Ja tebi vojvodo, ti meni serdare – Šarčević: Premijerka se lično uključila u projekat male mature

Nema odustajanja od poludigitalne male mature, ubuduće neće biti vukovaca s poklonjenim peticama, a za prosvetu nema pravog napretka ni boljitka bez platnih razreda. Tvrdi to Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i da će se sve što se u srpskom obrazovanju znalo o ocenjivanju, radu, vrednovanju… promeniti u roku od dve godine. U razgovoru za „Politiku” otkriva i kako.

„Jednostavno. Prvi alat je eksterno vrednovanje. Govorim kao neko ko je to u svojim ustanovama uradio još 2006. Više nema jurenja ocena. Nastavnik nije gospodar ocene, a njeno pedagoško svojstvo nije da se učenik kazni, kada govorimo o proceni i vrednovanju znanja. Ocenjivati se može ne samo brojčano nego i opisno i procentualno, kad izmestite ocenu iz subjektivnog miljea nastavnika i kada je njegov cilj da učenik napravi što bolji rezultat. Drugi alat su platni razredi. Dok se ne uvedu platni razredi, nagrađivanje po kvalitetu i eksterno ocenjivanje nema napretka. Ono što sad radimo jeste reforma kurikuluma, ali bez ove ozbiljne poluge nema ništa. Za visoko obrazovanje ulazak na fakultet će se vrednovati kao indikator kvaliteta”, kaže Šarčević. 

Možete imati fantastičan privatni fakultet, namerno uzimam taj primer, da su se upisali iz prvog pokušaja, a onda s najboljim ocenama završili u roku. To ne znači da ste uspešni. Gde su poslodavci, internacionalni modeli koje ostvarujete kroz nauku, mobilnost i programe saradnje? Još ako vašu ustanovu ne upisuje maturant s prosekom iz srednje škole većim od 3,50 – imate veliki minus. Biće upaljeni reflektori. Videće se ono što nezvanično znamo, da vukovci idu na medicinu i elektrotehniku, kaže ministar.

Na pitanje: “Da li će se testovi s male mature 17, 18. i 19. juna skenirati ielektronski pregledati, ili se odustaje jer su te procedure, ipak, prvi put testirane?”, ministar tvrdi: “Neće se odustati. To je najlakše. Mnogo je teže izboriti se, ispraviti greške”, a na pitanje; “Ko je najodgovorniji za organizaciju i sprovođenje završnog ispita?”, kaže:  “Kabinet premijerke. Ona smatra da je važnost projekta tolika da se i ona uključila. Paralelno tu su: naš kabinet, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kao izvršilac radova, elektronska uprava koja mora da nam da podršku i FON kao partner koji je uradio softver”.

Predstavljen Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju u Beogradu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišli su u ponedeljak  15. juna Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju koji je smešten  na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Srbija je u Centar koji je zajednički poduhvat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kineske kompanije „Net Dragon“ uložila 15 miliona dinara, dok su kineski partneri dali značajno veća sredstva. U delegaciji koja je obišla centar bili su i državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof dr. Vladimir Popović i ministar bez portfelja zadužen za inovacije Nenad Popović.

Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da je Srbija dobro razumela da je oblast inovativnih tehnologija, robotike i veštačke inteligencije put u budućnost i ocenio da bi naša zemlja mogla da bude jedna od najuspešnijih u digitalnoj sferi. Prema njegovim rečima, sve izgleda gotovo nadrealno i kao da nije u Srbije, ali se pokazalo da je moguće da bude u Srbiji. Predsednik Vučić je posle obilaska Centra za robotiku i veštačku inteligenciju najavio da će ovakvi centri biti otvoreni u Novom Sadu i Trsteniku i dodao da je zahvalan kineskim partnerima. Želimo da obučavamo učitelje, nastavnike, profesore, da idemo u korak sa novim tehnologijama. Kina je vodeća zemlja u veštačkoj inteligenciji, a mi smo srećni što u tome možemo da učestvujemo, rekao je Vučić.

Ambasadorka Kine u  Čen Bo istakla je da su digitalno obrazovanje i digitalna ekonomija pokretačka snaga razvoja celog sveta, kao i da Kina i Srbija sve više sarađuju u ovim oblastima. Nadam se da će u budućnosti inovacije i nova tehnologija postati nova rastuća tačka naše saradnje, rekla je ona. Menadžer kompanije „Net Dragon“  Liu Deižan (Liu Deijan)  koji se prisutnima obratio putem video linka istakao je da postoji iskreno prijateljstvo Kine i Srbije. Velika je čast što mogu da radim sa srpskim timom i što smo uspeli da uspostavimo ovaj centar. Nadamo se ćemo u bliskoj budućnosti nastaviti rad i tako dati doprinos poboljšanju obrazovnog sistema, rekao je on.

Dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić rekao je da ovaj projekat omogućava i praćenje napredovanja učenika. Uspeli smo da napravimo centar i softvere koji bi bili reprezentativni za celu Evropu i svet. Vraćamo vaspitnu funkciju školi, da nastavnik ne bude preopterećen osnovnim poslovima, već da podstiče učenike u razvoju, rekao je Mandić.

Kako sprečiti fabrikovanje vukovaca?

“Konkretan alat za to imamo. Zove se državna matura. Stupa na scenu u junu 2022. godine. Sve se resetuje. Nema više ulepšavanja stvarnosti. Lako se naduva prosek đaku jer će možda biti vukovac. I konkurencija na tržištu udžbenika je dozvoljena da bi se kvalitetom birali, ali nemate način da proverite u kojoj meri odabrani udžbenici doprinose željenom ishodu. Kad zaživi državna matura, uz uspeh kandidata i ocenu škole stajaće i šta je korišćeno od literature. Pa da vidite kad krene rang-lista. Što ste uzeli skuplji kad je on negde dole, a uz jeftiniji se postižu bolji rezultati?”, kaže ministar Šarčević.

Fabrikujemo i talente? Sve više smerova za darovite, kvote nepopunjene!

“Koliko nastavnicima ode vremena za rad s talentima, a koliko na decu s problemima? Daj bože da se deset odsto bave darovitima. Ne pravimo se talentovanijim nego što jesmo, prvi put se bavimo darovitima. Odavno postoje matematička i filološka odeljenja. Interesovanje za filološke smerove sada je taman koliko ima i mesta jer je učenje stranih jezika dostupnije nego pre. Možemo da obogatimo ponudu, uvedemo korejski, persijski… O tome moramo da razmislimo. Moramo da imamo kvalitetne profesore za informatiku, a takvi za ove pare neće da rade u školi. Trebaju nam afirmativne mere, o kojima premijerka i ja razgovaramo. Nije isto ako dete koje hoće na medicinske nauke u gimnaziji ima dva ili pet časova biologije i hemije, zato smo uveli ta odeljenja. Najbolji program je međunarodna matura. „Ruđer Bošković” je radi već 14 godina, veoma uspešno u svetu. Od ove godine ćemo taj smer imati u tri državne gimnazije. Kasnimo. Hrvatska je to uradila 1992, Slovenija godinu ranije, Skoplje 1994. Moglo je nešto ovog ministra da sačeka urađeno, da ne krenemo sve odjednom”, kaže ministar Mladen Šarčević.

Kad je kampanja rade i nedeljom: Digitalizacija završnog ispita

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović  posetili su u nedelju 14. juna Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Beogradu u kome se nalazi centar za štampanje i digitalno pregledanje testova za završni ispit koji će biti održan od 17. do 19. juna. Kako je istaknuto, softver za digitalno pregledanje uradio je Fakultet organizacionih nauka iz Beograda i celekopno tehnološko rešenje je proizvod stručnjaka iz Srbije.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je proces polaganja male mature ove godine digitalizovan u najvećoj meri i da je time učinjen bezbednijim, sigurnijim, efikasnijim i objektivnijim. Premijerka je navela da će se od ove godine testovi isključivo  štampati u ovom zavodu i dodala da je država uložila 40 miliona dinara za najnoviju i najmoderniju opremu za štampanje. Ona je objasnila da je proces skeniranja i pregledanja testova u potpunosti digitalizovan u šta je uloženo dodatnih 20 miliona dinara za nabavku novih skenera i kompjutera. Brnabić je naglasila da će čitav proces od sada biti i objektivniji jer je pregledanje testova “anonimno“, odnosno, profesori ne znaju čiji zadatke pregledaju i iz kojih su škola i gradova. Uradili smo ogroman, važan i kompleksan posao, rekla je Brnabić i najavila da će sledeće godine biti do kraja sproveden proces digitalizacije male mature kada će učenici na kompjuteru rešavati test, a ne na papiru u školi.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je da je digitalizacija ovog procesa samo nastavak procesa celokupne digitalizacije obrazovanja. Ove godine imamo bezbednu štampariju i bezbedno pregledanje…Na taj način smo došli do toga da se vrednuje stvarno znanje. A ono što je i bio cilj i što ćemo projektom državne mature uraditi je da i malu maturu približimo toj vrsti nezavisne eksterne ocene, kao i eksterno vrednovanje celog sistema. Tek tada Srbija ulazi u sferu visoko razvijenih zemalja kada je obrazovanje u pitanju, kazao je on.

