Vesti – 19.06.2020.

Osmaci treći dan na „maloj maturi“: Danas, za kraj, kombinovani test

U sredu 16. juna u devet časova učenici osmog razreda počeli su trodnevno  polaganje završnog ispita na kraju osnovnog školovanja. Ovogodišnja genracija broji oko 65.000 malih maturanata, a od tog broja oko 13.500 ih je u Vojvodini.  Ovaj ispit, kao i ranijih godina, sastoji se iz tri testa, a prvi je na redu test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. Za njegovo rešavanje srpski u sredu,   juče za matematiku i u danas za kombinovani, sa pitanjima iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije, mali maturanti imaju na raspolaganju po dva sata. Sva tri dana testiranja u školu moraju doći u 8,15. Kada testiranje počne, prvih 45 minuta, niko ne sme izaći iz učionice, kao ni poslednjih 15 minuta pre kraja. Za svako testiranje obavezna je đačka knjižica i grafitna olovka i gumica, dok će svakog đaka na klupi čekati po dve hemijske olovke. Za test iz matematike potrebno je poneti još i trougao, lenjir i šestar.Na testiranje osmaci mogu uneti samo vodu ili sok, a sve ostalo, kao i prepisivanje i došaptavanje su zabranjeni. Ove godine, zbog opasnosti od zaraze virusom korone, u jednoj učionici biće najviše devet učenika.

Bodovi koje osvoje rešavanjem testova iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa, sa pitanjima iz fizike, hemije, biologije, istorije i geografije, odlučivaće kao i prethodnih godina, zajedno sa uspehom u poslednja tri razreda osnovne škole, o njihovoj budućnosti – biće tas na usaglašavanju želja petnaestogodišnjaka za nastavak školovanja i mogućnosti našeg školskog sistema.

Ove godine, u skladu sa preporukom Zaštitnika građana, pripremu, štampanje i pakovanje testova radiće Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Šifrovanje samih testova je takođe unapređeno i svaki test sadrži LjR kod koji će na samom testu biti vezan za pojedinačnog učenika, što ceo proces čini anonimnim do kraja pregledanja. Testove će u zapečaćene kutije pakovati i distribuirati „Pošta Srbije“, a kompletan proces kontrolisaće i pripadnici policije.

Nakon što učenici urade testove, oni će se upakovani po istom principu, vozilima Pošte vraćati u Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde će biti skeniranni i od tog trenutka je ceo proces digitalizovan. Softver, napravljen specifično za ovu namenu, pitanja zatvorenog tipa će pregledati automatski, a pitanja otvorenog tipa slati ovlašćenim nastavnicima u celoj državi da pregledaju putem računara. Nastavnici neće znati čiji test pregledaju, a svako otvoreno pitanje će biti poslato na pregled kod dva nastavnika kako bi se obezbedila nepristrasnost i izbegle eventualne greške u pregledanju.

Osim manje vremena potrebnog za pregledanje, za realizaciju celog procesa je potreban i manji broj nastavnika. Ranijih godina u procesu završnog ispita učestvovalo je 7.800 nastavnika , 2.600 nastavnika po testu, a ove godine će taj broj biti znatno manji. U pregledanju probnog testa učestvovalo je 1.500 nastavnika. Na ovaj, digitalizovan, način oni mogu da predledaju 2.000 pitanja u minuti, a u proseku im je potrebno 4,5 sekundi po pitanju, a samo u testu iz matematike, koji je radilo skoro 70.000 učenika, trebalo pregledati više od milion otvorenih pitanja. Istina zbog kvaliteta internet mreže, u nekim delovima zemlje pregledanje je bilo sporije, ali taj problem bi do pravog testiranja trebalo da se otkloni.

Rezultati sva tri testa završnog ispita biće objavljeni 23. juna na sajtu https://zios.mpn.gov.rs . Za razliku od prethodnih godina, učenici i roditelji neće morati da idu u školu i traže test na uvid kako bi procenili da li ima osnova za žalbu, nego će to moći da procene onlajn uvidom u testove.

Uspeh nastave na daljinu?

