Vesti – 23.06.2020.

Završena “mala matura”, slede upisne radnje

Mali maturanti u petak  su rešavali zadatke kombinovanog testa – istorija, geografija, fizika, hemija, biologija, nakon što su prethodna dva danas polagali testove iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike. Osmi razred završava oko 68.000 đaka. Završni ispit je obavezan za sve, jer je to kruna osnovne škole. Broj osvojenih bodova na testovima važan je zbog upisa u srednju školu.

Đaci iz škole mogu maksimalno poneti 60 bodova, dok na tri testa mogu da ostvare maksimalno još 40 bodova, po 13 iz srpskog i matematike i 14 iz kombinovanog testa. Testovi se ove godine pregledaju digitalno. Škole urađene testove vraćaju školskim upravama, a one Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja gde se radi skeniranje. Softverski se pregledaju zadaci zatvorenog tipa, dok zadatke otvorenog tipa pregledaju nastavnici – pregledači. Oni neće znati čije zadatke pregledaje, iz koje škole ili grada. Svaki zadatak pregledaju po dva nastavnika. Sve škole preduzele su mere prevencije zbog epidemije virusa kotrona. Umesto u fiskulturnim salama đaci su ove godine testove rešavali u učionicama, a u svakoj učionici bilo je raspoređeno po devet učenika, kako bi se ispoštovala mera distancu. Nastavnici su bili u obavezi da nose maske, a bile su postavljene i dezobarijere.

Šarčević obišao malu maturu u … Požarevcu!

Ministar prosvete Mladen Šarčević obišao je u petak OŠ “Dositej Obradović” u Požarevcu (zašto ne neku u  Beogradu, prim. ured.) i učenike osmog razreda koji polažu kombinovani test u okviru završnog ispita. On je učenicima poželeo uspeh u radu i da upišu željene škole. Tom prilikom posavetovao ih je da test rade “staloženo” i bez žurbe, navodi se u saopštenju. Ministar Šarčević je istakao i da u srednjim školama u Srbiji ima dovoljno mesta. Podsetio je da je ove godine promenjena procedura i da je realizacija završnog ispita digitalizovana u svim procesima koji se tiču pripreme, pregledanja i obrade testova. Ministar je u petak, i pored izborne šutnje, nastavio kampanju i razgovarao sa direktorima obrazovnih ustanova na teritoriji Požarevca.

Rezultati kreativnog Konkursa “Moja porodica – moja sloboda“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je 15. juna 2020. godine rezultate Konkursa „Moja porodica – moja sloboda“. Na konkurs je stiglo ukupno 3.152 rada učenika osnovnih i srednjih škola. Kreativni konkurs Ministarstvo je raspisalo u aprilu, tokom vanrednog stanja proglašenog usled epidemije Kovid -19. Cilj ovog Konkursa bio je  podsticanje različitih oblika kreativnog izražavanja učenika osnovnih i srednjih škola i promocija učeničkog stvaralaštva i autentičnog izraza. Pravo učešća na Konkursu imali su svi učenici osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji, kao i učenici koji pohađaju nastavu po posebnom programu obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u dopunskim školama u inostranstvu.

Veliki broj prijava na Konkurs je pokazatelj da je našim učenicima veoma važno kreativno izražavanje. Nagrada za pobednike Konkursa je petodnevno putovanje u Obrazovno- kulturni centar „Vuk Karadžić“ u Tršiću, gde će biti organizovan program uz kreativne radionice, izleti i obilazak znamenitosti ovog kraja.

U kategoriji Fotografija i u kategoriji Video zapis nisu izabrani pobednici jer nije izdvojen nijedan prijavljeni rad koji izvedbom odgovara tematici konkursa. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zahvaljuje se svim učesnicima konkursa koji su se izrazili maštovitim radovima. Pohvalu za kreativno učešće dobili su učenici osnovne škole za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Sveti Sava“ iz Šapca. Više na http://www.mpn.gov.rs/rezultati-kreativnog-konkursa-moja-porodica-moja-sloboda/

Ja biram: “Ispit”

Prošao je i taj završni ispit, broje se i sabiraju bodovi i utisci, koliko je ko i kako uradio i šta će to značiti za čuvenu “listu želja”. Bliže se maturske večeri, mnogi će prvi put obuti štikle, staviti kravatu…U novom izdanju emisije Ja biram: “Ispit” govorilo se upravo o tim izazovima-odnosu sa roditeljima, simpatijom, prijateljima, stresu i izazovima koje nekada nameću vršnjaci… Kako im se odupreti, a ostati svoj? Emisija “Ispit”  emitovana je u nedelju, 21. juna u 9,30 časova na RTV1. Emisiju možete pogledati i na odloženo.

