Vesti – 25.06.2020.

Produžen rok za žalbe na preliminarne rezultate male mature

Preliminarni rezultati završnog ispita objavljeni su u utorak, 23. juna na sajtu, a produžen je rok za žalbe roditelja i učenika. Roditelji i drugi zakonski zastupnici učenika koji ne mogu da ostvare uvid u test elektronskim putem, potrebno je da se obrate matičnoj školi, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Ukoliko roditelji ne mogu da ostvare uvid u test ili eventualno imaju primedbe na rezultate testa nakon uvida, mogu da ulože prigovor prvostepenoj komisiji u sredu 24. juna 2020. godine od 8 do 15 sati. U slučaju da roditelji nisu zadovoljni odgovorom prvostepene komisije na uloženi prigovor, mogu se obratiti i drugostepenoj komisiji, u četvrtak, 25. juna 2020. godine od 8 do 15 sati. Prigovor za prvostepenu komisiju ulaže se na obrascu 11, a za drugostepenu na obrascu 12, koji je roditeljima dostupan u školi, kao i na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Roditelji popunjen i potpisan obrazac mogu poslati školi i elektronskim putem.

Učenici osmog razreda polagali su završni ispit od 17. do 19. juna 2020. godine rešavanjem tri testa – testa iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i kombinovanog testa. Uspeh iz osnovne škole boduje se sa 60 bodova, dok na osnovu uspeha na završnom ispitu učenik može da osvoji najviše 40 bodova, odnosno najviše po 13 bodova na testu iz srpskog/maternjeg jezika i matematike i 14 bodova na kombinovanom testu.

U Rektoratu Novosadskog univerziteta nagrađeni studenti

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu u ponedeljak 22. juna su svečano uručene nagrade za naučne i stručne radove studenata Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2019/2020. godini.+ Ove nagrade dodeljuju se po posebnom konkursu na koji se student prijavljuje i u saradnji s mentorom izrađuje svoj rad, a predlog o dodeli nagrada donosi stručna komisija za ocenu radova. Konačnu odluku o dodeli nagrada, na osnovu predloga komisija, donosi Senat Univerziteta.

– Želja nam je da na ovaj način gradimo most između nauke i studenata, da među studentima širimo naučnu kulturu, da podižemo nivo njihove naučne pismenosti, da kod studenata podstičemo radoznalost i inovativnost, kao i interesovanje za nauku – poručila je prorektorka za nastavu prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, koja im je uručila nagrade.

Prijavljeno je 28 radova na 27 tema, i nagrađeno ukupno 28 studenata Univerziteta u Novom Sadu (za 23 rada) i to s Ekonomskog fakulteta u Subotici, Filozofskog fakulteta, Tehnološkog fakulteta Novi Sad, Akademije umetnosti Novi Sad, Medicinskog fakulteta Novi Sad, Prirodno-matematičkog fakulteta, Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu i Fakulteta tehničkih nauka.

Obilje modula, smerova i nivoa za buduće studente UNS

Na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu ove godine raspisan je konkurs za upis 15.964 studenta, od čega njih 8.234 može da se školuje iz državnog budžeta, a 7.730 iz sopstvenih izvora, samofinansiranjem. Fakultet tehničkih nauka i ove godine nudi osnovne strukovne i osnovne akademske studije, na koje mogu da konkurišu maturanti svih četvorogodišnjih srednjih škola. Na osnovnim stukovnim studijama ima 50 budžetskih i 110 samofinansirajućih mesta na dva smera. Na čak 27 smerova osnovnih akademskih studija ima 1.433 budžetska i 1.091 samofinansirajuće mesto. Najviše budžetskih mesta je na smeru računarstva i informatike, dok na tehničkoj mehanici i dizajnu u tehnici uopšte nema budžetskih mesta. Na samofinansiranju najviše mesta ima na inženjerskom menaymentu, a najmanje na informacionom inženjeringu. Na ovom fakultetu biće i po 15 budžetskih mesta za studente Rome, s invaliditetom i državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu.

