Svetski dan borbe protiv dečijeg rada u svetlu uticaja pandemije na dečiji i prisilni  rad

„Eksploatacija u detinjstvu je zlo … nepodnošljivo za ljudsko srce“.
Ozbiljan rad u socijalnom zakonodavstvu uvek počinje sa zaštitom dece“.
(Albert Tomas, prvi direktor ILO)

„Svi zajedno moramo osigurati da deca budu uključena
u sve mere odgovora na pandemiju  i oporavka od krize
 izazvane pandemijom, tako da nijedno dete ne bude isključeno.”
(Međuresorska radna grupa UN-a za nasilje nad decom)

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada usredsrediće se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad.

Ako uz osnovne uzroke dečijeg i prinudnog rada uzmemo u obzir i  novo, krizom proizvedeno, siromaštvo, ograničen pristup dostojanstvenim mogućnostima rada za one u zakonskom radnom dobu, socijalnu marginalizaciju, diskriminaciju, nedostatak univerzalnog kvalitetnog obrazovanja, povećanje neformalne ekonomije i slab socijalni dijalog,  povećava  se i  verovatnost da će se stanje dečijeg rada pogoršati.

Ekonomska i socijalna kriza pogodiće posebno teško  decu. Procena je  da bi  42-66 miliona dece moglo, samo ove godine, da  padne u ekstremno siromaštvo kao rezultat krize, uvećavajući za tu cifru brojku od  386 miliona dece koja su  već nalazila u ekstremnom siromaštvu  2019. godini .  Veliki globalni poremećaji u obrazovanju prouzrokovani merama izolacije i nedostatkom rešenja za učenje na daljinu u mnogim zemljama mogli bi povećati obim dečijeg rada.

Domaćinstva mogu i sama podsticati dečji rad  kako bi se lakše  nosili sa gubitkom posla i zdravstvenim šokovima povezanih sa COVID-19, posebno ako deca nisu u obrazovnom sistemu.  Deca iz marginalizovanih manjinskih grupa, deca sa invaliditetom, deca ulice i deca beskućnici,  deca iz domaćinstava sa samohranim roditeljem ili bez oba roditelja, deca migranti, izbeglice, interno raseljena  ili iz područja pogođenih ratnim sukobima ili prirodnim katastrofama, podložnijia su dečijem radu i posebno su izložena rizicima u aktuelnoj krizi.

Ne dečijem radu. Deci je mesto u školi!
Zaštitimo decu od dečijeg rada,  sada,više nego ikada!
Pridruži se!

(→Saopštenja)

Šabac i okolina: Nastavljena funkcionerska kampanja popečitelja prosveštenija

Otvoren novi blok Doma učenika pri Poljoprivrednoj školi u Šapcu. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević otvorio je u sredu novi blok Doma učenika u sklopu Poljoprivredne škole u Šapcu. Izgradnjom novog objekta za smeštaj učenika povećan je broj mesta u tom domu koji će sada moći da primi više od 100 đaka. Nakon obilaska škole Šarčević je prisustvovao i sastanku direktora obrazovnih ustanova u tom gradu na kome je bilo reči o planovima za novu školsku godinu. Oko 670 direktora ovog leta imaće obuku za licence, najavio je ministar i dodao da će se reforme nastaviti u svim segmentima obrazovanja. Kako je naveo, nema reforme bez digitalnih učionica i biće nastavljeno njihovo opremanje. Potrebno je da idemo u istom pravcu i dalje kada je digitalizacija u pitanju i tu nema stajanja, dodao je Šarčević.

On je prethodno posetio i Osnovnu školu „Majur“ u Majuru, kraj Šapca u koju je uloženo više od 213 miliona dinara. Ministar je ocenio da se u tu školu nije dugo ulagalo. Opravdana su sredstva koja se ulažu u školu, jer se godinama nije ulagalo. Svako dete treba da ima iste uslove za obrazovanje i vaspitanje. Verujemo da će od septembra škola ući u projekat obogaćenog jednosmenskog rada, kazao je Šarčević. Sredstva za kompletnu rekonstrukciju, nadogradnju dela škole, kao i za izgradnju fiskulturne sale obezbedila je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.

Ministar je obišao i Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Šapcu, koja je  Odlukom Vlade prošle godine postala sastavni deo Akademije strukovnih studija Šabac. Na Akademiji se školuje oko 1.600 studenata na  16 studijskih programa. Ministar je rekao da se strpljivo radi na reformi strukovnog obrazovanja i formiranju akademija. On je ocenio da je ova Akademija dobar primer koji bi trebalo da slede i ostale ustanove ovog tipa. Kvalitet ove ustanove ogleda se u kvalitetnom kadru, ponudi kvalitetnih studijskih programa i broju studenata, naveo je on.

Šarčević je najavio da će biti nastavljena ulaganja u infrastrukturu u svim oblastima obrazovanja.