Šarčević: Važno školovati kadar u oblasti zdravstva i poljoprivrede

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je, u okviru funkcionerske kampanje, u sredu i Srednju poljoprivrednu školu  „Radoš Jovanović Selja“  gde je održao sastanak sa aktivom direktora. U razgovoru sa direktorima škola ministar je istakao da Srbija postaje jedna od uspešnijih zemalja u Evropi, kada je reč o digitalizaciji. On je ocenio da je to dobar pravac i podsetio da  je javnosti pre nekoliko dana predstavljen i Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju, što će biti veoma značajno za podizanje kvaliteta nastave. Cilj je da nove tehnologije i  veštačka inteligencija što bolje primene u nastavi. Radimo i na tome da srednje obrazovanje bude obavezno, što je i predviđeno okvirom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine, izjavio je ministar.

On je rekao da su u fokusu i celoživotno učenje. Prema njegovim rečima, u tom kontekstu značajno je i dualno obrazovanje koje je vrlo fleksibilno, ali su kako je istakao „deci potrebne visoke kompetencije koje pažljivo treba razvijati“. Ministar je naglasio da je važno školovati kadar u oblasti zdravstva i poljoprivrede. Kao primer je naveo smer tehničar prehrane, jer kako je rekao „hrana je budućnost“. On je istakao da direktori treba da osmišljavaju i predlažu novine u obrazovanju, da škole osnuju đačke zadruge, ali i da se sve škole uključe u jednosmenski  rad i da se više pažnje posvećuje nadarenoj deci. “Razvijajte sve segmente obrazovanja. Kroz stipendije i domove decu stimulišete da se opredele za deficitarna  zanimanja”, rekao je ministar Šarčević prilikom posete Poljoprivrednoj školi. Ta škola dobila je donacije iz EU i Japana za potrebnu opremu, a izvršena je sanacija krova, zamenjena stolarija i sređen sportski teren.

Projekat naša trgovina za našu decu – dualno obrazovanje u Valjevu

Pomoćnica ministra za dualno obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić i  predstavnica Privredne komore Srbije Mirjanom Kovačević posetile su u četvrtak 18. juna kompaniju „Europrom“ koja već tri godine realizuje projekat pod nazivom „Naša trgovina za našu decu“. U saradnji sa Ekonomskom i Poljoprivrednom školom iz Valjeva i  Obrazovno vaspitnim centrom u Osečini kompanija „Europrom“ realizuje stručnu praksu za učenike smera trgovac i mesar. Tokom cele školske godine učenicima je omogućeno  da u maloprodajnim objektima kompanije budu u kontaktu sa potrošačima, učestvuju u radu maloprodajnog objekta, edukuju se uz nadzor zaposlenih u kompaniji i da tako celokupan proces prakse obave na pravi način što će im biti od koristi u budućnosti kada je u pitanju njihov posao i profesija. Pomoćnica ministra podržala je uključivanje ove kompanije u dualno obrazovanje.

Za prethodne tri godine na praksi je bilo 60 učenika, a njih 20 je odmah po završetku školovanja dobilo posao u kompaniji „Europrom“. Od jula 2019. godine u okviru projekta „Naša trgovina za našu decu“ nalaze se i studenti Visoke poslovne škole strukovnih studija iz Valjeva (VIPOS). Oni obavljaju poseban program obuke, tzv „plaćenu praksu“. Studenti potpisuju Ugovor o radu, i ostvaruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa, a najbolji među njima dobijaju priliku da ostanu u „Europrom“-u.

Fond „Dr Nurković“: Stipendije najboljim studentima medicine

Za nekoliko dana, dr Jasmin Nurković svečano će uručiti stipendije, za ovu godinu, najboljim studentima medicine iz ovog kraja.  Nagrađivanje znanja, naučnih aktivnosti i ocena, prerasta u tradiciju. Fond „Dr Nurković“ već, treću godinu uzastopno, dodeljuje stipendije studentima medicine sa univerziteta u Srbiji. Stipendisti se biraju na konkursu. Ove godine, Fondacija će stipendirati 7 studenata iz Novog Pazara,Tutina i Sjenice, koji su na završnim godinama medicinskih fakulteta u Beogradu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici. Prvi na listi je Tarik Plojović, iz Novog Pazara, student VI godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Njegova prosečna ocena na fakultetu je 9,74 i ima napisana 4 naučna rada.