“Zaista je bila potreba da sve pokrenemo u roku od dva dana. Pratili smo epidemiologe. Sve je redovno dezinfikovano, obezbedili smo maske, prevoz, hranu… s nula dinara. Jedino smo zakupili tri dodatne kamere, za ukupno sedam studija u kojima su u školi snimani TV časovi. Struktura je bila improvizovana, prvi put smo se našli u ovakvoj situaciji, a sve smo podigli onlajn od vrtića do fakulteta, čak i dualno obrazovanje. Da nismo poslednje tri godine vredno radili, uz reforme i obuke, verovatno se ne bismo usudili ni da probamo. Obuhvat srednjoškolaca nastavom na daljinu bio je 99 odsto, a osnovaca 99,3 odsto. U redovnim okolnostima taj procenat je manji, kad se u obzir uzmu izostajanje i pravdanje”, kaže ministar Mladen Šarčević.

Šta smo iz  grešaka naučili?

Na pitanje iz naslova ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će “sistem koji pripremamo za državnu maturu 2022. godine u oktobru biti isproban na uzorku od 5.600 đaka, a onlajn malu maturu smo uradili na čitavoj generaciji osmaka od oko 66.000 učenika. To je, ipak, podvig”.  “Bilo je kritike, ali neopravdane. Nisu svi imali brzi internet, pa nemamo ga ni mi svaki dan. Sad bar znamo koja nam brzina treba, kolike baze servera u realnim uslovima i kako da sistem zaštitimo”, kaže ministar.

“Takođe, uradili smo ono što se zove formativno ocenjivanje, i što je kvalitet u pedagoškom napretku prosvetnih radnika. Veliki benefit ostvaren je kroz učenje na daljinu. Dobili smo nove softvere, ugradili ih na 70 laptopova tako da su nastavnici snimali lekcije kod kuće, a snimanje će se nastaviti i u redovnim uslovima. U planu je da škole ubuduće u godišnji plan i program rada uvrste i poneku nedelju za rad na daljinu, za koji su se sada izveštili i đaci i nastavnici, a dobrodošao je ne samo u nepogodama već, na primer, za gimnazijalce sportiste dok su na pripremama”, kaže ministar Šarčević .

Epilog propusta u funkcionisanju e-dnevnika

“Nema tu zloupotreba. Upozorili smo kompaniju koja izvodi radove preko „Telekoma”, koji nam je partner, da je nedopustivo slati reklame i to nismo nikome dozvolili. Mi smo odreagovali odmah, sve je uklonjeno i mislimo da je to bio nepotreban gaf”, kaže ministar Šarčević .

Koliko es-dnevnik košta državu?

Na pitanje koliko košta es-dnevnik ministar Mladen Šarčević odgovara: “Mi smo taj alat uradili za najmanje para u Evropi. Prve godine dobili smo donaciju, kada smo hteli da pokrenemo sistem, pre uvođenja informatike kao obaveznog predmeta. Hteli smo da taj projekat uradimo u 200 škola. Međutim, u prvoj godini urađeno je 680 škola”.

“Predsednica vlade Ana Brnabić zainteresovana je za digitalizaciju i rekla je da se to uradi. Mi smo navrat-nanos radili. Za dve godine potrošeno je 1.600.000 evra. U Hrvatskoj, koja ima upola manje škola, to se radilo četiri godine, a koštalo je 24.000.000 evra. Niko nije primetio da smo uradili fantastičan posao jer su svi stekli osnovne digitalne kompetencije kroz es-dnevnik koji je doprineo uspešnom završetku školske godine uprkos pandemiji”, kaže ministar Šarčević.

Isplata studentskih stipendija i kredita

Ministarstvo prosvete saopštilo je da u četvrtak 18. juna počinje isplata 10. rate studentskih stipendija i kredita za školsku 2019/2020. godinu. Iznos mesečne rate je 8.400,00 dinara, navodi se u saopštenju.

Koliko košta studiranje u Novom Sadu

Studenti koji su se nakon prijemnog na fakultete u Novom Sadu takoreći našli ispod crte, odnosno nisu uspeli da obezbede školovanje o trošku države, moraće da izdvoje od 60 hiljada do 130 hiljada dinara. Koliki će novac dati zavisiće od toga koji je smer u pitanju, dok strani studenti treba da pripreme više novca. Proveravali smo da li su se školarine menjale u odnosu na prošlu godinu i za koje se profesije budući brucoši najviše odlučuju.    https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=XwYp9HPqpUs&feature=emb_logo

