U čemu su mali maturanti najtanji?

Analiza književnih dela, geometrija, kao i erozivni oblici reljefa – pitanja su koja su najviše zadala glavobolja malim maturantima na nedavnom završnom testu. Interesantno je da su to oblasti koje uglavnom muče i generacije prethodnih godina. Proteklih dana oko 68.000 osmaka polagalo je završni test iz srpskog, matematike i kombinovani test (zadaci iz biologije, fizike, hemije, istorije i geografije). Ove godine mala matura je poprilično specifična zbog epidemije virusa korona te nakon višemesečne nastave na daljinu, završni test je organizovan pod posebnim merama bezbednosti. U učionici je moglo da prisustvuje devetoro dece sa dva dežurna nastavnika, a nošenje maski bilo je obavezno samo za nastavnike.

Utisci budućih srednjoškolaca su podeljeni o težini svakog pojedinačnog testa, ali vlada ustaljeno mišljenje da je kombinovani test bio najlakši, iako su očekivali suprotno. U narednim danima videće se rezultati, a primera radi, prošle godine svršeni osmaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, nešto lošije kombinovani test, dok su rezultati iz matematike bili poražavajući.

Prošlogodišnji osmaci su od ukupno 13 mogućih poena iz srpskog imali u proseku 7,6, dok je na kombinovanom prosečan broj 7,7 od najviše 14. Konačno, na testiranju iz matematike učenici su od maksimalnih 13 ostvarili svega 6,8 bodova. Da stvar bude gora, osmaci su se u anketama neposredno posle mature hvalili da je test iz matematike bio, kako su ocenili, nikada lakši. Ipak, kao i svake godine, pojedine oblasti sa završnih testova ponavljaju se kao najslabija tačka osmaka.

Maternji jezik

Prvog dana mature učenici su istakli da je test iz maternjeg jezika bio srednje težak, uglavnom lakši od probnog. Ipak, većina ističe da su ih namučila analiza književnih dela, da je bilo dvosmislenih pitanja, a glavobolju je zadalo i značenje reči “krepka”.  Profesorka srpskog jezika i književnosti u beogradskoj OŠ “Vuk Karadžić” Snežana Kostadinović kaže da su njeni učenici zadovoljni time kako su uradili završni test. – Iako je mnogima problem predstavljalo značenje reči “krepka”, susretali su se sa tim pridevom dok su analizirali pesmu “Sveti Sava” Vojislava Ilića i možda bi lakše prepoznali sinonim da su ga dobili u tom kontekstu. Ipak, iako im deluje pomalo arhaično, kao i neki izrazi iz narodne književnosti, bitno je učiti ih da cene i čuvaju bogatstvo srpskog jezika i vrednosti naše autorske i narodne književnosti, jer smo po njoj jedinstveni i moramo biti svesni toga – ističe za “Blic” profesorka Kostadinović.

Prošle godine osmaci su imali nedoumicu oko značenja glagola “kompromitovati se”, te su mnogi od njih nezadovoljno priznali da su, umesto “obrukati se”, zaokružili “hvaliti se” ili “proslaviti se”. – Objašnjenje reči nisu povezali sa pripovetkom “Mrtvo more” u kojoj je ono dato. To je dokaz da treba više insistirati na povezivanju gradiva i znanja iz različith razreda i oblasti jer to čini osnov međupredmetnih kompetencija za koje se svi zalažemo – kaže ova profesorka.

Analiza dela

Ipak, tradicionalno najveći problem im predstavlja analiza književnih dela. Ove godine imali su zadatak da protumače odlomke iz pripovetki “Jazavac pred sudom” i “Most na Žepi”, kao i pesmu Vaska Pope “Očiju tvojih da nije”, gde je trebalo da protumače kako ljubavno osećanje lirskog subjekta utiče na doživljaj prostora i kojim se simbolima to ostvaruje. – To je divna, antologijska pesma koju su analizirali tokom školske godine i nosi lepu poruku ljubavi. Ne postoji konkretno definisan odgovor na ovo pitanje pa je u tom smislu možda i najlakši zadatak. Neophodno je samo da osete poetsku i idejnu vrednost pesme, poznaju stilska izražajna sredstva i logično razmišljaju, a to je ono što ih čeka i u životu. Važno je da pravilno tumače reči svojih roditelja i prijatelja, i onda kada se izražavaju metaforično. Moraju znati šta im se poručuje ako budu imali sreće da im “sutra” neko kaže: “Smeha tvoga da nema, zidovi ne bi nikad iz očiju nestajali” – ističe profesorka Kostadinović.