Stipendiju je dobila i Azra Doličanin-Gicić, takođe iz ovog grada. Na šestou Beograduj godini je Medicinskog fakulteta u Beogradu,prosečna ocena joj je 9,50 i ima 2 naučna rada. Na šestoj godini medicine u Kragujevcu je Azra Zukorlić,čija je prosečna ocena studiranja 9,82 i ima jedan napisan naučni rad. Džemila Alić,iz Tutina, studentkinja je pete godine Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i u indeksu sve 10. Sjeničak Kenan Kučević je na petoj godini studija u Beogradu i njegova prosečna ocena je 9,27. Isti prosek ocena ima i Novopazarka Tijan Starovlah, studentkinja šeste godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Stipendija je dodeljena i Dini Dolovac, iz Novog Pazara, studentkinji šeste godine medicine u Kosovskoj Mitrovici, čija je prosečna ocena 9,33.

Nauka će spasiti svet

Piše: Aleksej Kišjuhas*

U ovoj izolaciji, možda i valja iskoristiti te belosvetske muzeje kad već otvaraju svoje kolekcije za digitalnu javnost i globalnu publiku. Hajde da onda, sa par klikova mišem, solidarno posetimo madridski Prado, u gradu sa (dosad) čak 6.500 ljudskih žrtava kovida-19. Tamo se nalazi i remek-delo flamanskog slikara Pitera Brojgela Starijeg Trijumf smrti (1562), i u pitanju nije lep prizor. Ali, nekad se treba podsetiti kako su život i smrt zaista izgledali u ne tako davnoj prošlosti. Na ovom mračnom i nekrofilnom ulju na dasci, prikazan je opustošeni i sprženi pejzaž, sa drvećem bez lišća i jezerom u kojem trunu ribe. Kuće su spaljene do temelja, a brodovi brodolomno tonu.

Tu su i vešala i sprave za mučenje koje rastežu ljude, mršavi konj kako vuče kola sa hrpom ljudskih lobanja, pa i gladni ker koji glođe lice novorođene bebe. Ljudi se gomilaju u rake, dok sveprisutni skeleti grle mrtve devojke i pabirče bogatstvo mrtvog kralja, svirajući violine. I nema nikakve razlike između plemića, seljaka, vojnika i popa, svi su podjednako umirući ili mrtvi. Pandemonijum ili pandemija, svejedno. Brojgel nije bio realistički slikar, ali biće da sebi nije dozvolio odviše umetničke slobode. Jer, do pre samo nekoliko stoleća, Zapadna Evropa jeste bila biblijska dolina suza, patnje i bola. Prostor ili oblast gotovo neprekinutog ratovanja (u proseku, 2-3 rata godišnje), te izdašno rasprostranjenog siromaštva, bede, gladi, ubistava i progona jeretika, veštica, muslimana i Jevreja. U poređenju sa prosvećenim, bogatim i (odavde) Dalekim kao i Bliskim Istokom, sve do 17. veka, bio je to jedan krajnje zaostali zapadni ćošak kopna Evroazije. I jedna periferna i krajnje zatucana septička jama. Na čijoj su površini nesanitarno i suvereno vladale zarazne bolesti i njihovi mikrobi: bubonska kuga, tifus, kolera, dizenterija, velike boginje, veliki kašalj, sifilis, besnilo, tuberkuloza i guba. Prosečni životni vek u Zapadnoj Evropi bio je bednih 37 godina, mahom zbog ogromne smrtnosti dece (u 16. veku, jedno od troje dece umire u prvoj godini života).

Međutim, tada se nešto promenilo. I to nešto bila je – nauka. Tačnije, dogodila se Naučna revolucija. Beše to otprilike između 1543. godine kad Nikola Kopernik objavljuje O kruženju nebeskih sfera, otkrivajući da se Zemlja vrti oko Sunca, i 1687. godine kad je Isak Njutn objavio Principe prirodne filozofije, (u karantinu!) otkrivajući zakone gravitacije, odnosno kretanja i nebeskih i vaskolikih tela. A u tom izuzetnom međuvremenu od 1543. do 1687. godine bilo je tušta i tma revolucionarnih otkrića i dalekosežnih proboja ljudskog znanja i duha. Tako 1546. godine Georgije Agrikola klasifikuje minerale, uvodi reč fosil i zasniva geologiju i rudarske nauke. Godine 1589. Galilej svojim eksperimentima sa padajućim telima utemeljuje eksperimentalnu naučnu metodu. Godine 1609. Kepler otkriva zakone o kretanju planeta. Godine 1610. Galilej konstruiše moderni teleskop i zaključuje da Zemlja sigurno nije centar univerzuma. Godine 1620. Frensis Bejkon u Novom Organonu utemeljuje (novu) naučnu metodologiju.

