Danas je Svetski dan  „kućnih radnika“: Zaštitimo radnike u domaćinstvima, sada i u budućnosti

Za rešavanje najnužnijih potreba radnika u domaćinstvima, ILO sarađuje sa sindikatima  koji u svom članstvu okupljaju i „kućne radnike“ širom sveta kako bi im pomogao da osiguraju zdravstvenu brigu i živote radnika u domaćinstvima. Materijali za podizanje svesti o merama zdravlja i bezbednosti koje se primenjuju u domaćinstvima takođe su razvijeni i distribuirani u više zemalja, uz podršku ILO. Da bi podržao vlade, ILO donosi brze procene broja rizičnih kućnih radnika i prirode tih rizika, kako bi pomogao vladama da osmisle politike koje efikasno obezbeđuju da svi radnici  u domaćinstvima imaju bar osnove socijalnog osiguranja, uključujući pristup osnovnoj zdravstvenoj  brizi  i osnovnu sigurnost prihoda.

Kriza COVID-19 otkrila je posebnu ranjivost neformalnih radnika u domačinstvima, naglašavajući hitnu potrebu da se osigura njihovo efikasno uključivanje u radnu i socijalnu zaštitu. Poslednjih godina, ILO je podržao otprilike šezdeset zemalja kako bi zatvorio ove praznine. Dvadeset i devet zemalja ratifikovalo je Konvenciju br. 189, a mnoge druge su preduzele i konkretne mere kako bi  proširile obuhvat radnika u domaćinstvima socijalnim osiguranjem. Iako su ove mere povećale broj radnika u domačinstvima u formalnom položaju, ukupna stopa neformalnosti i dalje je previsoka. Napori na formalizaciji kućnog rada moraju se hitno ubrzati ako želimo zaštititi radnike u domaćinstvima od budućih šokova i postići Cilj 8.3. SDG.

Radnici u domaćinstvima  pokazali su se ključnim u poslu koji obavljaju za domaćinstva širom sveta. Trenutna pandemija je povećala ranjivost na krize i uticaje koji mogu imati posledice kako na njihove porodice, tako i na porodice  kojima pružaju negu. Osiguravanjem njihovog zdravlja i sredstava za život osiguravamo zdraviji svet i socijalnu pravdu za sve.

Pridružite se svetskom pokretu za afirmaciju i legalizaciji rada u kućama da milioni ovih radnika dobiju sva prava kao i drugi radnici!

(→Brošura)

Počelo snimanje onlajn nastave za septembar

Država je, po svemu sudeći, rešila da je eventualni drugi talas epidemiije virusa korona ne zatekne nespremnu – prema saznanjima Nova.rs, uveliko se snimaju lekcije za onlajn nastavu za novu školsku godinu. To ne znači nužno da će đaci od jeseni učiti gradivo isključivo kod kuće. Informaciju redakcije Nova.rs da se već snimaju predavanja nastavnika za osnovne i srednje škole u Srbiji, koja bi se koristila u onlajn nastavi, potvrdio je i sam ministar Šarčević. “Predavanja se snimaju”, kratko je potvrdio, bez dodatnih detalja.

Vatreno krštenje sa onlajn nastavom 17. marta su u Srbiji imali i đaci i nastavnici. Pred kamere su prvi put stali nastavnici, a deca su, prvi put, svoje učiteljice i profesore gledali na ekranu televizora i kompjuterskim monitorima. Za osnovce je bilo lakše – nastavu su pratili preko kanala RTS u nacionanoj frekvenciji. Srednjoškolci su, uz lekcije dostupne na platformi RTS Planeta, bili i u stalnoj komunikaciji sa profesorima, putem interneta. Učenici su nastavu pratili na mobilnim telefonima, kompjuterima, tabletima. Koristile su se razne platforme i aplikacije, kako za predavanja, tako i za ispitivanja naučenog gradiva, kao i ocenjivanje, pa i onlajn testiranje. Uz već poznati Skajp, WhatsAPP i Vajber, veliku primenu imala je i Zoom aplikacija, ali i Discord koji su deca, pre onlajn nastave, koristila isključivo za – igranje igrica.

