa za četvrti, a njen izbor poezije iz trećeg razreda gimnazije jer se smatra da se to delo Desanke Maksimović ne uklapa u “okvir epohe”.

Pranje od sumanute ideje: Namera “da rasterete đake”

Nakon odluke Nacionalnog prosvetnog saveta da dela Desanke Maksimović ostaju u programu za gimnazije kako su i bila do sada, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić za Tanjug objašnjava da je za odluku o tome da se njena dela “izbace”, ideja bila da se đaci ne preforsiraju, već da postanu ljubitelji književnosti. Kako je objasnila, Komisija Zavoda, koju čine članovi stručnih društava, konkretno Društva za srpski jezik i književnost i predstavnici fakulteta, dobila je nalog od Ministarstva prosvete da za dva meseca napravi novi program za gimnazije, koji se, dodaje, nije menjao od 1993. godine. Kaže da su imali u vidu da maturanti koji u četvrtoj godini imaju određen broj časova, ne bi mogli da kvalitetno pređu ceo program uz književnosti čak i kad bi na svim časovima imali samo književnost. “Morate da napravite program koji i učenici i nastavnici mogu da podnesu. To je bila namera Komisije – da program bude dovoljno širok, da probudi kritičko mišljenje, da učenici dubinski tumače književno delo, a ne da to bude preletanje, uz pomoć kratkih prikaza, a nažalost, sve više se događa da učenici čitaju sa interneta”, navela je Subić.

Kako objašnjava, da bi se nešno novo uvelo u program, nešto drugo mora da se izbaci, a u ovom je slučaju, kako kaže, presudila činjenica da se opus Desanke Maksimović izučava u svim razredima osnovne škole. “Slažem se da je Desanka Maksimović kanonska pesnikinja, zar mislite da je neko iz komisije imao nešto protiv nje? Morali smo da uzmemo u obzir da se ova pesnikinja radi u svim razredima osnovne škole, za razliku od drugih pesnika, Ivana V. Lalića na primer, koji nisu prijemčivi osnovcima”, kaže Subićeva i dodaje da su želeli da ostave mesta za druge velike pesnike za koje možda učenici do četvrtog razreda nisu ni čuli.

Javnost je burno reagovala jer, smatra Subićeva, kada izađe prva vest “izbačena Desanka Maksimović” niko ne želi da čuje drugu stranu. “Javnost je reagovala na vest o književnosti, ispada da svi čitaju i da nam je književnost ispod jastuka svima. Veoma zgodna tema, naravno kada bih i ja pročitala tu vest odreagovala bih pitanjem koja je to komisija”, smatra. Dodaje da su u Komisiji reagovali čim su dobili pritužbu Zadužbine Desanke Maksimović, te kaže da su pokušali da najznačajnijoj zbirci nađu “dostojanstveno mesto bez obzira što se radi u osnovnoj školi”. “U četvrtom je prevelika gužva, oni ranije završavaju, a želeli smo da je uklopimo negde gde može tematski potpuno da diše. Da je učenici osete i razumeju. Onda je krenuo rat, neko je rekao da je to zločin”, kaže Milijić Subić.

Ona zaključuje da će odlukom Saveta sada svi biti zadovoljni, a da će njoj biti veoma drago ako se zaista budu svi ovoliko interesovali i u budućnosti za sve velike pisce poput Desanke Maksimović. “Nemam ništa protiv da 500 naslova ubacimo i da ostavimo nastavnicima i učenicima da se snalaze, ali to nije ključno pitanje, ključno je kako da učenike učinimo ljubiteljima književnosti”, kaže Milijić Subić. https://www.youtube.com/watch?v=46il-W9LBZk&feature=emb_logo

Produžen rok za prijavu na konkurs “Zajednici zajedno”

Rok za prijavu projekata na konkurs programa “Zajednici zajedno” u lokalnim samoupravama, produžen je do 10. jula. Pravo na prijavljivanje imaju sve državne osnovne i srednje škole sa sedištem u 12 partnerskih gradova i opština koji su obuhvaćeni programom “Zajednici zajedno 2020” – Beograd, Novi Sad, Požarevac, Niš, Čačak, Zrenjanin, Pančevo, Kikinda, Kanjiža, Novi Bečej, Srbobran i Žitište. Kompanija NIS je namenila sredstva u iznosu od 114,5 miliona dinara za finansiranje projekata koji su usmereni na unapređenje bezbednosno-informacionih sistema i digitalizaciju nastavnog procesa u obrazovnim ustanovama u Srbiji. Na ovaj način kompanija NIS želi da podrži ideju o jednakim uslovima za obrazovanje svih učenika u zdravom i bezbednom okruženju.

