Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: Odgovor na krizu –  Monitor  IPEC+ i Globalni plan generalnog sekretara UN

„Svi zajedno moramo osigurati da deca budu uključena
u sve mere odgovora na pandemiju  i oporavka od krize
 izazvane pandemijom, tako da nijedno dete ne bude isključeno.”
(Međuresorska radna grupa UN-a za nasilje nad decom)

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada  su fokusirani se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad.

COVID-19 je uvukao svet u  krizu, po obimu i razmeri, dosad bez presedana. Bez sumnje je obnavljanje globalnog zdravlja i dalje prvi prioritet, ali stroge mere koje su potrebne rezultiraju velikim ekonomskim i socijalnim šokovima. Kako se  karantini, fizičko distanciranje i druge mere izolacije za suzbijanje prenosa virusa nastavljaju, globalna ekonomija je pala u recesiju. Štetni efekti ove pandemije neće se distribuirati podjednako. Očekuje se da će najviše štete  biti u najsiromašnijim zemljama i u najsiromašnijim četvrtima, kao i onima u već nepovoljnim ili ranjivim situacijama, kao što su deca u dečijem radu i žrtve prinudnog rada i trgovine ljudima, posebno žene i devojke. Ove ranjive grupe su više pogođene šokovima prihoda zbog nedostatka pristupa socijalnoj zaštiti, uključujući zdravstveno osiguranje i naknade za slučaj nezaposlenosti.
Glavni međunarodni program ILO za eliminaciju dečijeg rada i prisilnog rada (IPEC+) u toku je u 62 zemlje, na koje sve utiče pandemija COVID-19. Program je razvio planove  i  strategije za kontinuitet aktivnosti  za ublažavanje rizika i p nastoji da dodeli dodatna sredstva za podršku naporima za praćenje uticaja COVID-19 na dečiji rad, prinudni rad i trgovinu ljudima, posebno u vezi sa zatvaranjem škola, obustavama poslovanja, nezaposlenosti, gubitkom sredstava za život u pogođenim zajednicama i nedostatkom sistema socijalne zaštite.
Iskustvo iz prethodnih kriznih situacija, poput epidemije ebole 2014. godine, pokazalo je da ovi faktori igraju posebno snažnu ulogu u povećanju rizika za dečiji rad i prinudni rad.
U skladu sa političkim okvirom ILO-a za reagovanje na krizu COVID-19, politikama reakcija zemalja i ILO Monitorom: COVID-19 i svet rada, ova kratka beleška pruža početni okvir za odgovor IPEC+ na krizu. Usluga koju pruža IPEC+ biće deo holističkog odgovora ILO-a za ublažavanje uticaja COVID-19 i za bolju obnovu nakon krize. Odgovor IPEC+ nalazi se pod 3. stubom „Zaštita radnika na radnom mestu“ političkog okvira ILO-a za odgovor na krizu COVID-19. Delovanje  se takođe zasniva na Globalnom planu humanitarnog reagovanja generalnog sekretara UN i Pravilnikom UN-a o uticaju COVID-19 na decu.
Konačno, 2021. godina će biti Međunarodna godina UN-a za eliminaciju dečijeg rada, što će biti idealna prilika da se pojačaju napori na postizanju cilja SDG 8.7 za okončanje svih oblika dečijeg rada do 2025. godine.

Ne dečijem radu. Deci je mesto u školi!
Zaštitimo decu od dečijeg rada,  sada, više nego ikada!
Pridruži se!

Novi Sad, 12.06.2020.god.

prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik

[1] Brošuru možete preuzeti sa našeg sajta