Poziv na solidarnost sa Institutom: Prikriveni napad na javnu nauku

Na sednici Vlade Srbije od 4. juna 2020. imenovan je novi Upravni odbor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Za predsednika UO je izabran dr Ivan  Vejvoda sa Instituta društvenih nauka u Beču, a članovi su redovni profesori Sreten Vujović i Radmila Nakarada sa Beogradskog univerziteta i Vlasta Sikimić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Zbog protivljenja zaposlenih na IFDT prethodnom sastavu Upravnog odbora, pokrenut je veliki međunarodni Apel za podršku autonomiji naučnog rada koji su potpisali Jirgen Habermas, Noam Čomski, Toma Piketi, Noa Juval Harari, Frensis Fukujama i još oko 400 naučnika sa preko 200 najprestižnijih svetskih univerziteta. Nakon toga je pokrenut i regionalni Apel za podršku borbi za akademske slobode. Objavljujemo  tekst Apela:

Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu (IFDT) ima dugu istoriju kritičkog mišljenja. Osnovan od strane disidentskih intelektualaca proteranih sa Univerziteta u Beogradu zbog svog učešća u jugoslovenskom pokretu 1968, Institut je devedesetih godina pružao jak otpor politici Slobodana Miloševića. Zoran Đinđić, filozof i prvi predsednik Vlade Srbije nakon pada Miloševića, radio je u ovom institutu nekoliko godina.

IFDT sada po svoj prilici treba da bude stavljen na politički povodac. Vlada Srbije je imenovala novi Upravni odbor Instituta koji uključuje nekoliko veoma kontroverznih političkih ličnosti. Na primer, Zorana Avramovića, koji je postavljen za predsednika Odbora, desničarska Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja (koga je Haški tribunal osudio) je postavljala na čelna mesta u Ministarstvu prosvete. Avramović je već nagovestio šta misli o Institutu kada je zahtevao obustavu finansiranja Regionalnog centra IFDT u Novom Sadu. Sadašnji vršilac dužnosti direktora Instituta koristi represivne mere koje ukazuju na to kako će izgledati budućnost Instituta (pretnje obustavom plata, pokušaji ograničavanja slobode delanja Naučnog veća Instituta, izlaganje pritisku mlađih istraživača, obustava međunarodnih projekata, itd.).

Demokratija u Srbiji uopšte, a posebno sfere nauke i obrazovanja, sve su ugroženiji. Malo je preostalih slobodnih medija. Trenutni pokušaj da se ućutka i možda čak i eliminiše jedna autonomna naučna institucija poput IFDT-a dodatno slabi demokratiju u Srbiji. Štaviše, ovi pokušaji se sprovode u što je moguće većoj tišini, jer pažnja javnosti u ovom slučaju ne odgovara ni politički instaliranom Upravnom odboru ni Vladi Srbije. Sloboda mišljenja i sloboda naučnog rada moraju se braniti evropskom solidarnošću kolega i intelektualaca. To je jednom već bio slučaj kada su 1980. Jirgen Habermas, Iring Fečer, Oskar Negt i Albreht Velmer uspešno podržali osnivače Instituta, direktno se obraćajući tadašnjim jugoslovenskim i srpskim vlastima, i tako pomogli u osnivanju Instituta. Ko bi mogao i da pomisli da će 2020. filozofija i društvena teorija u Srbiji ponovo morati da se brane od države?

S obzirom na ovakav razvoj događaja, mi dolepotpisani zahtevamo hitnu zamenu trenutnog sastava Upravnog odbora IFDT odgovarajućim stručnim kadrovima, predstavnicima otvorene i demokratske naučne kulture; zahtevamo da se poštuju želje istraživača i zaposlenih u Institutu pri izboru novog direktora Instituta. Takođe, ne sme se dozvoliti da Vlada Srbije dekretom nametne novog direktora IFDT. Institutu mora biti omogućeno da povrati svoju političku i institucionalnu nezavisnost. Ako je Vlada Srbije ozbiljno posvećena demokratizaciji i želi da se pozicionira kao pouzdan kandidat za članstvo u EU, odustaće od ovog pokušaja političke kontrole.

Potpisnici, njih gotovo 500,  su ugledni intelektualci iz Srbije i regiona.

Samoupravljanje ili partijska kontrola u nauci

Piše: Olga Nikolić*

Preko 400 svetskih intelektualaca, univerzitetskih profesora, filozofa i društvenih naučnika, potpisali su apel podrške Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu, u njegovoj borbi za akademsku slobodu. Donekle očekivano, ali ipak razočaravajuće, vest su preneli isključivo opozicioni, drugim rečima slobodni mediji. Neki od najčitanijih i najgledanijih, ukljućujući Politiku, Blic i RTS nisu smatrali da potpisi među kojima su neki od najuglednijih živih filozofa i naučnika, poput Noama Čomskog, Džudit Batler, Jirgena Habermasa, Marte Nusbaum, Tome Piketija, Frensisa Fukujame, Žaka Ransijera, Nensi Frejzer i mnogih drugih, zavređuju da se pojave među njihovim vestima. Ovo je samo još jedan od mnogih dokaza medijskog mraka u kome trenutno živimo.

