Opet: Procurila rešenja za maturu, Šarčeviću krivi … nastavnici!

Rešenja kombinovog testa sa male mature pojavila su se u petak ujutro na društvenim mrežama, a kako za Nova.rs navodi ministar prosvete Mladen Šarčević, o svemu je obaveštena policija. Sumnja se da je rešenja uslikao učenik u Osnovnoj školi “Bratstvo” iz Novog Pazara, ali Šarčević navodi da on misli da su umešani i nastavnici.  “Uslikana rešenja testa nisam video na društvenim mrežama, već me je o svemu obavestio roditelj đaka iz grupe u kojoj su ona uslikana i poslao mi fotografiju, prvu u 9.10, a drugu u 9.20”, kaže Šarčević za Nova.rs. Ministar prosvete ističe da je poenta bila da se napravi sabotaža, ali da misli da test neće biti poništen jer su rešenja uslikana dok je on bio u toku, a da učenici nisu mogli da ih vide. “Da su rešenja uslikana pre nego što je test počeo i da su svi mogli da ih vide, onda je to druga stvar. Ovako, đaci bi mogli da vide rešenja da su imali telefone, a nisu, jer su morali da ih predaju pre početka testa”, dodaje Šarčević.

On kaže da ovo nije bilo moguće izvesti bez pomoći nastavnika, koji su nadgledali proces, kao i da taj slučaj proverava policija. “Prvo se postavlja pitanje kako je đak uneo telefon, a drugo kako je za desetak minuta rešio test. Treba vam pomoć odraslih. Na njih devetoro đaka i troje nastavnika je bilo u toj grupi. Kako je neko uspeo da slika rešenja”, navodi ministar prosvete i dodaje da je slično juče pokušano u Nišu, ali da je na vreme otkriveno.

Premijerka: “Šarčević nije odgovoran, jedan je od najboljih u vladi”

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne vidi odgovornost ministra prosvete Mladena Šarčevića za to što je test iz matematike ”procureo” u javnost i što je odloženo polaganje tog predmeta iz male mature. Ona je ocenila da je Šarčević jedan od najboljih ministara u vladi.  Brnabić je dodala da su upravo u obrazovanju najvidljiviji rezultati sprovedenih reformi. Ona je rekla da nema šta da zameri Šarčeviću, već da mu zahvaljuje za sve što je uradio u obrazovanju, što je bio hrabar i što se borio. ”Ne prihvatam ostavku Šarčevića, drago mi je što je on ministar prosvete i ponosna sam što je ministar u mojoj vladi”, rekla je Brnabić novinarima u Parizu, gde boravi u zvaničnoj poseti, komentarišući slučaj sa krađom testa iz matematike i odlaganjem polaganja male mature.

Brnabić je kazala da joj nije drago zbog svega što se desilo sa polaganjem male mature i dodala da se to dešava i u drugim zemljama – u Hrvatskoj, Velikoj Britaniji i mnogim naprednijim zemljama EU. Premijerka je naglasila da se postupilo najbolje što je moglo u datim okolnostima i da je problem odmah uočen tako da je plaganje testa iz matematike pomereno samo za dan. Brnabić je istovremeno ukazala i na potrebu da se testovi za polaganje mature digitalizuju. ”Cela matura i testovi biće mnogo bezbedniji od sledeće školske godine i u tome ćemo biti jedna od naprednijih zemalja”, navela je premijerka i primetila da se ”provaljivanje” testova i ranije dešavalo, ali da se u javnosti nije dizala tolika gužva oko toga kao ovog puta jer je, kako kaže, ranije bilo mnogo većih problema o kojima se govorilo.

Upitana ko po njenom mišljenju, snosi najveću odgovornost za krađu testova, Brnabić je rekla da nije boravila u Srbiji kada se sve dešavalo i da nema dovoljno informacija niti prava da svaljuje odgovornost na bilo koga. Istakla je da sve relevantne institucije rade na tom slučaju i da će se sve rešiti u najkraćem mogućem roku. ”Znaće se imenom i prezimenom ko su odgovorni, a to će uz digitalizaciju i tehnološki napredak doprineti da sledeće godine sve bude drugačije i da se takve stvari više ne rade”, naglasila je Brnabić.

Na pitanje da li mali maturanti, roditelji i nastavnici sada mogu biti sigurni da neće biti problema u vezi sa konačnim ishodom male mature, premijerka je navela da to što je Ministarstvo prosvete odmah reagovalo dokazuje da testovi jesu i da će biti apsolutno sigurni. ”Politički gledano, verovatno je najlakše bilo da se zažmuri na jedno oko i pusti da to tako prođe. Međutim, odmah smo reagovali i obezbedili rezervne testove i sve sisteme kontrole”, navela je Brnabić.