U novom odeljenju u Karlovačkoj ispod crte 15 kandidata

Prijemni ispit za upis u najstariju srpsku gimnaziju u Sremskim Karlovcima održan je od 11. do 13. juna, dan duže nego inače zbog novog odeljenja, a po rezultatima koji su od u utorak u 16 časova konačni, škola je popunila sva 164 mesta u prvom razredu. Po rečima direktora Karlovačke gimnazije Radovana Kovačevića, prijemni ispit za upis u novo odeljenje namenjeno đacima s posebnim interesom za istoriju i geografiju, polagalo je 43 đaka, a položilo 35, što je 15 više no što ima mesta. Test iz geografije polagalo je njih 18, a položilo 16, dok je ispit iz istorije „prošlo” 19 učenika  od 25 koliko ih je pristupilo polaganju. Kovačević kaže da je taj ispit polagao veliki broj učenika s maksimalnim brojem bodova ili nešto ispod toga, pa je krajnji ishod više od 12 učenika koji su sakupili iznad 200 poena, što je odličan rezultat.

Test iz srpskog jezika i književnosti položilo je 157 đaka, od 171, dok je od 157 kandidata ispit iz engleskog jezika položilo njih 149. Od 11 kandidata, jedan nije položio test iz nemačkog jezika, a troje đaka je polagalo prijemni iz ruskog, i to uspešno. Direktor Gimnazije smatra da su to rezultati kojima škola može biti zadovoljna, s obzirom na uslove u kojima se odvijala nastava u drugom polugodištu, način realizacije pripremne nastave, samog prijemnog ispita i drugih ograničavajućih okolnosti.

Od srede do petka kandidate za upis u prvi razred Karlovačke gimnazije očekuje i završni ispit u osnovnim školama. Nakon toga znaće se ko će od onih koji su položili prijemni u Karlovačkoj gimnaziji biti i upisan u tu školu 8. i 9. jula. Učenik IV-6 odeljenja Luka Mešanović iz Bačkog Novog Sela, đak je generacije u Karlovačkoj gimnaziji za školsku 2019/2020. godinu. Kako saznajemo u opštinskom Odeljenju za društvene delatnosti, od lokalne samouprave on će kao nagradu dobiti 70.000 dinara. Vredna nagrada očekuje i đaka genaracije u OŠ „23. oktobar“. Po odluci Nastavničkog veća škole, tu titulu ovog puta ponela je Tamara Kljajić. Njoj će pripasti od Opštine 50.000 dinara. Nagrađivanje đaka generacije u Karlovačkoj gimnaziji i osnovnoj školi predviđeno je opštinskom Odlukom o finansijskoj podršci porodici s decom. 

Mladi matematičar Konstantinov ne zaboravlja rodnu Kikindu

Nekada najbolji matematičar Kikinde Aleksa Konstantinov u rodni grad vratio se iz Bostona, gde je diplomirao na prestižnom MIT univerzitetu. Nakon diplomiranja, dobio je posao u jednoj firmi u Čikagu, gde ga očekuju novi izazovi. Svoj život za sada vidi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali u dalekoj budućnosti može da zamisli sebe i u Kikindi. Diploma univerziteta MIT iz Bostona otvorila je brojna vrata Kikinđaninu Aleksi Konstantinovu. Neposredno nakon diplomiranja, zaposlio se kao finansijski matematičar u jednoj čikaškoj kompaniji. Na rodnu Kikindu nije zaboravio i posećivao ju je svaki put kada bi se vraćao iz Amerike.

“Volim svoj grad i uvek kad dovedem drugare, uglavnom iz Beograda sa kojima sam išao u srednju školu, volim da im pokažem Kikindu i svi se oduševe. Uvek ih odvedem do čuvene Ulice Generala Drapšina, koja je jedna od najlepših ulica u svetu i nalazi se u Kikindi.”

Za Aleksu je upriličen prijem kod gradonačelnika Kikinde Pavla Markova, koji je istakao da je Konstantinov ponos svog grada, od koga mogu da uče sve generacije: “Želeo bih da svi mladi ljudi pogledaju na njihove vršnjake ili na malo starije drugare koji su napravili ovako starije uspehe.”

