Obeležen Svetski dan borbe protiv dečijeg rada: Odgovor na krizu –  Monitor  IPEC+ i Globalni plan generalnog sekretara UN

„Svi zajedno moramo osigurati da deca budu uključena
u sve mere odgovora na pandemiju  i oporavka od krize
 izazvane pandemijom, tako da nijedno dete ne bude isključeno.”
(Međuresorska radna grupa UN-a za nasilje nad decom)

Aktivisti borbe protiv dečijeg rada 12. juna 2020. godine na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada bili su fokusirani se na uticaj aktuelne krize izazvanu pandemijom COVID-19 na dečiji rad.

COVID-19 je uvukao svet u  krizu, po obimu i razmeri, dosad bez presedana. Bez sumnje je obnavljanje globalnog zdravlja i dalje prvi prioritet, ali stroge mere koje su potrebne rezultiraju velikim ekonomskim i socijalnim šokovima. Kako se  karantini, fizičko distanciranje i druge mere izolacije za suzbijanje prenosa virusa nastavljaju, globalna ekonomija je pala u recesiju. Štetni efekti ove pandemije neće se distribuirati podjednako. Očekuje se da će najviše štete  biti u najsiromašnijim zemljama i u najsiromašnijim četvrtima, kao i onima u već nepovoljnim ili ranjivim situacijama, kao što su deca u dečijem radu i žrtve prinudnog rada i trgovine ljudima, posebno žene i devojke. Ove ranjive grupe su više pogođene šokovima prihoda zbog nedostatka pristupa socijalnoj zaštiti, uključujući zdravstveno osiguranje i naknade za slučaj nezaposlenosti.

Glavni međunarodni program ILO za eliminaciju dečijeg rada i prisilnog rada (IPEC+) u toku je u 62 zemlje, na koje sve utiče pandemija COVID-19. Program je razvio planove  i  strategije za kontinuitet aktivnosti  za ublažavanje rizika i p nastoji da dodeli dodatna sredstva za podršku naporima za praćenje uticaja COVID-19 na dečiji rad, prinudni rad i trgovinu ljudima, posebno u vezi sa zatvaranjem škola, obustavama poslovanja, nezaposlenosti, gubitkom sredstava za život u pogođenim zajednicama i nedostatkom sistema socijalne zaštite.

Iskustvo iz prethodnih kriznih situacija, poput epidemije ebole 2014. godine, pokazalo je da ovi faktori igraju posebno snažnu ulogu u povećanju rizika za dečiji rad i prinudni rad.

U skladu sa političkim okvirom ILO-a za reagovanje na krizu COVID-19, politikama reakcija zemalja i ILO Monitorom: COVID-19 i svet rada, ova kratka beleška pruža početni okvir za odgovor IPEC+ na krizu. Usluga koju pruža IPEC+ biće deo holističkog odgovora ILO-a za ublažavanje uticaja COVID-19 i za bolju obnovu nakon krize. Odgovor IPEC+ nalazi se pod 3. stubom „Zaštita radnika na radnom mestu“ političkog okvira ILO-a za odgovor na krizu COVID-19. Delovanje  se takođe zasniva na Globalnom planu humanitarnog reagovanja generalnog sekretara UN i Pravilnikom UN-a o uticaju COVID-19 na decu.

Konačno, 2021. godina će biti Međunarodna godina UN-a za eliminaciju dečijeg rada, što će biti idealna prilika da se pojačaju napori na postizanju cilja SDG 8.7 za okončanje svih oblika dečijeg rada do 2025. godine.

Ne dečijem radu. Deci je mesto u školi!
Zaštitimo decu od dečijeg rada,  sada,više nego ikada!
Pridruži se!