Kako je rekla, lično je zainteresovana da sa polaganjem mature sve prođe kako treba, jer je i njen bratanac mali maturant. ”U kontaktu sam sa njim i celom porodicom da bih znala kako je prošao i kako je na njega delovalo odlaganje testa. Nije kraj sveta”, rekla je premijerka i podsetila na vreme kada je i sama polagala prijemni ispit za srednju školu. ”Pogledajte kakvo je bilo naše školovanje u prošlosti. Tri meseca pre kraja školske godine nije se znalo da li ćete imati maturu, kako će izgledati matura, da li ćete i iz čega imati prijemni. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja”, rekla je Brnabić.

Ministarstvo: “Curenje testova” je smišljena sabotaža

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da je dobilo informaciju da je u osnovnoj školi u Novom Pazaru neko uspeo danas da fotografiše kombinovani test, a istražni organi ispitaće i profesore i učenike za koje se sumnja da su u tome učestvovali. Obavestili smo policiju, koja već radi proveru. Prema saznanjima koja imamo, fotografisani test, odnosno rešenja bila su dostupna nekolicini učenika, navodi se u pisanoj izjavi ministra Mladena Šarčević. Šarčević je dodao da su ostali učenici već bili raspoređeni po učionicama i bez mobilnih telefona. Procedura nalaže da se ispit polaže u učionici sa najviše devet učenika i dva dežurna nastavnika, istakao je on. Osim toga, dodao je Šarčević, ispred učionice u kojoj se polaže ispit učenici odlažu lične stvari koje se ne smeju koristiti na ispitu, među kojima je i mobilni telefon.

Šarčević je izrazio sumnju da je u pitanju “smišljena sabotaža” i ocenio da je u ovome verovatno učestvovalo više osoba. Ne želim da prejudiciram, ali ovo nije bilo moguće izvesti bez nečije pomoći. I nastavnici i učenici će imati priliku da sve potanko objasne policiji, poručio je Šarčević. On je istakao da je ovaj događaj lokalnog karaktera i da neće uticati na proces sprovođenja završnog ispita, navodi se u saopštenju.

Afera  “kombinovani test”: Pod istragom četiri osobe

Slučajem objavljivanja rešenja kombinovanog testa sa male mature bave se policija i tužilaštvo, a trenutno se istražuju lik i delo dvoje nastavnika koji su dežurali u učionici škole u Novom Pazaru, u kojoj su rešenja uslikana, kao i supervizor i zamenik direktora te škole, kaže za portal Nova.rs Mladen Šarčević, ministar prosvete. Kako je našem portalu ranije potvrdio ministar, rešenja kombinovanog testa male mature pojavila su se u petak ujutro na društvenim mrežama, a sumnja se da ih je uslikao đak u OŠ “Bratstvo” iz Novog Pazara. Šarčević je tada rekao da su testovi objavljeni posle devet časova, kada je polaganje već bilo u toku. On sada za Nova.rs kaže da je u učionici u kojoj su uslikana rešenja testa bilo devetoro đaka i dva nastavnika. “Istražuju se lik i delo nastavnika koji su dežurali u toj učionici, supervizora, koji je to morao da primeti, zamenika direktora. Postoje indicije da je za to znao i direktor (koji se nalazi na lečenju od korone u Beogradu, prim. aut)”, dodaje Šarčević. On navodi da nema dokaza da su se svi đaci u toj učionici okoristili o te rezultate, kao i da među njima ima vukovaca. “Deca svakako neće biti kolateral. Nama je inače za to i javio roditelj đaka koji je vukovac. Ako su odrasli sve ovo ‘skuvali’, nećemo dozvoliti da deca budu kolateral”, ističe Šarčević. On je ranije rekao za naš portal da uslikana rešenja nije video na društvenim mrežama, već da ih je poslao roditelj jednog đaka – prvu fotografiju dostavio mu je u 9.10, a drugu u 9.20. Ministar prosvete je naveo da je poenta svega bila da se napravi sabotaža, ali da misli da test neće biti poništen, jer su rešenja uslikana dok je on bio u toku i da učenici nisu mogli da ih vide.