Na naučnim institutima u Srbiji, kao uostalom u svim institucijama ovog društva, uzela je maha zabrinjavajuća pojava partijskog zapošljavanja i postavljanja na funkcije. Ova pojava je opasna u svakom segmentu društva, jer funkcije i radna mesta postaju sredstvo trgovine političkim uticajem i nagrada za poslušništvo, umesto da budu priznanje za vredan rad i stručnost. U oblasti nauke ovakav pristup vodi ozbiljnom urušavanju naučnog kvaliteta i gušenju akademske slobode.

Na IFDT, gde radi autorka ovog teksta, Zakon o nauci i istraživanjima zloupotrebljen je za političko postavljanje članova Upravnog odbora (UO). Pošto UO bira direktora, logika je jasna: jednom kada partijski čovek dođe na to mesto, nad Institutom koji se bavi istraživanjem društvenih problema uspostavljena je potpuna kontrola. Sve se obavlja pod velom legalnosti, i uz ponižavajuće ignorisanje volje zaposlenih. Nažalost, IFDT nije usamljen slučaj, već ovaj problem pogađa i druge naučne institute u Srbiji. Institut za filozofiju i društvenu teoriju je jedan od najuspešnijih i najaktivnijih društveno-humanističkih instituta u zemlji, koji daje svoj doprinos srpskoj nauci i društvu kroz brojne naučne projekte, međunarodnu i domaću naučnu saradnju i organizovanje predavanja svetskih i domaćih stručnjaka, koja su otvorena za sve građane.

Zaposlenima je poslednjih meseci onemogućen normalan rad, a na duži rok može se očekivati sve ozbiljnije urušavanje ove renomirane institucije. Ovo ne bi trebalo da bude samo problem kolektiva IFDT koji se već godinu i po dana bori da ne dođe do tog scenarija, već i problem naše akademske zajednice, kao i šire javnosti.

Sledeći na redu je univerzitet. Zaista, već smo imali prilike da u štampi čitamo argumente nametnutog predsednika UO IFDT Zorana Avramovića o tome kako na univerzitetu vlada nedopustivo „samoupravljanje“ kakvog nema nigde u Evropi i kako bi država trebalo da zaštiti svoja osnivačka prava, ili u prevodu, da stavi univerzitet pod svoju upravljačku kontrolu.

Nasuprot tome, Evropska univerzitetska asocijacija (EUA) navodi „mogućnost univerziteta da odredi svoju unutrašnju organizaciju i procese odlučivanja“ kao jednu od četiri ključne dimenzije autonomije.

Naši univerziteti su u dobrom društvu Austrije, Finske, Norveške, Francuske, Danske i Velike Britanije kada je reč o samostalnosti upravljačkih tela: ona imaju više univerzitetskih predstavnika nego predstavnika države. Trenutna situacija pokazuje da se naučna autonomija na institutima može trajno zaštiti jedino promenom zakona tako da za institute počnu da važe ista pravila kao za univerzitete. To će ujedno osnažiti i autonomiju univerziteta koja se već sada dovodi u pitanje. Ohrabrujući korak predstavlja inicijativa MASA-e (Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti) za ocenu ustavnosti Zakona o nauci i istraživanjima. Jedan od najbitnijih uslova napretka nauke jeste da naučnici mogu slobodno da obavljaju svoj istraživački rad, bez straha od političke nepodobnosti rezultata njihovog istraživanja i njihovih ličnih uverenja, što uz postojeće zloupotrebe Zakona postaje sve teže. Članovi akademske zajednice dužni su da na to ukažu i da se tome suprotstave. Najvažniji korak u odbrani akademske slobode, kao i drugih ugroženih sloboda u našem društvu, jeste da kao intelektualci i stručnjaci preuzmemo odgovornost, probijemo zid ćutanja i straha, i počnemo da govorimo i da pišemo.

*istraživačica saradnica, IFDT

Funkcionerska kampanja i u nedelju: Mala matura sigurnija i objektivnija

U Zavodu za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja u nedelju 14. juna (!) je predstavljen novi koncept digitalizacije završnog ispita za osnovce, tj. male mature. Svi procesi, osim popunjavanja testa, od ove godine, biće u potpunosti digitalizovani, kako bi se predupredila mogućnost zloupotrebe sadržaja testova, pre same male mature. U procesu digitalizacije učestvovali su: Zavod za vrednovanje obrazovanja, Ministarstvo prosvete, Kancelarija za IT i eUpravu i stručnjaci sa Fakulteta organizacionih nauka (FON).