Program “Zajednici zajedno” se ove godine realizuje uz podršku i aktivno učešće Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rezultati konkursa biće objavljeni do 21. septembra 2020. godine.

U S. Mitrovici maturske proslave odložene do kraja leta

Maturske proslave posle završene srednje škole kao obeležje kraja jednog perioda života, ove godine ostale su u senci koronavirusa. Iako se epidemiološka situacija polako smiruje, sve srednje škole u Sremskoj Mitrovici proslave maturske večeri odložile su za jesen, ali će redovno pratiti stanje sa epidemijom Kovid-a. Odlaganje maturskih proslava uticalo je i na ugostitelje i na one koji se brinu za maturske toalete srednjoškolaca. Ugostitelji iz Sremske Mitrovice ove letnje sezone nisu prebukirani zakazanim maturskim proslavama, a iako je nova Odluka Vlade Republike Srbije da je u zatvorenom prostoru dozvoljen boravak do 500 ljudi, ugostitelji jednog od popularnijih restorana u Gradu na Savi kažu da proslava ima u manjem obimu nego ranije.

Za svečanu haljinu ili odelo maturanti ne moraju da izdvajaju ogromne količine novca jer se cene kreću već od 3000 dinara, ali prodaja maturske garderobe ove godine je slabija nego prethodnih. Iz Mitrovačke gimnazije napominju da iako je matursko veče prvobitno bilo zakazano za sredinu juna, na aktivu direktora srednjih škola odlučeno je da bude odloženo za kasno leto ili ranu jesen. Ekonomska škola “9.maj” odluku o proslavi maturske večeri doneće u petak dok će ostale srednje škole na teritoriji Mitrovice redovno pratiti epidemiološku situaciju kako bi se u skladu sa njom i donela konačna odluka o proslavi mature.

Vlada i Đoković unapređuju predškolsko vaspitanje i obrazovanje

Vlada Republike Srbije i Novak Đoković Fondacija dogovorile su da partnerski sarađuju u oblasti unapređenja sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji u realizaciji Projekta inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Saradnja sa Vladom Republike Srbije, odnosno Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prevashodno se odnosi na oblast proširenja kapaciteta predškolskih ustanova u Republici Srbiji renoviranjem i opremanjem novih prostorija za sprovođenje predškolskih programa, kao i realizaciju različitih edukativnih programa za decu i roditelje.

“Fondacija Novak Đoković prethodnih deset godina intezivno radi na unapređenju uslova za predškolsko obrazovanje dece i iza nas su, ne samo rezultati i hiljade dece kojima smo promenili uslove u vrtićima, već pre svega znanje kako efikasno da privedemo nameni postojeće objekte u lokalnim samoupravama. Sa druge strane u svakoj predškolskoj ustanovi radili smo obuke sa vaspitačima, uključili i roditelje jer verujemo da zdravi razvoj dece možemo da postignemo samo sinergijom svih onih koji u njemu učestvuju. Zahvaljujemo se Vladi Srbije što nas je prepoznala kao partnere, jer sistemski možemo napraviti još značajnije pomake ka kvalitetnim uslovima za dečije odrastanje i obrazovanje. Kao najvažniji cilj ovog partnerstva postavili smo renoviranje i opremanje prostorija u najugroženijim delovima Srbije kako bismo promenili statistiku po kojoj gotovo 50 procenata dece ne ide u vrtiće” izjavila je nacionalna direktorka Fondacije Maja Kremić.

Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja sprovode Vlada Republike i Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

Mladi pančevci se pripremaju za festival “Srbija u ritmu Evrope”

Pančevo će se ove godine drugi put predstaviti na festivalu “Srbija u ritmu Evrope” koji važi za jedno od najvećih dečijih muzičkih takmičenja u regionu. Ovoga puta deca iz Pančeva predstavljaće državu Nemačku. Na festivalu “Srbija u ritmu Evrope” koji će biti održan u Vranju mlade Pančevke Zorana,Tamara i Višnja predstavljaće Nemačku. Ovih dana vredno pripremaju muzičku numeru i koreografiju. “Krenuli smo punom parom da treniramo međutim vanredno stanje nas je malo usporilo pa nismo imali treninge. Sada smo krenuli da se spremamo još jače i bolje i imaćemo jednu lepu koreografiju. Nadam se da će sve to biti lepo”, izjavila je Tamara Jakovljević, učenica Srednje baletske škole u Pančevu.

Zorana, učenica drugog razreda Poljoprivredne škole zadužena je za pevanje, a za koreografiju Tamara i Višnja koje pohađaju Srednju baletsku školu. “U pitanju je pesma Glorious od benda Kaskada koja je 2013. predstavljala Nemačku na Pesmi evrovizije i peva se na engleskom jeziku. Njima su dodeljeni instruktori pevanja i plesa koji svake nedelje dolaze u Pančevo i na probama vežbaju sa njima i proveravaju kako pripreme teku”, rekla je Nataša Lazić, koordinatorka na projektu za grad Pančevo “Srbija u ritmu Evrope”.

Prvi put Pančevo je učestvovalo na ovom festivalu prošle godine kada je predstavljalo Bugarsku. Sada je izbor pao na Nemačku i za to postoji dobar razlog. “Nije slučajno zašto je Nemačka bila naš izbor ove godine. To je zbog svih ovih događanja, pre svega otvaranja novih fabrika i pogona ovde u Pančevu. To jeste jedna vrsta dodatnog zbližavanja da ne bude samo na nivou privrede već i da se kulturno povezujemo”, potvrdio je za RTV Nemanja Rotar, gradski većnik zadužen za kulturu i informisanje. Takmičenje je trebalo je da bude održano krajem juna ali je zbog epidemije korona virusa odloženo. Ovih dana biće objavljen novi datum i redosled nastupa učesnika iz 23 grada, a pobednik će imati čast da sledeće godine organizuje festival “Srbija u ritmu Evrope”.

Bravo: Maturanti se odrekli svečane odeće da bi pomogli bolesnom dečaku

Maturanti Tehničke škole u Pirotu zbog epidemije korona virusa dugo nisu znali hoće li imati to specijalno veče namenjeno proslavi njihove mature. Ipak, čim su saznali da će njihovo matursko veče biti održano, jednoglasno su doneli odluku – da svečana odela, kravate i elegantne haljine zamene majicama, a sve kako bi pomogli dečaku Čedi Tošiću (13) iz Pirota koji boluje od cerebralne paralize i koji treba da se operiše ovog meseca u bolnici u Ćupriji, prenosi “Telegraf”. – Posle sastanka parlamenta u školi, dogovorili smo se da oragnizujemo humanitarnu akciju za našeg drugara Čedu. Umesto u haljinama i odelima, odlučili smo da proslavimo matursko veče u majicama. Novac koji budemo prikupili ići će za Čedu. Sada tražimo sponzore koji će obezbediti te majice za 250 maturanata, koliko nas je u školi – kaže Dragana Tašković za “Telegraf”. Ova maturantkinja ističe da će devojčice nositi bele, a dečaci crne majice. Njihova ideja je da sa prednje strane majice stoji natpis “Budi i ti nečiji razlog za osmeh”, dok bi se na poleđini nalazilo nešto što je specifično za svaki razred ovih humanih četvrtaka. – Mislimo da nije potrebno da budemo u haljinama ili odelima da bismo se lepo proveli. Tog dana treba da budemo zajedno, da se družimo, a to možemo i u majicama – kaže naša sagovornica.

Njima su se pridružili i profesori, koji će rade volje, baš kao i učenici, nositi majice na maturskoj večeri. Maturanti Tehničke škole već su stupili u kontakt i sa Čedinom majkom Ljiljanom, a sada ostaje samo da se neko javi i pomogne ovim mladim ljudima u nameri da svojim humanim akcijama promene deo sveta oko sebe.