Projektno učenje i škola za 21. Vek

Priličnu pažnju ovih dana privukla je knjiga pod nazivom „Projektno učenje – Diferencirana nastava za XXI vek“, koju je, u okviru biblioteke „Didakta“, nedavno objavio beogradski „Clio“, u suizdavaštvu sa „Fakultetom pedagoških nauka“ iz Jagodine, u prevodu Jelene Petrović. Opredeljenje izdavača da prevede i objavi delo Vilijama Bendera, autora koji je karijeru započeo kao osnovnoškolski nastavnik a nastavio kao univerzitetski profesor i međunarodni konsultant iz oblasti primene diferenciranih pristupa nastavi, više je nego dobrodošlo jer nastavnicima i profesorima ovakva knjiga nedostaje.

Za razliku od velikog broja zemalja, naročito evropskih, u srpskim školama je ovaj model nastave počeo značajnije da se primenjuje tek pre dve godine. Ovakvo stanje odrazilo se i na činjenicu da se u Srbiji javlja nedostatak adekvatne literature koja se bavi projektnom nastavom. Osim nekolicine pretežno istraživačkih studija, gotovo i da ne postoje kvalitetni priručnici koji bi učiteljima i nastavnicima poslužili kao pomoć i podrška za novi način rada.

Kako sam autor ističe u uvodu, prevashodna namena knjige i jeste da nastavnicima osnovnih i srednjih škola pruži praktične savete za primenu projektnog učenja u nastavi 21. veka koja se zasniva na diferenciranim pristupima i novim tehnologijama.

Središnji deo teksta je strukturisan u šest poglavlja koja razmatraju centralne teme projektne nastave: „Motivisanje učenika projektnom nastavom“, „Projektno učenje u školi“, „Osmišljavanje nastavnih projekata“, „Tehnologija u projektnoj nastavi“, „Pedagoški pristupi projektnoj nastavi“ i „Ocenjivanje u projektnom učenju“. Iako je savremena nastavna tehnologija postala važan faktor u projektnom učenju, autor u pored ostalog pokazuje kako je moguće realizovati kvalitetno projektno učenje i bez tehnoloških naprednih pomagala. Kao važna premisa od koje se mora poći prilikom odabira aktivnosti učenika i nastavnika navodi se razumevanje i uvažavanje njihovih uloga. Nastavnik se ne doživljava kao predavač, već kao moderator koji pruža pomoć i podršku učenicima da nauče kako da upravljaju procesom učenja, kako da planiraju i organizuju vreme za učenje, kako da uče zajedno sa drugima i slično.

U poslednjem poglavlju govori se o ocenjivanju, aktivnosti kojom se zaokružuje proces projektnog učenja, i koja za većinu nastavnika predstavlja jednu od najneuralgičnijih tačaka. Kako sam autor kaže, problem uglavnom nastaje kad se nastavnici, naviknuti na tradicionalne forme ispitivanja i vrednovanja postignuća učenika, suoče sa potrebom da procene proces i rezultate projektnog učenja. U obrazovnim sistemima kao što je ovdašnji, u kojima projektna nastava nema dugu tradiciju i još uvek predstavlja novinu, a u određenoj meri i nepoznanicu, postoji opravdana bojazan da je učitelji i nastavnici dožive kao još jedno nepotrebno opterećenje i njenu realizaciju pretvore u mehaničku aktivnost. Navedena situacija je zaista moguća posebno ako se uzme u obzir dejstvo različitih nepovoljnih faktora kao što su: relativno slaba i neadekvatna obuka za primenu projektne nastave, nedostatak neophodnih resursa, nedovoljna motivacija i sl.

Bender se u svojoj knjizi fokusirao na detaljno opisivanje odvijanja projektnog učenja. Pored obilja informacija o tome kako projektna nastava funkcioniše, koje su etape u radu na projektima, kako se ocenjuje i sl, svaka teorijska postavka potkrepljena je rezultatima relevantnih naučnih istraživanja ali i mnogobrojnim primerima projekata koji su zaista sprovedeni u školama. Ono što Benderovu knjigu izdvaja od ostalih koje se bave sličnom problematikom je sagledavanje projektnog učenja kroz prizmu međusobne uslovljenosti i povezanosti sa još dva bitna koncepta – diferencijacijom u nastavi i primenom savremenih tehnologija. Na taj način se učitelji i nastavnici podstiču da kritički promišljaju i unapređuju sopstvenu praksu i kreiraju rešenja uvažavajući složene zahteve koje postavlja obrazovanje za 21. vek.

Knjiga „Projektno učenje – Diferencirana nastava za XXI vek“ ne daje univerzalne recepte, rešenja i odgovore na sva pitanja koja se mogu pojaviti tokom primene projektne nastave, ali zasigurno omogućava učiteljima, nastavnicima, školskim pedagozima i psiholozima, prosvetnim savetnicima, studentima nastavničkih fakulteta i svima ostalima koji se bave obrazovanjem, da projektnu nastavu dožive kao priliku za stvaranje podsticajnije sredine za učenje.