Država će od ove godine samostalno vršiti štampu u novom printing centru, što u potpunosti isključuje mogućnost snimanja testa, a svi koji ulaze u prostorije gde se oni štampaju će morati da se prethodno identifikuju. Oko 200 hiljada popunjenih testova za 70 hiljada osmaka se vraća u zavod, gde se skeniraju, a zatim pregledaju u elektronskoj formi, uz pomoć softvera za digitalno ocenjivanje. Na sajtu “zios.mpn.gov.rs” biće dostupni svi odaci o rezultatima ocenjivanja. “Uradili smo ogroman posao, važan posao, komleksan posao. Rešavamo problem koji u Srbiji nikada nije rešavan. Mislim da je malo reći da rešavamo višedecenijski problem, ovo je problem koji, od kada postoji mala matura u Republici Srbiji, ove godine ga rešavamo”, rekla je premijerka Ana Brnabić. “Ako bi poredili ovu godinu i prošlu godinu, jedina stvar koja je sotala ista je da đaci i dalje u svojim školama rade testove tako što koriste papir i olovku. Sve ostalo, komplemta tehnologija, kompletni procesi su u potpunosti izmenjeni i digitalizovani”, napominje Mihajlo Jovanović.

Kako bi ovaj proces u potpunosti bio digitalizovan, naredni saziv Vlade Srbije treba još samo da stvori mogućnost da osmaci same testove popunjavaju na računaru. “Mislim da će dalja oprema škola biti prevashodno bitan segment da se ovi procesi nastave, negde proba male mature u vreme pandemije je takođe bio jedan vrlo hrabar korak jer smo istražili kolika nam treba snaga interneta i koliko nam trebaju serveri i sve drugo, ali smo videli da je sistem spreman”, rekao je ministar prosvete, Mladen Šarčević. Postupak ocenjivanja bi od ove godine trebalo da bude značajno ubrzan, u proces je uključeno za oko tri hiljade prosvetnih radnika manje, uz mnogo veći kvalitet, pouzdanost i transparentnost ocenjivanja rezultata. https://www.youtube.com/watch?v=DZLH86holnY&feature=emb_logo

Članovi akademske zajednice i javne ličnosti traže ostavku Vučića

            Oko 50 članova akademske zajednice i drugih javnih ličnosti zatražilo je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku, jer smatraju da je nedostojan te funkcije, saopštio je jedna od potpisnika tog zahteva, istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu Slobodan Prvanović. U zahtevu se navodi da Vučić nije dostojan funkcije predsednika Srbije zbog kršenja Ustava i zakona, antidržavne politike, neodgovornog pristupa i postupanja u vezi sa životom i zdravljem građana, vređanja, omalovažavanja i nepoštovanja građana, unošenja razdora u društvo, obmanjivanja javnosti i iznošenja neistina.

Vučić treba da podnese ostavku i zbog, piše u zahtevu, zloupotrebe položaja, uništavanja institucija, ukidanja demokratije, gaženja građanskih i ljudskih sloboda, gušenja slobode medija, delovanja protiv prava na slobodne izbore, umešanosti u netransparentno upravljanje budžetskim sredstvima, ugrožavanja evropske perspektive Srbije. Zahtev su potpisali i Siniša Kovačević, Goran Marković, Jovo Bakić, Nedim Sejdinović, Ljubodrag Stojadinović, Željko Bodrožić, Svenka Savić, Zoran Ivošević, Dragoljub Bakić, Bojan Pajtić, Marija Bogdanović.

Vučić  u funkcionerskoj kampanji posetio Učiteljski fakultet

Predsednik Aleksandar Vučić posetio je juče izložbeni prostor Centra za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju u prostoru Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Taj centar je zajednički poduhvat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanije “NetDragon Websoft Holdings Limited” i deo je strateškog programa razvoja Srbije koji prepoznaje znacaj i prednost znanja inovacija i interneta. Svečano otvaranje centra planirano je za prvu polovinu jula kada će u Beograd doći i kineski partneri. Uz predsednika Vučića izložbeni prostor posetili su i ministar prosvete Mladen Šarčević, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.

Istoričari iz regiona: „Odbranimo istoriju“

Deklaracija „Odbranimo istoriju“, koju je sačinila radna grupa sastavljena od najeminentnijih istoričara iz Srbije i zemalja regiona, objavljena je u subotu uveče na završnoj konferenciji projekta „Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma“. Članica radne grupe projekta istoričarka Dubravka Stojanović rekla je, na konferenciji u Centru za kulturnu dekontaminaciju, da je deklaracija „kruna projekta“. Ona je istakla da je neophodno ustati u odbranu istorijske nauke i učiniti sve da bi se zaustavile njene zloupotrebe. Stojanović je rekla da potpisnici deklaracije stoje iza deset principa koji se navode u njoj. U deklaraciji piše da je istorija nauka i nije plod proizvoljnog mišljenja, mora se zasnivati na istraživanju istorijskih izvora, njihovom proveravanju, poređenju, utvrđivanju preciznih i proverljivih činjenica, njihovoj analizi i sintezi. Navodi se da je istorija dinamična kao i svaka nauka i stalno dolazi do novih saznanja, dok je revizija istorije rezultat novih istraživanja, a nasuprotom tome istorijski revizionizam je manipulisanje istorijskim činjenicama radi postizanja zadatog političkog cilja. Istorija je disciplina kritičkog mišljenja, ona je multiperspektivna, celovita, nadnacionalna, kontekstualna, racionalna, slobodna i odgovorna.