(→Brošura)

Funkcionerska kampanja popečitelja nastavljena u Čačku, Kosijeriću, Požegi: Najavljena dogradnja FTN

U poslednje četiri godine za rekonstrukcije škola i domova za smeštaj učenika i studenata utrošeno 300 miliona evra Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, prilikom posete Čačku u četvrtak 11. juna najavio je dogradnju objekta Fakulteta tehničkih nauka u tom gradu, kroz izgradnju nove lamele, kao i rekonstrukciju i energetsku sanaciju postojećeg objekta. Započeli smo projekat proširenja zgrade fakulteta i on će biti proširen za 3000 kvadrata. Čačak postaje grad znanja i nauke, dokaz za to je i novi Tehnološki park, izjavio je ministar Šarčević. On je pohvalio rad fakulteta i visoke škole tokom nastave na daljinu i ocenio da su nastavnici, profesori i studenti brzo prilagodili takvom načinu rada.

Ministar je zajedno sa čelnicima grada posetio i Medicinsku školu, kao i Osnovnu školu „Ratko Mitrović“. Sa vama, kao strukovnom školom, možemo da se hvalimo. Vidim da ste iskoristili svaki metar, kako bi učenicima omogućili praksu koja im je potrebna, rekao je ministar. On je, nakon obilaska Medicinske škole  naveo da je potrebno da se obnovi računarska oprema i najavio da će ova škola dobiti novu kompjutersku opremu.  U Osnovnoj školi „Ratko Mitrović“ u toku je potpuna rekonstrukcija objekta, a sredstva je obezbedila Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. U poslednje četiri godine za rekonstrukcije škola i domova za smeštaj učenika i studenata utrošeno je 300 miliona evra – istakao je ministar i najavio da će biti novih grantova za poboljšanje infrastrukture obrazovnih ustanova. U ovoj školi, tokom rekonstrukcije biće urađeni i sportski tereni. Prema ministrovim rečima, to je važno za mlade generacije koje dolaze kako bi imale sve neophodno za sportske aktivnosti.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović naglasio je da postoji sjajna saradnja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i grada Čačka i kao jedan od dokaza za to, naveo izgradnju učeničkog i dogradnju studentskog doma. On je naveo da lokalna samouprava zajedno sa Ministarstvom ulaže u infrastrukturu osnovnih i srednjih škola, kao i visokoškolskih ustanova.  Prema rečima gradonačelnika Čačka dobri su planovi za budućnost, a pre svega, „zahvaljujući ministru Šarčeviću za sve što je urađeno u prethodne tri godine za čitav Moravički okrug“.

Ministar  Šarčević posetio je i   Osnovnu školu „Mito Igumanović“ u  Kosjeriću. On je tokom razgovora sa direktorima osnovnih i srednjih škola, predsednikom opštine i predstavnicima školske uprave, dogovorio da u srednjoj školi i dalje ostanu dva odeljenja ekonomskog tehničara.

Tehnička škola u Požegi je izuzetna i to pokazuju nagrade. Ovaj centar se proslavio svojim radom i nastavite da razvijete kadrove koji su nam potrebni, istakao je ministar Šarčević tokom posete Tehničkoj školi u Požegi. On je, takođe, rekao da postoji odlična saradnja između lokalne samouprave i obrazovnih institucija i naveo da će se u saradnji sa opštinom raditi na dogradnji škole.

Ministarstvo: Nikada nisu objavljivani rezultati probnog završnog ispita

Od kada je uveden završni ispit nikada nisu objavljivani rezultati testova sa probnog završnog ispita U Republici Srbiji 2. juna realizovan je probni završni ispit polaganjem testa iz matematike. Učenicima su dan ranije predati test iz srpskog/maternjeg jezika i kombinovani test koji su radili kod kuće u cilju samoprocene znanja.