Apatin: Tehnička škola sa domom jedini centar za brodostruku

Tehnička škola sa domom učenika u Apatinu postaje jedini školski centar za školovanje brodostruke u našoj zemlji. Nakon decenijske pauze, od nove školske godine 2020/2021 upisuju novo odeljenje – brodomonter. Podršku za praksu učenika imaju u “Brodogradilištu Apatin”, u kojem trenutno rade remonte plovnih objekata iz Bugarske, Nemačke i Austrije sa akcentom na novogradnju. Zanimanja metalske struke brzo nalaze posao, ističu u Tehničkoj školi sa domom učenika i dodaju da su na tržištu rada izuzetno traženi zavarivači, brodomonteri i varioci. Pored brodomontera, u isto odeljenje biće upisani i zavarivači, koji su takođe neophodni srpskim brodogradilištima i drugim sektorima metalske i mašinske industrije.

Brodogradnja je prioritet uz remonte plovnih objekata od civilnog do vojnog programa, a srednjoškolcima su vrata otvorena za praksu, kažu za RTV u “Brodogradilištu Apatin”. Upravo zbog toga što je rečno brodogradilište na putu poslovnog zamajca, u Tehničkoj školi sa domom učenika su nakon dvanaest godina vratili obrazovni smer – brodomonter. “Ponovo se pojavila potreba za školovanje kadrova brodostruke zato što su naša brodogradilišta počela da se revitalizuju i rade. U celoj Srbiji niko ne školuje ovaj kadar sem naše škole. Naša škola je jedina koja će školovati decu za brodomontere. Nadamo se da ćemo to proširiti u narednom periodu i da ćemo školovati različite struke vezane za izgradnju brodova od brodotehničara do mehaničara, brodocevara i dr. Učenici će praksu obavljati ne samo u lokalnom brodogradilištu, u Apatinu, već i u Kladovu, Sremskoj Mitrovici ili Bečeju. Brodogradilišta su to prihvatila i podržala su nas u tome, a nadam se da će roditelji i učenici shvatiti da je to jedno veoma perspektivno zanimanje”, kaže Petar Popović, direktor Tehničke škole sa domom učenika u Apatinu.

“Učenici će moći ovde obavljati praksu za godinu dana, ali nadamo se, u zavisnosti od kretanja situacije na tržištu, da ćemo obezbediti dovoljno posla da oni mogu da uče i da vide kako se radi u brodogradnji”, ističe Mladen Manojlović, direktor Brodogradilišta Apatin. Apatinsko brodogradilište ima najveće kapacitete u srpskoj brodogradnji i jedinstveni sinhro lift. “Raspolažemo sa šest hala, u koje može stati šest brodova dužine od 80 metara i istovremeno da se grade ili da se remontuju i što je najbitnije svi radovi se izvode ispod krova, a ostala brodogradilšta ne poseduju takve kapacitete i mogućnosti da mogu biti konkurentni nama. Plus imamo sinhro lift, što je naša najveća prednost, uz pomoć kojeg možemo brzo i efikasno da izvlačimo objekte. Takođe, naša lokacija je na Dunavu idealna, jer se nalazimo na samoj sredini toka Dunava i plovnog puta na 1401 kilometru”, objašnjava Manojlović. Kapacitet brodogradilišta je četiri novogradnje rečnih samohotki od 110 metara dužine i preko 30 remontovanih objekata godišnje. Za učenike je predviđena praksa, a ukoliko brodogradilište bude radilo planiranim kapacitetima i posao nakon završene srednje škole.

Radovanu Vlahoviću nagrada Sunčani sat

Radovan Vlahović dobitnik je nagrade “Sunčani sat” za književno delo i podsticaj literarnog stvaralaštva mladih jubilarnog desetog Festivala poezije mladih pesnika “Mašta i snovi” u organizaciji Centra za kulturu “Sirmijumart” iz Sremske Mitrovice. Žiri za dodelu nagrada radio je u sastavu: Nedeljko Terzić, predsednik, Slađana Milenković i Jasna Kalauzović. Prema saopštenju organizatora, dobitnici nagrade “Sunčani sat” pored Vlahovića su i Jolanka Kovač (Zrenjanin), školski bibliotekar, pisac knjiga i udžbenika, i Dragiša V. Jošić (Beograd) magistar bibliotekarstva, programer kulture čitanja, pisanja i govora za decu. Kao strani pisac nagrađen je Ištvan Z. Nemet (Slovačka), pisac poezije, dramskih tekstova i bajki za decu.

Radovan Vlahović, pisac, izdavač i kulturni radnik, osnivač i direktor BKC-a, autor je nekoliko knjiga priča za decu i mlade i osnivač književne manifestacije “Proleće Sime Cucića”.

Manifestacija je posvećena liku i delu Sime Cucića (1905, Novo Miloševo – 1988, Zrenjanin), rodonačelniku književne kritike književnosti za decu, u okviru koje se već 12 godina afirmiše pre svega kritičko sagledavanje, ali i stvaralaštvo, u oblasti književnosti za najmlađe.