Smatra da učenici mogu imati problem analize književnih dela i u zavisnosti od toga kako su im pristupali tokom školovanja. – Mnogo zavisi od toga kako im predstavite delo. Ako učenici osete da njihov nastavnik nadahnuto priča o nekom delu, naravno da će i oni poželi da ga pročitaju i shvate šta je to toliko lepo u njemu. Inspiracija je jako bitna za sve u životu te tako i za učenje, čitanje i ljubav prema jeziku koju je neophodno negovati – podvlači ona.

Matematičari vole gramatiku

Profesorka Kostadinović naglašava da je predrasuda da učenici ne čitaju knjige. Pored toga što čitaju ono što ih lično zanima, kao i svi mi, ima i u lektiri nekih novih dela, kojima su učenici oduševljeni, na primer roman “Moj deka je bio trešnja”. Međutim, isto tako su im još uvek bliski “Hajduci” i “Autobiografija” Branislava Nušića, kao i “Orlovi rano lete” Branka Ćopića. Često naglase da im zavide na tome kako su se tada družili i koliko su vremena provodili u prirodi. Istina je da neki više vole gramatiku, naročito dobri matematičari, jer je logika i ovde veoma bitna, ali onima koji su umetničke duše, bliskija je književnost – kaže sagovornica.

Na prošlogodišnjem testu iz srpskog jezika, osmake je namučilo pitanje koje se odnosilo na funkciju Miličinog govora Lazaru u drami “Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića, a godinu ranije analiza odlomka iz “Sumnjivog lica” Branislava Nušića. Od njih se tražilo da odgovore na pitanje: “Šta je Miladin očekivao od Žike kada je rekao da lupi malim prstom po kantaru?” – Očekivalo se da će više poznavati narodne izraze. “Nije mrdnuo ni malim prstom” metaforično se upotrebljava i u svakodnevnom životu. Taj esejski zadatak izrazito je važan i zbog toga što je neophodno i prirodno da na testu iz srpskog jezika učenici pišu. Drago mi je što je uveden, kao i to što sam i sama bila deo tima koji je na tome insistirao. Besmisleno je polagati maternji jezik tako što će uglavnom zaokruživati odgovore – ističe profesorka Kostadinović.

Ali, zašto su književna dela problematična? Učenici su upoznati sa značenjem književno-teorijskih pojmova, ali ne znaju to znanje da upotrebe kada tumače delo, ističe za “Blic” Nenad Gugl, pisac i profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji. – Imam utisak da učenici koji dođu iz osnovne u srednju školu ne znaju da primenjuju znanja koja imaju. Oni znaju dosta toga da nabroje, tačno će vam reći šta je komedija, koje su odlike lirske poezije ili koji su književni rodovi i vrste, ali ako počnete sa njima malo dublje da razgovarate o tome, shvatićete da oni ne razumeju to što su rekli – kaže prof. Gugl. Da bi se tekst pesme otključao, učenik mora da ima znanje, a često i način razmišljanja koji je kreativan, asocijativan i razuđen, kaže prof. Gugl Podseća da osnovci u toku jedne školske godine obrađuju oko 50 različitih književno-umetničkih tekstova. – I u toj šumi se izgube pa često ne vide na dobar način drvo. Neretko će i sami reći da ne znaju zašto uče neke stvari, da ne znaju čemu služi poezija, ni zašto moraju da uče tolike pesme i tekstove u osnovnoj školi – dodaje.

Zamka

Profesor ističe da je poezija možda jezgro književnosti, gde je na malom prostoru, sa relativno malo reči – kazano mnogo. Ipak, kada se osnovac nađe pred nekom strofom, ima utisak da je pred njim zamka iz koje neće uspeti da se izvuče. – Da bi se tekst pesme otključao, učenik mora da ima znanje, a često i način razmišljanja koji je kreativan, asocijativan i razuđen. Današnjoj generaciji je često veliki napor da pokrenu sve te mehanizme i potencijale u glavi, da bi protumačili samo nekoliko stihova. Imam utisak da njih prosto mrzi da razmišljaju razgrćući površne slojeve teksta i pokušavajući da ne čitaju samo doslovno značenje – kaže profesor i dodaje da učenici time propuštaju uzbudljiv izazov, koji donosi mnogo zadovoljstva i korisnih znanja.