Konstantinov za sada nema ambicije da se akademski usavršava, jer je u potpunosti fokusiran na posao kojim se bavi. Za one koji tek počinju da ostvaruju svoje snove, ima jasnu poruku: “Najbitnije je biti uporan, jer neće uvek sve ići kao “po loju”. Bitno je da se u slučaju da ne ide sve najbolje ne klone duhom i ne odustane, nego da se vredno radi, jer će vredan rad uvek biti nagrađen.” Mladi finansijski stručnjak svoj život sada je vezao za Čikago. Ipak, kako naglašava, u nekoj daljoj budućnosti sebe može da zamisli kako živi i radi u rodnoj Kikindi, koja mu je uvek u srcu. https://www.youtube.com/watch?v=nHDC2UTSrJE&feature=emb_logo

Bačka Palanka: Kreativni maturanti palanačke Tehničke škole

Svi koji razmišljaju o upisu u Tehničku školu „9. maj“ u Bačkoj Palanci, mogu posetiti sajt škole i krenuti u virtualni obilazak učionica, kabineta i ostalih prostorija školske zgrade. Najzaslužniji za kreiranje ove ture su dvojica maturanta, Arsenije Knežević i Samuel Kolar, budući administratori računarskih mreža.

Kako nam je rekla profesorka informacionih tehnologija Svetlana Erceg, jedan od mentora ovog projekta, ovi vredni učenici su uložili dosta truda i vremena kako bi svim zainteresovanim omogućili ovakav obilazak škole „9. maj“ . Sama ideja za onlajn turu nastala je kada je jedan od profesora u školi, Aleksandar Zelenović, testirao igricu koju su ranije napravili Arsenije i Samuel, a koja se odigrava upravo u prostorijama škole. Kako su Zelenović i Erceg u timu za marketing ove bačkopalanačke srednje škole, došli su na ideju da zamole učenike da igricu preurede i tako naprave virtuelnu turu. Đaci su ideju podržali, iako su i sami imali brojne obaveze oko nastave i pripreme maturskog ispita. – Mi smo ih zamolili da predstave realno prostor škole, da izgleda realno, onako kako jeste okruženje u školi – kaže profesorka Erceg. – Snimili su video tako da što se učenik kretao kroz našu školu i snimao, na kraju su oni zajedno montirali i editovali taj kratak film. Profesorka dodaje da se na ovaj način škola promoviše pred upis novih đaka, s obzirom na to da usled vanrednog stanja nisu bili u mogućnosti da organizuju Dan otvorenih vrata, koji se inače održava svake godine. Na ovaj način su omogućili svim budućim učenicima i njihovim roditeljima da pogledaju kako izgleda unutrašnjost škole.

Doprinos kratkoj turi dala je i profesorka srpskog jezika i razredni starešina dvojice vrednih đaka, Mirjana Božajković. Ona je lektorisala tekst koji prati obilazak, tako da je projekat i zajednički trud učenika i profesora. Profesorka Erceg ističe da se ova tura još može dorađivati, kroz obilazak dvorišta škole i objekta za praksu. To će možda uspeti da urade Samuel i Arsenije kada završe obaveze oko predstojeće mature, ili će njihov rad nastaviti neko od budućih đaka, s obzirom na to da Tehnička škola „9. maj“ u Bačkoj Palanci nudi 180 upisnih mesta za šest različitih smerova.

Sombor: Prvo inkluzivno igralište u Parku heroja

U poslednjih nekoliko godina somborski mališani su dobili nekoliko novih igrališta, a gotovo sva su rekonstruisana kako bi najmlađi boravili u bezbednom okruženju. Ovdašnja lokalna samouprava otišla je i korak dalje, pa je nedavno otvoreno i prvo inkluzivno dečije igralište u Parku heroja. Izgrađene su prilazne staze, postavljena meka gumena podloga, a sprave su prilagođene deci sa smetnjama u razvoju. Inicijativa je potekla od Pokreta malih ljudi Srbije, kojem predsedava Somborac, Milan Grahovac, a finansijer izgradnje je Grad Sombor i firma „Mobiliti“.

Igralište je zvanično otvorila gradonačelnica Dušanka Golubović istakavši da je inkluzivno igralište nastalo kao rezultat saradnje lokalne samouprave sa udruženjem građana, ali i da je ono namenjeno svoj deci. – Započeli smo sa realizacijom početkom godine i uspeli zvanično i da ga otvorimo – rekla je somborska gradonačelnica, uz podsećanje da je pre dve godine Sombor dobio posebnu nagradu za pristupačnost, od zaštitnika građana, pošto je kroz slične projekte pokazao da vodi računa o potrebama osoba sa invaliditetom ili sa drugim vrstama smetnji. – Ovaj grad želimo da učinimo pristupačnim i otvorenim za svakoga. Upravo takvo jeste i ovo igralište koje je zapravo namenjeno za svu decu, kako grada Sombora, tako i za sve one koji grad posećuju, ali je prevashodno po prvi put prilagođeno i deci koja imaju smetnje u razvoju – izjavila je ovim povodom gradonačelnica Golubović.