Nagradu “Sima Cucić”” dobili su Ljubivoje Ršumović, Raša Popov, Timoti Džon Bajford, Pero Zubac, Gordana Maletić… Festival će biti održan 30. juna u Galeriji “Lazar Vozarević” u Sremskoj Mitrovici. U okviru festivala biće dodeljene i brojne nagrade za decu – stvaraoce poezije, na osnovu konkursa. Na konkurs je stiglo 311 radova iz 13 zemalja, iz: Grčke, Malte, Italije, Francuske, Makedonije, Hrvatske, Federacije BiH – Republike Srpske, Rumunije, Crne Gore i Srbije. Nagrade za decu dodeljuju se za mlađi, srednji i stariji uzrast, za najlepšu ljubavnu pesmu, za najhumaniju pesmu, za najslikovitiju pesmu, za najlepšu rodoljubivu pesmu. Biće dodeljena i priznanja i pohvale učenicima i školama. U saopštenju organizatora stoji da “ovim skromnijim festivalom, u odnosu na ranije održane, želimo da se u vremenima Kovida pokažemo kao pesnici pobednici”.

Povelje MS slavističkom centru, Bećkoviću i prof. Stijović

Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture za 2019. godinu pripala je Međunarodnom slavističkom centru, akademiku Matiji Bećkoviću i prof. dr Radi Stijović. Žiri je odlučio i da Povelja posthumno pripadne prof. dr Živojinu Stanojčiću za ukupan doprinos izučavanju srpskog standardnog jezika i njegovih stilskih funkcija. Žiri je radio u sastavu prof. dr Veljko Brborić, dr Miodrag Maticki, akademik Slobodan Remetić, prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Sreto Tanasić. Međunarodnom slavističkom centru Povelja je pripala za poluvekovni doprinos negovanju srpskog jezika i popularizaciju srpske jezičke kulture u svetskoj slavistici. Akademiku Matiji Bećković dodeljena je za negovanje srpskog jezika i njegovih moćnih poetskih funkcija, dok je prof. dr Radi Stijović pripala za negovanje i popularizaciju srpske jezičke kulture. https://www.youtube.com/watch?v=7MRPil6JERo&feature=emb_logo

Najbolji student Ekonomskog: Život neobičniji od imena

Stara Jugoslavija, ona Titova, koja danas postoji samo u novinarskim stupcima i fragmentima sećanja, nekada je bila pravi El Dorado za studente sa Bliskog istoka, sa Zagrebom, Sarajevom i Beogradom kao glavnim odredištima svim onim tinejdžerima željnim stručnog znanja i usavršavanja van rodnih država. Upravo iz jedne takve životne odluke, osamdesetih godina u Beogradu, rodila se ljubav između Sirijke Sarab i Palestinca Salama, studentkinje arhitekture i studenta Elektrotehničkog fakulteta. Da nije bilo njihovog slučajnog susreta, danas ne bismo verovatno pričali sa najboljim studentom prve godine Ekonomskog fakulteta, Hanija Odeha, junaka ove neobične priče.

Hanijev indeks je pun desetki iz prve godine, svi su položeni na vreme i u roku, a tu su i one iz prvog ispitnog roka u drugoj godini. Naravno, sa svim desetkama, takođe. Kao najmlađe i treće dete bračnog para Odeh, Hani je pravi reprezent odgovornog mladića, kojim se mogu ponositi kako Srbija, tako i njegova domovina, Sirija. Nasmejan, markantan i elokventan, Hani nam je pričao o svojim korenima, o studiranju, o tome kako su njega, njegovu sestru Lejlu i brata Sarija prihvatili drugari iz Beograda i Aranđelovca, pa i o tome šta je ključ uspešnog studiranja. – Mama i tata, još kao mladi su svako iz svojih zemalja došli u Srbiju. Želeli su da zbog dešavanja u Palestini i Siriji potraže bolji život ovde. Kako su oba fakulteta u istoj zgradi, počeli su da se druže, venčali su se, a onda smo došli nas troje. Sestra i ja smo rođeni ovde u Beogradu, na Savskom vencu, dok je brat rođen na tlu Sirije, ali se porodica ubrzo nakon toga vratila ovde. Nikada nisam osetio predrasude, čuo loše komentare, sredina je bila idealna za odrastanje. Zadovoljan sam Srbijom u tom pogledu. Bilo je jako prijatno, društvo mi je bilo fenomenalno i super su me svi primili – započeo je Hani svoju životnu priču.

Zbog želje da ne zaborave jezik i poreklo, sve troje su prošli kroz Arapsku školu, da bi na neki način održali vezu sa kulturnom baštinom svoje matice.