Šarčević je ocenio i da je digitalna samoprocena znanja koja je, takođe, rađena ove godine bila hrabar korak. Videli smo da je sistem spreman, da su nastavnici mnogo napredovali da učenici prihvataju ove nove modele, kazao je Šarčević. Ministar je naglasio da je uloga Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja veoma značajna i da će doći do izražaja prilikom uvođenja vrednovanja kvaliteta obrazovanja na visokom obrazovanju. Proces skeniranja testova, pakovanje i distribuciju prisutnima je objasnio pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić.  On je naglasio da ceo proces odlikuje transparentnost i da je to njegov najveći benefit.

Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović rekao je da je priprema zadataka za završni ispit koji se polaže na kraju osmog razreda osnovne škole jedna od ključnih aktivnosti ove institucije. On je rekao da je Zavod dobio savremenu štamparsku mašinu i da to znači će se od ove godine zadaci štampati unutar obrazovnog sistema. Mi kao Zavod imamo veliko zadovoljstvo što se ovaj skening centar nalazi upravo u našoj zgradi, rekao je Ranđelović iskazujući zahvalnost premijerki i ministru prosvete na angažovanosti i pruženoj pomoći.

Direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović rekao je da je u poređenju sa prošlom godinom ceo proces izmenjen i digitalizovan. Ako bismo uporedili prošlu i ovu godinu jedina stvar koja je ostala ista je da đaci u svojim školama rade testove tako što koriste papir i olovku. Sve ostalo, kompletna tehnologija, kompletni prcesi su u popunosti izmenjenjni i digitalizovani, naveo je on. Prema njegovim rečima, centar u kome se štampaju testovi je nov i mere zaštite podataka o ličnosti su u potpunosti sprovedene. Po prvi put država ima svoj skening centar. Naime, kada se vrate testovi, a njih ima oko 200.000 u jednoj generaciji. Oni se ovde skeniraju i pretvaraju u digitalnu formu. Mnogo je lakše pregledati testove u digitalnoj formi. Treći značajn segment je softver za digitalno ocenjivanje. Zadaci koji su zatvoreni se softverski ocenjuju. Otvoreni zadaci se ocenjuju tako što uvek imamo dva profesora koji ocenjuju. Ako su ocene iste, dobro, a ako ne uključuje se treći profesor koji proverava i usklađuje te zadatke. Ovo nam je omogućilo  mnogo brže ocenjivanje i mnogo manji broj ljudi koji učestvuje u procesu, mnogo veći kvalitet i pouzdanost i transparentnost, naveo je on. Rezultate završnog ispita učenici i njihovi roditelji će moći da provere na sajtu zios.mpn.gov.rs, kao i da zatraže da im se preko elektronske pošte proslede testovi. Učenici osmog razreda polagaće završni ispit u matičnoj osnovnoj školi 17, 18. i 19. juna, rešavanjem testova iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa.

Funkcionerska kampanja i vikendom: Epizoda Kragujevac

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetili su u subotu, 13. juna 2020. godine Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu u kome radi Centar za bioinženjering. Događaju je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović.Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović, dekan fakulteta prof. dr Dobrica Milovanović i zaposleni upoznali su predsednicu Vlade i ministra sa radom centra i ostvarenim rezultatima na međunarodnim i domaćim projektima iz oblasti bioinženjeringa. Saradnici Centra su u vreme epidemije Kovida-19 učestvovali na izradi više od 10.000 vizira za medicinske radnike. Na ovom mestu počelo je i razvijanje respiratora napravljenog 3D štampačima i laserima.

Premijerka Ana Brnabić je ocenila da će Kragujevac biti mesto u kome će se raditi na razvoju tehnologija. Mi smo se trudili oko 18 meseci da uvedemo master 4.0 i to je bila potpuna promena u načinu rada naših fakulteta, rekla je ona.

Ministar Šarčević i predsednica Vlade obišli su i rektorat Univerziteta u Kragujevcu gde je održana i prezentacija master programa 4.0. Ministar je rekao da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi na Strategiju obrazovanja do 2030. godine. Univerzitet u Kragujevcu predstavlja jednu od najboljih visokoškolskih ustanova ne samo u zemlji, već i regionu i dobru poziciju ima i na svetskoj i evropskoj univerzitetskoj mapi, kazao je on i dodao da će ministarstvo raditi  na infrastrukturi u oblasti obrazovanja. On je ocenio da će najznačajnija investicija biti izgradnja zgrade Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu (FILUM).

Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović istakao je da je ta institucija dobro povezana sa privredom. O tome svedoče odlični rezultati u privredi, rekao je on i dodao da će osim u master programu 4.0 kragujevački Univerzitet učestvovati i na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a koji se odnosi na kreativnu industriju.

Manje od jedan odsto Roma ima završen fakultet

Predstavništvo fonda za obrazovanje Roma počelo je kampanju “Obrazovanjem do posla”, kao deo projekta “Pospešivanje zapošljavanja mladih Roma i Romkinja – faza 2”. Cilj kampanje je upoznavanje učenika sa mogućnostima koje su im na raspolaganju, motivisanje da nastave svoje obrazovanje, da odabiru srednju, visoku školu ili fakulteta u sklade sa svojim interesovanjima, sposobnostima, ali i potrebama na tržištu rada. U okviru romske zajednice čak 87 odsto populacije ima samo osnovno ili niže obrazovanje, a manje od jedan odsto njih ima više i visoko obrazovanje, a slična je situacija i sa zapošljavanjem. Romi na novi posao čekaju u proseku mesec dana duže od opšte populacije, suočavaju se sa znatno višim stopama nezaposlenosti u svim starosnim grupama. Istraživanja pokazuju da Romi nemaju dovoljno informacija o postojećim merama podrške za osetljive grupe, da roditelji siromašnih učenika nisu na vreme informisani o svojim pravima i odgovornostima. “Učenici imaju pravo da koriste afirmativne mere kako bi upisali željenu srednju školu ili fakultet. Svi učenici romske nacionalnosti kada upišu srednju, visoku školu ili fakultet, mogu da se prijave na Konkurs za dodelu učeničkih i studentskih stipendija osobama iz osetljivih društvenih grupa, koje Ministarstvo prosvete objavljuje na početku svake školske godine”, kaže Zorana Tomić, koordinatorka Predstavništva fonda za obrazovanje Roma.

Stevan Gligorin, koordinator za stipendijski program Fonda za obrazovanje Roma objasnio je koje sve mogućnosti imaju na raspolaganju budući studenti romske nacionalnosti.

“U pitanju je Romski Memorijalni program univerzitetskih stipendija (RMUSP) koji sprovodi Fond za obrazovanje Roma (REF). Konkurs za ovu godinu otvoren još nekoliko dana, do 17. juna. Na sajtu https://www.romaeducationfund.org/rmusp-serbia/  moguće je pročitati više informacija o samom programu, ali i konkurisati za stipendiju”, rekao je Gligorin. Ukoliko učenik odluči da nakon završene srednje škole potraži posao, važno je da se upozna sa potrebama na tržištu rada kako bi mogao brzo da se zaposli u struci. “Želim da poručim svima da se isplati ulaganje u sopstveno obrazovanje, u budućnost. Ne treba ni pod kojim uslovima napuštati školovanje. Upišite školu, idite posle na fakultete, to možda nije garancija da ćete sutra živeti lakše, ali obrazovanjem dobijate mogućnost da pomognete pre svega sebi, zatim svojim roditeljima, a onda i da date svoj doprinos zajednici iz koje dolazite” istakao je Robert Kasumović, magistar farmacije.

Preminuo akademik Milorad Radovanović

Akademik Milorad Radovanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i potpredsednik Ogranka SANU u Novom Sadu preminuo je 10. juna u 73 godini,  saopšteno je  iz SANU. Kako se navodi u saopštenju, bio je jedan od najznačajnijih srpskih lingvista koji je dao veliki doprinos u proučavanju sociolingvistike, fazi lingvistike, sintakse i semantike, kao i u oblasti planiranja jezika. „Odlazak akademika Milorada Radovanovića veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao i za sveukupnu srpsku filologiju”, naveli su iz SANU, prenosi Beta. Akademik Milorad Radovanović rođen je 4. septembra 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je 1970. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao dve godine kasnije na Filološkom fakultetu u Beogradu. Specijalizaciju iz semiotike završio je na Univerzitetu Južne Floride i Letnjem lingvističkom institutu Lingvističkog društva Amerike, Tampa, Florida, 1975. Bio je redovni profesor opšte lingvistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 1986. do 2015. godine, kada se penzionisao. Kao gostujući profesor predavao je na evropskim i američkim univerzitetima i u Japanu i učestvovao je po pozivu na brojnim međunarodnim naučnim konferencijama širom sveta. Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine. Pored obavljanja funkcije potpredsednika Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Radovanović je bio član i predsednik Odbora SANU za Savremeni srpski jezik u svetlu savremenih lingvističkih teorija.