Milan Grahovac iz Pokreta malih ljudi Srbije izrazio je zahvalnost gradskoj upravi, jer je Sombor tek treći grad u Srbiji koji ima jedno ovakvo divno igralište. On je dodao da mu je drago što će deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imati mesto gde će se igrati sa ostalim vršnjacima.  – Najbitnije je da se širi pozitivna poruka, da deca zajedno kroz igru razumeju jedni druge i njihove potrebe – poručio je Grahovac. U izgradnji prvog inkluzivnog igrališta u Somboru učestvovala je postavljanjem odgovarajuće podloge i kompanija „Mobiliti” koja se bavi brigom o deci sa smetnjama u razvoju. 

Izložba “Peštanski đaci” u Spomen zbirci Pavla Beljanskog

U četvrtak, 18. juna u 20 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog je otvorena izložba Peštanski đaci: Petar Dobrović, Zora Petrović, Ivan Radović i Ivan Tabaković, autorke Marte Đarmati.  Ovim otvaranjem, kao i temom koja je u neposrednoj vezi sa sadržajem kolekcije, Spomen-zbirka obeležava datum rođenja kolekcionara i darodavca Pavla Beljanskog. Izložbu će otvoriti Klara Sentđerđi, direktorka Odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske Kolegijum Hungarikum. Budimpešta je u prvim decenijama 20. veka privukla veliki broj mladih umetnika kako iz Mađarske tako i iz šireg regiona, među kojima su bili Petar Dobrović, Zora Petrović, Ivan Radović i Ivan Tabaković. Ovih četvoro umetnika rođeni su na samom kraju 19. veka u južnim županijama tadašnje Mađarske, tj. unutar granica Austrougarske monarhije. Građanski porodični status i znanje mađarskog jezika su neki od faktora koji su ih usmerili ka Akademiji lepih umetnosti u Budimpešti, koja je u to vreme nudila solidnu osnovu za dalje usavršavanje u najznačajnijim umetničkim centrima, poput Minhena i Pariza.

Izložba i stručni tekst u pratećem katalogu kao plod istraživačkog rada u arhivama umetničkih fakulteta u Budimpešti (Arhivu i biblioteci Mađarskog fakulteta likovnih umetnosti i Arhivu Umetničkog fakulteta Moholi Nađ u Budimpešti), predstaviće publici nova otkrića vezana za rani period školovanja četiri umetnika. Postavka, koju čini izbor od sedamnaest slika i crteža iz fonda Spomen-zbirke, će uz dokumentarne panoe približiti posetiocima na koji su način umetnici iz kolekcije Pavla Beljanskog usvojili uticaje klasičnog umetničkog obrazovanja i novih ideja modernog doba. Projekat pruža mogućnost komparativnog sagledavanja ne samo umetničkog sazrevanja četvoro umetnika, nego i povezivanje njihovih dela sa evropskim kontekstom.

Ovaj pristup istovremeno nam pruža uvid u odabrana poglavlja iz prošlosti, prikazujući kulturne tokove s početka 20. veka u regionu, ali i evropskoj istoriji umetnosti, odgovarajući na teme programskih lukova “Tvrđava mira” i “Dunavsko more” Fondacije “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, aktuelnih u periodu trajanja izložbe.

Rajevac i Maljkovićeva uz Sportske igre mladih na Zlatiboru

Karavan radosti i prijateljstva Dunav osiguranje Sportskih igara mladih nastavio je put po Srbiji, a u  sredu 16. juna  stanica bio je Zlatiborski okrug. Igre su po drugi put ovog meseca okupile SIM-ovce na Zlatiboru. Prošle nedelje održani su turniri u tri sporta, a u sredu su u Čajetini priređeni svečano otvaranje Dunav osiguranje Sportskih igara mladih za tu opštinu i takmičenja u još četiri sporta. Svečanost na Zlatiboru, koja je priređena uz pridržavanje svih mera Vlade Srbije propisanih u cilju zaštite od pandemije, uveličali su svojim prisustvom Mirko Petrović, generalni sekretar Sportskog saveza, Nikola Smiljanić direktor Sportskog centra Čajetina, Nemanja Kutlešić koordinator SIM za Čajetinu, Slađana Vulović, šef kabineta predsednika opštine, koordinatori Marko Kostadinović, Stanko Brašanac, Miroslav Radišić i Miroslav Jevremović i mnogi drugi.