Odrastao u Beogradu i u Aranđelovcu, ali neguje tradiciju i kulturu svog naroda – Jednostavno nisu želeli da zaboravimo naše korene. Od malih nogu smo učili dva jezika, u kući se pričao arapski, napolju sa drugarima srpski. U početku sam ponekada mešao, ali kasnije to nije predstavljao problem. Drago mi je što sam ga učio i što sam naučio dosta o našoj kulturi, ali arapski je definitivno teži od srpskog za učenje, treba mi uvek neko podsećanje, ne znam ga toliko savršeno – otkriva nam on. Tokom odrastanja je živeo na relaciji Beograd – Aranđelovac, a porodica je gledala da bude u kontaktu sa rođacima u Siriji i Palestini. Ipak, zbog migrantske krize u domovini svoje majke nije bio deset godina.

Otkriva nam i da zbog svog izgleda nikada nije imao neprijatnosti. – Zbog čitave situacije u Siriji, nisam bio tamo od 2010. godine. U kontaktu smo s majčinom rodbinom, onima koji nisu otišli za Nemačku ili neku drugu zapadnu zemlju, ali većina njih i dalje žive u Salemiji, iako je situacija veoma loša, prodavnice ne rade, nemaju struju, zgrade su uništene, a i pored svega toga, oni se bore za svoja prava i ne žele da napuste svoje ognjište. Zavidim im na hrabrosti i volji. Sa druge strane, ja u Srbiji nikada nisam imao problema zbog svog porekla. Ako me neko i pita, objasnim da živim u Srbiji od malih nogu i da sam student – kaže nam Hani, dodajući da uvek gleda da migrantima u Beogradu da neku informaciju koja im je potrebna i koja ih u tom trenutku zanima.

Hani tokom odrastanja u Srbiji nikada nije imao problema zbog svog porekla. Naprotiv, kaže da su ga svuda lepo i rado prihvatali, kao da je Srbin. Na turobnim temama se nismo dugo zadržali, više nas je zanimalo ono zbog čega smo i došli – njegov indeks pun desetki. – Pre svega, otac je imao velikog uticaja na mene. Naime, imamo porodičnu firmu za preradu i voća i proizvodnju slatkiša, jedan deo je u Aranđelovcu, a sedište je u Beogradu. Nekako mi je bilo logično da upišem Ekonomski fakultet, jer sam želeo da se na prvom mestu uključim, a nakon toga i nastavim porodičan posao. Upisao sam smer za trgovinski menadžment i marketing, jer me to baš zanima i pronašao sam se u tome. Zadovoljan sam kako mi ide, znao sam da me čeka dosta sam posvećen tome. Od početka sam radio predano i posvećeno, podredio sam sve tome, uredno učim. Nije lako, ali sve je kako sam zamišljao. Eto, sad sam na drugoj godini, prvu sam dao sa svim desetkama u roku, a i u drugoj godini desetke nisu izostale u prvom semestru. Kad kažem ljudima, često su u neverici, pitaju kako sam uspeo, i jedino što mogu da im kažem jeste da je ključ u posvećenosti i u upornosti – odaje nam Hani tajnu svog uspeha, dodajući da nad knjigom prosečno na dnevnom nivou provede tri do četiri sata.  Indeks satkan od desetki. A u taj uspeh je utkano dosta rada i požrtvovanja. Naime, da bi mogao kompletno da se posveti studijama, prestao je da se profesionalno bavi fudbalom koji je trenirao. Ipak, kako kaže, sve to nadoknađuje teretanom, plivanjem i trčanjem, a zbog organizovanosti, ima vremena i za prijatelje i izlaske. Takođe, otkrio nam je da obožava sarme, kao i da je navijač fudbalskog kluba Crvena Zvezda.

Hani i novinar Blica u razgovoru o sarmi i Crrvenoj Zvezdi, ali i o planovima za budućnost. Što se tiče budućnosti, sebe vidi u očevoj firmi i to, kako kaže kroz smeh, prvo na poziciji zamenika direktora, a onda jednoga dana i kao direktora. – Vidim se u očevoj firmi, to je i njegova zamisao, želi me pored sebe. Svi smo na neki način upućeni u firmu, a ja sam najbliži tome. Ideja mi je da uvedem neke inovacije, da se malo proširimo, ali dobro, sve u svoje vreme, polako. Za sada da nastavim sa dobrim učenjem i desetkama do kraja – otkriva nam on.

Tačno u pravo vreme, baš kada smo završili intervju sa Hanijem, po njega je došla i njegova koleginica Jelena Mileusnić.  U ovoj slušaonici Hani stiče znanje za svoju buduću karijeru. – Hani i ja smo bili zajedno u grupi na prvom i drugom semestru, tako smo se i upoznali. Nije se puno isticao, uvek je bio ćutljiv, ali kada smo spremali ispite, uvek je bio tu da pomogne. Sad smo imali jedan teži ispit, i slala sam mu poruke u dva sata ujutru da mi prenese iskustvo, da mi pomogne i bio je tu. Uvek je tu da pripomogne, da slika, jednom prilikom mi je poslao čak 50 stranica statistike – ispričala nam je Jelena.