Tehnološki fakultet UNS-a ponudio 255 mesta

Ovogodišnjoj generaciji maturanata Tehnološki fakultet UNS-a ponudiće 255 mesta, od kojih je čak 225 budžetskih i samo 30 samofinansirajućih. Najviše mesta, 81 budžetsko i 11 samofinansirajućih ima na tri smera prehrambenog inženjerstva. Na dva smera biotehnologije ima 52 budžetska i sedam samofinansirajućih mesta, na tri smera hemijskog inženjerstva nudi se 40 budžetskih i pet samofinansirajućih mesta, a na farmaceutskom inženjerstvu ima 33 budžetska i četiri samofinansirajuća mesta. Najmanje, 19 budžetskih i tri samofinansirajuća mesta ima na inženjerstvu materijala. Među ovim mestima su i po dva budžetska za studente Rome, one s invaliditetom i one koji su srednju školu završili u inostranstvu, a državljani su Srbije. Kao i na ostalim fakultetima, ukoliko ovakvih kandidata bude s položenim prijemnim, ta mesta idu nauštrb samofinansirajućih mesta, a ukoliko ih ne bude, vraćaju se u kvotu samofinansirajućih.

Na Pravnom od 780 mesta, čak 597 samofinansirajućih

Na Pravnom fakultetu situacija je obrnuta. Naime, od ukupno 780 mesta, većina, čak 597, su samofinansirajuća, dok je budžetskih samo 183. Opšti smer nudi 138 budžetskih i 422 samofinansirajuća, a smer unutrašnjih poslova 45 budžetskih i 175 samofinansirajućih mesta. Za studente Rome, s invaliditetom i one koji su završili srednju školu u inostranstvu rezervisano je po dva mesta. Pravo da konkurišu imaju svi koji su završili četvorogodišnje srednje škole i svi na prijemnom polažu test iz srpskog jezika.

Na Medicinskom fakultetu nude tri nivoa studija

Na Medicinskom fakultetu nude tri nivoa studija-osnovne strukovne, osnovne akademske i integrisane. Na osnovnim strukovnim studijama, na smerovima zdravstvene nege i radiološke tehnoilogije, ima 35 budžetskih i 58 samofinansirajućih mesta. Osnovne akademske studije nude 100 budžetskih i 71 samofinansirajuće mesto, a smerovi su zdravstvena nega, medicinska rehabilitacija i specijalna edukacija i rehabilitacija, s modulima logopedije i višestruke ometenosti.

Na integrisanim studijama ima 280 budžetskih i 182 samofinansirajuća mesta na smerovima medicine, stomatologije i farmacije, te medicine i stomatologije i na engleskom jeziku, gde postoje samo samofinansirajuća mesta.

Poljoprivredni raspisao konkurs za upis ukupno 740 studenata

Poljoprivredni fakultet raspisao je konkurs za upis ukupno 740 studenata na osnovne i integrisane akademske studije. Na osnovnim akademiskim studijama, na kojima ovaj fakultet nudi 14 smerova, ima mesta za 515 budžetskih i 165 samofinansirajućih studenata. Najviše budžetskih mesta, po 80 ima na agroekonomskom i smeru ratarstvo i povrtarstvo, a najmanje , po 10  na hortikulturi i agroindustrijskom inženjeringu. Najviše samofinansirajućih mesta, 35 ima na smeru za agroturizam i ruralni razvoj, a najmanje, samo pet, na voćarstvu i vinogradarstvu, dok na stočarstvu, fitomedicini i poljoprivrednoj tehnici uopšte nema samofinansirajućih mesta. Na integrisanim studijama veterinarske medicine ima 50 budžetskih i 10 samofinandirajućih mesta.

Na Filozofskom  544 budžetskih i 433 samofinansirajućih

Na 22 smera Filozofski fakultet ima 544 budžetska i 433 samofinansirajuća mesta na osnovnim akademskim studijama. Najviše budžetskih, 45 mesta je na istoriji, a najmanje, samo četiri na rusinkom. Na samofinansirajućim studijama najviše, 40 mesta ima na psihologiji, a najmanje, po pet, na komparativnoj književnosti sa teorijom književnosti i na mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku.

Fakultet sporta: Osnovne strukovne i akademske studije

Fakultet sporta i fizičkog vapitanja u Novom Sadu nudi osnovne strukovne i osnovne akademske studije. Na osnovnim strukovnim ima samo 25 samofinanisrajućih mesta na smeru za strukovnog menayera. Na osnovnim akademskim ima 163 budžetska i 187 samofinansirajućih mesta na dva smera, a većina i budžetskih i samofinanirajućih je na smeru za diplomiranog profesora fizičkog vaspitanja i sporta, dok manje mesta ima na smeru za profesora fizičkog vaspitanja i sporta. Na ovom fakultetu ima po dva mesta ya studente Rome, studente s invaliditetom i one koji imaju diplomu srednje škole iz inostranstva. Za sve smerove polaže se prijemni ispit, na kojem se proveravaju sklonosti i sposobnosti, a specifičnost ovog fakulteta je da kandidati, pre prijavljivanja, moraju na lekarski pregled.