Opširna pitanja

Đaci neretko kažu da im opširnija pitanja predstavlju problem te da dok ih iščitaju zaborave smisao pitanja. To nam govori, ističe profesor Gugl, da postoji problem sa veštinom čitanja. – Čitanje je jedan izuzetno moćan alat, ukoliko znate da ga koristite na pravi način. Međutim, savremene generacije, osim što ne razvijaju svoju veštinu čitanja, imaju još jedan problem. Oni odrastaju u svetu u kome su im sadržaji uglavnom “sažvakani”. Umesto da čitaju, više vole da gledaju TV, filmove, crtane, video klipove, da igraju video-igre ili da provode vreme na društvenim mrežama – navodi on.

Upravo zbog okruženja u kome odrastaju, učenicima je mnogo teže da sebe motivišu da čitaju. – Zbog toga, mi nastavnici, moramo da ulažemo dodatne napore da ih motivišemo da čitaju i da im objašnjavamo, da ako razviju veštinu i nauče da koriste čitanje kao alat, imaće mnogo lepšu budućnost, ispunjeniji život i, na kraju krajeva, čak će i više zarađivati i biti uspešniji u poslu – objašnjava naš sagovornik.

Večiti bauk – matematika

Geometrija je ubedljivo najveća matematička problematika malih maturanata, pokazuje iskustvo sa ovog testa, ali i sa svih prethodnih završnih testova. Osim toga, prošle godine maturanti su se takođe žalili na obračunavanja procenata jer su im, kako su naveli, zadate  vrednosti bile velike. Osmaci su tada zamerali i to što im je previše vremena oduzelo računanje. S tim je saglasna i profesorka matematike u OŠ “Branislav Nušić” u Beogradu Jelena Belča, koja podvlači za “Blic” da je geometrija problem svakoj od generaciji osmaka. – To su uglavnom zadaci kada imaju gomilu formula koje nisu posredno date. Na primer, ove godine đaci su istakli da su im polinomi bili teški na testu. Imali su zadatak u kome je trebalo da srede algebarski izraz. Tu je trebalo samo da prepoznaju kvadrat binoma – ukazuje profesorka Belča. Upravo je to za “Blic” rekla učenica K. S. iz beogradske osmoletke “Mihajlo Petrović Alas”, odmah nakon završenog testa iz matematike. – Taj 18. zadatak je definitivno bio najteži jer trebalo da se shvati da je reč o kvadratu binoma i onda bi sve bilo lakše. Baš mi je žao što sam to shvatila tek kada sam izašla iz učionice – kazala je ona. Profesorka Belča ističe da i izračunavanje procenata u složenijim zadacima zna da namuči učenike. – Generalno, dosta greše i u računu i izračunavanju brojevnih vrednosti. Obično kada vide složeniji zadatak, ili kako mi to kažemo – vozić, oni odustanu u startu ili krenu pa se izgube sa brojkama. Takođe, uglavnom imaju predrasude da su poslednji zadaci na testu najteži, pa i ne pokušaju da ih reše – kaže profesorka.

Razlika između bitnog i nebitnog

Osim toga, profesorka Belča dodaje da im dugački tekstualni zadaci u prvi mah deluju komplikovano, te neretko nemaju koncentraciju da shvate šta se od njih traži. – Nekad je u zadatku data veća količina podataka koja nije potrebna za rešenje, a od njih se samo traži da razlikuju bitno od nebitnog. To ih zbuni, te ne prepoznaju da taj višak podataka uopšte ne treba koristiti u postavci rešenja – objašnjava profesorka.

To je potvrdila jedna od učenica iz pomenute beogradske osmoletke. – Recimo, u nekoliko pitanja dali su nam dosta podataka koji su samo služili da nas zbune, te kada shvatite i kada ih više puta pročitate, shvatite da je rešenje jednostavno. Na primer, takav je bio zadatak o kolaču od višanja. Tu su nam naveli dosta informacija o sastojcima i gramaži koji uopšte nisu potrebni. Trebalo je samo rešiti koliko grama višanja treba za 11 osoba ako je za sedam osoba potrebno 350 grama? Jedino nam je oduzimalo vreme dok iščitamo, te smo i mi bolji đaci ostali u učionici do kraja testa – istakla je učenica.

Profesorka Belča podvlači da deci treba objasniti da je matematika deo naše svakodnevice. – Trudim se odmah u petom razredu učenicima približim da matematika nije bauk. Ona je svuda oko nas. Voim da im pokažem da u stvarnom životu ne možemo bez matematike. Često im kažem ako ne znaju procente lako može da ih prevari prodavac u marketu ili slično. Važno je da na praktičnom primeru razumeju kako funkcioniše matematika – ukazuje profesorka Belča.