Godine 1628. Vilijam Harvi otkriva i precizno opisuje cirkulaciju krvi i da je čovek tek jedna hidraulička mašina. Godine 1637. Rene Dekart u Raspravi o metodu utemeljuje analitičku geometriju, ali i metodičku sumnju uz programsko. Mislim, dakle, jesam. Godine 1654. Blez Paskal zasniva teoriju verovatnoće. Godine 1661. Robert Bojl otkriva i definiše hemijske elemente i utemeljuje hemijsku analizu. Godine 1666. Njutn utemeljuje optiku i razlaže svetlost u spektar boja, a 1669. Njutn i Lajbnic nezavisno otkrivaju matematički račun ili analizu (funkcije, izvode, integrale i limese). Konačno, nakon teleskopa, 1676. godine Levenhuk otkriva mikroskop, mikroorganizme, pa i te proklete mikrobe.

I, za manje od 150 godina, više ništa na svetu nije bilo isto. Naime, Zemlju koja se vrti oko Sunca, eksperiment, fosile, mikrobe, koordinatni sistem, cirkulaciju krvi, matematički račun ili gravitaciju danas uzimamo zdravo za gotovo. I te su nam stvari toliko banalne i proste da ih učimo još u osnovnoj školi kao deca sa osam, 10 i 12 godina života.

Dok komotno zaboravljamo da ništa od toga ranije nismo znali ili pojma imali. Kao i da su, umesto u školu, deca do tada odlazila na njivu od jutra do mraka, ako su imala tu neobičnu sreću da uopšte budu živa. Evropa pre 1600. godine nije bila samo dolina suza, već i dolina neznanja. Sve do uspona nauke u 16. i 17. veku, obrazovani ljudi odistinski su verovali da veštice izazivaju zarazne bolesti, brodolome i suše, a Jevreji kugu. Da su magneti đavolja rabota, a duhovi, vukodlaci i goblini vrebaju iz šume. Da je moguće pretvoriti olovo u zlato, a ljude u žabe ili svinje. Da se miševi i gliste spontano stvaraju iz žitarica ili zemlje. Da u spermi žive mali ljudi, i da bebe ne osećaju bol. Da kometa najavljuje nevolju, a duga sreću i blagostanje. I da su kraljevi postavljeni od boga, te da molitva i pipanje kostiju leče. Jednostavno, svet oko nas bio je neshvatljiv, misteriozan, kapriciozan, užasan i strašan. A danas je Svet oko nas školski predmet za decu u prvom i drugom razredu osnovne škole.

I u tome je zapravo kvaka Naučne revolucije. Ne samo u impresivnom nizu teorijskih i praktičnih otkrića za samo stotinak godina od Kopernika (1543) do Njutna (1687). Već i u laganoj ili puzajućoj revoluciji u ljudskom mišljenju. Suština je u beskompromisnoj upotrebi ljudskog razuma i argumentovanom zaključivanju na osnovu dokaza, a ne verovanja, tradicije ili autoriteta. Jer, bog nam (ni)je svedok, i danas verujemo u koještarije. Ali, sve do Naučne revolucije, uopšte nisu kapirane granice između prirodnog i natprirodnog, znanja i sujeverja, te naučnog i magijskog mišljenja. Nakon Njutna i drugih naučnih divova, svet je postao stvar koju valja razumeti i objasniti, a ne koje se treba plašiti.

A „Ničeg u životu se ne treba plašiti, već samo razumeti. Danas je vreme da razumemo više, kako bismo se plašili manje“, rečima Marije Sklodovske Kiri.

I to je ona ključna mobilna aplikacija koju smo oko 1600. instalirali u hardver našeg uma: svet je saznatljiv. Pa onda, usudimo se da saznamo, poručio je Kant (Šta je prosvetiteljstvo, 1784)? Ovo je lekcija i za tekuću pandemiju i za tekuće strahove. Mnogi naučnici se i danas – usuđuju da saznaju. Na hiljade i hiljade njih danonoćno rmbače i dumaju, kako bi otkrili vakcinu, i efikasne metode za lečenje i sprečavanje širenja (n)ovog virusa.