Podsetimo, predivni dečak Čeda uvek je nasmejan, veseo, optimističan i s razlogom omiljen među drugarima. Rođen je sa celebralnom paralizom, ali ga snaga da hoda i bude odličan đak u školi nikada nisu napuštali. Već je, kako je ranije ispričala njegova majka za Telegraf.rs, bio operisan, a sada ponovo mora da bude potvrgnut hirurškom zahvatu jer je naglo počeo da raste. – Moj sin je već imao jednu operaciju u Ćupriji i počeo da hoda. Problem je nastao zbog naglog rasta i on trenutno ne može uopšte da hoda, a jedini spas mu je još jedna operacija koju će izvesti ruski lekari – ispričala je ona. Majka Ljiljana ne radi nigde zbog Čedine bolesti, pošto stalno mora da bude uz njega. Ona dodaje da lekari kažu da će dečak sigurno hodati posle operacije. Inače, iako do treće godine nije mogao ni da puzi, Čeda je sa 9 godina vozio bicikl i igrao fudbal, i to posle dve operacije koje su obavili ruski lekari u Ćupriji.

Stabilno stanje u Studentskom centru „Beograd“?

U skladu sa ispitnim i nastavnim obavezama, mnogi studenati iz svih delova naše zemlje i regiona vratilo se na fakultete i u studentske domove u Beogradu. Prema informacijama Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, od povratka studenata u studentske domove 15. maja tekuće godine do sada, potvrđena su samo tri slučaja infekcije virusom COVID-19. Ovi studenti nisu imali simptome bolesti pri povratku u studentski dom, ali su bili u kontaktu sa zaraženim osobama, što su naknadno saznali. Sva tri potvrđena slučaja, dobila su pravovremenu lekarsku pomoć, dok je dvadesetak  studenata, koji su bili u kontaktu sa osobama odmah izolovano i testirano.

Svim stanarima studentskih domova propisano je obavezno praćenje propisanih mera i preporuka  nadležnih organa, poput izbegavanja bliskih kontakata, redovnog pranja ruku u skladu sa preporukama stručnjaka, korišćenja „dezinfekcionih barijera” za obuću, nošenje maski, kao i održavanja higijene životnog i radnog prostora. Sve detaljne preporuke studenti mogu pronaći na sajtu Ustanove SC „Beograd“, a u slučaju da primete povišenu telesnu temperaturu, suvi kašalj ili posumnjaju na bilo koji od simptoma virusa COVID-19. Studenti se mogu javiti lekarima Respiratorne ambulante Studentske poliklinike (Prote Mateje 29), a potom i upravi svog studentskog doma. Dežurni lekari Studentske poliklinike su dostupni 24 časa dnevno na broju telefona 063/359-284.

Vremeplov: Vuk Karadžić izabran za akademika

Na današnji dan 11. juna 1842. godine Vuk Stefanović Karadžić izabran za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti (preteče današnje SANU).

Vremeplov: Umro Vasa Čubrilović

Na današnji dan 11. juna 1990. godine umro je srpski istoričar, akademik Vasa Čubrilović, aktivni član “Mlade Bosne”, profesor Beogradskog univerziteta. Kao učenik pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji “Mlada Bosna”, a kao učesnik Sarajevskog atentata osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske 1918. bio je u zatvoru. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke. Posle Drugog svetskog rata izvesno vreme bio je ministar, zatim profesor Univerziteta a po obnovi predratnog Balkanološkog instituta (izvorno “Balkanski institut”) postaje njegov direktor. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. Dela: “Bosanski ustanak 1875-1878”, “Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, “Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi”, “Politička prošlost Hrvata”, “Istorija političke misli u Srbiji XIX veka”, “Odabrani istorijski radovi”.

Vremeplov: Umro Aleksandar Veliki

Jedan od najvećih vojskovođa u istoriji preminuo je u Vavilonu na današnji dan, 11. juna 323. godine pre nove ere. Razlozi njegove smrti su nejasni i najčešće se navodi da je umro od groznice zapadnog Nila, a po nekim izvorima razlozi mogu biti i tifus ili malarija, od koje je bolovao u svojoj mladosti. Nije isključeno ni da je bio otrovan. Svakako posle svog povratka u Vavilon se odao piću, što je, zajedno sa svim povredama koje je zadobio u borbi, oslabilo njegov organizam. Aleksandar III Makedonski pripadao je dinastiji Argijada, a među njegovim najvećim vojnim podvizima su osvajanje Persijskog carstva i dolazak čak do Indije. Neki izvori navode da je Aleksandar veliki preminuo dan ranije – 10. juna.