Kombinovani test

Budući srednjoškolci svi do jednog strahuju od kombinovanog testa upravo zbog toga što obuhvata pet predmeta: hemiju, fiziku, biologiju, geografiju i istoriju. Iako su mišljena uvek subjektivna koji od ovih predmeta je najteži, mnogi ističu da im fizika ne predstavlja problem,  jer kako kažu, tu mogu da se oslone na logiku kad zakaže znanje. Najviše glavobolje im zadaju istorija i geografija, obimne oblasti sa mnogo podataka.

Na iznenađenje svih, ovogodišnji kombinovani test osmaci su ocenili kao najlakši. Čini se da ih je geografija najviše preznojila. Prema rečima Milice Grujić, profesorke geografije u Gimnaziji “Miloš Savković” u Aranđelovcu i OŠ “Dušan Radonjić” u Banji, godinama đacima je na završnom testu sporno gradivo ranijih razreda. – Većina je ove godine polovično uradila pitanja iz geografije. Znali su pitanja o popisu stanovništva i smeni godišnjih doba, dok je 90 odsto njih pogrešno odgovorilo na pitanje koji oblik reljefa je nastao kojom erozijom. To je nešto što mora da se zna. Međutim, đaci su uglavnom išli na sreću, te su za Deliblatsku peščaru stavljali da je kraški oblik, za Đerdapsku klisuru eolski… To je već tradicija da je gradivo petog razreda sporno, jer se slabije vrate na to – objašnjava profesorka Grujić. Kako dodaje, prethodnih godina đacima su bila problematična pitanja iz matematičke geografije, koja se neretko pojave na završnom testu. – To su uglavnom pitanja o vasioni, Sunčevom sistemu, te često izmeštaju šta je zvezda, kometa.. Takođe, sporna je regionalna geografija iz šestog razreda, jer kontinente uglavnom nauče u tom trenutku, te na završnom testu izmešaju gde su Alpi, Andi. Mada to retko bude na testu, ove godine grešili su na pitanju o okeanima, jer su se mnogi zbunili da su Tihi okean i Pacifik isto – ističe profesorka Grujić.

Laka pitanja iz hemije

Iako većini učenika hemija nije među omiljenim predmetima, uglavnom se prijatno iznenade lakim pitanjima na kombinovanom testu. Kako su nam kazali, ove godine gotovo svi su znali od kog metala se pravi aluminijumska folija, kao i da napišu formulu natrijum-hlorida. Kao izuzetak, na jednom od prošlogodišnjih testova izdvojio se zahtevan zadatak u kome se tražilo računanje masenih procenata sumpora u sumpor (IV)-oksidu.

Nije iznenađenje da ova pitanja đaci ocenjuju kao laka, budući da su do sada na maloj maturi bila samo osnovna, kaže profesorka hemije u Devetoj beogradskoj gimnaziji Branka Kujović. – Međutim, mali broj dece dolazi u srednju školu sa stvarnim znanjem. Ne znaju šta je atom, šta molekul, element ili jedinjenje. Ne shvataju razliku, a ako i znaju definicije – ništa im nije jasno. Naše školstvo je tako koncipirano da deca uče činjenice koje lako zaboravljaju. To bi trebalo sistemski menjati – manje činjenica, a više funkcionalnog znanja – ukazuje profesorka Kujović.

Dositeja Obradović mešaju s Kolumbom, Mocartom…

Na jednom od prošlogodišnjih kombinovanih testova dobar deo osnovaca imao je problem sa prepoznavanjem fotografije Dositeja Obradovića, te su začetnika srpskog škostva mešali s Kolumbom, Vaskom de Gamom, Mocartom, Pikasom, pa čak i s rimskim imperatorom Julijem Cezarom. Profesorka Kostadinović smatra da je to pitanje bilo nepotpuno. – Mali maturanti su ta tri dana pod velikim stresom. Kombinovani test uključje pet različitih nauka i pitanje je moralo biti preciznije i dati im neki nagoveštaj koji će ih uputiti u kom smeru da razmišljaju. Na primer: “Ko je čovek sa fotografije značajan za srpsko prosvetiteljstvo?” Iako ta fotografija stoji u skoro svim školskim kabinetima, moramo imati razumevanja za našu decu. To je prvi veliki ispit u njihovim životima – napominje profesorka Kostadinović.