I mnogo toga su već saznali. Na primer, danas znamo da je SARS-CoV-2 novi jednolančani soj koronavirusa koji inficira ljudske ćelije tako što za njihovu površinu kači svoj glikoprotein. Naučnici su, prvo, 3. februara locirali enzime na površini naših ćelija (tzv. ACE2) posredstvom kojih virus uopšte prodire unutra. Drugo, 13. marta, otkrili su atomsku strukturu ovih glikoproteinskih bodlji kojima se virus hvata za ljudske ćelije. Treće, 17. marta u potpunosti su sekvencirali genom ovog virusa, tj. otkrili njegovu kompletnu genetsku strukturu. A sve su to ključni koraci za razvoj leka ili vakcine.

Otuda i ubrzano napreduju klinički testovi za mnoge potencijalne lekove (hlorokin, remdesivir, favipiravir i druge), kao i za najmanje tri potencijalne vakcine (izvesne mRNA-1273, LV-SMENP-DC i INO-4800). I zato svaka čast metaforama, ali one mogu da zavedu. Mi uopšte nismo u borbi sa nevidljivim neprijateljem. U pitanju je jedan sasvim vidljivi mikrob, kovid-19, kojeg smo i prepoznali i imenovali, i detaljno ga čačkamo, cepamo, rastačemo i naučno analiziramo. Pod mikroskopom i sličnim aparatima i sredstvima, a koje nam je podarila Naučna revolucija.

Zbog te revolucije u društvu i glavi, gromovi, oluje, pomračenja Sunca, suše, miševi, propadanja letine, epidemije kuge i drugih zaraznih bolesti, više nisu sujetni kapric ljubomornog boga, zlonamernih veštica i demona, niti zlodela nevernika, drugih i drugačijih. Pa tako ni ova pandemija nije nova i misteriozna kuga koju su nam poslali bog, mobilni telefoni, Amerikanci, Jevreji i slične veštice. Već je u pitanju krajnje prirodni problem i prateća društvena kriza koje tada valja rešiti upotrebom znanja, razuma i nauke. U suprotnom, vraćamo se u doba Brojgelovog Trijumfa smrti, jer „ako poverujemo u apsurde, počinićemo zločine“, prosvećenim rečima Voltera (Pitanja o čudima, 1765).

Nauka jeste i bila i ostala pokretač ljudskog napretka. Što prečesto uzimamo zdravo za gotovo. Uz spektakularni pad smrtnosti dece, veličanstveni produžetak životnog veka, iskorenjivanje gotovo svih zaraznih bolesti i raspamećujuće stabilnu i jeftinu dostupnost hrane, vode i energije za većinu planete, Naučna revolucija je modernom čoveku omogućila i sledeće. Svetlost i toplu vodu, higijenu i kanalizaciju, te kulturu, informacije i enciklopedijsko znanje, sve to na bukvalno jedan jedini pritisak dugmeta – na lampi, slavini, WC šolji, daljinskom upravljaču ili mobilnom telefonu. Tmurne i tragične slike mrtvih ljudi po podovima bolničkih hodnika u Bergamu, Madridu ili Njujorku danas zaista podsećaju na Brojgelov Trijumf smrti. Ali moderni čovek u svojim rukama danas poseduje alat ili oruđe za suprotstavljanje smrtonosnom mikrobu. Taj se alat zove – nauka. I ona je najbolji protivotrov strahu. Uostalom, i respiratori, dezinfekcija, pranje ruku i fizičko distanciranje zasnovani su upravo na – naučnim saznanjima. Preživećemo (n)ovu pandemiju, samo ukoliko budemo koristili razum za rešavanje problema koji nas pritiskaju i tište. Nemoguće je preceniti značaj ove istinske revolucije naše civilizacije i evolucije ljudskog uma. Lekari i medicinski tehničari će, uz ogromne žrtve, spasiti mnoge ljudske živote. Ali, nauka će iznova spasiti svet od trijumfa smrti.

*sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Posao za 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta

Posao u zdravstvenim ustanovama dobilo je 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji i 200 medicinskih sestara i tehničara koji su školu završili sa najboljim uspehom. Najviše lekara i sestara zaposleno je u Kliničkom centru Srbije. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je u četvrtak 18. juna da je od danas velika odgovornost na njima i da oni moraju da menjaju zdravstveni sistem. “Ovo je veliko pojačanje za zdravstveni sistem koji radi 24 sata, 365 dana u godini. Na ovim mladim ljudima je velika odgovornost da brinu o zdravlju svih građana Srbije”, rekao je Lončar. On je naglasio su svi medicinski fakulteti izabrali najbolje diplomce koji su dobili posao, specijalizaciju i država im plaća doktorske studije.