Vremeplov: Rođen Rihard Štraus

Na današnji dan 11. juna 1864. godine rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, dugogodišnji direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Jedan je od najboljih operskih kompozitora uopšte. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme “Don Huan”, “Til Ojlenšpigel”, “Simfonija Alpa”, “Sinfonia domestica”, “Život junaka”, opere “Saloma”, “Elektra”, “Kavaljer s ružom”, “Egipatska Helena”, “Arabela”, “Danajina ljubav”.

Vremeplov: Rođen Ratko Božović

Na današnji dan 11. juna 1934. godine u Banjaluci  rođen je Radosav-Ratko Božović, sociolog kulture, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Vremeplov: Henri VIII venčao se s prvom od šest žena

Engleski kralj Henri VIII venčao se na današnji dan 11. juna 1509. godine s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom. Kasnije, zbog odbijanja pape da poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

Vremeplov: Rođena Dženet Renkin

Američka  pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD rođena je na današnji dan 11. juna 1880. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

Vremeplov: Umro Meternih

Na današnji dan 11. juna 1859. godine umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

Vremeplov: Ubijen Milan Pantić

Novinar Milan Pantić ubijen je na današnji dan 11. juna 2001  u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Pantić je kao dopisnik Večernjih novosti objavio više tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Počinioci ovog ubistva nisu poznati.

Vremeplov: Umro Enriko Berlinguer

Italijanski političar Enriko Berlinguer, generalni sekretar Komunističke partije Italije (1972-84) umro je na današnji dan 11. juna 1984. Protagonist “evrokomunizma” i strategije “istorijskog kompromisa”, bio je 12 godina na čelu najveće komunističke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo da dovede komuniste na vlast u Italiji.

“Work and travel”: Studentima koji su uplatili putovanje oteli po 250 $

Kako se u prethodnih nekoliko meseci odlučivalo šta će biti sa uplaćenim aranžmanima za putovanja i letovanja, tako se ovih dana i mnogi studenti raspituju, ali i brinu šta će biti sa njihovim programima i novcem koji su uplatili za putovanje u Ameriku putem programa “Work and travel”. Milan Dolovac student je četvrte godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.  Prijavio se da ove godine ide na program Work and travel, međutim zbog situacije oko koronavirusa informacije o putovanju od strane agencije su mu do nedavno bile neizvesne, objašnjava Milan. “Mi dva i po meseca tražimo od njih informacije za program i naravno taj finansijski deo dok oni nama, pokušavaju da nas zatrpaju informacijama o svemu ostalom i šta je program i tako dalje, i šta sve to obuhvata, a ne žele da nam spomenu taj finansijski deo. Šta i kako će sve biti sprovedeno, ukoliko mi sad odustanemo od programa.”

Iz agencije smo dobili odgovore na pitanja putem imejla, u kom se navodi da – Ukoliko studenti ne žele da učestvuju ni ove ni sledeće godine agencija zadržava iznos od 250 dolara, koji je propisan ugovorom i pravilima programa i da taj iznos spada u nužne troškove agencije. Milan je uplatio 550 dolara troškova do sada. Četvrta je godina studija i sledeće godine ne može da putuje. Za ovu godinu mu je i poslodavac otkazao program, a on ne želi da rizikuje i hoće da odustane. Ne sviđa mu se ideja o kuponima i želi svoj novac. “Ja sam u toj situaciji da meni može da bude isplaćeno 250 dolara, odnosno da mi bude zadržano 250 dolara a ostala suma novca isplaćena u kuponima. Nije mi realno da agencija zadrži toliku količinu novca. Zato što agencija u Hrvatskoj zadržavaju mnogo manju sumu novca i zato što znam da nužni troškovi agencije nisu toliki. Mislim i korona je i nama i njima isto toliko uticala”, ističe Milan.