Prof. Viđikant;  fizičar, basista, privrednik…

Petar Viđikant iz Kovilja svestrana je ličnost, prosvetni radnik, savetnik u Školskoj upravi Novi Sad zadužen za unapređenje nastave, poljoprivrednik, basista u bendu „Atrakcija”, ali i hroničar, komičar, a ponekad i turistički vodič, budući da dobro poznaje to selo i njegovu istoriju. Za sebe kaže da je pre svega profesor fizike, i s ponosom ističe da je treća generacija predavača, budući da je njegov otac predavao geografiju, majka biologiju, a deda s majčine strane bio je učitelj. Iako mu je prvo i osnovno zanimanje profesor, Petar je vlasnik Manufakture hrane i pića „Viđikant”, a proizvodi rakiju i speltu. Napominje da ga je oduvek privlačilo da se razlikuje od drugih, pa verovatno i otud brojna interesovanja. – Vlasnik sam četiri brenda, manufakture hrane i pića, „Koviljskih artefakta”, odnosno priloga kod Bore Otića u emisiji „Petkazanje”, grupe „Atrakcija” i Malog muzeja Kovilj, koji planiram da otvorim – objasnio je Viđikant. – U svemu tome uživam. Muzika mi je i više nego hobi, a zaista volim da predajem i trenutno držim časove u privatnoj „E gimnaziji”, gde imam jedan razred.

Tokom karijere prosvetnog radnika naš sagovornik radio je na različitim pozicijama, bio je član gradskog veća, direktor OŠ „Laza Kostić” u Kovilju, profesor u Gimnaziji „Laza Kostić” u Novom Sadu, te nastavnik u OŠ „Žarko Zrenjanin” na Limanu. – Dok sam predavao u gimnaziji, đacima sam uvek govorio da sam ja najkvalifikovaniji da radim u školi „Laza Kostić” i da je to sasvim logično, imajući u vidu sam završio osnovnu školu „Laza Kostić” u Kovilju, u kojoj sam bio i direktor, kao i da živim u istoimenoj ulici – napomenuo je Petar Viđikant. – Đaci kažu sam strog profesor, ali u granicama, a zaista mi je drago kada mi se učenici jave.

Petar svira bas gitaru i kaže da mu je rokenrol u srcu, pogotovo gitarski. Članovi benda „Atrakcija” nastupaju za svoju dušu, a u šestočlanoj grupi su, osim Viđikanta, i ženski prateći vokal, tamburaški prim, ritam gitara, bubnjar i odskora im se pridružio harmonikaš. Bend ima četiri autorske pesme, a kada je svojevremeno dobio zadatak da napiše pesmu o Nikoli Tesli, naš sagovornik spojio je svoje dve velike ljubavi – muziku i fiziku. Ta kompozicija je simbolično nazvana „Teslin delta bluz”.

– Već četiri godine gajim speltu, doduše, reč je o malim količinama – rekao je Petar Viđikant. – U sklopu Manufakture zdrave hrane „Viđikant”, osim spelte, proizvodim dudaru, kajsijevaču, a supruga je zadužena za višnjevaču. Do pre dve godine sam radio deset hektara zemlje, ali više nažalost ne mogu da stignem, tako da sam zemlju dao u arendu.  Spelta je stara vrsta pšenice, izuzetno zdrava i bez glutena, koja, po rečima našeg sagovornika, malo rodi, nije efikasna, pa iako je relativno laka za uzgajanje, teška je za sakupljanje. Viđikant ima svog mlinara, pa speltu melje na kamenu i nosi je u Mardik na selekciju. Klica te pšenice koristi se kao prirodni lek za imunitet.

Muzej koji Petar planira da napravi trebalo bi da se zove „Mali muzej Kovilja – pre kraja sveta”, budući da je to selo prepoznatljivo i po čardi „Na kraj sveta”. Naš sagovornik zamislio je da to bude spoj starog i novog, a s otvaranjem ne žuri jer želi da sve bude upravo onako kako je osmislio. Ne iznenađuje činjenica da pripreme teku sporo, budući da istorije i znamenitih ličnosti u Kovilju ne manjka. Viđikant je smislio i da napravi neki suvenir, poput testenine od spelte i flašice hladno ceđenog ulja od bundeva, a kako je objasnio, kao inspiracija za to poslužili su mu Italijani, odnosno njihove testenine i maslinovo ulje po kojem su poznati.

– Pre dve godine smo u Kovilju pokušali da napravimo festival, odnosno vašar bezbedne hrane i starih zanata – naveo je Petar Viđikant. –Očekivali smo oko 15 izlagača iz Kovilja, ali se prijavilo 42. Bilo je svega, od ručnih radova do različitih džemova i slatkog. Moj prijatelj pravi 20 vrsta različitih džemova, poput onog od duda. Komšinica prekoputa mene je pre nekoliko godina počela da pravi sir, ali s neobičnim dodacima, poput lešnika, kokosa, urme. Za svoje proizvode dobila je tri nagrade na Poljoprivrednom sajmu. Naš sagovornik ističe da se za sve te proizvode ne bi ni saznalo da ljudi nisu imali gde to da iznesu i predstave. – Zemlja je bitna kao ekonomski podsticaj, ali ponekad ume da predstavlja ograničavajući faktor – objasnio je Viđikant, i dodao da je razmišljanje „šta će tebi škola kad imaš deset jutara” pogrešno te da to nije opravdanje.