I maturanti Kikinde plesali sa vršnjacima iz Evrope

Učenici završnih godina srednjih škola u Kikindi juče su plesali tradicionalni Maturantski ples uz Štrausovog “Slepog miša”. Uzbuđenja nije manjkalo, posebno kada se uzme u obzir da je ta generacija nije imala priliku da poslednje srednjoškolske dane provede u učionicama, nego u izolaciji. Ipak, svi zajedno, bili su  spremni da u utorak zaigraju sa maturantima iz čitave Evrope. Koreografija poznata generacijama unazad obeležila je kraj srednjoškolskog obrazovanja i devetnaestogodišnjaka, koji su poslednje dana školovanja proveli kod kuće, uz nastavu na daljinu.

Iako je postojala bojazan da, posle 12 godina neće biti Maturantskog plesa, na radost svih, situacija se promenila na bolje. “Deca su bila toliko uporna. Ove godine, oni su zvali da pitaju da li ćemo raditi ili ne. Mi uvek imamo dobru volju da radimo sa decom koja to žele.”, rekla je Igrid Vojvodić Crnomarković, instruktorka plesa. Više od 400 maturanata iz četiri kikindske srednje škole i ove godine bilo je deo velike evropske manifestacije, koja slavi mladost i igru. Kvadril je tako spojio generaciju koja je možda izgubila proleće, ali ne i vedar duh.

Nova atrakcija na Zlatiboru – IONIC Teslin toranj

Internacionalni omladinski naučno-istraživački centar Teslin toranj gradiće se na Zlatiboru i biće nova atrakcija ne samo te planine, nego celog regiona. To je predviđeno Memorandum o razumevanju koji su, u subotu u zlatiborskom hotelu Tornik, potpisali Branislav Mitrović, predsednik Upravnog odbora Naučno-obrazovne  fonadicije Teslianum, inače akademik i profesor na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina. U okviru budućeg kompleksa, kako je rečeno, osim monumentalnog tornja od oko 100 metara, biće naučni, obrazovni i istraživački centar, muzej i razni interaktivni sadržaji. Planirano je da se toranj gradi u oviru kompleksa Dino parka Zlatibor, a Branislav Mitrović je objasnio on neće biti replika eksperimentalnog i srušenog tornja u Americi, koji je Nikola Tesla sagradio pre duže od jednog veka.  „Da je Tesla danas živ, sigurno ne bi napravio toranj koji je nekada napravio. Naša namera je da novi toranj donese novu energiju, koja identifikuje sadašnji trenutak, a čiji inicijatori su Teslina misaona vertikala, njegov načuni, filozofski i moralni pristup“, kazao je akademik Mitrović.   To će, kako je dodao, biti „edukativni centar, simbol kreativne energije, projekat prosvećivanja, stvaralačke fantazije i svesti o važnosti Tesle“. „Tesla je inspiracija, uzor, porketač dobre energije i naša namera je da sve to ugradimo u ovaj projekat, zajedno sa svim dobronarenima koji žele da nam pomognu da se naša incijativa ostvari“, poručio je Mitrović. Teslin toranj, koji je predstavljen u obliku video animacije, neće biti konačna verzija tog objekta, za koji je akademik Mitović dodao da je samo početna zamisao i da će, nakon detaljne razrade, uslediti procedure za idejno rešenje i izradu projektne i druge dokumentacije. 

Vremeplov: Radnici  “Zmaja” demonstrirali  ispred Skupštine SFRJ

Oko pet hiljada radnika zemunske fabrike “Zmaj” demonstriralo je na današnji dan 17. juna 1988. godine ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani “antibirokratska revolucija”, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera srpskih komunista Slobodana Miloševića.

Vremeplov: Konvencija o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece

Na današnji dan 17. juna 1999. godine Međunarodna organizacija rada (ILO) usvojila je sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

Vremeplov: Ukinuli kralju pravo veta

Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su na današnji dan 17. juna 1789. godine  Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

Vremeplov: Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše

Već 26 godina, svakog 17-og juna u svetu se obeležava Svetski dan borbe protiv dezertifikacije (degradacije) zemljišta i suše, koje predstavljaju pretnju i našoj zemlji, budući da se nalazimo u regionu, koji je jedan od najugroženijih posledicama klimatskih promena. Kao ključni globalni problem, ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, navodi devastiranje zemljišta. Pitanja degradacije zemljišta i suše, pitanja su našeg opstanka na planeti, kaže ministar Goran Trivan. Ističe da je upravo zemljište, od svih resursa koje posedujemo, izloženo  najvećem uništavanju.  Mi smo u regionu koji je jedan od najugroženijih na globalnm nivou što se tiče klimatskih promena, pre svega zbog povećanja srednje godišnje temperature vazduha, i zbog pojave klimatskih anomalija koje dovode do intenzivnih padavina i vrlo česte pojave poplava. Bez pošumljavanja nema borbe protiv klimatskih promena, kaže Trivan. Ipak, navodi da se drugu godinu zaredom  na konkurs za pošumljavanje, javlja malo lokalnih samouprava  kao i da će novca za te namene biti sve više. U Srbiji je stepen pošumljenosti sada oko 31 odsto, a trebalo bi da bude 42. U Vojvodini je situacija još gora, od preporučenih 12 posto, pošumljeno je tek nešto više od 6 procenata.