Test iz matematike je rađen u školama kako bi se učenici upoznali sa procesom, načinom popunjavanja testova i drugim neophodnim detaljima za uspešnu realizaciju završnog ispita, koji će biti održan od 17.do 19. juna 2020.godine. Glavna svrha probnog završnog ispita je samoprocena znanja učenika u odnosu na očekivane ishode učenja na kraju osnovne škole. Uputstva za ocenjivanje sva tri testa, su odmah nakon probnog završnog ispita dostavljena i nastavnicima i učenicima. U periodu pripreme za završni ispit,  od 3. do 16. juna 2020. godine, učenici i nastavnici rade analize na nivou pojedinačnih zadataka iz testova, na osnovu kojih učenici koriguju znanje ili se upućuju na dodatno učenje.  Imajući u vidu objašnjenju svrhu probnog završnog ispita, naglašavamo da od kada je uveden završni ispit u osnovno obrazovanje i vaspitanje, od 2010/2011. godine, nikada nisu objavljivani rezultati probnog završnog ispita.  Kao što je navedeno, učenici su ove godine, samostalno, u kućnim uslovima, rešavali probni test iz srpskog/maternjeg jezika i kombinovani test. Samo probni test iz matematike je sproveden u propisanim uslovima i za njega je, kako je i najavljeno, jedino objavljen rezultat, sa svrhom da učenici nauče da pristupe sajtu nakon završnog ispita, kako bi proverili svoje rezultate.

Budući da je ove godine po prvi put deo završnog ispita digitalizovan (pregledanje i dostavljanje rezultata), test iz matematike sa probnog završnog ispita iskorišćen je i da se proveri kvalitet i brzina dela procesa koji je digitalizovan. Ovaj postupak, svakako ne isključuje dodatnu dubinsku analizu rezultata, koju su tokom pripremne nastave sproveli učenici i nastavnici u školama za druga dva testa. Inače, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedilo je i analizu sva tri testa sa probnog završnog ispita putem kanala RTS 3, u ponedeljak 8. juna 2020. godine, čime je pružena dodatna podrška učenicima i nastavnicima.

UNS raspisao konkurs za upis nove generacije studenata

U narednoj školskoj godini se na Univerzitet u Novom Sadu može upisati ukupno 15.964 studenta, od toga 8.234 čije će školovanje biti finansirano iz državnog budžeta i 7.730 samofinansirajućih studenata. Od navedenog broja, na osnovne i integrisane studije može se upisati ukupno 9.292 studenta, od toga 5.419 budžetskih i i 3.873 samofinansirajuća studenta. Za upis na osnovne i integrisane studije, prijava kandidata na većini fakulteta u prvom upisnom roku trajaće od 24. do 26. juna 2020. godine, prijemni ispiti polagaće se 30. juna, kao i 1. i 2. jula, a završetak prvog upisnog roka planiran je za 22. jul 2020. godine, u skladu sa datumima koji su utvrđeni za svaki fakultet pojedinačno. Prijem dokumenata počeće nešto ranije na Akademiji umetnosti i trajaće od 16. do 19. juna u zavisnosti od departmana, dok će prijemni ispiti takođe početi ranije i trajaće od 18. do 30. juna, u zavisnosti od studija koje kandidati žele da upišu. Na Pedagoškom fakultetu u Somboru i Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici pre polaganja prijemnog ispita obavlja se prethodna provera sposobnosti, koja će biti 29. juna. U drugom upisnom roku, prijava kandidata za upis na osnovne i integrisane studije planirana je za 1. i 2. septembar, polaganje prijemnih ispita za 3. i 4. septembar, a završetak drugog upisnog roka biće 25. septembra 2020. godine.

Za master, specijalističke i doktorske studije, u prvom upisnom roku krajnji termin za prijavu kandidata je 19. oktobar, a u drugom upisnom roku 30. oktobar 2020. godine, prema pojedinačnom rasporedu i datumima utvrđenim za svaki fakultet pojedinačno. Odluku o raspisivanju Konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija, kao i Odluku o raspisivanju Konkursa za upis studenata u prvu godinu master, specijalističkih i doktorskih studija na Univerzitetu u Novom Sadu u školskoj 2020/2021. godini doneo je Senat Univerziteta 8. juna 2020. godine. Konkurs za upis, detaljnije informacije u vezi sa raspoloživim brojem mesta i datumima realizacije konkursa za svaki fakultet pojedinačno, kao i ostale važne pojedinosti dostupne su na sajtu Univerziteta u Novom Sadu www.uns.ac.rs.