Najviše diplomaca zaposleno je sa Medicinskog fakulteta u Beogradu , gde se upisuje i najveći broj studenata. Kroz program zapošljavanja najboljih diplomaca, u prethodne dve i po godine, posao je dobilo 400 lekara – najboljih diplomaca medicinskih fakulteta, i 500 sestara. Sa novim zapošljavanjem, u zdravstvenom sistemu radi 500 najboljih diplomaca i 700 medicinskih sestara i tehničara. Zaposleni lekari fakultete su završili sa prosečnom ocenom 9 i 10.

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Piše: Vojin Reljin*

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo? Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja?

Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i jedinstvu to nije bilo toliko uočljivo. Jedino smo koristili izraz zarez umesto zapeta.

Iz nekih pomodnih motiva u našim sredstvima javnog komuniciranja sada se učestalo mogu naći izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika: spočitavati umesto zamerati, prebacivati, nadomestiti umesto nadoknaditi, pridoneti umesto doprineti, dojmiti umesto ostaviti utisak, svako malo umesto svaki čas, glede toga umesto u odnosu na to, iznimno umesto izuzetno, učinkovito umesto delotvorno, unatoč umesto uprkos, i pored toga, posve umesto sasvim, uposlenici umesto zaposleni, razina umesto stepen ili nivo (istina, to je francuska reč u našem jeziku).

U prošlim vremenima Hrvati su, da bi se razlikovali od Srba, uneli u jezik dosta pozajmica iz češkog jezika. Makedonci su se od srpskog branili bugarskim jezikom. Bošnjaci, da bi se udaljili od Srba, sve više koriste turske arhaizme, a Crnogorci sada stvaraju sopstveni jezik kao i novu azbuku koja je sada postala abeceda. Mi Srbi, pored toga što ne štitimo naše pismo ćirilicu olako prihvatamo i tuđe izraze i bez predaje se pokoravamo globalizaciji.

*Bečej

Marić: Priboj me impresionirao. Rakočević: Fantastično

Osnivač Sportskih igara mladih (SIM) Zdravko Marić izjavio je u subotu da je impresioniran organizacijom svečanog otvaranja u Priboju i poručio da je poslata lepa slika svima u regionu. “Ono što je stvarno bitno jeste da Igre dopru do svakog deteta, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a nadamo se i skorom proširenju. Koristim ovu priliku da se zahvalim i predsedniku opštine Priboj, impresioniran sam organizacijom i poslali smo prekrasnu sliku”, rekao je Marić.

Potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Igor Rakočević istakao je da ljudi iz Sportskih igara mladih rade fantastičan posao. “Ne samo da se deca bave sportom, regioni se povezuju u Srbiji, i u okolnim zemljama. Nadam se da će se uskoro još proširiti. Uz porodicu sport je najlepši aspekt života i Košarkaški savez će uvek dati podršku ovakvim manifestacijama”, rekao je Rakočević.

Bivši učenici godišnjicu mature obeležili sa profesorkom Radom (93)

Generacija Ekonomske škole u Leskovcu koja je maturirala pre 40 godina godišnjicu mature obeležila je zajedno sa svojom profesorkom srpskog jezika i razrednom devedesetrogodišnjom Radmilom Popović. Profesorka Rada i danas je visprena i vedra. Poštovana je i voljena od svojih nekadašnjih učenika jer im se nesebično davala i učila ih redu, radu i disicplini i da pre svega budu pošteni, piše RTS. Svakodnevna slika u stanu devedesetrogodišnje profesorke srpskog jezika. Učenici leskovačke Ekonomske škole je ne zaboravljaju. Obilaze je i evociraju s njom uspomene. U sedam decenija dugom braku profesorka Rada decu nije imala. – Svi đaci, to su moja deca. Moji đaci koji su sada uspešni očevi, dede oni će shvatiti da je njihova profesorka bila puna ljubavi prema njima – rekla je profesorka srpskog jezika i književnosti za RTS.

Zbog majčinskog odnosa koji su osećali generacija koja je maturirala pre 40 godina – profesorku je dočekala aplauzom. Kratak čas i obraćanje u dvorištu škole. Učenici četvrtog pet kojima je bila razredna u majcama plave i crvene boje da se i danas zna da su iz Radinog odeljenja. – Naš ponos i dika, naš vođa koja 43 đaka od prvog do četvrtog razreda dovela do mature – rekla je Ljiljana Jovanović, maturantkinja Ekonomske škole generacija 1980. godine.

– U duši romantičar koja je svima kojima je predavala prenela taj romantizam i optimizam – ističe za RTS maturant Ekonomske škole iz generacije 1980. godine Ratomir Nikolić.