Iz agencije kažu da se izdaje kupon u iznosu od 200 do 450 dolara u zavisnosti u kom procesu je bio student, a ostatak celog novca se refundira. I kupon je moguće unovčiti. Kuponi su bili jedini način i rešenje zbog nastale situacije kako bi studenti na kraju dobili svoj novac nazad, a neki otišli na program. U toku našeg razgovora sa Milanom, stigao mu je imejl od agencije preko koje je prijavljen na program u kojem se spominju studenti koji nisu u mogućnosti da učestvuju u programu sledeće godine. “U narednih 7 dana dostavićemo vam još pogodnosti za studente koji ne mogu učestvovati na programu sledeće godine zbog statusa na fakultetu kao i još dodatne pogodnosti za kupone, detaljno i svakodnevno radimo na dodatnim opcijama”. U imejlu se navodi da se preostali iznos, koji se daje u kuponima može unovčiti, u junu 2022. godine. Za one studente koji još uvek nisu odustali, iz agencije kažu da im je potvrđeno da će studeti biti osigurani i za Kovid-19, ukoliko se eventualno zaraze u Americi. https://www.youtube.com/watch?v=NAjqJ9GzG4w&feature=emb_logo

Analiza: Srednjoškolci izraženo homofobični

Samo 24 odsto srednjoškolaca u Srbiji podržava LGBT prava, 31 odsto je umereno homofobično, dok je 44 odsto homofobično, što znači da srednjoškolci pokazuju izraženu homofobiju, navodi se u najnovijoj publikaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji o vrednosnim stavovima učenika i učenica srednjih škola. Analiza pod nazivom „Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji – Istraživanje 2019.“, autorke Marije Radoman sa Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, obuhvatila je rasprostranjenost vrednosti i stavova koji se odnose na rodne odnose, abortus, homofobiju, ekologiju, nacionalizam i stavove prema romskoj manjini kao i odnos prema prošlosti i ratovima devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Istraživanje je pokazalo da devojčice pokazuju tolerantnije stavove u odnosu na dečake kada je reč o LGBT pravima, kao i da su ispitanici iz Novog Pazara, dakle oni muslimanske veroispovesti, više homofobični od onih iz drugih gradova koji su obuhvaćeni istraživanjem – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. „Stavovi prema trans osobama pokazuju negativniji stav nego što je to odnos prema gejevima ili lezbejkama. Od ukupnog broja odgovora, 21 odsto srednjoškolaca podržava pravo na promenu pola trans osoba, dok je 60 odsto protiv, što ukazuje na značajno nerazumevanje trans iskustva“, piše u istraživanju.

Dodaje se da na srednjoškolci blago naginju ka nacionalizmu, pošto rezultati ankete pokazuju da ih 24 odsto ne podržava nacionalističke tvrdnje, 44 odsto su „umereni nacionalisti“, dok 32 odsto podržava nacionalističke tvrdnje. Što se tiče pitanja Kosova, srednjoškolci se u najvećem procentu (53 odsto) slažu sa stavom da Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije, naspram skoro 12 odsto koji smatraju da je Kosovo nezavisna država. „S obzirom da srednjoškolci iz ovog uzorka ne mogu imati sećanje na ratnu prošlost Srbije iz perioda devedesetih i nemaju jasan stav o tom periodu, izgleda da oni itekako imaju jasan stav o statusu Kosovu. Takođe, ovo pitanje je pored svih drugih pitanja izazvalo najviše komentara ispitanika i ispitanica u upitniku, što nam govori o angažovanosti oko nacionalnih pitanja koja su aktuelna, ali i o tome da mit o Kosovu i dalje ima jak simbolički značaj“, navodi se u istraživanju autorke Marije Radoman.

Na skali odnosa prema romskoj manjini, srednjoškolci pokazuju da od ukupnog broja 16 odsto ima ekstremne stavove prema Romima, umerene ima 40 odsto, a tolerantne 44 odsto. „Kada se pogledaju prosečne vrednosti na svim iskazima koji se odnose na ovu grupu pitanja i porede sa istim iskazima iz 2011. godine, vidi se da su stavovi danas tolerantniji i da možemo govoriti o smanjivanju stereotipa prema Romima. Tako se sa tvrdnjom da Romi treba da budu potpuno ravnopravni u društvu sada slaže 71 odsto ispitanika i ispitanica“, piše u analizi.