Vrstan pripovedač i domaćin Inspiracija za neobične priče u „Koviljskim artefaktima” Petru je čuveni Monti Pajton. – Za te koviljske priče je glupo reći da su laž, odnosno one nisu istinite, ali im je smisao da budu na granici – objasnio je naš sagovornik. – Cilj pripovedanja tih priča je da neko poveruje, a kad neko sve to dobro ispriča, većina ljudi poveruje. Kod pripovedanja je važno da se deo priče koji je preuveličan, ubaci na mestima gde se to najmanje očekuje.

Bečejsko Kulturno leto: Osam radionica za decu i mlade

Najveći deo aktivnosti „Kulturno leto 2020.“ u Bečeju biće posvećen deci i mladima, a u centru pažnje biće kreativne radionice u organizaciji Gradskog pozorišta i Kancelarije za mlade. Sve radionice su besplatne. – Tokom jula i avgusta organizovaćemo osam kreativnih radionica na srpskom i mađarskom jeziku u kojima će raditi istaknuti muzičari, pozorišni i filmski radnici. Sve će se održavati u bašti Pozorišnog kluba ili nekoj od prostorija pod krovom naše ustanove, a radionice će trajati od tri do deset dana – saznali smo od direktora Gradskog pozorišta Bečej dr Zdravka Petrovića.

Prijave za učešće treba dostaviti do kraja ovog meseca elektronskim putem na mejl: pozoristebecej­gmail.com ili telefonom na brojeve 021/6915336  ili 062/282062. Za najmlađe će biti zanimljiv rad u lutkarskoj radionici, gde će voditeljka biti kreatorka lutaka Monja Jovanov. Nešto starijima će biti atraktivno učešće u muzičkim radionicama. Voditelj radionice za gitariste je bečejski muzičar Vladimir Gurjanov, a one koji žele da saznaju više o sviranju na bubnjevima, predavač će biti perkusionista Albert Kristić, Bečejac koji je znanje i iskustvo stakao radeći u nemačkom gradu Kelnu.

Osnovci će početna glumačka iskustva dobiti učešćem u glumačkoj radionici, gde će na srpskom jeziku voditeljka biti pozorišna radnica Mirjana Kolunyić Kuzmanović, odnosno na mađarskom jeziku studentkinja završne godine glume Žofia Mađar. Srednjoškolci i nešto stariji zaintereovani za glumu mogu se prijaviti za glumačku radionicu u kojoj će voditeljka biti renomirana glumica Hana Selimović. Filmsku radionicu vodiće producent filma i televizije Miloš Blažin, a sa polaznicima strip radionice radiće multimedijalna umetnica mr Marija Šavija.

Partnerstvo Gradskog pozorišta i Kancelarije za mlade ne završava se samo zajedničkom organizacijom „Kulturnog leta 2020.“. Kancelarija za mlade je ovih dana pomogla uređenju prostora iza scene, koji će sada poslužiti deci i mladima za čitalačke probe prilikom stvaranja predstava, a u toku je sređivanje dosadašnjeg Kreativnog centra, koji će ubuduće biti novi dom Kancelarije za mlade.

Vremeplov: Umro Mika Antić

Na današnji dan 24. juna 1986. godine umro  srpski pisac Miroslav Antić, “večiti dečak” srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Vremeplov: Umrla Olja Ivanjicki

Srpska  slikarka Olja Ivanjicki umrla je 24. juna 2009.  godine. Rođena je u Pančevu 1931. u porodici “belih” Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe “Mediala”, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput “Metropoliten”-a u Njujorku.

Vremeplov: Umrla Vilhelmina Karadžić

Na današnji dan 24. juna  1894. godine umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i napisala “Putovanje po Srbiji” i “Uspomene na Branka Radičevića”. Bila je udata za profesora književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

Vremeplov: Pogubljen Riga od Fere

Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili na današnji dan 24. juna 1798. godine  grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.

Vremeplov: Prva izložba Pikasa

U Parizu je na današnji dan 24. juna 1901. godine otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare. 

Vremeplov: Prvi republikanski ustav Francuske

Na današnji dan 24. juna 1793. godine u Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.