Povećan broj studenata sa respiratornim infekcijama

Na Studentskoj poliklinici u Beogradu poslednjih dana povećan je broj studenata koji su se javili lekarima zbog simptoma respiratornih infekcija, kažu u ovoj ustanovi i navode da je takva situacija neuobičajena u ovo vreme godine. Epidemilog Mila Paunić kaže za Tanjug da se dnevno javi između šest i 10 studenata sa simptomima respiratornih infekcija, od čega se u proseku jedan ili dvoje dnevno pošalje na dodatno testiranje na Covid 19. “Sve nam to ukazuje na sumnju da neko od njih može biti zaražen, ali budući da nemamo uslove za testiranje na korona virus, lekari iz naše respiratorne ambulante ih, ukoliko se radi o težoj kliničkoj slici, šalju dalje na testiranje, kako bi se utvrdilo da li je prisutna ova infekcija”, kaže dr Paunić. Ona savetuje studentima, kao i svim građanima, da se pridržavaju epidemioloških mera i preporuka, nose maske i poštuju pravila fizičke distance, jer je očigledno virus kovid-19 dalje prisutan.

U Studentskom domu “Karaburma” pet zaraženih

U Studentskom domu “Karaburma” kod još dva studenta potvrđen je virus korona, čime je broj zaraženih povećan na pet, objasnili su u sredu  iz Ustanove Studentski centar “Beograd”. Dvoje novozaraženih studenata će u toku dana biti prebačeni u odgovarajuće zdravstvene ustanove, još dvoje će ostati u izolaciji do ponedeljka, kada im ističe period od 14 dana nakon kontakta sa zaraženim studentima, navedeno je u saopštenju. Svi ostali kod kojih je i drugi test bio negativan, biće vraćeni u Studentski dom “Karaburma”, prema preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Studenti koji su bili u kontaktu sa zaraženim stanarima iz doma “Karaburma” bili su izolovani u posebnim smeštajnim jedinicama Ustanove Studentski centar “Beograd”. Imali su zasebna kupatila i hrana im se dopremala do soba kako ne bi postojala mogućnost dolaženja u kontakt sa ostalim stanarima domova, navedeno je u saopštenju. Svi izolovani kontakti su bili bez simptoma, imali su negativan prvi test na Covid-19, ali je kod dvoje studenata drugi test ipak bio pozitivan, navedeno je u saopštenju. Prostor u kom su studenti boravili tokom izolacije će biti u potpunosti dezinfikovan.

Ustanova Studentski centar “Beograd” se od početka epidemije pridržava svih propisanih mera i preporuka Kriznog štaba, Instituta za javno zdravlje Srbije, Ministarstva zdravlja i resornog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, navedeno je u saopštenju. Tokom dva meseca, koliko studenti nisu bili u domovima, svi njihovi objekti su kako navode, svakodnevno higijenski održavani i više puta detaljno dezinfikovani.

Povratak u domove bio je omogućen samo studentima za koje su nam fakulteti ili visoke strukovne škole dostavili potvrde ili spiskove o postojanju ispitnih i nastavnih obaveza na matičnim visokoškolskim ustanovama (polaganje ispita, nadoknada praktičnih ili laboratorijskih vežbi i sl.) Pred povratak studenata, kako tvrde, obezbedili su dovoljne količine zaštitne opreme (maske i rukavice), postavili dezinfekcione barijere na svim ulazima, kao i sredstva za dezinfekciju ruku na bazi 70 odsto alkohola. Na ulazima u objekte postoje beskontaktni toplomeri za preventivno merenje temperature. Zabranjene su posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama.

Kako navode iz te ustanove, na svim vidnim mestima postavili su plakate kojima podsećaju studente da vode računa o ličnoj i higijeni svog radnog i životnog prostora, kao i da se pridržavaju svih propisanih mera zaštite u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti Covid-19 (da izbegavaju bliske kontakte, da poštuju fizičku distancu, da redovno peru i dezinfikuju ruke, da koriste dezinfekcione barijere za obuću, da nose maske na ispravan način, da prostor u kom borave čiste, dezinfikuju i redovno provetravaju, da ne koriste veštačku klimatizaciju i, pre svega, da prate svoje zdravstveno stanje).

U slučaju sumnje na bilo koji od simptoma korona virusa studenti treba da se jave lekarima respiratorne ambulante Studentske poliklinike (Prote Mateje 29). Dežurni lekari Studentske poliklinike su dostupni 24 sata dnevno na broju telefona 063/359-284. Ustanova Studentski centar “Beograd” će nastaviti da prati i sprovodi sve propisane mere zaštite, preporuke i instrukcije nadležnih organa, navedeno je u saopštenju.