O arhitekturi i profesorskoj karijeri

Piše: Dragana Vasiljević Tomić*

Šta je poziv profesora univerziteta: Voleti naučni rad, napredovati u naučnom, stručnom i umetničkom pogledu, baviti se pedagoškim radom, znači – sve što znaš, želiš i umeš nesebično prenesi svojim studentima. Učestvovati u formiranju mladog čoveka i davati mu znanje od koga će živeti jeste privilegija i čast za univerzitetskog profesora. Satisfakcija je moralna i lična, zato je moguće raditi taj posao za malo novca.

Obaveza univerzitetskih profesora je da napredujemo u nauci i struci da bi mogli da napredujemo i u univerzitetskoj hijerarhiji. Uspešan rad na svim tim poljima, međutim, ne osigurava podršku za opstanak i napredak na našem Univerzitetu. I ako se dokažete mnogim nagrađenim radovima svojih studenata kojima ste bili profesor i mentor, objavljivanjem knjiga, radom na donošenju propisa, predstavljanjem Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji, brojnim nagradama na konkursima, realizovanim objektima, sve to nije dovoljno u sukobu sa klanovskom politikom.

Radim već 25 godina na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, od toga 12 godina kao vanredna profesorka na Departmanu za arhitektonsko projektovanje. Prijavila sam se na javni konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora koji je raspisan prošle godine ali još nije okončan, mada je propisano da se izbor obavlja najkasnije u roku od devet meseci. U ovom slučaju postupak traje duže zbog nepravilnosti u radu Komisije za izbor, Izbornog veća i Veća naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, a kao posledica nedostataka referenci kandidata koga Komisija favorizuje i hoće da primi po svaku cenu. Taj kandidat kao jedan od neophodnih uslova za izbor – „objavljeni udžbenik ili monografija“ – prijavljuje priređivanje zbirke zakona iz oblasti građevinarstva, što nikako nije teorijsko ili udžbeničko delo. Pokušaj izbora takvog kandidata, koji ne ispunjava uslove, vraćan je na ponovno glasanje sa Veća naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu i dva puta sa Senata Univerziteta. Problem je što se uvek vraća istoj Komisiji za izbor kandidata na Arhitektonskom fakultetu koja ne poštuje pravilnike i ne prihvata pismeno upućene primedbe u celini, ostajući pri svom kandidatu koji ispunjava, po svemu sudeći, neke druge, posebne i samo njima znane uslove za izbor. Pošto ja ispunjavam sve potrebne, propisane uslove za izbor, ali nisam prihvaćena od Komisije i izborne strukture Fakulteta, ukazivala sam na nepravilan pokušaj izbora zbog čega su reagovale i više instance Univerziteta.

Sada, kao odmazda što ometam takav izbor, oduzet mi je obavezni predmet koji sam predavala u protekle četiri godine na Master akademskim studijama na Arhitektonskom fakultetu. To je omalovažavanje i degradiranje univerzitetskog nastavnika i demonstracija moći koja najavljuje ozbiljnu i očiglednu pretnju da se ostane bez posla na Fakultetu u bliskoj budućnosti.

Ovo nije usamljen slučaj na Arhitektonskom fakultetu, da kolege koje imaju sve neophodne reference za izbor u zvanje profesora ne budu izabrani, a da oni koji nemaju neophodne reference, i koji lažne reference prikažu kao validne – budu izabrani.

Primeri ovakvog dešavanja su izbori osam (8) vanrednih profesora na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta, svi pod zaštitom dekana prof. dr Vladana Đokića, koji je direktno učestvovao u ovim nelegalnim izborima kao predsednik Komisije za izbor ili njen član. On je već 17 godina u Upravi Arhitektonskog fakulteta i to devet godina kao prodekan a ovo je osma godina da je dekan. Postoji još profesora na Arhitektonskom fakultetu, takođe bez ispunjenih minimalnih uslova za izbor u zvanje, čije napredovanje je omogućila Uprava fakulteta.