U deklaraciji, koju građani od juče mogu da potpišu, navodi se preambula, kao i preporuke. Stojanović je rekla da su odlučili da se obrate Ministarstvima kulture i preporuče da vode računa kada podižu spomenike, lokalnim vlastima su preporučili da se prilikom menjanja imena ulica ili davanja imena školama trude da izbegnu ratne zločince iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova, a medijima su preporučili da postanu odgovorni i da ne daju prostor paraistoričarima. Odlučili su da se obrate i nastavnicima istorije i da ih podrže u tome da je istorija način da se uči kritičko mišljenje.

Član radne grupe tog projekta istoričar Milivoj Bešlin rekao je da su odlučili da od istoričara zatraže da se drže metodoloških pravila i principa istoriografskog zanata, od političkih elita traže da vode odgovorne politike istorije i da prestanu da zloupotrebljavaju istoriju i prošlost i da prestanu da nam umesto bolje budućnosti stalno falsifikatima nude bolju prošlost. On je naveo da su odlučili da se obrate nacionalnim i evropskim parlamentima sa zahtevaom da prestanu da donose zakone, rezolucije i druge akte koji imaju pretenziju da pišu istoriju, od sudova traže da se drže činjenica koje je utvrdila istorijska nauka, a od ministarstava nauka da podrže projekte koji se zalažu za kritičko promišljanje istorije.

Projekat “Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma”, realizovalo je Udruženje Krokodil, a finansirala ga je Delegacije Evropske unije u Srbiji. U toku dvoipogodišnjeg projekta organizovane su dve velike konferencije u Beogradu i Novom Sadu, dvonedeljni rezidencijalni boravci za istoričare iz regiona, seminari za nastavnike i profesore istorije, kao i tri letnje škole namenjene studentima iz regiona. Projekat je okupio neke od najistaknutijih regionalnih istoričara, s namerom da se aktivno bore protiv revizionističkih tendencija u regionalnim istoriografijama i za jednu moguću zajedničku multiperspektivnu istoriografiju. Glavni cilj projekta je stvaranje prostora za istorijski i inter-kulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike, koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima i inkluzivnijoj kulturi sećanja.

Novi Sad: Završna izložba u okviru projekta “Čuvarkuća”

Projekat “Čuvarkuća”, u okviru Fondacije 021, svoje dvoipogodišnje trajanje zaokružio je  izložbom u novosadskoj Kulturnoj stanici Svilara. Otvaranje završne postavke održano je u četvrtak, a svi zainteresovani mogli su do ponedeljka da uživaju u delima osmoro vojvođanskih akademskih umetnika. https://www.youtube.com/watch?v=-qVD3kr3Zxc&feature=emb_logo

Zašto ne Dobrica Ćosić?*

Da li je zaista bilo potrebno da Ana Brnabić kaže da će Desanka Maksimović ipak ostati u gimanziijskim programima? Mora li se o svakom detalju u ovoj zemlji zaista odlučivati sa najvišeg mesta? U čemu je zapravo štos? Možda je napribližnije objašnjenju ono što kaže jedna gimanazijska profesorka srpskog verovatno među pozvanijima da na tu temu govori – to je iskonstruisana afera, valjda slična onoj sa zabranjenim predizbornim spotom koji treba da svedoči nezavisnost regulatornog tela, a uslučaju Desanke ko su čuvari pravih vrednosti.

Šta onda sa onim, kako bi to pežorativno rekao predsednik ove zemlje, „stručnjakom“ koji je predložio izbacivanje određenih dela Desanke Maksimović iz školskog programa? Odnosno, čemu služi (kad još i ne radi, što kaže jedan crtani junak) nekakva komisija koja o takvim stvarima odlučuje? Ako u njoj zaista sede pozvani da predlažu ko u programu osatje a ko otpada, onda bi napad na njihovu odluku morao da povuče njihove ostavke. Jer, ako će o svemu na kraju odlučivat ne čak ni ministar prosvete već premijerka ove zemlje, zašto su se oni onda čitavim poslom uopšte bavili? I, još važnije, predlog je podnet još u novembru i trebalo je da ga razmatra još nekoliko instanci pre konačne odluke – među kojima i ljudi iz Akademije nauka, na primer, i to svi odreda plaćeni da tako nešto rade, a ne iz volonterskih i amaterskih sklonosti. Šta su, dakle, svi oni, sve ovo vreme (ili bar decembar, januar i februar) radili?