Vremeplov: Rođen Milovan Đilas

Milovan Đilas, političar i publicista, disident rođen je na današnji dan 12. juna 1911.  godine. Od 1937. do 1954. bio je član najužeg rukovodstva KPJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, posle rata i predsednik Skupštine Jugoslavije. Odlukom Plenuma CK KPJ u januaru 1954. posle članaka objavljenih u “Borbi” označen je kao “revizionista” i smenjen sa svih funkcija. Ocenjeno je da je u spornim tekstovima ispoljio stavove “koji sadrže tendenciju likvidiranja Komunističke partije kao idejno-politički vodeće klasne političke organizacije” i da se “približava pozicijama građanskog liberalizma”. Njegovo najpoznatije delo: “Nova klasa” imalo je ogromne tiraže u zapadnim zemljama u periodu bipolarne podele sveta.

Vremeplov: Rođena Ana Frank

Na  današnji dan 12. juna 1929. godine rođena je Ana Frank, autor dnevnika o stradanju Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovištu. Ubijena je u martu 1945. u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac. 

Vremeplov: Verbić pozvao Miću Megtrenda da podnese ostavku

Ministar prosvete i nauke Srbije Srđan Verbić pozvao je na današnji dan 12. juna 2014. godine vlasnik i rektora Megatrend univerziteta „prof.dr“ Miću Jovanovića da podnese ostavku pošto nije pronađen njegov doktorat na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Iako se Mića „kitio“  i drugim (slovenačkim) doktoratom ni taj nije potvrđen, jer na fakultetu na kom je navodno doktorirao od toga „ni traga ni glasa“.

Naravno, ostavka se nije desila. Uslediće novi skandali oko „prodaje“ Megatrenda, lažnih diploma, lažnih doktorata, poziva na iseljavanje iz zemlje, autorske emisije N1 koje su razotkrile sjaj i očaj Mićine kvaziobrazovne imperije …, ali sve te afere Mića Megatrend i dalje uspešno preživljava i ne samo zbog veza sa visokopozicioniranim državnim fiunkcionerima (potpredednicima vlade, ministrima, državnim sekretarima, …, od kojih su neki i profesori na Megatrendu, pa tako direktno sudeluju u trgovini diplomama), već i zbog maltene legalizovane korupcije u društvu.

Vremeplov: Premijer Moldavije podneo ostavku zbog sporne diplome

Na današnji dan 12. juna 2015. godine premijer Moldavije Ćiril Gaburuči podneo je ostavku na funkciju zbog sporne autentičnosti njegove visokoškolske i univerzitetske diplome. Ovaj biznismen je na mestu premijera bio od februara.

Vremeplov: Mađarsko-srpski rat 1848. godine

Mađarska vojska napala je na današnji dan 12. juna 1848. godine Sremske Karlovce, sedište Srba u Ugarskoj, gde je u maju 1848. Skupština Srba zatražila autonomiju Srpske Vojvodine (Banat, Bačka, Baranja i Srem). Napad je uspešno odbijen, a smatra se početkom mađarsko-srpskog rata 1848. godine.

Vremeplov: Mađari sa Petrovaradina gotovo uništili Novi Sad

Na  današnji dan 12. juna 1849. godine Mađari su topovima sa Petrovaradina skoro potpuno uništili Novi Sad braneći se od napada vojske austrijskog generala barona Josip Jelačića, koji je kao austrijski oficir imao naređenje da uguši mađarsku revoluciju. Jelačić (kasnije ban hrvatsko-slavonski), gušeći Mađarsku revoluciju za račun Beča, umarširao je u Novi Sad i napao Mađare na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Beograd/Zvezdara: Ubo u srce dečaka (17), lekari mu se bore za život

Jedna osoba napadnuta je u sredu oštrim predmetom na Zvezdari, a osumnjičeni je priveden, rečeno je Tanjugu u MUP-u. Kako navode, do napada je došlo oko 17 časova, a povređena osoba je prevezena u KBC Zvezdara. Novosti prenose da je teško ranjen 17-ogodišnji dečak I.I. i da se lekari bore za njegov život. Njega je, kako navodi list, ubo u srce oštrim predmetom nepoznati muškarac.

Dozvolili da usvoje dete ga oduzeli!

Premijerka Ana Brnabić pozvala je u sredu  usvojitelje trogodišnjeg deteta da joj ostave kontakt, nakon objave da im je Centar za socijalni rad u Subotici oduzeo tek usvojeno dete, jer supruga (52) ima više godina od dozvoljene granice. “Poštovani, molim Vas, ostavite mi Vaš kontakt u DM da Vas pozovem”, objavila je premijerka na svom Tviter nalogu.

Bora Savić, suprug i usvojitelj deteta, objavio je sinoć na svom Tviter nalogu da je juče Centru za socijalni rad u Subotici morao da vrati tek usvojenu ćerku zbog proceduralne greške koju su napravili radnici centra. U zakonu o usvajanju stoji da maksimalna starosna granica između usvojitelja i usvojenika ne sme da pređe 45 godina, a kako kaže, njegova supruga se u tu granicu ne uklapa, dok su njegove godine u redu. “Tumačenje centra je bilo da je to dovoljno i da ne mora da se ide na odobrenje ministra koje se u tim slučajevima daje. Tako da je L. u našu kuću došla u oktobru na period prilagođavanja. Za tih šest meseci mi smo uspeli da formiramo porodicu, nije bilo lako, ali smo uspeli”, naveo je Savić, napominjući da je konačno usvojenje realizovano 15. maja, kada su postali zakoniti roditelji devojčice.