Javnosti su odranije poznati slučajevi profesora koji su prognani i otišli sa Arhitektonskog fakulteta. Svi ovi kandidati su ispunjavali potrebne uslove za izbor, ali je prema njima učinjena odmazda iz razloga poznatih dekanu i njegovim poslušnicima, nisu izabrani u više zvanje i dobili su otkaze, čime je bila ugrožena njihova dalja egzistencija, bez obzira na višedecenijski rad na fakultetu. Javnosti, međutim, ostaju nepoznati oni koji na Arhitektonskom fakultetu i Beogradskom univerzitetu proizvode i podržavaju: kršenje propisa, sprečavanje napredovanja nastavnika koji imaju rezultate i izbegavanje odgovornosti za urušavanje visokog školstva u našoj zemlji.

Da li je sudbina našeg visokog školstva u rukama nevidljivih klanova koji ignorišu sva pravila? Da li su najviše obrazovne institucije Srbije nemoćne da nametnu regularno sprovođenje i kontrolu izbora univerzitetskih nastavnika? Ili je profesija univerzitetskog nastavnika osuđena na potčinjavanje tajnim fakultetskim klanovima koji su se postavili iznad svakog zakona?

Na moje pitanje kako i zašto mi je oduzet predmet koji predajem, dekan Arhitektonskog fakulteta mi je odgovorio da „treba negde, nekome da se preda prigovor i neko će sve istražiti“. O konkursu za izbor redovnog profesora koji traje već godinu dana – nije bio spreman da razgovara. „Misija arhitekte je da pomogne ljudima da razumeju na koji će način moći da učine život lepšim i svet boljim za življenje, i da tako daju životu svrhu, rimu i značenje“, (1954) Frenk Lojd Rajt.

*vanredna profesorka Arhitektonskog fakulteta

Naši pisci u zapadnoj slavistici

Piše: B. Dragišin*

Srpsku književnost ne treba posmatrati kao umetničko-estetsku, već isključivo kao ideološku tvorevinu, stvaranu da projektuje i podupre ekspanzionističke planove srpskog naciona i njegovih vođa. Andrićeve „Na Drini ćuprija“ i „Travnička hronika“ su uperene protiv muslimana. Pavićev „Hazarski rečnik“, kroz naracije predstavnika hrišćana, islama i judaizma, takođe je podgrejavanje netrpeljivosti. Ćosićevo „Vreme smrti“ isto, s tim što je Pavić namenjen višim, obrazovanim, a Ćosić nižim, manje obrazovanim slojevima srpstva. I o delima Slobodana Selenića, Vaska Pope („Vučja so“) i Jovana Radulovića („Golubnjača“) jedino se tako može suditi. No perjanica šovinizma je genocidan spev „Gorski vijenac“. Bio je podstrek pravoslavlju na istragu, istrebljenje drugih i putokaz Slobodanu Miloševiću za njegove agresivne poduhvate koncem prošleg veka. Njegošev spev je krvožedno delo.

Sve to je dr Boris Bulatović opisao u svojoj knjizi „Oklevetana književnost“ nastaloj na temelju onoga što je slušao na slavističkim sesijama u Filadelfiji, Čikagu i drugde po Americi kojima je „prisustvovalo i do sedam hiljada slušalaca“, reče, i čitao od „objektivnih“ ocenjivača iz SAD, Britanje, Nemačke i Australije. O tome je nedavno (7. maja 2020) govorio i u emisiji „Geopolitika“ Novosadske televizije. Da budan i zaprepašćen ne slušah, poverovao bih da sam sanjao.

Reč je o potpunom zanemarivanju estetskih kriterijuma; dela srpske književnosti tumače se kao politički pamfleti sa nacionalističkom sadržinom, a ne kao primarno književne tvorevine. Naša književnost je velikosrpska i hegemonistička, deo propagandne mašinerije u službi politike, odgovorna za ratna zbivanja s kraja 20.veka.