Kako je tako nešto moglo da im „promakne“ ili se, naprotiv, oni slažu sa predlagačem, ali kada konačnu reč daje premijerka, stručnjakinja za sve i svašta u duhu sopstvenog predsednika, ko su oni, svi ti ljudi koji su završili neke studije u vezi sa književnošću i na njima regularno magistrirali i doktorirali, da kažu drugačije? Ima na kraju i jedno suštinskije, pitanje upravo za stručnjake bez ironije, koje se tiče „krojenja“ nastavnih planova i programa iz srpskog jezika i vazda upitnog književnog kanona. Zašto baš Desanka Maksimović i zašto baš zbirka „Tražim pomilovanje“? Objašnjenje koje je stiglo od predlagača zvuči više kao „vađenje“ nego kao suvislo obrazloženje. Možda se na njega može odgovoriti kontrapitanjem – zašto ne, na primer, neko od dela ili čak čitav opus Dobrice Ćosića? Kao anahron, nacionalistički i upitan sa stanovišta književnosti koja nesumnjivo ima mnogo boljih pisaca – starijih, ali i savremenih. Da li je slučajno da je nekome bilo najlakše da iz programa ukloni jednog od retkih ženskih autora, pri tom lirsku pesnikinju i istu takvu zbirku u kojoj se ne veliča veliko Dušanovo carstvo, srpsko junaštvo i ističe nacionalni ponos zbog toga?

*Redakcijski komentar Danas-a

I povratak posmrtnih ostataka Pupina deo funkcionerske kampanje

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da po želji Mihajla Pupina da bude sahranjen u Srbiji, nadležni u Ministarstvu već duže razmatraju mogućnost prenosa njegovih posmrtnih ostataka iz Njujorka u Srbiju. Na ostvarenju ove ideje radi i akademik Radmila Milentijević iz Njujorka, koja je pokrenula rad na istraživanju i pronalaženju Pupinovih naslednika, jer je za ekshumaciju neophodna njihova saglasnost. Mihajlo Pupin je rođen u Banatu u Idvoru gde se i nalazi Zavičajni kompleks posvećen velikom naučniku koji čine Narodni dom, rodna kuća, nekadašnja zgrada osnovne škole koja je pretvorena u muzej i crkva. U Idvoru rodnom mestu Mihajla Pupina sa radošću su dočekali vest da bi Pupin mogao da počiva u Srbiji. Upoznati su i sa radom profesorke Milentijević koja radi na ostvarenju te ideje, kojoj su i pomogli u prikupljanju dokumentacije.

Dragiša Matić koji je radni vek proveo kao učitelj u Idvoru svedoči da je ideja da se Pupin vrati u našu zemlju postojala još 1979. godine kada se na skupu u Idvoru prilikom obeležavanja 125. godina od rođenja velikog naučnika pričalo o tome. I za profesora Dragoljuba Martinovića, koji od pre nekoliko godina živi u Idvoru i godinama piše i radi na promociji lika i dela Mihajla Pupina je ova inicijativa nešto što bi bilo dobro za našu zemlju.

U potrazi za znanjem Mihajlo Pupin je iz Idvora krenuo put Praga, a zatim Amerike gde je ostao čitavog života. Ipak, svoje rodno mesto Idvor nikada nije zaboravio. O tome svedoči i zadužbina Narodni dom koji je veliki naučnik poklonio Idvorcima. Pupin je patentirao 34 izuma, koji i danas imaju svoju primenu u oblasti elektrotehnike i telekomunikacija. U želji da saznaju više o Pupinu godišnje Idvor, njegovu rodnu kuću poseti 10.000 gostiju iz čitavog sveta. https://www.youtube.com/watch?v=ROe1id3kVYs&feature=emb_logo