Međutim, posle čina usvojenja Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja je proveravalo predmet i uočilo ove proceduralne greške, te naložilo da se predmet ispita, dok Savić i njegova supruga, kako je napisao, o tome nisu ništa znali. “Juče su pozvali iz Centra i rekli da su dobili nalog da dođu po dete i da imaju rešenje o tome čudeći se kako to nama nije dostavljeno. Danas smo ceo dan pregovarali i na kraju popustili pod pritiscima jer nismo želeli da nam policija otima dete”, naveo je Savić.

Dodao je da advokat porodice smatra da je to rešenje nezakonito jer usvajanje može da se poništi jedino tužbom, a ne nekim rešenjem, koje porodica nije ni dobila. “Ko vodi računa o interesu deteta ako se ono posle osam meseci odvaja od nas i vraća u hraniteljsku porodicu, sa realnom opasnošću da se nama ne vrati nikad. Sve zbog toga što neko nije uradio svoj posao kako treba i zatražio potpis ministra kada je trebalo. Ovo se neće završiti ovako”, naveo je Savić.

Postupak protiv subotičkog Centra za socijalni rad

Zaštitnik građana saopštio je 10. juna da je pokrenuo postupak nadzora nad radom Centra za socijalni rad u Subotici i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, zbog sumnje da je povređeno pravo deteta u postupku usvojenja. Na osnovu navoda medija da je prilikom usvojenja deteta došlo do propusta u radu, zbog kojeg je dete, nakon više meseci boravka u porodici usvojitelja, vraćeno u hraniteljsku porodicu, Zaštitnik je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada.

Postupak je pokrenut i protiv Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Zbog sumnje da je došlo do povrede prava i najboljeg interesa deteta, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta Jelena Stojanović je zatražila od Centra za socijalni rad u Subotici da je obavesti o svim okolnostima postupka usvojenja i da o tome dostavi dokumentaciju. Od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova ona je zatražila da obavi stručni nadzor nad radom Centra za socijalni rad u Subotici i da o tome dostavi izveštaj u roku od 15 dana.

Koliko kalorija mozak potroši kada razmišljamo?

Koliko je mozak odgovoran za masovno trošenje energije i da li to znači da je razmišljanje jednostavan put do gubitka kilograma? Kada je telo u fazi mirovanja, nije uključeno ni u kakve aktivnosti, osim osnovnih, poput disanja, varenja i održavanja toplote, mozak troši neverovatnih 20 do 25 odsto ukupne energije tela, uglavnom u obliku glukoze. To je u proseku 350 do 400 kalorija dnevno. Tokom detinjstva, mozak je još aktivniji. “Mozak prosečnog petogodišnjaka može da iskoristi više od 60 odsto telesne energije”, rekao je profesor Dag Bojer sa Univerziteta Djuk.

Mozak predstavlja najskuplji energetski organ u telu, a čini samo 2 odsto od ukupne telesne težine. Većinu energije koju ovaj organ koristi namenjena je međusobnoj komunikaciji između neurona, putem hemijskih signala koji se prenose preko ćelijskih struktura koje se nazivaju sinapse, rekla je Arijana Harington, takođe sa Univerziteta Djuk. “Mozak se nikada ne odmara, objasnila je; kada spavamo još uvek mu je potrebno gorivo kako bi delio signale između ćelija da bi se održala funkcija tela”, objasnila je Harington. Ogromni resursi namenjeni izgradnji mozga takođe pomažu da se objasni zašto nam tokom perioda intenzivnog razvoja, kada imamo pet ili šest godina, mozak troši gotovo tri puta veću količinu energije od one koja je potrebna mozgu odraslih. Budući da je mozak tako veliki potrošač energije, da li to znači da što više ovaj organ koristimo, više kalorija ćemo sagorevati? Tehnički odgovor je da, za kognitivno teške zadatke. Ono što se računa kao “težak” mentalni zadatak varira kod svakog pojedinaca. Ali generalno, to bi se moglo opisati kao nešto što “mozak ne može lako da reši koristeći ranije naučene rutine ili zadatke koji neprekidno menjaju uslove”, izjavio je Klod Mesje, profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Otava u Kanadi. Takve aktivnosti mogu biti učenje sviranja muzičkog instrumenta ili povlačenje inovativnih poteza tokom intenzivnog igranja šaha. “Kada vežbate da biste naučili nešto novo, vaš mozak se prilagođava povećanju prenosa energije u svim onim regionima koji se vežbama aktiviraju,” rekao je Mesje. “Vremenom, kako postajemo veštiji u obavljanju određenog zadatka, mozak više ne mora toliko naporno da radi, pa će obavljanje tog zadatka na kraju zahtevati manje energije”, dodao je profesor Mesje.