Najgore je prošao Njegoš, iako „ni luk jeo, ni luk mirisao“. Niko od „upućenih“ zapadnih slavista, politikologa, geopolitikologa da spomene nedomašne uzlete poetsko-filozofske misli vladikre Rada, estetku briljantnost speva i njegovu planetarnu univerzalnost. Ne, sve je kod Njegoša ideološka tendencija, dugoročni politički program. Iz takvog tumačenje sledi poruka: to je slika vas Srba; nemate pravo na svoje žrtve („Suza moja nema roditelja“); vaša krivica je istorijska konstanta; na vama je da takvu sliku o sebi prihvatie, to jest, da radikalno promenite svest. I ovo je (nije jedini) pokazatelj da dobro otvorimo oči kada sa takvima „sadimo tikve“.

*profesor, Gornji Milanovac

Vremeplov: Katarina Ivanović prva žena akademik

Srpsko učeno društvo izabralo je na  današnji dan 13. juna 1876. godine slikarku Katarinu Ivanović za prvu ženu akademika.

Vremeplov: “Miting klečanja” protiv ratne politike Miloševića

Na  današnji dan 13. juna 1992. godine u organizaciji Udruženja kompozitora ispred zgrade Predsedništva Srbije u Beogradu je održan “Miting klečanja”, u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Vremeplov: Policija razbila proteste studenata, 4 poginula

  U Bukureštu su na  današnji dan 13. juna 1990. godine  poginule četiri, a ranjeno oko 200 osoba kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata koji su se smestili u šatore u centru grada.

Vremeplov: Rođen Visarion Bjelinski

Književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici rođen je  na današnji dan 13. juna 1811. godine. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog “naturalna škola”, a kao uzor isticao je Gogoljevo delo (“Pismo Gogolju”, “Književne maštarije”).

Vremeplov: Bokserski ustanak

Na  današnji dan 13. juna 1900. godine u  Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak – pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

Vremeplov: Umro Martin Buber

Jevrejski pisac i filozof Martin Buber umro je na današnji dan 13. juna 1965. godine. Najviše je bio zaokupljen književnim i filozofskim nasleđem hasidizma, jevrejskog verskog pokreta nastalog u Poljskoj početkom 18. veka (teritorija kasnije austrijske Galicije). Napisao je i više značajnih dela o istoriji jevrejske kulture. Pisao je na nemačkom i za pripovetke je uzimao motive iz folklora poljskih Jevreja. S Francom Rozencvajgom preveo je na savremeni nemački jezik “Stari zavet”. Pred nacistima je 1938. pobegao iz rodne Austrije u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu. Dela: “Priče rabi Nahmana”, “Ja i ti”, “Hasidske priče”, “Gog i Magog”, “Slike o dobru i zlu”, “Mojsije”, “Susreti”.

Vremeplov: Majkl Džekson oslobođen optužbi o seksualnom zlostavljanju dečaka

Na  današnji dan 13. juna 2005. godine američka pop – zvezda Majkl Džekson oslobođen je svih optužbi u sudskom procesu o seksualnom zlostavljanju maloletnih dečaka, koji je pretio da mu potpuno uništi karijeru.

Vremeplov: Rođen Vilijam Jejts

Irski  pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. rođen je na današnji dan 13. juna 1865. godine. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasične helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvećih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija “Oisinova lutanja”, “Vetar u trsci”, “Ostrvce na jezeru Inisfri”, “Toranj”, drame “Grofica Ketlin”, “Žuđena zemlja”, “Mačka i mesec”, eseji “Keltski suton”, “Ideje dobra i zla”, “Sanjarenja o detinjstvu i mladosti”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Umro J. J. Zmaj

Na današnji dan 14. juna 1904. godine umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je učio u Halašu i Požunu (sadašnja Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Sjajan liričar, prema oceni književne kritike “pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda” u drugoj polovini 19. veka. Kao pesnik razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih kao i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen je u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list “Javor”, satirične listove “Zmaj”, “Žiža”, “Starmali” i poučni dečji list “Neven”, neprevaziđen i po sadržini i po umetničkim i grafičkim rešenjima. Prevodio je sa ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Dela: “Pevanija”, “Đulići”, “Đulići uveoci”, pesnička legenda “Vidosava Branković”, “Čika Jova srpskoj deci”, šaljivi komad “Šaran”.