Nova muzičko-baletska škola – najmodernija i najskuplja u Srbiji

Izgradnja nove muzičko-baletske škole u Novom Sadu, započete maja 2016. godine, privodi se kraju, a RTV u emisiji “Grad i mi” ekskluzivno objavljuje snimke iz ove škole u koju je iz gradskog budžeta investirano 2,7 milijarde dinara do sada. Impresivna koncertna dvorana škole, koja je gotovo završena, je prva prava koncertna dvorana koju dobija grad, kaže gradonačelnik Vučević, uz objašnjenje da je Baletska škola podstanar u objektima Jevrejske opštine, a Muzička škola “Isidor Bajić” podstanar u zgradi koja je vraćena Rimokatoličkoj crkvi. Ovim skupim objektom od 14.000 kvadratnih metara, u koji je do sada grad uložio 2,7 milijardi dinara Novi Sad dobija prostor u kome će moći da vežba i nastupa više od 2000 đaka muzičke i baletske škole i preko 300 njihovih nastavnika, ali i velike domaće i svetske muzičke zvezde. “Ovo toliko dobro izgleda da ne mogu da sakrijem emocije. To je ulaganje u budućnost, verujem da ćemo veoma brzo, već tokom 2021. godine imati koncerte i nastupe”, rekao je Vučević. Vučević je, uz procenu da će za završne radove biti potrebno još oko 350 miliona dinara, rekao da će ovo možda biti najskuplja, ali i najsavremenija muzička škola Srbiji, urađena po svetskim standardima. Ovaj objekat, kaže Vučević, nadilazi srednjoškolsku ustanovu, tu će biti baza za rad sa našim muzičkim talentima, ali i magnet za mnoga poznata imena iz sveta muzike i baleta, koji će doprineti afirmaciji Novog Sada, i novac uložen u njega “apsolutno nije bačen novac”.

Vremeplov: Rođen Paja Jovanović

Srpski  slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma rođen je na današnji dan 16. juna 1859. godine. Bio je član Srpske kraljevske akademije i srpski slikar koji je stekao  evropsku reputaciju. Najveći deo života proveo je u Beču u kojem je i umro 1957. Bio je izvanredan poznavalac slikarskog zanata i inspirisao se srpskom nacionalnom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i folklorne i istorijske kompozicije, uključujući “Seobu Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”, “Takovski ustanak”, “Mačevanje”, “Kićenje neveste”.

Vremeplov: Umro Miloje Milojević

Na današnji dan 16. juna 1946. godine umro je kompozitor Miloje Milojević. Milojević je bio  muzikolog, pedagog i muzički kritičar, profesor Muzičke akademije u Beogradu i jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Doktorat muzičkih nauka stekao je 1925. u Pragu, i bio je prvi Srbin s tim zvanjem. Osnovao je beogradski orkestar “Collegium musicum” kojim je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i inspirisao se narodnim motivima. Dela: klavirske kompozicije “Četiri komada”, “Melodije i ritmovi sa Balkana”, horovi “Muha i komarac”, “Pir iluzija”, ciklus solo pesama “Pred veličanstvom prirode”, muzikološki spisi “Osnovi muzičke umetnosti”, “Studije i članci”.

Vremeplov: Umro Ljubomir Stojanović

Srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije umro je 16. juna 1930. godine. On  je 1921. godine s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom Predsednik vlade. Dela: monografija “Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, stari srpski pisani spomenici “Miroslavljevo jevanđelje”, “Stari srpski natpisi i zapisi” (šest knjiga), stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući “Vukovu prepisku”, udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim hramovima u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: Štampan “Serbski dnevnik”

U  Novom Sadu je na današnji dan 16. juna 1852. godine štampan prvi broj lista “Serbski dnevnik”, s književnim dodatkom “Sedmica”, koji je potom izlazio 12 godina. U listu, koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, sarađivali su mnogi veliki srpski književnici. Kada je 1859. Medaković prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju, urednik lista postao je Jovan Đorđević (književnik, klasicista, autor teksta srpske himne “Bože pravde”).

Vremeplov: Mehmed II ukinuo janjičare

Na današnji dan 16. juna 1826. godine pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo je taj vojni red i uveo nizam (redovna vojska). Janičare je 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika osnovao sultan Orhan.

Vremeplov: I sednica Društva naroda

U Londonu je na današnji dan 16. juna 1920. godine održana prva sednica Društva naroda.

Vremeplov: Obešen  Imre Nađ

Na današnji dan 16. juna 1958 godine obešen je Imre Nađ, mađarski premijer u vreme antikomunističke pobune u Mađarskoj 1956. koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ je na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Madjara prisustvovalo je u Budimpešti njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.

Vremeplov: Talibani zatvorili više od 100 škola u kojima su se obrazovale devojčice

Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila je na današnji dan 16. juna 1998. godine  zatvaranje više od stotinu privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.

„Tik Tok” – dečji izazovi opasni po život

Tik Tok, jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu, a u poslednje vreme i u Srbiji, postaje sve opasnija za one koji je koriste. Iako je prvenstveno namenjena za kreiranje i deljenje kratkih video-formi, sve češće se koristi za postavljanje izazova među korisnicima koji su najblaže rečeno – bizarni: od lizanja ve-ce šolje kao dokaza da ne možete da obolite od virusa korona, do stavljanja hemijskih sredstva na oči kako bi se promenila njihova boja.