Vremeplov: Francuzi ukinuli kralju pravo veta

Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su na današnji dan 17. juna 1789. godine  Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

Vremeplov:  Prvi put u istoriji medicine korišten antiseptik

Engleski hirurg Džozef Lister upotrebio je na današnji dan 17. juna 1867. godine  prvi put u istoriji medicine antiseptik, kada je operisao svoju sestru Izabelu.

Vremeplov: Rođen Igor Stravinski

Jedan od najuniverzalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka, ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, rođen je na današnji dan 1882. godine. Jedan od retkih ruskih kompozitora, kojeg danas mnogi, i na zapadu i u njegovoj rodnoj domovini, smatraju jednim od najuticajnijih kompozitora XX veka. Od 1910. godine živio je u Švajcarskoj i Francuskoj, a od 1937. godine u SAD. Američki državljanin je postao 1945. Bio je otelotvorenje kosmoplitskog Rusa kojeg je Tajm naveo kao jednog od najuticajnijih ljudi XX veka. Pored priznanja koja je dobio za svoje kompozicije, stekao je slavu i kao dirigent i kao pijanista, najčešće na premijerama vlastitih dela. Godine 1939. i 1940. predavao je muzičku estetiku na Harvard univerzitetu u Bostonu (predavanja objavljena pod naslovom Muzička poetika 1942). Bio jedan od najuniverzalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka. Odlikuje ga velika raznovrsnost muzičkog izraza i stila – u prvoj fazi bio je nadahnut ruskom narodnom muzikom, u drugoj ekspresionista sa povremenim oslanjanjem na džez, u trećoj se okrenuo neoklasičnom stilu, a zatim primjenjivao i principe dodekafonije.

Dela: baleti “Žar-ptica”, “Petruška”, “Posvećenje proleća”, scenska kantata “Svadba”, melodrame “Priča o vojniku”, “Persefona”, opera-oratorijum “Kralj Edip”, opera “Život razvratnika”, kantata “Simfonija psalama”, orkestarska dela – tri simfonije, koncerti za klavir, koncerti za violinu, koncerti za kamerni orkestar, “Koncert za 16 instrumenata”, “Regtajm”, autobiografski radovi “Hronika moga života”, “Muzička poetika”.

Pravi Pravni fakultet dobio bitku protiv lažnog na Instagramu

Pravni fakultet u Beogradu uspeo je da ostvari svoja prava kod Instagrama i ukloni sa ove popularne društvene mreže lažni nalog koji je koristio bez dozvole žig ovog fakulteta, navodi se na sajtu kancelarije za korporativno pravo Karanovićpartners. Iako je reč o javnoj ustanovi, fakultet ima dugu istoriju u obrazovanju, konferencijama i izdavačkoj delatnosti u Srbiji. Aktivno koristi svoj žig u te svrhe, podseća se u tekstu (na slici žig registrovan u zavodu za intelektualnu svojinu). Lažni profil na Instagramu nije napravio Pravni fakultet, niti je na bilo koji način dozvolio upotrebu žiga koji je registrovan u Zavodu za intelektualnu svojinu.

“Studente” Poljoprivrednog možete da kupite za 9,8 dolara

Diplomirani inženjeri poljoprivrede, Aleksandra Ćetković i Dragan Vukašinović, pozivaju maturante da upišu Poljoprivredni fakultet u Beogradu i ostvare svoje snove. Jer oni svoje očigledno – jesu, sudeći bar po slikama koje je ovaj fakultet stavio na svoj zvaničan Instagram nalog. Problem je što se ni Aleksandra, ni Dragan ne zovu tako, nisu ni diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a još manje su svoje snove ostvarili baveći se hortikulturom i stočarstvom. “Upiši Poljoprivredni i ostvari svoje snove”.