Vremeplov: Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

U Srbiji i širom sveta danas se obeležava međunarodni Dan davalaca krvi. Ako već niste, danas je pravi dan da pokažete svoju humanost. Svetski dan davalaca krvi obeležava se 14. juna –  na dan kada je rođen austrijski biolog i lekar Karl Landštajner (1868-1943) koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. dobio Nobelovu nagradu. Svetski dan davalaca krvi je počeo da se obeležava 2004. godine u Johanezburgu.  Širom sveta 14. juna se organizuju različite manifestacije sa ciljem da se podigne svest o vitalnoj ulozi transfuzije krvi u spasavanju života i unapređenju zdravlja ljudi, kao i da se apeluje na ljude da redovno daju krv kako bi se sprečile nestašice u bolnicama i klinikama, a posebno u zemljama u razvoju gde su količine prikupljene krvi veoma ograničen

Vremeplov: Rođena Herijet Stou

Na današnji dan 14. juna 1811. godine rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova. Romanom “Čiča Tomina koliba”, u kojem je ropstvo crnaca podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

Vremeplov: Umro Dimitrije Bogdanović

Srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: “Istorija stare srpske književnosti”, “Knjiga o Kosovu”, koautor monografije “Hilandar”, koautor “Istorija srpskog naroda 1-10” SKZ, priređivać i koautor kolekcije “Srbljak” (zbornik stare srpske duhovne muzike – službe Srbima svetiteljima).

Vremeplov: Umro Borhes

  Argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. Veka umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Borhes, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar,  direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa “Proa”, “Prisma” i “Martin Fierro”. Dela: zbirke pripovedaka “Univerzalna istorija beščašća”, “Maštarije”, “Alef”, “Izveštaj o Brodiju”, “Peščana knjiga”, zbirka pesama, kratkih parabola i priča “Stvaralac”, eseji “Devet eseja o Danteu”.

Vremeplov: “Rudari” u Bukureštu rasturili studentski protest

Na današnji dan 14. juna 1990. godine u  rumunskoj prestonici Bukureštu, 10.000 rudara je, na nagovor vlasti, kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i središta opozicionih stranaka.

Vremeplov: Rođena Ljubica Janković

 Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture rođena je  na  današnji dan 14. juna 1894. godine. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu “Narodne igre” u sedam tomova.

Vremeplov: Rođen Če Gevara

Na  današnji dan 14. juna 1928. godine rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto “Če” Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-1965). U novembru 1966. godine postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

Vremeplov: “Poslednje zvono” Miloševiću

U Beogradu je na današnji dan 14. juna 1992. godine prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji “Poslednje zvono” s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

Vremeplov: Umro Maksim Gorki

Na današnji dan 14. juna 1936. godine umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Najpoznatija dela: “Makar Čudra”, “Mati”, “Na dnu”.

U Predškolskoj ustanovi u Žitorađi pozitivna vaspitačica

U Predškolskoj ustanovi “Prva radost” u Žitorađi potvrđeno je da je jedna vaspitačica pozitivna na virus korona, a nakon što je za nju potvrđeno, testirani su i ostali zaposleni i utvrđeno je da su negativni na Kovid 19. U toj Predškolskoj ustanovi zaposleno je 25, a trenutno boravi između 15 i 20 mališana dnevno sa isturenim odeljenjima u Držanovcu i Pejkovcu. Direktor Predškolske ustanove Srđan Pilović kazao je da su preduzete sve mere prevencije, kako zaposlenih, tako i mališana. Pilović je dodao da je odmah po saznanju da je vaspitačica pozitivna i rezultatima testova ostalih zaposlenih, urađena kompletna dezinfekcija svih prostorija predškolske ustanove, što su uradile nadležne službe licencirane za taj posao. Mališani koji pohađaju predškolsko raspoređeni su u manjim grupama od dva do tri polaznika, ispričao je Pilović. Do sada je potvrđeno da je virus korona ušao i u prokupačku Predškolsku ustanovu “Neven”, gde je takođe jedna vaspitačica bila pozitivna, kao i u Predškolsku ustanovu u Aleksincu i u vrtić u Vlasotincima.