Neobični izazovi donose lajkove, popularnost i mogućnost da snimak postane dostupan korisnicima aplikacije širom sveta, a sagovornici „Politike” saglasni su da bi dete, ukoliko im roditelji zabrane korišćenje „Tik Toka”, verovatno bilo izopšteno iz društva. Zato ga, objašnjavaju, treba naučiti kako da koriste aplikaciju i osnažiti da pod pritiskom društva, odgovarajući na izazove, ne rizikuje svoj život zarad virtuelne popularnosti.

Timea Kukla iz Fondacije „Tijana Jurić” kaže da osim što pristaju na bizarne izazove, deca koja koriste „Tik Tok” uglavnom neadekvatno nameštaju osnovna podešavanja aplikacije, zbog čega predatori, na veoma jednostavan način, mogu da dođu do njihovih ličnih podataka. – Kao problem kod korišćenja „Tik Toka” navela bih i prikupljanje i prodaju ličnih podataka. „Tik Tok” je prošlog februara u Americi morao da plati kaznu od pet miliona dolara zbog prikupljanja ličnih podataka dece mlađe od 13 godina. Takođe, dokazano je da ova aplikacija svojim algoritmom favorizuje belce, bogate i konvencionalno privlačne osobe tako što njihove videe prikazuje većem broju korisnika. Ukoliko je kreator „Tik Tok” sadržaja lošijeg finansijskog statusa, gojazan, ima invaliditet ili je pripadnik gej populacije, njihov sadržaj se prikazuje manjem broju ljudi ili se potpuno blokira – objašnjava za „Politiku” Timea Kukla.

Prema rečima naše sagovornice, teško je utvrditi koliko dece i mladih u Srbiji koristi ovu aplikaciju, ali da je sigurno veliki broj s obzirom na to da popularnost aplikacije raste svakodnevno kao i da je „Tik Tok” u svetu preuzet više od milijardu puta. – Što se tiče neželjenih posedica, fondacija za sada nema podatke da su se u Srbiji dogodile ozbiljnije nezgode prouzrokovane korišćenjem ove aplikacije, ali su nas kontaktirali zabrinuti roditelji nakon što su im deca skrenula pažnju na popularne videe koji kruže „Tik Tokom” i ohrabruju rizična ponašanja. Nekoliko svetskih portala ukazalo je na štetnost ove aplikacije tek nakon što su se dogodile brojne nezgode, uključujući jedno dete koje je palo u komu usled povrede glave. Dotad, niko nije vodio računa šta deca, tinejdžeri i mladi rade i gledaju na „Tik Toku”. U Americi se jedan od izazova koji kruži ovom aplikacijom toliko otrgao kontroli da je policija u zvaničnom saopštenju za javnost najavila da će dalje praktikovanje tog izazova rezultirati kaznom, pa čak i hapšenjem. Zato je važno da podignemo svest kod dece i drugih korisnika aplikacije o njenoj štetnosti – navodi naša sagovornica.

Zato, kako kaže, deci savetuju da budu oprezna i podese aplikaciju tako da mogu da s njima kontaktiraju samo prijatelji. Takođe, predlaže da na listu prijatelja dodaju samo ljude koje poznaju i da ne otvaraju i ne odgovaraju na poruke koje im šalju nepoznati ljudi. – Takođe je bitno da dete prijavi odrasloj osobi od poverenja svaki vid sumnjive komunikacije ili sadržaj koji ga uznemirava – naglašava Kukla.

Da popularnost „Tik Toka” svakodnevno raste saglasni su i u Fondaciji „Šer”, koja se, između ostalog, bavi i digitalnom bezbednošću. Ono čega svi treba da budemo svesni, naglašavaju u ovoj fondaciji, jeste da kada jednom nešto podelimo na internetu to zauvek ostaje tu. – Prilikom instaliranja aplikacija malo ko čita uslove korišćenja i pravila privatnosti, korisnici uopšte nisu ni svesni za šta se sve koriste njihovi podaci. Osnovno pravilo većine aplikacija je da osobe mlađe od 13 godina ne mogu da poseduju profile, dok u Srbiji, u skladu sa zakonskim okvirom, deca mlađa od 15 godina ne mogu bez saglasnosti roditelja da otvore profile. Ono što je potpuno jasno jeste da je nemoguće kontrolisati ova pravila. Jedino što nam preostaje i od izuzetne je važnosti jeste upravo podizanje svesti i medijske pismenosti prvenstveno kod roditelja, a zatim i kod dece. Roditelji moraju biti upoznati s tehnologijom koju koriste njihova deca i predočiti im rizike, isto tako moraju se poštovati i dečja prava. Teško je uspostaviti balans između kontrole i poštovanja dečjih prava, ali to nam je upravo i donelo novo digitalno okruženje – zaključuje Nevena Krivokapić iz Fondacije „Šer”.