Fakultet sporta i fizičkog vapitanja u Novom Sadu nudi osnovne strukovne i osnovne akademske studije. Na osnovnim strukovnim ima samo 25 samofinanisrajućih mesta na smeru za strukovnog menadžera. Na osnovnim akademskim ima 163 budžetska i 187 samofinansirajućih mesta na dva smera, a većina i budžetskih i samofinanirajućih je na smeru za diplomiranog profesora fizičkog vaspitanja i sporta, dok manje mesta ima na smeru za profesora fizičkog vaspitanja i sporta. Na ovom fakultetu ima po dva mesta za studente Rome, studente s invaliditetom i one koji imaju diplomu srednje škole iz inostranstva.

PMF nudi strukovne, osnovne i integrisane akademske studije

Prirodno matematički fakultet i ove godine nudi strukovne, osnovne i integrisane akademske studije, a za konkurisanje na sve nivoe uslov je završena četvorogodišnja srednja škola. Na strukovnim studijama ima 30 samofinasirajućih mesta na smeru optometrije. Na osnovnim akademskim studijama, na 14 smerova i 15. sa četiri modula, ima 578 budžetskih i 228 samofinansirajućih mesta. Najviše budžetskih mesta je na informacionim tehnologijama, a najmanje na geografiji. Od samofinansirajućih mesta, najviše ih je, takođe, na informacionim tehnologijama i na biologiji, a najmanje na matematici. Na integrisanim studijama, na četiri studijska programa, ima 115 budžetskih i 24 samofinansirajuća mesta. I budžetskih i samofinansirajućih mesta je najviše na studijskom programu za profesora matematike, a najmanje za profesora hemije. Za studente Rome, s invaliditetom i one koji su maturirali u inostranstvu a državljani su naše zemlje rezervisano je po sedam budžetskih mesta.

Ekonomski:  8 smerova u Subotici,  Novom Sadu i Bujanovcu

Ekonomski fakultet UNS-a ove godine ponudiće 489 budžetskih i 303 samofinansirajuća mesta na osam smerova osnovnih akademskih studija u sedištu u Subotici i u odeljenjima u Novom Sadu i Bujanovcu. Najviše budžetskih u Subotici je na finansijama, bankarstvu i osiguranju, a najmanje na trgovini. Samofinansirajućih mesta najviše ima na marketingu, a najmanje na trgovini i agrarnooj ekonomiji i agrobiznisu. U Novom Sadu, takođe na svih osam smerova, ima 204 budžetska i 184 smofinansirajuća mesta. Najviše budžetskih mesta u Novom Sadu biće ponuđeno na smerovima finansije, bankarstvo i osiguranje i na poslovnoj informatici, a najmanje na trgovini. I samofinansirajućih mesta najviše ima na finansijama, bankarstvu i osiguranju, dok ih je najmanje na računovodstvu i reviziji. U Bujanovcu ima samo budžetskih mesta i to 90 na smeru za menayment. Za studente Rome, s invaliditetom ili državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu rezervisano je po pet budžetskih mesta. Prijemni ispiti biće organizovani u sva tri grada.

Građevinski: Na građevinarstvu 104 , na geodeziji 30 mesta

Na Građevinskom fakultetu u Subotici, na dva smera osnovnih akademskih studija, ove godineza upis nove generacije studenata, ima 110 budžetskih i 24 samofinansirajućih mesta. Na građevinarstvu je većina, 90 budžetskih i 14 samofinansirajućih, a na geodeziji 20 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta. Na budžetu ovde mogu, uz uslov da polože prijemni, studirati i po jedan Rom, student s invaliditetom i državljanin Srbije koji je srednju školu završio u inostranstvu, ako polože prijemni, bez obzira na broj bodova.

TF “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu: Na devet smerova 385 mesta 

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu na osnovnim akademskim studijama ima, na devet smerova, 244 budžetska i 141 samofinansirajuće mesto. Najviše budžetskih mesta je na informacionim tehnologijama, a najmanje na informatici i tehnici u obrazovanju. Za samofinansiranje najviše mesta ima na inženjerskom menaymentu, a najmanje, takođe, na informatici i tehnici u obrazovanju. U okviru afirmativnih mera na budžet se mogu upisati po dva studenta Roma, studenta s invliditetom i onih koji su studije završili u inostranstvu.