Jedno od pitanja na koje su srednjoškolci odgovarali glasi: Kako bi se osećao/la ako bi se neka od sledećih osoba ili porodica doselila u tvoje susedstvo, komšiluk? Rezultati pokazuju da su najprihvatljivije grupe studenata (72 odsto), zatim porodica iz Rusije (69 odsto) i porodica iz SAD (63 odsto) dok su najmanje prihvatljivi gej i lezbejski par (19 odsto srednjoškolaca ih želi u svom susedstvu, dok se 44 odsto izjasnilo protiv). Takođe, 29 odsto srednjoškolaca ne želi albansku porodicu sa Kosova u komšiluku, a sličan procenat se izjašnjava i protiv romske porodice (20 odsto) i migranata (26 odsto). Takođe, srednjoškolci nemaju jasan stav prema ratnoj prošlosti, pa tako 29 odsto njih smatra da su Srbi većinski odgovorni za zločine počinjene tokom ratova devedesetih, dok isto toliko tvrdi da Srbi uopšte nisu imali odgovornost za rat i zločine.

Mladi su za reciklažu

U istraživanju je postavljeno pitanje o tome da li ispitanici i članovi njihovog domaćinstva učestvuju u reciklaži (papira, stakla, plastike), a odgovori su da 20 odsto domaćinstava učestvuje, 26 odsto ne, dok se više od polovine – 53 odsto, izjasnilo da bi učestvovali kada bi za to postojali uslovi, kao npr. kontejneri za reciklažu.

Abortus je greh

„Došlo je do blagog opadanja patrijarhalnosti srednjoškolaca i oni danas, u odnosu na 2011. godinu, više naginju ka nepatrijarhalnoj vrednosnoj orijentaciji, skloniji su jednakosti u odnosima između muškaraca i žena, pa tu jednakost podržava 44 odsto srednjoškolaca. Međutim, ono što zabrinjava je prihvatanje stava da žene povremeno zaslužuju batine, što podržava osam odsto srednjoškolaca i u pitanju je rezultat koji je sličan kao i u istraživanju iz 2011. godine. Više od 45 odsto ispitanika smatra da je abortus greh, što ukazuje na uticaj religijskog diskursa“, piše u zaključcima istraživanja.

Kanada može ostati bez novih 170.000 imigranata u 2020.

Kanada se smatra jednom od “mlađih ” zemalja G7, delom zahvaljujući stalnom prilivu imigranata, smatra predstavnik Kraljevske banke Kanade (RBC) Endrju Agopsovic. Kanada bi ove godine mogla ostati bez 170.000 novih imigranata, što će biti još jedan udarac zemlji koja se oslanja na priliv novih ljudi koji bi pokrenuli sektor stanovanja i potrošnje. Kanadska populacija je prošle godine porasla za oko 580.000 ljudi (1,6 procenata), a imigranti su činili oko 80 odsto tog povećanja, prenosi “Fajnenšel post”. “Zapravo, gotovo dve trećine imigranata je u aktivnom radnom dobu između 25 i 54 godine. Zato je Kanada jedna od mlađih zemalja G7 “, kaže Agopsovic.

Odsustvo stranih studenata sa univerziteta takođe će oduzeti ekonomiji prihod od najmanje šest milijardi dolara i istovremeno dragoceni izvor buduće kvalifikovane radne snage, navodi ”Fajnenšel post”. Bez novih imigranata, Kanada će krenuti ka “fiskalnoj litici”, jer je cena za borbu protiv koronavirusa već dostigla 160 milijardi dolara, a Otava treba da stvori prihode da počne da otplaćuje rastući dug, dodaje taj list. Bendžamin Tal, ekonomista CIBC World Markets, takođe veruje da će imigracijski tok ove godine naglo pasti bez jasnog puta ka oporavku. Kanađani se, takođe, verovatno neće seliti u SAD zbog nedostatka mogućnosti i pada ekonomije, i u određenoj meri, rasnih nemira u toj državi”, rekao je Tal. Korona virus, kako dodaje, takođe radi na zamrzavanju odliva mozgova, “jer će se manje Kanađana preseliti u SAD tokom krize”.