Šarčević: Ovo je pokušaj diverzije, kombinovani test neće biti poništen

“Ovo je pokušaj diverzije i očekivao sam ovako nešto. Ovo nije urađeno da bi se pomoglo deci da reše zadatke, jer do dece ta rešenja nisu mogla da stignu, pošto oni na ispitima nemaju mobilne telefone, niti pristup internetu”, rekao je za “Novosti” ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući to što su se na internetu pojavila rešenja kombinovanog testa koja su “procurela” iz škole “Bratstvo” u Novom Pazaru. Ministar tvrdi da su u ovo umešane odrasle osobe, jer je u učionici bilo troje dežurnih nastavnika. “Svi su na ispitivanju i biće žestoko kažnjeni “, kaže ministar. On poručuje da kombinovani test neće biti poništen jer ne može ugroziti rezultate na maloj maturi. Šarčević je dodao da je i u jednoj u školi u Nišu juče tokom izrade testa iz matematike, takođe, bilo pokušaja da se rešenja slikaju i “procure” u javnost, ali da je taj pokušaj osujećen.

Istražni organi ispitaće profesore i učenike u Novom Pazaru

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da su dobili informaciju da je u osnovnoj školi u Novom Pazaru neko uspeo da fotografiše kombinovani test, a istražni organi ispitaće i profesore i učenike za koje se sumnja da su u tome učestvovali. “Obavestili smo policiju, koja već radi proveru. Prema saznanjima koja imamo, fotografisani test, odnosno rešenja bila su dostupna nekolicini učenika. Naime, ostali učenici, su već bili raspoređeni po učionicama i bez mobilnih telefona”, rekao je Šarčević, a navodi se u saopštenju. On je naglasio da procedura nalaže da se ispit polaže u učionici sa najviše devet učenika i dva dežurna nastavnika, kao i da se ispred učionice odlažu lične stvari koje se ne smeju koristiti na ispitu, među kojima je i mobilni telefon.

Ministar je istakao da sumnja da je u pitanju “smišljena sabotaža” i ocenio da je u ovome verovatno učestvovalo više osoba. “Ne želim da prejudiciram, ali ovo nije bilo moguće izvesti bez nečije pomoći. I nastavnici i učenici će imati priliku da sve potanko objasne policiji”, naveo je on. Ocenjuje da ovaj događaj lokalnog karaktera i da neće uticati na proces sprovođenja završnog ispita.

Obeležen Svetski dan izbeglica: Pomoći izbeglicama u svetu

Agencija UN za izbeglice (UNHCR) apelovala je  uoči 20. juna – Svetskog dana izbeglica na zemlje širom sveta da ulože više napora i nađu dom za milione izbeglica i drugih lica raseljenih usled sukoba, progona ili događaja koje ozbiljno narušavaju javni red i mir. Apel koji je, u vidu izveštaja, danas objavljen pokazao je da je više od jedan odsto čovečanstva danas prisilno raseljeno – svaka 97. osoba u svetu – a da je sve manje izbeglih koji mogu da se vrate svojim kućama. Što se tiče Srbije, UNHCR navodi da u ovom trenutku, samo 314 tražilaca azila i izbeglica legano boravi u Srbiji i poručuje da bi naša zemlja trebalo da “ostvari napredak u ostvarivanju svojih obaveza prema međunarodnom i nacionalnom izbegličkom pravu” da bi se uspostavio efikasni sistem upravljanja migracijama. “Tražiocima azila i izbeglicama bi trebalo izdati biometrijske lične i putne isprave. Iako imaju pristup javnom zdravstvu i obrazovanju, njima je još uvek potrebno osigurati nediskriminatorni pristup zapošljavanju, boravištu, državljanstvu i drugim pravima”, navodi UNHCR.

Ističe i da podržava unapređenje uslova prihvata, pri čemu tražioci azila i izbeglice više ne bi bili zajedno sa iregularnim migrantima u kolektivnim centrima, već bi im se pomoglo da žive u bezbednijem, privatnom smeštaju. “Dok je, zahvaljujući Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, pomoć dobilo više od 16.500 ugroženih bivših izbeglica iz regiona, oko 68.000 ugroženih interno raseljenih lica još uvek, dvadeset godina nakon njihovog raseljavanja, čeka na hitnu podršku za dostojanstven i samostalan život u Srbiji”, tvrdi UNHCR.

 Godišnji izveštaj UNHCR Globalni trendovi raseljavanja, koji se objavljuje dva dana pred 20. juni, Svetski dan izbeglica, pokazuje da je nezapamćenih 79,5 miliona ljudi bilo raseljeno krajem 2019. godine, navodi se u saopštenju. “Svedoci smo izmenjene realnosti, jer je prisilno raseljavanje u današnje vreme ne samo mnogo rasprostranjenije, već više nije kratkoročno i privremeno”, rekao je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. On je naglasio da se od ljudi ne može očekivati da unedogled žive u stanju pripravnosti, bez mogućnosti da se vrate kućama ili nade da će izgraditi budućnost tamo gde se nalaze. “Potrebno je zauzeti suštinski nov stav, da lakše prihvatamo sve koji su primorani da beže, te da budemo odlučniji da zaustavimo sukobe koji traju godinama i koji su u korenu ovog neizmernog stradanja”, poručio je on.

Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi raseljavanja pokazuje da su od 79,5 miliona raseljenih krajem prošle godine, 45,7 miliona bili oni koji su pobegli u druga područja sopstvenih država. Ostali su bili ljudi raseljeni na druga mesta, a njih 4,2 miliona čekaju rezultat zahteva za azil, dok 29,6 miliona čine izbeglice i drugi prisilno raseljeni van svojih zemalja.

Rektorka: Nadam se da upis nije ugrožen, ne zavisi od nas

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kaže za NovuS da postoji nekoliko fakulteta na kojima ima slučajeva korone, ali ističe da situacija nije alarmantna i staje u odbranu fakulteta i dekana tih ustanova, uz poruku da oni nisu uneli zarazu na fakultete i da su preduzeli sve neophodne mere. Ona navodi i da se situacija prati, postupa se u skladu sa odlukama Kriznog štaba i u ovom tenutku nema naznaka da će upis na fakultete biti odložen.  Prijava kandidata za upis na osnovne studije beogradskih fakulteta počinje od 24. juna i tajaće do 28. juna. Prijavljivanje će, na fakultetima koji za to imaju tehničke kapacitete, biti moguće i putem onlajn platformi. Prijemni će se održati od 29. juna do 5. jula. Predviđeno je polaganje pod maskama. “U ovom trenutku nemamo elemente i obaveštenje da se bilo šta promenilo. Pratimo sve mere i ako dođe do bilo kakve promene stava Kriznog štaba, mi ćemo se prilagoditi tome. U ovom trenutku se nadam da upis nije ugrožen, ali to više ne zavisi od nas. Sve ide po planu, pod uslovom da ne dođe do naglog skoka broja zaraženih. Svi treba da uložimo maksimum opreza i pažnje, nikome nije u interesu da se zaraza raširi”, poručuje rektorka.

Ona posebno apeluje na studente da ozbiljno shvate situaciju i rizike. “Moraju da nose maske kada su na fakultetu”, poručuje rektorka Popović. Ona nije želela da kaže na kojim fakultetima ima zaraženih, jer smatra da ne treba svaljivati krivicu na njih. Ističe da su ti fakulteti poštovali sve mere i propise, činili su sve što može da se uradi u jednoj javnoj ustanovi. Dodaje da situacija nije alarmantna, da je reč o nekolliko fakulteta i da je u svim ustanovama jednocifren broj zaraženih. “Pravi se nepotrebna panika i priča se svašta.  Ako kažem imena tih fakulteta oni će bit okrivljeni za nešto za šta ne mogu biti odgovorni. To je samo slučajnost, to je peh i moglo se desiti na bilo kom fakultetu. Nisu oni uneli zarazu i nije u redu da te fakultete stavljamo na stub srama. Dekani su uložili ogromne napore da sačuvaju fakultete, ali vi jednostavno ne možete da znate baš svakog monenta da li je svako ko vam ulazi u zgradu bio disciplinovan i da li je uopšte svestan da je zaražen. Ono što sigurno znam je da fakulteti primenjuju mere koje su propisane, one koje smo dobili kao preporuke od Batuta – stroga kontrola na ulazu u zgrade, obavezno nošenje maski, dezinfekcija ruku, dezobarijere. U prostorijama su uvek otvoreni prozori  i ograničen je broj ljudi”, napominje rektorka. 

Mali maturanti burno proslavili kraj školovanja

Osmaci su u petak polagali treći, poslednji test male mature, na kojem su radili zadatke iz istorije, geografije, fizike, hemije i biologije. Nakon testova, đaci su uz trubače proslavili završetak osnovne škole. Budući srednjoškolci su, uz zvuke trubača, baklje i pesmu na više mesta u Beogradu proslavljali kraj osnovne škole. Tradicionalno, skakali su i u fontanu na Trgu Nikole Pašića. Podsetimo, u sredu su mali maturanti polagali testove iz srpskog (maternjeg) jezika, dok su u četvrtak na redu bili zadaci iz matematike. Takođe, treći dan polaganja – petak  obeležio incident, jer su se rešenja testa pojavila na društvenim mrežama.