Poljoprivredni: Rezervisana mesta za studente Rome

Na Poljoprivrednom fakultetu ima i po šest mesta za studente pripadnike romske nacionalne manjine i studente s invaliditetom, a uslov je da polože prijemni ispit. Isti broj mesta rezervisan je i za naše državljane koji su srednju školu završili u inostranstvu, ukoliko imaju nostrifikovanu diplomu. Na Filozofskom fakultetu za ove kategorije , pod istim uslovima, rezervisano je po pet mesta.

Medicina i stomatologija i na engleskom

Za smerove medicine i stomatologije na engleskom jeziku kandidati polažu i test poznavanja ovog jezika, a izuzeti su jedino oni koji su srednju školu završili na engleskom. Za ove smerove i prijemni, inače isti kao i za te smerove na srpskom jeziku,  polaže se na engleskom. Važno je znati i da kandidati primljeni na smerove s nastavom na engleskom , ne mogu kasnije da se prebace na ove smerove s nastavom na srpskom jeziku.

Eko-kamp “Drvoljub” u organizaciji Pokreta gorana Vojvodine

P+U ponedeljak je počeo prvi u ciklusu ovogodišnjih letnjih eko-kampova u organizaciji Pokreta gorana Vojvodine. Oni se organizuju već 24 godine, započeti su na Testeri i Letenci, a već 6 godina održavaju se u eko-centru “Radulovački” u Sremskim Karlovcima. Prvi ovogodišnji eko-kamp Pokreta gorana, nosi naziv “Drvoljub”, namenjen je deci od 6-11 godina, i ima za cilj da deca kroz igru nauče što više o drveću i šumskom bilju. “Ovo je sam početak kampa, na početku svakog kampa deca se upoznaju i ovo je set igara koji smo pripremili kako bi se oni bolje međusobno upoznali. Učiće o stablima u Karlovcima, to su zaštićena stabla pod zaštitom države ići će u dvorsku baštu učiće o šumskim biljkama i šumskom drveću na Stražilovu na Fruškoj gori i pored Dunava naučiće o vrstama drveća koje rastu pored vode. Radiće ličnu kartu stabla, meriće obim, visinu, oblik lista, koru, sakupljaće neke delove koji su otpali pa će od toga praviti razne stvari”, kaže Dušica Milenković, Pokret gorana Novog Sada. Poput maski od kora drveta, magneta za frižider i još mnogo toga. učesnici kampa ističu da uvek nauče nešto novo, i da je uživanje boraviti u prirodi.

Sledeći kamp u ciklusu biće “Cvetoljub” od 3. do 5. jula na istom mestu. Krajem jula biće održan “Prirodoljub” za decu od 12 do 15 godina, a u avgustu za najmlađe i “Buboljub” i “Pticoljub”. Prošlogodišnja istraživanja govore da deca sve manje vremena provode napolju, te eko-centar predstavlja odlično mesto za rad sa decom u prirodi. Ove drvoljube, ni dosadna kišica nije uspela da zaustavi. https://www.youtube.com/watch?v=W_-_ZNnO32A&feature=emb_logo

Zašto kradu Teslu?

Piše: Sreten Petrović*

Kad čovek ostavi toliko dubok trag u istoriji čovečanstva, kad svojim izumima inicira i civilizaciji omogući skok u razvoju kakav nije učinila nikad ranije, onda je lepo, a i korisno, takvog čoveka prisvojiti, kako to bezobrazno, iz busije Evropske unije, čine Hrvati. Nimalo se ne obaziru na činjenicu da je Tesla uvek govorio kako je ponosan što će potonje generacije za njegova dela govoriti da ih je učinio Srbin. Ne kradu Teslu samo Hrvati. Neki Rumun je pisao da je Tesla njegov sunarodnik i da se zvao Nikolae Teslae. U nekadanju veliku enciklopediju Francuske, upisan je kao Francuz. I tako dalje i tome slično.