Pod ovim sloganom Poljoprivredni fakultet u Beogradu pokrenuo je kampanju koja bi, bar tako se čini da je namera, trebalo da privuče brucoše da za svoj budući poziv odaberu jedan od šest njegovih studijskih programa. I tu ništa nije sporno. Osim što se, putem Instagrama koji srednjoškolci najviše koriste, sa slika smeše nepoznati manekeni uredno potpisani ovdašnjim imenima i prezimenima kao diplomirani inženjeri poljoprivrede konkretnih smerova. Od početne sumnje da su fotografije previše “ušminkane” i profesionalne, pa do stvarne provere njihove autentičnosti potrebno je svega nekoliko minuta onima koji znaju gde da traže pravi izvor. Laici će ovaj posao da završe za najviše desetak minuta.

Izvor nekoliko nasumično izabranih fotografija sa Instagram naloga Poljoprivrednog fakulteta su  takozvani stok sajtovi koji korisnicima – prodaju fotografije. Tako slika “Aleksandre” može da se dobije za 99 američkih dolara, što je daleko jeftinije od cene školovanja jednog stvarnog diplomiranog inženjera poljoprivrede. Ova cena na sajtu “Shutterstock” podrazumeva dodatnu licencu za neograničeno korišćenje fotografije. Za jednokratno korišćenje, cena je 9,8 dolara. Tačnije, “paket” od pet fotografija sa ovog stok sajta košta 49 dolara, što znači da je cena jedne fotografije 9,8 dolara.

I “Dragan” nam dolazi sa istog stok sajta. Njegova fotografija košta isto kao i “Aleksandrina”. Maturante na upis na Poljoprivredni fakultet zove i lažni Đorđe Dimović, koji se navodno bavi ratarstvom posle diplomiranja na Poljoprivrednom fakultetu. “Napravio sam najjaču vilu na svetu”, kaže lažni Đorđe, a na “proširenoj” fotografiji, koja je očigledna montaža, u rukama drži zlatne – vile. Fotografija se opisuje kao  “slika srećnog smeđokosog muškarca formalno obučenog, koji se smeška u objektiv držeći ruke u džepovima ispred sive pozadine”.

Ako je namera bila stvaranje šaljive kampanje koja bi trebalo da nasmeje i oraspoloži buduće brucoše, moglo bi se reći da je uspela. Ako je trebalo da služi za privlačenje budućih studenata kroz davanje lažne slike onoga što nudi obrazovanje na ovom fakultetu, to već ne bi moglo da se kaže. Šta je istina – zna samo Poljoprivredni fakultet u Beogradu. A odgovor na pitanje zašto su reklamne fotografije potpisivane imenima “stvarnih” studenata – diplomiranih inženjera i šta je bio cilj ovakvog načina reklamiranja je: “Stav fakulteta je da nemamo komentar” , rečeno je za portal Nova.rs na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

(Navodno) silovanje na bogoslovskom: I dalje pred crkvenim sudom

Navodna silovanja nekoliko studentkinja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu za koje one optužuju prodekana PBF i sveštenika Vladimira Vukosavljevića, za Srpsku pravoslavnu crkvu ne mogu biti „završena priča“, kako je to nedavno rekao patrijarh srpski Irinej.Naime, iako se Etička komisija PBF pre dve godine proglasila nenadležnom i time stavila tačku na ovaj slučaj, predmet je još uvek aktuelan pred crkvenim sudom SPC.

Kako za Danas navodi Srećko Mitrić, advokat jedne od četiri studentkinje koje su svedočile o svojim iskustvima sa Vukašinovićem, predmet „čami“ pred crkvenim sudom, te nema naznaka kada bi proces mogao biti okončan. – Ništa me ne iznenađuje u ovoj državi. Kako se u redovnim sudovima predmeti razvlače i više od 10 godina, tako je očigledno i u crkvenim – kaže Mitrić. On dodaje da je njegova klijentkinja tek nakon više godina skupila hrabrost da se obrati nadležnima u SPC jer je bila uplašena, ali i u toj meri istraumirana da je posle višestrukih silovanja završila na psihijatriji. Na pitanje zašto se nakon odluke etičke komisije PBF nisu obratili državnim organima – policiji i tužilaštvu, naš sagovornik kaže da žrtva nije bila spremna na to, ali i da je predmet i dalje živ pred crkvenim sudom „što joj je davalo nadu da će se sve okončati u okviru crkve“.

U dopisu advokata kako crkvenom sudu Beogradsko-karlovačke arhiepiskopije, tako i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, dostavljeni su iskazi četiri studentkinje koje tvrde da ih je Vukašinović silovao, kao i propratna medicinska dokumentacija od psihologa, odnosno psihijatara, pošto su dve od njih završile na psihijatriji (jedna od njih navodi da je silovana u manastiru Studenica). Sve se događalo u razdoblju od 18 godina, a kako je slučaj ponovo dospeo u javnost, javile su se i nove studentkinje, koje tvrde da su žrtve profesora. Vukašinović je i starešina crkve Ružica na Kalemegdanu ali i jedan od najbližih saradnika patrijarha Irineja. Univerzitet u Beogradu saopštio je da će dokumentaciju koju poseduje dostaviti tužilaštvu.