Kao što tradicija Igara nalaže, pre početka takmičenja, zakletvu prijateljstva u ime dece položila je odbojkašica Jovana Aćimović, a ispred sudija to je učinio Mihajlo Vujović. Na opšte oduševljenje svih prisutnih, uz konfete, aplauze i muziku, nastupio je najsvečaniji trenutak ceremonije otvaranja Igara – paljenje plamena prijateljstva. Baklju je uneo fudbaler Ranko Stojanović, a nakon ovog uzvišenog trenutka radost se preselila na sportske terene.

Zahvalnice fudbalerima koji su se danas odlično pokazali uručio je Milovan Rajevac, proslavljeni trener, koji je u svojoj karijeri radio na svim kontinentima. “Oduševljen sam prizorima koje sam danas imao priliku da vidim na otvaranju Igara na Zlatiboru. Do sada sam o ovoj manifestaciji slušao od nekoliko svojih prijatelja, fudbalskih radnika i oni su za ova takmičenja i ceo koncept Igara imali samo reči hvale. Sada sam se i lično uverio u kvalitet ove sjajne sportske priče u kojoj se akcenat stavlja na prijateljstvo, zdrav život i fer-plej. Zaista je sjajno videti sva ova nasmejana dečja lica na jednom mestu. S posebnom pažnjom propratio sam turnir u malom fudbalu i mogu da kažem da je čitava organizacija, ali i ono što su deca pokazala na terenu na nivou pravih, ozbiljnih takmičenja”, istakao je Milovan Rajevac.

I košarkaši su u sredu  bili na visini zadatka, a nakon utakmica oni su iskoristili šansu da se slikaju sa Marinom Maljković, selektorkom ženske reprezentacije, koja je već godinama uz Sportske igre mladih. Ona je pobednicima uručila zahvalnice i poželela im puno novih prijateljstava i pobeda na Državnom finalu. “Svaki put kada su Sportske igre mladih u pitanju ja sam prisutna, tu nema apsolutno dileme. Ova manifestacija je divno osmišljena ideja, od našeg prijatelja Zdravka Marića i zaista je osvojila region. U našoj zemlji Igre su podržane od Vlade Srbije, što je veoma važno. Ja ne mogu da ne cenim ovakvu manifestaciju, kao neko ko je tvorac Pokreta za žensku košarku. Ovde ne pričamo samo o košarci već o velikoj masovnosti devojčica koje u Igrama učestvuju, iz cele Srbije. A veoma je važno da se deca kroz Igre druže i sa vršnjacima iz regione i stvaraju prijateljstva. Tako da su ovo prave stvari, koje će u svim mestima dati mogućnost deci da shvate da je uz jedan naporan rad sve moguće i da je izvesno da mogu postati i zvezde”, istakla je Maljkovićeva.

Inače, na svim nivoima takmičenja, kao i na ostalim aktivnostima koje se realizuju u okviru Igara za decu je apsolutno sve besplatno. Sve to ne bi bilo moguće bez dugogodišnje podrške pokrovitelja i sponzora Dunav osiguranje Sportskih igara mladih, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, generalnog sponzora – kompanije Dunav osiguranje, kao i kompanija Coca-Cola, Elektroprivreda Srbije, Banka Poštanska štedionica, Naftna industrija Srbije i Podravka Srbija.

Sportske igre mladih danas u Priboju

Igre nastavljaju svoj put po Srbije, pa će u petak i subotu deca Priboja i okolnih mesta uživati uz najlepšu sportsku čaroliju, čiji su ambasadori Nemanja Matić, Luka Modrić, Edin Džeko, Dejvid Bekam, Aleksander Čeverin, Predrag Mijatović, braća Karabatić i mnogi drugi.

Uz takmičenja biće organizovana i proslava 7. rođendana SIM Srbije, 19. juna, od 19 sati, na Trgu FAP-a u Priboju. Ulaz je besplatan, a sve goste na ovom događaju čeka odlična zabava uz koncerte Dejan Petrović Big benda i Leksington benda a uslediće i veliki vatromet. I kako nas obaveštavaju iz ove manifestacije, svi su pozvani da dođu i uživaju.