Pećinci: U vrtić  u Šimanovcima uloženo 220 miliona dinara

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević obišli su u utorak  Donji Tovarnik i Šimanovce, u opštini Pećinci. U Šimanovcima su u toku radovi na izgradnji objekta Predškolske ustanove “Vlada Obradović Kameni“, investicija vredna preko 220 miliona dinara. Sredstva za izgradnju objekta u potpunosti su obezbeđena iz pokrajinskog budžeta preko Uprave za kapitalna ulaganja.”Izgradnja novog objekta predškolske ustanove u Šimanovcima napreduje zadovoljavajućom dinamikom“, kazao je Milićević i dodao da će novi vrtić, u ovom delu opštine Pećinci, obezbediti najbolje uslove za boravak dece, a više neće biti ni lista čekanja. Mali Šimanovčani su do sada boravili na drugom spratu osnovne škole, što nisu bili adekvatni uslovi za njih. Završetak radova na novom objektu površine 1.700 kvadratnih metara očekuje se početkom sledeće godine, a na proleće prijem prvih predškolaca. Milićević je naglasio da je Pokrajinska vlada u protekle četiri godine uložila više od dve milijarde dinara u ustanove obrazovanja i vaspitanja, od predškolskih do visokoškolskih.

Poziv Romima da nastave školovanje i iskoriste mogućnosti za upis

Predstavništvo fonda za obrazovanje Roma, uz podršku programa Nemačke finansijske saradnje, koji implementira Nemačka razvojna banka KfW u ime Vlade Nemačke – Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, tokom poslednjih mesec dana sprovodi onlajn kampanju “Obrazovanjem do posla”, kao deo projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja – faza 2“, saopštava organizatori programa i projekta.

U okviru romske zajednice čak 87 odsto populacije ima samo osnovno ili niže obrazovanje, a manje od jedan odsto njih ima više i visoko obrazovanje, pokazuju podaci sa poslednjeg popisa. Ništa bolje nije ni kada je reč o zapošljavanju. Naime, Romi na novi posao čekaju u proseku mesec dana duže od opšte populacije. Romi se suočavaju sa znatno višim stopama nezaposlenosti u svim starosnim grupama, a i dalje je značajan broj Roma bez radnog iskustva. Čak 81 odsto mladih nije zaposleno, niti se školuje, a posebno u tome prednjače devojke.

Najnovije studije navode da je još uvek prisutno nepostojanje jasnih informacija o postojećim merama podrške za osetljive grupe, da roditelji siromašnih učenika nisu na vreme informisani o svojim pravima i odgovornostima, a lokalne samouprave nemaju proaktivnu ulogu u pravovremenom identifikovanju dece koja nisu u sistemu obrazovanja. S tim u vezi, cilj kampanje “Obrazovanjem do posla” jeste upoznavanje učenika sa mogućnostima koje su im na raspolaganju, kao i motivisanje da nastave svoje obrazovanje i da pri tome odabir srednje, visoke škole ili fakulteta usklade sa svojim interesovanjima, sposobnostima, ali i potrebama na tržištu rada. – Učenici imaju pravo da koriste mere afirmativne akcije, kako bi upisali željenu srednju školu ili fakultet. Takođe, svi učenici romske nacionalnosti kada upišu srednju, visoku školu ili fakultet, mogu da se prijave na Konkurs za dodelu učeničkih i studentskih stipendija osobama iz osetljivih društvenih grupa, koje Ministarstvo prosvete, objavljuje na početku svake školske, odnosno akademske godine – rekla je Zorana Tomić, koordinatorka za srednjoškolski stipendijski i mentorski program Predstavništva fonda za obrazovanje Roma.

Stevan Gligorin, koordinator za stipendijski program Fonda za obrazovanje Roma objasnio je koje sve mogućnosti imaju na raspolaganju budući studenti romske nacionalnosti. – U pitanju je Romski Memorijalni program univerzitetskih stipendija (RMUSP) koji sprovodi Fond za obrazovanje Roma (REF). Konkurs za ovu godinu otvoren još nekoliko dana, do 17. juna. Na sajtu https://www.romaeducationfund.org/rmusp-serbia/ moguće je pročitati više informacija o samom programu, ali i konkurisati za stipendiju – rekao je Gligorin.

Ukoliko učenik odluči da nakon završene srednje škole potraži posao, važno je da se upozna sa potrebama na tržištu rada kako bi mogao brzo da se zaposli u struci. Prema poslednjim podacima Infostud-a najviše oglasa za posao bilo je za pozicije: prodavca, komercijaliste, vozača, zavarivača, kuvara, mesara, frizera, pekara, stolara, telefonskog operatera, magacionera, farbara, metalostrugara i IT stručnjaka.

– Ne treba ni pod kojim uslovima napuštati školovanje. Upišite školu, idite posle na fakultete, to možda nije garancija da ćete sutra živeti lakše, ali obrazovanjem dobijate mogućnost da pomognete pre svega sebi, zatim svojim roditeljima, a onda i da date svoj doprinos zajednici iz koje dolazite – istakao je Robert Kasumović, magistar farmacije.