Vremeplov: Krunisan Henri VIII

Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je na današnji dan 24. juna  1509. godine za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

Vremeplov: Formirana prva beogradska opština

Na današnji dan 24. juna  1822. godine formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Občestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove.

Vremeplov: Smenjen  Džao Cijang

Generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang smenjen je na današnji dan 24. juna  1989, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.

Profesori osporavaju dekanku Filološkog: Prijavljena za plagijate

Jedan broj profesora i nastavnika Filološkog fakulteta podneo je 13 prijava za plagijat ili autoplagijat protiv v.d. dekanke tog fakulteta Ljiljane Marković, ali nijedan od tih predmeta nije rešen, jer Filološki fakultet još nema Etičku komisiju, iako je bio obavezan da je formira pre skoro četiri godine. Osim Marković, zahtevi za utvrđivanje neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova podneti su protiv još nekoliko profesora Filološkog fakulteta, koji su sa v.d. dekankom bili koautori u osporenim naučnim radovima.

Pošto Fakultet nema Etičku komisiju, zahtevi za utvrđivanje neakademskog ponašanja upućivani su Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, odakle su vraćeni na Filološki, uz obrazloženje da tako predviđa procedura. Svi zahtevi zavedeni su u arhivi Fakulteta. Nastavnici Filološkog fakulteta više puta su tražili da se formira Etička komisija, a to nije učinjeno ni nakon što je Odbor za profesionalnu etiku UB izrekao Ljiljani Marković u februaru javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa profesionalne etike. Upravo je nepostojanje Etičke komisije bio jedan od razloga za takvu odluku Odbora.

Docentkinja na Filološkom fakultetu Mejsun Garajbe Simonović do sada je podnela osam zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja prilikom pisanja naučnih radova. U njima Garajbe Simonović iznosi dokaze da su jedna monografija i 10 članaka u kojima je Marković autor ili koautor, plagirani ili autoplagirani plagijati. – U tim radovima su bez odgovarajućeg navođenja izvornog autorstva preuzimani tekstovi iz tuđih diplomskih radova, master radova, doktorata, Vikipedije, blogova i ličnih internet stranica, kao i raznih uglednih naučnih monografija i ozbiljnih individualnih i kolektivnih istraživanja. Sve to je dokumentovano sa nekoliko stotina stranica izvornog materijala. Primera radi, kao izvor iz kog je preuzimano našla se i knjiga Sretena Petrovića „Kulturologija“, koja je višedecenijski udžbenik za studente Filološkog fakulteta – kaže za Danas Garajbe Simonović.

U jednom od zahteva, u kome je analiziran rad „Neke odlike obrazovanja u Japanu“ iz 2013. godine, navedeni su primeri na koji način je prisvojena ne samo struktura i sadržaj jednog dela izvornika (u pitanju je knjiga „Understanding Japanese society“ Džoj Hendri), već i terenska istraživanja i činjenice iz ličnog života autorke. – Tako, na primer, kod Hendrijeve, na stranici 112 izdanja iz 1995. godine stoji rečenica na engleskom, identična u radu Ljiljane Marković na stranici 36 izložena u muškom rodu, iako je autor izvornog teksta, kao i ona sama, ženskog pola – kaže Garajbe Simonović. Radovi koje je analizirala su, prema rečima naše sagovornice, neretko služili za sticanje uslova za izbor u zvanje redovnog profesora ili pak za produžetak radnog odnosa nakon sticanja uslova za penziju.

I analize koje je radila profesorka Filološkog fakulteta Duška Klikovac sa nekoliko kolega takođe obiluju dokazima o preuzimaju tuđih radova bez adekvatnog navođenja izvora. “Knjiga „Škola i biblioteka“, čiji su autori Aleksandra Vraneš, Ljiljana Marković, Ljiljana Bajić i Stana Smiljković, nastala je kombinacijom više od 30 radova pomenutih autorki, koji nisu nigde u knjizi navedeni. Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom jesu ponavljanja teksta unutar nje: na preko 30 mesta u knjizi nalazi se isti tekst. Ako čovek pregleda radove od kojih je knjiga nastala, utvrđuje da se i oni sami međusobno preklapaju do te mere da se neki tekstovi pojavljuju u tri, četiri, pa i pet drugih radova istog autora. Tako se pred čitaocem otkriva razgranata i složena mreža identičnih tekstova, pomoću koje su i stvorene naizgled impresivne bibliografije autorki knjige. Poseban kuriozitet je bibliografija u ovoj knjizi: ona se u samo nekoliko slučajeva poklapa sa imenima i radovima koji se u knjizi nalaze – ističe Klikovac.