Vreme je danas drugačije nego pre 4 decenije. Tehnološki napredak doneo je mnogo novina, ali prave vrednosti u školi moraju da se čuvaju, a srpski jezik da se neguje, poručila je profesorka Popović. Obrazovanje to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste učili u školi. Ovu rečenicu Alberta Ajnštajna najbolje osećaju učenici kojima je predavala Radmila Popović. A rečenicu profesorke Rade – da je bez obzira na škole i fakultete koje čovek završi, najvažniji čist obraz, pamte učenici Ekonomske škole u Leskovcu.

Ministarstvo pravde doniralo vrtiću u Blacu 1,77 miliona dinara

Ministarstvo pravde doniralo je Predškolskoj ustanovi (PU) „Naša radost “ iz Blaca 1,77 miliona dinara iz sredstava prikupljenih odlaganjem krivičnog gonjenja, za uređenje dečjeg igrališta, saopštili su iz te lokalne samouprave. Oni su naglasili da je od 2016. godine u adaptaciju zgrade obdaništa u Blacu uloženo blizu 20 miliona dinara, a ovih dana počeli su radovi na dogradnji 400 kvadratnih metara novog prostora u toj ustanovi. Najmlađi Blačani dobiće dve nove učionice u vrtiću i fiskulturnu salu, koju do sada nisu imali.

Preminuo prof. Džodić

Dugogodišnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Radan Džodić preminuo je u 68. godini u Beogradu, od posledica kovida 19, javio je u nedelju uveče RTS.  Džodić je bio redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Rođen je 1952. godine na Goliji. Medicinski fakultet završio je 1978. godine, a redovni profesor onkološke hirurgije postao je 2005. Bio je i potpredsednik Svetske federacije onkoloških hiruških udruženja, a objavio je oko dvesta radova u domaćim i stranim časopisma. Usavršavao se u Francuskoj i Japanu, a tokom svog radnog veka uradio je više od 10.000 operacija. Nosilac je više nagrada u oblasti medicinskih dostignuća.

Vremeplov: Umro Pavle Ugrinov

Na današnji dan 23. juna 2007. godine umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a potom u Televiziji Beograd. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu “Čekajući Godoa” S. Beketa kojom je to pozorište otvoreno. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, BITEF-a, Nolita, RTV Beograd. Autor je više knjiga, romana, eseja, kritika, drama, i dobitnik je niza nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.

Vremeplov: Rođen Đambatista

Na današnji dan 23. juna 1668. godine rođen je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča etnologije. Rođen kao sin siromašnog knjižara, na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi “opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste”. Napuljski kralj Karlo imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Kao filozof istorije zastupao je neku vrstu ciklične teorije. Dela: “Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija”, “Univerzalno pravo”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Ustanak pariskih radnika zbog ukidanja “narodnih radionica”

Zbog dekreta o ukidanju “narodnih radionica” – otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih, u Parizu je na današnji dan 23. juna 1848 izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

Vremeplov: Nevesinjski ustanak

Na današnji dan 23. juna 1875. godine posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv turskog carstva u Bosni i Hercegovini. Ustanak se brzo širio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini.  U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najveću na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi. Ustanak je zainteresovao Evropu za stanje u zemljama pod turskom vlašću. Srbija je u leto 1876. objavila rat Turskoj u koji se 1877. uključila Rusija. Rat je završen za Srbe nepravednim Sanstefanskim mirom, revidiranim na Berlinskom kongresu 1878. u korist Srbije.

Vremeplov: Ograničeno pravo radnika SAD da organizuju štrajkove

U SAD na današnji dan 23. juna 1947. godine je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

Vremeplov: Britanci izglasali izlazak iz EU

Na današnji dan 23. juna  2016. godine u Britaniji je održan referendum na temu statusa te zemlje u Evropskoj Uniji. Prilikom referenduma, na kojem je zabeležena izuzetno visoka izlaznost građana, tesnom većinom izglasano je istupanje Britanije iz EU. Za ostanak u EU izjasnilo se 48.1% glasalih, a za istupanje 51.9%. Teritorijalno, Engleska i Vels su se većinski izjasnili za istupanje, a Škotska i Severna Irska za ostanak u EU. U samom Londonu većina se opredelila protiv istupanja iz EU.

Vremeplov: Demonstracije studenata protiv američko-japanskog pakta

Japanski studenti sukobili su se na današnji dan 23. juna  1970. godine u Tokiju s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta o bezbednosti.