Stara škola u Žarkovu postaje muzej

Zamenik gradonačelnika  Beograda Goran Vesić obišao je u četvrtak  staru školu u Žarkovu gde su u toku radovi na adaptaciji i sanaciji objekta, kao i restauracija fasade. On je tom prilikom najavio da će ovaj objekat biti pretvoren u muzej Žarkova i Čukarice, odnosno lokalni objekat kulture. “Bez obzira na velike muzeje koje imamo u Beogradu, potrebno je i da delovi grada, naročito oni koji imaju dugu istoriju i tradiciju, imaju svoje muzeje gde bi žitelji mogli da nauče nešto o istoriji svog mesta. Žarkovo je staro beogradsko naselje, starije od mnogih delova Beograda, a u svakom slučaju od mnogih delova Čukarice, te zaslužuje da ima svoju muzejsku postavku kako bi se ljudi sećali svega onoga što se ovde dešavalo. Prostor oko škole, gde će biti napravljen mali amfiteatar, biće iskorišćen za kulturne događaje”, rekao je Vesić, najavljujući da će se tu održavati koncerti, književne večeri i predstave. Kako je istakao Vesić, naročito je zadovoljan kada se svaki objekat “osvoji” za kulturu, izrazivši želju da sličnih objekata bude što više u Beogradu.

Predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić rekao je da je rekonstrukcija ovog objekta jedan od najboljih primera saradnje građana, privrede, Opštine i Grada. Inicijativu su podneli upravo građani. On je precizirao da će objekat jednim delom biti opredeljen za postavku, a drugim za manifestacije kulture. Kolarić je poručio da je Opština servis građana i da je kultura veoma važan segment života građana.

Života Joksimović, predsednik Saveza potomaka ratnika od 1912. do 1920, inače nekadašnji đak ove škole, naglasio je da će svaki stanovnik ovog dela grada biti ponosan na to šta će ovaj objekat postati.

Zoran Janković, vlasnik „Košutnjak filma” i jedan od donatora, rekao je da je škola izgrađena 1840. godine, u vreme kada je Žarkovo bila opština, a u funkciji je bila i posle 1960. godine. “Posle toga bila je korišćena kao pomoćni prostor, ali je bitno da smo je ovom akcijom spasili od propadanja. Dugi niz godina smo pokušavali da objekat škole rekonstruišemo i konačno smo naišli na razumevanje Opštine Čukarica i predsednika Srđana Kolarića, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i Gradske uprave Grada Beograda”, rekao je Janković.

Investitori ovih radova su Grad Beograd, Opština Čukarica, donatori i stanovnici Žarkova.

“Humanitarni ponedeljak” na Štrandu za Lanu Jovanović

Akcija “Humanitarni ponedeljak” na novosadskoj plaži Štrand biće namenjena sedmomesečnoj Lani Jovanović iz Rakovca koja boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1, koji je zapravo najteži oblik ove bolesti. Lek koji može da joj omogući izlečenje Zolgensma košta 2,1 milion dolara, a pored toga troškovi hospitalizacije su oko 300.000 dolara. Tog dana, ulaz na plažu se neće naplaćivati, a kartu će zameniti dobrovoljni prilozi posetilaca u skladu sa njihovim finansijskim mogućnostima, kako bi se i na ovaj način pomoglo lečenje malene Lane. Kutije u koje će građani moći da prilože pomoć biće postavljene uz kapije Štranda od 8 do 19 časova.

U akciji koja je bila namenjena šestogodišnjoj Jasmini Cekići koja je obolela od cerebralne paralize ukupno je prikupljeno 82.520,00 dinara. Ovim putem obaveštavamo sugrađane, koji imaju potrebe za ovakvom vrstom pomoći, da svoje zahteve mogu doneti na glavnu blagajnu Štranda.

Pešić: Zabrinjava porast zaraženih u Studentskom gradu

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić izjavio je u petak  da lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ponovo dobijaju pozive da pređu u ustanove tercijarne zdravstvene zaštite zbog koronavirusa. “Još neće prebrojati glasove, a vratiće vanredne mere ili vanrednu situaciju”, rekao je Panić na konferenciji za novinare i dodao da to govori na osnovu poziva da se lekari premeste u ustanove koje rade sa kovid pacijentima, jer zaposleni u tim ustanovama ne mogu sami da obave sav posao.

Članica Glavnog odbora tog sindikata Marijana Pešić poručila je da je epidemija još u toku i da u poslednja dva dana broj novoinficiranih prelazi 90 i da se epidemije javljaju u studentskim domovima. Ona je objasnila da je epidemija počela u domu “4. april” i da tamo više nema inficiranih, da je sanirana situacija u domu “Karaburma”, ali da je zabrinjavaći porast broja inficiranih u Studentskom gradu. Pešić je rekla da su studentski domovi Srbija u malom i da će biti problem kada se studenti u julu vrate kući gde žive u zajednici sa roditeljima i babama i dedama. Ona je ukazala da se oni koji donose odluke ponašaju kao da je epidemija gotova, ali da je epidemija u toku.