Vremeplov: Rođen Vladimir K. Petković

Srpski geolog Vladimir K. Petković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Državnog geološkog instituta, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, najbolji poznavalac kredne formacije kod nas i tektonike istočne Srbije rođen je na današnji dan 19. juna 1873. godine. Bio je upravnik Geološkog zavoda Beogradskog univerziteta i urednik “Geoloških anala Balkanskog poluostrva”. Napisao je oko 70 radova, pretežno o stratigrafiji i tektonici Srbije. Dela: “Geologija istočne Srbije”, “O tektonskom sklopu istočne Srbije”, “Tercijer u Skopskoj ravnici”, “Tupižnica i njeno podnožje”, “Golt u Srbiji”, “O baremskom katu na Grebenu”, “Aptski kat u istočnoj Srbiji”.

Vremeplov: Rođen Pavle Beljanski

Na današnji dan 19. juna 1892. godine rođen je Pavle Beljanski srpski pravnik i diplomata, kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine 20. veka. Školovao se u Beogradu i Parizu. Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najviše renesansnu umetnost, uviđa da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakupljačku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno, njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crteža prerasta u jedinstvenu kolekciju vrhunskih umetničkih dela. Tragična pogibija sedmoro članova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zavešta srpskom narodu, time je on postao jedan od njegovih najvećih darodavaca. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog nalazi se Novom Sadu i otvorena je za javnost od oktobra 1961. godine.

Vremeplov: Rođen Stevan Hristić

Kompozitor i dirigent Stevan Hristić rođen je na današnji dan 19. juna  1885. godine. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, obdareni polifoničar koji je osnovno nadahnuće crpeo iz narodnih motiva, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beču, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. Dela: orkestarska “Simfonijska fantazija”, “Rapsodija”, “Vranjanska svita”, “Poema zore”, “Marš slobode”, “Skice za klavir”, muzička drama “Suton”, balet “Ohridska legenda”, oratorijum “Vaskresenje”, scenska muzika za drame “Čučuk Stana”, “Sunce”, “Lazarevo vaskrsenje”, “Uobraženi bolesnik”, “Hamlet”, “Večiti mladoženja”, “Bura”, horovi, solo pesme.

Vremeplov: Rođen Jovan Bijelić

Na današnji dan 19. juna 1886. godine rođen je i srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih (i jugoslovenskih) likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: “Portret devojke”, “Kupačica”, “Jajce”, “Kći umetnikova”, “Dvorište”, “Ženski akt”, “Sarajevo”, “Portret starice”.

Vremeplov: Rođen Ernst Čejn

   Britanski fiziolog i biohemičar ruskog porekla Ernst Boris Čejn rođen je na današnji dan 19. juna 1906. godine. Sa Aleksanderom Flemingom i Hauardom Volterom Florijem 1945. podelio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće penicilina.

Vremeplov: Rođen Salman Ruždi

Na današnji dan 19. juna 19. juna 1947 godine rođen je indijski pisac Salman Ruždi, kojem je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini izrekao fatvu sa smrtnom presudom, zbog izvrgavanja ruglu Islama u romanu “Satanski stihovi”. Ostala dela: romani “Deca ponoći”, “Istok, zapad”, “Harun i more priča”, “Mavrov poslednji uzdah”.

Vremeplov: Umro Vilijam Golding

Engleski  pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. umro je na današnji dan 19. juna 1993. godine. Bio je preokupiran temom zla i iskonskog greha, tako da su njegova dela prožeta takvom atmosferom, sa brojnim alegorijama, često nerazumljivim. Bio je veoma popularan. Dela: romani “Gospodar muva”, “Naslednici”, “Hridine dvojice mrtvih”, “Beg škorpija”, “Slobodan pad”, “Toranj katedrale”, “Piramida”, “Vidljiva tmina”, “Obredi plovidbe”, eseji “Vrele kapije”, “Pokretni cilj”.

Vremeplov: Rođen Blez Paskal

Na današnji dan 19. juna 1623. godine rođen je francuski matematičar, fizičar, pisac, filozof, mistik, Blez Paskal, koji je postavio osnove računa verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se samo matematikom i fizikom, a potom je došao do zaključka da je njegova dotadašnja aktivnost nebitna i posvetio se verskim temama, filozofiji, pa i književnosti. Povukao se u manastir Por-Roajal, u kom se nalazila grupa takozvanih Jansenita (reč je o religiozno-društvenom pokretu na čijim osnovama će vremenom izrasti Starokatolička crkva). Zvanična Crkva je bila veoma isključiva prema Jansenitima, pa je Paskal snosio posledice ovakvog izbora. Dela: “Pisma jednom provincijalcu” (antijezuitski tekst), “Misli” (kontemplativan tekst, duboko hrišćanski).