Vremeplov: Umro Džonas Salk

Na današnji dan 23. juna  1995 godine umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize.

Vremeplov: VS SAD podržao pozitivnu diskriminaciju pri upisu manjina

Američki Vrhovni sud podržao je na današnji dan 23. juna  2003. godine akciju Univerziteta u Mičigenu da se favorizuju manjine koje se prijavljuju na Pravni fakultet tog Univerziteta. To je prva zvanična odluka koja se tiče građanskih prava u poslednjih 25 godina.

Crnogorski studenti iz Beograda ne mogu kući, mogu iz Prištine i Tirane

Demokratski front (DF) saopštio je u subotu da je Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti (NKT) u petak onemogućio sve mlade ljude iz Crne Gore koji studiraju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu da dođu u svoju zemlju, a to je omogućilo onima koji studiraju u Prištini i Tirani. DF ocenjuje da je onima koji studiraju u Srbiji onemogućeno da dođu u Crnu Goru zato što su se “drznuli da po znanje odu u Srbiju”, a da za to vreme “svi oni iz Crne Gore koji su priliku potražili” kod, kako je navedeno, “Milovih prijatelja iz Prištine i Tirane”, uz negativan test na koronu, mogu slobodno i kada hoće da dođu u Crnu Goru. DF ističe da je Nacionalno koordinaciono telo Crne Gore nastavilo kampanju protiv Srbije u korist DPS-a i Mila Đukanovića, tako da je Srbija jedina od zemalja sa kojima se Crna Gora direktno graniči stavljena na crnu listu da se iz nje ne može ući u Crnu Goru niti iz Crne Gore otići tamo. – To ograničenje se ne odnosi samo na onaj deo Srbije koji trenutno kontrolišu albanske separatističke vlasti iz Prištine, sa kojima je Milo Đukanović u savršenim poslovnim, partnerskim i rodbinskim odnosima – navodi se u saopštenju DF.

DF takođe ukazuje da ta vrsta odnosa jasno pokazuje diskriminatorsko delovanje Đukanovića i NKT-a kao partijske ćelije DPS-a, u kojem se šalje poruka da se Crna Gora mora okrenuti, kako je navedeo, “trgovcima drogom i ljudskim organima iz Prištine i Tirane a ne našoj đeci, braći i sestrama, najbližoj rodbini iz Beograda, Novog Sada, Vrbasa i drugih gradova punih ljudi koji su na razne načine vezani za Crnu Goru”.  DF je pozvao NKT da što je pre moguće otvori granicu sa Srbijom. Crnogorsko Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti u petak je jednoglasno zaključilo da odluka o otvaranju granice prema Srbiji može biti doneta tek pošto bude poznat zdravstveni ishod nedavnog sportskog događaja u Beogradu, na kojem je dopušteno prisustvo desetina hiljada gledalaca. Istovremeno, odlučeno je da od ponedeljka stanovnici Kosova mogu ući u Crnu Goru, pod uslovom da su unapred testirani na COVID-19.

Mladi duplo manje podložni zarazi, simptomi samo kod petine

Osobe mlađe od 20 godina su duplo manje podložne oboljevanju od COVID-19 u poređenju sa starijim osobama, dok se klinički simptomi ove bolesti ispoljavaju samo kod petine dece i adolescenata, pokazalo je novo istraživanje. U ovom istraživanju matematički model pandemije korona virusa formulisan je na osnovu podataka koji se odnose na 32 mesta iz šest zemalja – Kine, Italije, Japana, Singapura, Kanade i Južne Koreje, a rezultati studije su objavljeni u časopisu Nature Medicine. Istraživanje je pokazalo da se simptomi zaraze korona virusom pojavljuju u 69 odsto slučajeva kod osoba preko 70 godina starosti, prenela je agencija Rojters. Zatvaranje škola, koje je u mnogim zemljama uvedeno zbog pandemije, najverovatnije ima ograničen uticaj na suzbijanje širenja zaraze, navode autori ove studije. Naučnici su takođe formulisali simulirani model pandemije u 146 glavnih gradova širom sveta i otkrili da očekivani broj kliničkih slučajeva zavisi od prosečne starosne strukture, te da zemlje sa mlađim stanovništvom trpe manji teret usled pandemije. Jedan od lidera tima koji je sproveo istraživanje Rozalind Ego sa Londonske škole za higijenu i tropske bolesti napominje da su rezultati studije proistekli iz simuliranih modela i da bi trebalo da budu potkrepljeni istraživanjima realne situacije u vezi sa pandemijom.

About the Author

admin