Predstavnici sindikata na konferenciji su govorili o problemima lekara tokom koronavirusa. Panić je ukazao da lekari nisu dobili trajno povećanje plata od 10 odsto, već da je ono bilo isplaćeno za jedan mesec i to bruto i da je realno povećanje plata bilo 6,5 odsto. On je ukazao i da je sindikat tražio da lekari sa biroa budu zaposleni i da oni koji su na volonterskoj specijalizaciji budu primljeni za stalno, da je rečeno da će se to desiti, ali da su ljudi prevareni.

Vremeplov: Rođen Bogoboj Atanacković

Na današnji dan 22. juna 1826. godine rođen je srpski pisac Bogoboj Atanacković. Kršteno ime bilo mu je Timotej, ali ga je promenio u duhu narodnjačkog romantizma, poput Đure Daničića ili Stojana Novakovića. Tokom studija u Beču upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske Skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Izvesno vreme bio je sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman “Dva idola”, pripovetke “Bunjevka”, “Darak”, “Srpkinja”.

Vremeplov: Rođen Remark

Na današnji dan 22. juna 1898. godine godine rođen je i nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.

Vremeplov: Rođen Đuzepe Macini

Na današnji dan 22. juna 1805. godine rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista “Mlada Italija” i aktivno je učestvovao u borbama za oslobođenje i ujedinjenje Italije, naročito 1848. i 1849 (najviše protiv Austrije).

Vremeplov: Sulejman II pristao na ugovor o miru

Posle neuspele opsade Beča 1529. i bezuspešnog pohoda na prestonicu Habzburga 1532. godine  turski sultan Sulejman II morao je na današnji dan 22. juna 1533. godine da pristane na ugovor o miru.

Vremeplov: Održan neuspešan Panamerički kongres

Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) na današnji dan 22. juna 1826. godine je održan Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.

Vremeplov: Telegrafska veza između Brazila i Evrope

Na današnji dan 22. juna 1874. godine uspostavljena je prva telegrafska veza između Brazila i Evrope.

Bruka: Obezbeđene tuklo maloletne migrante u kampu Bogovađa

Internetom kruži video uznemirujuće sadržine na kojem se vidi kako pripadnik obezbeđenja viče, psuje i udara mladog migranta. Snimak je objavila Transbalkanska solidarnost, uz napomenu da se incident desio u centru Bogovađa ove godine. Komesarijat za izbeglice i migracije potvrdio je za Nova.rs da se sve dogodilo u noći između 10. i 11. maja, a epilog je da je radnik obezbeđenja koji se vidi na snimku dobio otkaz. “Prema informacijama Кomesarijata za izbeglice i migracije, događaj se desio u noći između 10. i 11. maja 2020, a pripadnici obezbeđenja, angažovani od Crvenog krsta Beograda, nisu obavestili zaposlene u Komesarijatu. Dan kasnije, po saznanju da postoji sumnja da se desio takav slučaj, zaposleni Кomesarijata su pokrenuli mehanizam zaštite, uključen je Centar za socijalni rad i pozvan staratelj maloletnih lica smeštenih u Centru za azil Bogovađa”, kažu u Komesarijatu.

Radnik obezbeđenja koji se vidi na snimku dobio je otkaz, a u svoju odbranu je govorio da su ga migranti prethodno napali. “Smatramo da to ne opravdava ovakvo ponašanje, koje Кomesarijat oštro osuđuje. Tri dana kasnije Centar za azila Bogovađa posetio je nadležni službenik Zaštitnika građana i sudski veštak kojima je omogućen potpun i nesmetan pristup i razgovor sa oštećenima. Кomesarijat kontinuirano preduziuma mere prevencije za očuvanje dobrobiti korisnika, u saradnji sa domaćim institucijama i međunarodnim organizacijama”, navode u toj instituciji. https://www.youtube.com/watch?v=ffEqzhb_i2E&feature=emb_logo

Niš: Profesor se vraća na posao posle 5 godina suđenja

Apelacioni sud presudio je u korist profesora istorije Živadina Disića i posle pet godina sudske borbe naložio Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Nišu da ga vrati na posao, objavile su Južne vesti. Disić je kao profesor istorije dobio otkaz 2015. na mesto profesora istorije OŠ “Sveti Sava” zbog incidenta u školi. Zbog otkaza, ali i oduzimanja licence, Disić je pokrenuo spor protiv škole, koji je rezultovao nepovoljnom presudom po njega, a potom i žalbom koja je pred Apelacionom sudom, podsećaju Južne vesti. Pet godina je trajao proces koji se povlačio od Osnovnog i Višeg do Apelacionog suda. Na kraju je Apelacioni sud presudio u Disićevu korist, a odbio je žalbu škole. Ovim rešenjem potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu iz 2019. godine, kada je usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje direktora i rešenje Školskog odbora tkao nezakonita. Prema presudi Apelacionog suda, škola je obavezna da Disića vrati na posao i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada počev od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad.