Povećan broj studenata sa respiratornim infekcijama

Na Studentskoj poliklinici u Beogradu poslednjih dana povećan je broj studenata koji su se javili lekarima zbog simptoma respiratornih infekcija, kažu u ovoj ustanovi i navode da je takva situacija neuobičajena u ovo vreme godine. Epidemilog Mila Paunić kaže za Tanjug da se dnevno javi između šest i 10 studenata sa simptomima respiratornih infekcija, od čega se u proseku jedan ili dvoje dnevno pošalje na dodatno testiranje na Covid 19. “Sve nam to ukazuje na sumnju da neko od njih može biti zaražen, ali budući da nemamo uslove za testiranje na korona virus, lekari iz naše respiratorne ambulante ih, ukoliko se radi o težoj kliničkoj slici, šalju dalje na testiranje, kako bi se utvrdilo da li je prisutna ova infekcija”, kaže dr Paunić. Ona savetuje studentima, kao i svim građanima, da se pridržavaju epidemioloških mera i preporuka, nose maske i poštuju pravila fizičke distance, jer je očigledno virus kovid-19 dalje prisutan.

Zaštita kulture, ali u … Francuskoj: Knjižare se bore za opstanak

Kvartovske knjižare u Francuskoj preživele su prvo televiziju, a kasnije i pojavu internet prodavnica. Ipak, ni približno ih ništa nije ugrozilo kao dvomesečno zatvaranje zbog pandemije i mnogima je zbog toga ugrožen opstanak. Francuske knjižare, zatvorene 17. marta, počele su s radom prošle nedelje, jer vlada pokušava naći ravnotežu između potrebe da oživi ekonomiju i rizika da se pandemija ponovo razbukta.  U knjižari ICI u pariskom drugom arondismanu nošenje maske je obvezno, a dezinficijensi za ruke nalaze ispred ulaza i na nekoliko mesta u knjižari kako bi posetioci mogli uzeti i prelistati svaku knjigu čiji ih naslov zainteresuje.  “Ljudi paze da ne diraju previše knjige. Mi im kažemo da mogu, ali da svaki put moraju upotrebiti dezinficijens”, rekla je suvlasnica knjižare Anne-Laure Vial. Knjižara je zatražila dva manja kredita kako bi prebrodila krizno razdoblje. Niko od njezinih 12 zaposlenih nije dobio otkaz. Francuska je raj za bibliofile. Naravno, postoje lanci velikih knjižara, ali one male i nezavisne posebnost su pariskih četvrti.  U njima se vreva i užurbanost glavnog grada pretvaraju u spokojno i polagano pregledavanje knjiga.

Francuska ljubomorno čuva svoj kulturni život i institucije. Francuski pojam ‘l’exception culturelle’ znači više od kulturne posebnosti – ukazuje na uverenje da nacionalna kultura mora biti zaštićena od prisile slobodnog tržišta.  Subvencije, kvote i poreske olakšice uvedene su da bi podsticale francusku muziku, film i književnost. Kako bi se zaštitili pisci, Francuska ima i zakon koji knjižarama zabranjuje rušenje cena.  “Problemi nastaju kad nemamo dovoljno posla da pokrijemo troškove”, kaže zabrinuta Vial. “Moramo izdržati nekoliko meseci, to se neće skoro promeniti”, dodaje.  Vlada je svesna problema.  “Imaju male marže, malu dobit, pa bi mogli imati problema pri vraćanju zajmova”, rekao je ministar kulture Bruno Le Mer tokom posete jednoj knjižari.  “Mogli bismo imati niz bankrotiranih knjižara, a otvaranjem smo upravo to hteli izbeći”, kazao je.  U međuvremenu, šestogodišnji Marsel di Nikola pregledava niz stripova među 60.000 ICI-jevih naslova. Karantin je, kaže, njegova majka Florans, bila retka prilika da se dečak fokusira na čitanje.