Vremeplov: Prva žena biskup

Episkopalna crkva u SAD na današnji dan  19. juna 2006. godine  na čelo crkve, prvi put u istoriji Anglikanske crkve, izabrala je ženu. Biskupinja postala Ketrin Džeferts Skori.

Vremeplov: Zabranjeno ropstvo u SAD

Na  današnji dan  19. juna 1862. godine Kongres SAD zabranio ropstvo na teritoriji SAD.

Anketiranje srednjoškolaca o drogama

Institut društvenih nauka, uz podršku Ministarstva zdravlja, sprovodi istraživanje posvećeno rizicima od uzimanja psihoaktivnih supstanci među srednjoškolcima u Srbiji. U okviru istraživanja, kako navode u Institutu, srednjoškolci treba da odgovore na pitanja poput toga da li uzimanje marihuana izaziva usporenost i konfuziju, ali i da li lekovi za smirenje prouzrokuju zavisnost. Istraživanje koje se sprovodi u okviru projekta “Istraživanje faktora rizika zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima u Republici Srbiji”, ima za cilj da proceni faktore rizika koji utiču na povećanje rizika od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod srednjoškolske populacije u Srbiji. Podaci iz istraživanja, kako navode organizatori, treba da pomognu u planiranju kampanje koja će podići svest o štetnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među srednjoškolskom populacijom mladih i tome da šteta bude što manja.

U Skupštini Srbije pre dve godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji predviđa osnivanje Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga. Izmene Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama se usklađuju sa propisima Evropske unije u procesu brže integracije i harmonizacije zakonodavnih sistema.

Institut društvenih nauka on lajn istraživanje sprovodi uz podršku Ministarstva zdravlja, a anketa se može popuniti na linku: https://www.idn.org.rs/limesurvey/index.php/4545?lang=sr-Latn

Zaražena tri studenta Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Troje studenta Poljoprivrednog fakulteta zaraženo je koronavirusom, potvrdio je danas Tanjugu dekan tog fakulteta prof. Dušan Živković. Nastavno-naučno veće tog fakulteta odlučilo je da se ne održavaju kolokvijumi, a preporuka je da se na vežbama poštuju sve mere zaštite – maske, rukavice, distanca od jednog metra. Na poslednjoj sednici Senata, dekan Biološkog fakulteta rekao je da je jedan istraživač, koji radi na tom fakultetu, zaražen virusom korona, ali da on nije u nastavi.

SZO: Deksametazon, sjajna vest u borbi protiv Kovid-19

Svetska zdravstvena organizacija pozdravila je kao “sjajnu vest” rezultate prvih kliničkih ispitivanja koji pokazuju da jeftin i široko rasprostranjen steroid deksametazon može da pomogne u spasavanju teško obolelih pacijenata od korona virusa. “Ovo je prva terapija koja je pokazala da smanjuje smrtnost kod pacijenata obolelih od Kovid-19 koji su na kiseoniku ili veštačkoj ventilaciji”, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus kasno sinoć. “Ovo je sjajna vest i čestitam vladi Velike Britanije, Univerzitetu Oksford i mnogim bolnicama i pacijentima u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su doprineli ovom naučnom prodoru koji spašava živote”, naveo je on.

Istraživači su početne zaključke o rezultatima podelili sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i “radujemo se potpunoj analizi podataka narednih dana”, dodao je on u saopštenju, prenosi Rojters. “SZO će koordinirati jednu meta-analizu da bi se povećalo opšte razumevanje ove intervencije. Kliničke smernice SZO biće ažurirane da bi se pokazalo kako i kada lek treba koristiti za lečenje Kovid-19”, navela je zdravstvena organizacija.

Prilikom istraživanja tima sa Oksforda oko 2.000 pacijenata u bolnici je dobilo deksametazon i njihovi rezultati su upoređivani sa oko 4.000 pacijenata koji nisu primali taj lek. Pacijentima na respiratorima rizik od smrti se smanjio sa 40 na 28 odsto, dok se pacijentima na kiseoniku rizik od smrti smanjio sa 25 na 20 odsto. Lekari ističu i njegovu cenu, budući da lečenje do 10 dana ovim lekom košta oko pet funti po pacijentu, odnosno 35 za spasavanje života, a lek je dostupan širom sveta.

About the Author

admin