Ovaj profesor istorije je pre godinu dana, dok je trajao postupak, na određeno vreme vraćen u Osnovnu školu “Sveti Sava”, a direktorka škole je tada rekla da je trpela pritiske. Podsetimo, nekadašnji nastavnik istorije u nekoliko navrata tokom prethodnih godina je štrajkovao glađu i ispred Vlade Srbije. Razlog za to je, kako je kazao, nezakonito oduzimanja licence i nekažnjavanje krivaca za to što je otpušten iz škole nakon sukoba sa kolegom pre četiri godine, čak i pošto je sudski dokazano da on nije bio nasilan.

Deca su manje zarazna od starijih ljudi

Deca su manje zarazna od njihovih roditelja i tako sigurno manje podstiču širenje korona virusa, proizilazi iz preliminarnih rezultata studije koju je predstavio prof. Klaus Mihael Debatin, direktor Dečije klinike univerziteta u Ulmu. Za ovu studiju su naučnici četiri nemačkih univerzitetskih klinika – Hajdelberg, Ulm, Frajburg i Tibingen – od aprila testirali oko 2.500 dece i njihovih roditelja na antitela na korona virus. Debatin je istakao da je to najveća studija u svetu na ovu temu, koju je predstavio na konferenciji za štampu vlade pokrajine Baden Virtenberga koja je, inače, odlučila da ponovo otvori škole od 29. juna.

Naučnici su svojim saznanjima izazvali pažnju ne samo politike, već negiraju i ranije pretpostavke o deci i korona virusu. Tako je jedan od politički najuticajnijih virologa Nemačke, Kristijan Drosten krajem aprila tvrdio da su deca podjednako zarazna kao odrasli. On je, s tim u vezi, upozorio na opasnosti ponovnog otvaranja škola. U junu je Drosten tvrdio da primer gripe pokazuje da deca i odrasli u sebi nose slične količine virusa. Međutim, naučnici četiri univerziteta sada su došli do zaključka da to nije tačno. Mogući razlog što deca manje šire korona virus može se naći u tome da imaju manje “receptora” na koje se virus može “zakačiti”.

Njihov imuni sistem u grlu je snažniji u odbrani korone, navode naučnici. Debatin je istakao da je jasno da su deca znatno manje oboljevala od korona virusa i da je problem Drostenove studije pogrešna interpretacija.

Malala diplomirala na Oksfordu

Godine 2012. talibani su pokušali da je ubiju kada se vraćala kući iz škole u Pakistanu. Malala Jusufzai, svetski simbol borbe za pravo na obrazovanje, obavila je da je diplomirala na Univerzitetu Oksford. “Teško mi je reći koliko sam srećna i zahvalna sada kada sam dobila diplomu iz filozofije, politike i ekonomije na Oksfordu”, objavila je mlada 22-godišnjakinja na Tviteru. Uz poruku je objavila je i fotografije na kojima se vidi kako slavi uz kolače s rodbinom. “Ne znam šta ću sada. Za sada će to biti Netflix, čitanje i spavanje”, dodala je. Malala je na prestižan univerzitet primljena 2017. nakon što je završila srednju školu u Birmingemu. U tom je gradu 2012. pronašla utočište sa svojom porodicom nakon talibanskog napada u kojem je bila teško povređena. Malala je svoju borbu započela 2007. kada su talibani nametnuli svoju vladavinu u njenoj dolini Svar, do tada mirnom turističkom području. S 11 godina, ta ćerka direktora škole i nepismene majke vodila je blog na BBC-jevoj stranici na jeziku urdu. Pod pseudonimom Gul Makai, u njemu je pisala o strahu koji vlada u njenoj dolini. Došla je na zao glas i talibani su odlučili  da je eliminišu, optuživši je da širi “zapadnu propagandu”. S 15 godina dobila je metak u glavu i rame u napadu na školski autobus kojim je išla u školu u Mingori, u dolini Svat. Od tada je postala ikona borbe za pravo žena na obrazovanje, a 2014, sa samo 17 godina, dobila je Nobelovu nagradu za mir.