Svoje prve izume Tesla je u Americi, dok nije dobio američko državljanstvo, prijavljivao zavodu za patente kao državljanin Austrougarske. Jedino je tako prihvatan, jer je rođen u austrougarskoj pokrajini, u to vreme, pod direktnom upravom Mađarske, pa je u nekoliko istorijskih tekstova zapisan i kao Mađar. Istorijski  gledano, Mađari bi zbog još jednog razloga imali više prava od  Hrvata da za Srbina Nikolu Teslu kažu da je (bar malo) Mađar. Imali bi to pravo zato što je prvi posao Tesla dobio u budimpeštanskoj pošti, i u Mađarskoj je počeo da raste kao naučnik, a nikad ništa nije radio u Hrvatskoj. U budimpeštanskom parku je osmislio i, na stazi, prijatelju iscrtao skicu svog prvog velikog izuma, obrtno magnetno polje koje se i danas – vek i po od vremena u kome je nastalo  –  vrti u svakom elektromotoru u svetu.

U srpskim se školama o Tesli ne uči dovoljno (moja ocena), narod iz koga je potekao još nema nijedan doktorat o njegovom delu (činjenica, za magistarske nemam podatke). Srbi nemaju analitički sazdan, a sveobuhvatan dokument, elektronski lako dostupan sa svake tačke u Srbiji, koji bi im otkrio zašto je Tesla toliko velik i zašto bi Hrvati da ga prisvoje. Zbog toga ovde navodim nekoliko činjenica koje pružaju objašnjenje.

Dva otkrića – točak u drugoj polovini četvrtog milenijuma pre hrišćanske ere – i Teslino, gore već pomenuto,  obrtno magnetno polje krajem 19. i početkom 20. veka – izazvala su tektonsku  tehnološku revoluciju i svako je, u svoje doba, bitno ubrzalo razvoj zemaljske civilizacije. Pouzdani istoričari nauke i autoritativni naučnici tvrde da je Tesla svojim otkrićima na polju elektrotehnike zadužio čovečanstvo više nego ijedan čovek pre njega.

Veličinu Tesle i značaj njegovog imena, među Hrvatima prvi je shvatio nekadašnji predsednik države Stipe Mesić. Mesić je prvo obuzdao ostrašćene Hrvate koji su, uništavajući sve što je srpsko, srušili Teslinu rodnu kuću u Smiljanu. Osvedočeni hrvatski srbomrzac, onaj koji je zlurado saopštio da Jugoslavije više nema, predsednik Mesić, naredio je svojim doglavnicima da Hrvatsku promovišu u svetu tako što će dokazivati da je „Nenadmašni genije” – kako je u istoimenom delu  Teslu nazvao njegov prijatelj i biograf Džon O’Nil – veliki hrvatski naučnik. Ovo što Hrvati ovih dana čine sa Teslom u zavetrini Evropske unije, jeste ponovno izvršavanje Mesićeve naredbe doglavnicima da tvrdnjom kako je Tesla veliki hrvatski naučnik promovišu novu i nezavisnu državu Hrvatsku. Sudeći prema izveštajima iz Brisela, i ona navodno Teslina izjava,  da se  „ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom” doživela je novu hrvatsku obradu.

*Beograd

Novi Sad: U Kulturnoj stanici Eđšeg otvorene 63. Zmajeve dečije igre

Festival Zmajeve dečje igre, 63. po redu, otvoren je  u ponedeljak 22. juna u Kulturnoj stanici „Eđšeg”, uz programe koji su održani na više mesta širom grada Prvi festivalski dan ovogodišnjih junskih programa tradicionalno je započet sećanjem na pesnika i posetom grobu Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, gde je stihove „Svetli grobovi“ govorio glumac Miodrag Petrović. „Dignuće me skoro krila!“ slogan je ovogodišnje manifestacije, koja je drugu godinu zaredom pronašla svoje mesto u festivalskoj Evropskoj uniji.

„ Sreća je dvaput veća jer je delimo danas s vama, baš kao što smo tokom poslednjih nekoliko godina s vama delili i ono što nije tako radosno“ – poručila je direktorka Zmajevih dečjih igara Dušica Marinović. – Želeli smo ozbiljno da isplaniramo ovu programsku godinu sa svim izdavačkim i dokumentacijskim projektima jer je konačno došlo vreme i za to. Ipak, nikad čudnije proleće za nama malo nas je zaustavilo, međutim, iskoristili smo ga da se pripremimo za ovaj susret i sve za koje se nadamo da ćemo moći da upriličimo do kraja godine. Naš junski festival je ove godine u nešto izmenjenom izdanju, s manjim brojem učesnika, ali ipak je više od 2.000 mališana prijavilo dolazak i želju da predstavi svoje umetničko stvaralaštvo. A kao što tradicija nalaže, na početku svakog junskog festivala uvek je reč, te je dajemo, kome drugom, nego književniku.