Među materijalom o kome treba da raspravlja Etička komisija je i članak Ljiljane Marković „Vidovi organizacije znanja i upravljanja informacijama za potrebe dece“, objavljen u zborniku koji je uredila Aleksandra Vraneš. – Više od polovine rada preuzeto je, bez ikakve naznake, iz knjige Aleksandre Vraneš „Visokoškolske biblioteke“. Kao urednica zbornika A. Vraneš je svakako bila upoznata sa sadržinom rada i prepoznala svoj tekst u njemu, što implicira i da je dala svoje odobrenje da se on objavi pod tuđim imenom. Nešto kao prijateljska pozajmica, kakve, međutim, u nauci nisu dozvoljene – navodi Klikovac.

I dok se više godina čeka formiranje Etičke komisije na Filološkom fakultetu koja treba da se izjasni o podnetim zahtevima za utvrđivanje neakademskog ponašanja Ljiljane Marković, pokrenuta je inicijativa, od strane Anđelke Mitrović, upravnice Katedre za orijentalistiku, da njoj po drugi put bude produžen radni odnos nakon sticanja uslova za penziju.

Zašto  je Greta postala klimatska aktivistkinja?

Od avgusta 2018, kada je petnaestogodišnja Greta Tunberg započela samostalni “školski štrajk za klimu” tinejdžerka je postala jedinstveni simbol klimatskog aktivizma. Knjiga “Naša kuća u plamenu”, koju su zajedno napisali Greta, njena majka Malena Ernman (pripovedač), otac Svante i sestra Beata, između ostalog, otkriva zašto se Greta jednog dana zatekla na trotoaru ispred švedskog parlamenta s transparentom.  Prvi deo knjige opisuje događaje 2011, kada je Greta pala u depresiju. “Polako je tonula u neku vrstu mraka, kao da je malo-pomalo prestajala da funkcioniše. Prestala je da svira klavir. Prestala je da se smeje. Prestala je dogovori… Prestala je da jede.”

Knjiga se obračunava sa slikom Švedske kao utopije javnih usluga. U opisu pokušaja da dobiju pomoć i dijagnozu u psihijatrijskim ustanovama za maloletnike, “gde svi imaju sindrom hronične iscrpljenosti zbog sve većeg obima posla i gde se sve uglavnom svodi na gašenje požara”, verovatno će se prepoznati roditelji šriom sveta, piše “Gardijan”.  Situacija nije ništa bolja ni u obrazovanju, “gde đaci moraju da funkcionišu na isti način kao i preopterećeni nastavnici za transportnom trakom i na kraju neminovno udare u zid”.

Malena Ernman, Gretina majka, predstavljala je Švedsku na takmičenju za Pesmu Evrovizije u Moskvi 2009. Greta je bila žrtva mobinga, škola je bila nezainteresovana, za dva meseca je izgubila deset kilograma i umalo nije završila u bolnici, da bi joj na kraju dijagnostikovali opsesivno-kompulsivni poremećaj, selektivni mutizam (poremećaj anksioznosti koji sprečava pacijenta da govori u određenom društvenom okruženju) i Aspergerov sindrom.

Centralni deo knjige uglavnom se bavi klimatskom krizom i njenim posledicama po politiku, feminizam, ekonomiju, ekologiju, psihologiju i sociologiju. Knjiga, između ostalog, istražuje povezanost između stvari koje naizgled nemaju nikakve veze jedne s drugim. Jedan od upečatljivih pasusa dovodi u vezu našu kulturu u kojoj “pobedinici uzimaju sve” sa eksplozijom psihičkih oboljenja od kojih pate “gubitnici” (kako ih definišu pobednici), među kojima ima nesrazmerno mnogo žena, osoba s neurološkim diverzitetom (hiperaktivnost, teškoće u koordinaciji tela, disleksija, autizam, Turetov sindrom itd) i osoba sa smanjenim socijalnim veštinama, nalik na Gretu, piše “Gardijan”.

Okidač za Gretinu depresiju svojevremeno je bila njena nesposobnost da razdvoji nepomirljive činjenice da “znamo da uništavamo našu planetu raspničkim potrošačkim mentalitetom” i da “to i dalje radimo, uprkos tome”. Zahvaljujući toj sposobnosti, neprijatne činjenice mogu da se nagomilavaju, ali nas ona istovremeno sprečava da napravimo sistemske izmene kako bismo izbegli ekološki kolaps. Greta je svoj Aspergerov sindrom adekvatno opisala kao “supermoć”: odlučnost i imunost na laskanja i zloupotrebe najvažnije su osobine aktivista.