Vladimir Vukašinović juče nije želeo da da izjavu za naš list, već nas je uputio na svog advokata Želimira Čabrila, koji tvrdi da je njegov klijent nevin i da su optužbe o silovanju plod zavere pojedinih profesora sa fakulteta. – Profesor Vukašinović je postavljen za starešinu crkve Ružice krajem 2015, nakon čega je nezavisna finansijska komisija Crkve morala proveriti prethodno finansijsko poslovanje. Komisija je pronašla različite propuste u finansijskom poslovanju prethodne uprave, zbog čega su dvojica sveštenika profesora na PBF bili smenjeni sa svojih položaja. Nakon toga započeto je sistematsko ružno vređanje Vukašinovića od strane smenjenih. Pošto je Vukašinović zauzeo čvrst i jasan stav da se svi finansijski tokovi moraju staviti pod apsolutnu kontrolu, što je rezultovalo mnogostrukim uvećanjem budžeta, odnosno prihoda Crkve, napadi su se pojačali i postali sve prljaviji – navodi Čabrilo za Danas.

Prema njegovim rečima, sve je kulminiralo kada je „jedan advokat iz Beograda 2018. protiv Vukašinovića dostavio pismo PBF o navodnom silovanju. – U prilogu je dostavio i izjavu navodno oštećene i mišljenje lekara specijaliste dečije psihijatrije iz 2015. o nekim problemima koje ima navodno „silovana“ (prilikom pregleda stara oko 39 godina ). Uz pismeni dopis nema priloga o tome da je bilo kada podneta prijava bilo kojem državnom ili crkvenom organu koji bi eventualno ispitao prijavu, kaže Čabrilo. On dodaje da od 2005. ili 2006. pa sve do 2018. navodno oštećena nikada nikome nije podnela bilo kakvu izjavu, prijavu, pismo ili bilo šta drugo da je učinjeno nešto nezakonito, „ali se 2018. odjednom pojavila ovakva priča“.

Devojka koja se prva osmelila da priča o svom traumatičnom iskustvu, detaljno je opisala kada, gde i kako ju je Vukašinović navodno silovao. Takođe je objasnila i zbog čega je više godina ćutala o tome. Nakon silovanja koje se prema njenom svedočenju dogodilo u crkvi Ružica, kaže da se pet meseci zatvorila u stan. „Potom sam išla od crkve do crkve, ispovedala se i pričešćivala. Sve sam udaljila od sebe. Samo sam jednoj osobi uspela da kažem šta sam doživela. Ja sam tamo vodila i svoje drugarice da se ispovedaju. Kasnije sam bila uplašena da neku od njih ne unakazi. Mislila sam da sam ja izazvala njega, jer je on čovek koji ima divnu ženu i četvoro dece. Bila sam veoma slaba telom, umom i duhom. Uticao je na moje misli i preokrenuo sve“, napisala je bivša studentkinja, prema kojoj se, prema njenom svedočenju, Vukašinović prvo postavio kao prijatelj, a potom postao i njen duhovnik. Zbog toga što nije odmah govorila o svojoj traumi, njena porodica je verovala da je bila zaljubljena u Vukašinovića i da zbog toga pati. „Mojim roditeljima i bratu sam sve rekla nakon osam godina ćutanja. Danas znaju skoro sve“, zaključila je. Njen otac se takođe obraćao patrijarhu Irineju, ali on nije odgovorio na njegovo pismo niti molbu da ih primi na razgovor. Za njegovu svetost je to „završena priča“ iako je predmet još uvek aktuelan pred crkvenim sudom.

– Želim da jasno kažem da nikada, ni na koji način, profesor Vukašinović nije imao bilo šta sa osobom koja je potpisala izjavu datu advokatu. Čak dugo nije bio siguran ni o kojoj je osobi tačno. Ne želim da opterećujem ovaj tekst odnosima sa pojedinim kolegama sa PBF koji su zbog rada Vukašinovića ostali bez mogućnosti finansijskih i drugih malverzacija, kao i šanse da Pravoslavni bogoslovski fakultet otmu iz krila SPC i od njega naprave neku novu vrstu škole koja ne bi služila ni Crkvi ni narodu nego samo njima samima – kaže advokat Želimir Čabrilo, komentarišući aktuelnu prijavu Univerzitetu kao „senzacionalizam i blaćenja nevinog“.