Dobitnica nagrade „Zmajev štap“ je književnica i novinarka Sonja Ćirić, a nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu pripale su teatrologu, publicisti i kulturnom posleniku Miroslavu Radonjiću i Đačkoj sceni „Šarene iskrice” Priznanja Zmajevih dečjih igara dodeljena su i ove godine u okviru ceremonije otvaranja, te je ponosni nosilac nagrade „Zmajev štap“ književnica i novinarka Sonja Ćirić. Nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu pripale su teatrologu, publicisti i kulturnom posleniku Miroslavu Radonjiću i Đačkoj sceni „Šarene iskrice“. – Čika Jova Zmaj je važan pesnik u mom životu, mada bi tu rečenicu mogao da potpiše svako od prisutnih – istakla je dobitnica „Zmajevog štapa“ Sonja Ćirić. – Pitam se da li smo dostojni nastavljači čika Jove Zmaja, da li se trudimo da naša deca postanu ljudi, onoliko koliko taj lepi posao zahteva. Čini mi se da samo diskutujemo o obrazovanju i vaspitanju dece, prebacujući krivicu jedni na druge za to što i u 21. veku u Srbiji i među decom ima nepismenih. Svetli pojedinci, poput Zmajevih dečjih igara, koji suštinski brinu o deci i mladima, veliki su i važan pokušaj da se reši taj problem i ono što nam je Zmaj ostavio u amanet. Pred nama je nova prilika – 63. Zmajeve dečje igre, iskoristimo je.

Program prvog dana Zmajevih dečjih igara obeležila je i promocija projekta „Akademija – saradnici Sunca“, Fondacije „Ršum“, koja se, po rečima njenog upravitelja Branka Ršumovića, bavi podsticanjem dece na literarno stvaralaštvo, a u budućnosti će obuhvatiti i druge vidove umetnosti. U okviru toga predstavljena je i izdavačka delatnost Fondacije, u vidu knjige „Stonoga Elvira traži pedikira“, o kojoj su, osim autorke Mirjane Bulatović, govorili pesnici Ljubivoje Ršumović i Tode Nikoletić. – Možda bi bilo korisnije da uputim poruku odraslima, a tiče se, naravno, dece – kazao je pesnik Ljubivoje Ršumović. – Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati. To je jedna vrsta univerzalne poruke jer, ako bismo se mi, odrasli, nje držali, i deca bi bila slobodna, zadovoljna i kreativna u svakom pogledu.

Zmajeve dečije igre: Crteži, predstave i radionice

Program „Galerija na asfaltu“, u okviru kojeg će mališani iz vrtića „Veverica“ crtali crteže Novog Sada, je upriličen u utorak od 9.15 časova u Dunavskom parku. Školica 3D umetnosti usledila je od 9.30 sati u Kulturnoj stanici „Eđšeg“, Antona Čehova 4, a na istom mestu od 11 sati su odigrane predstave kamišibai teatra „Priča o…“. Radionica i razgovor o knjizi „Urnebesna hemija“ su  održani od 11 časova u Atrijumu Gradske biblioteke u Novom Sadu, Dunavska 1. U isto vreme je održana radionica izrade mozaika „Kocka do kocke“ u Novosadskom dečjem kulturnom centru, Radnička 2. U saletli u Dunavskom parku od 17.30 časova najmlađima je  predstavljena „Erste avantura“, a na istom mestu od 18.30 usledio je  umetnički program za decu i mlade „Kuća za bajke“. Nakon toga je od 19 časova odigrana monodrama „Srce od lego kocki“, a od 19.30 časova predstava „Klik, klik, klik, puf”. Film u parku „Tiho, učimo o filmu“ je prikazan od 20 časova.

Zmajeve dečje igre i u Sremskoj Kamenici

Tradicionalni junski programi “Zmajevih dečjih igara”, 63. po redu, otvoreni su u Spomen-zbirci Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici. Zmajeve stihove je nakon toga, na Zmajevom grobu, govorio glumac Srpskog narodnog pozorišta, Miodrag Petrović. https://www.youtube.com/watch?v=j_tNYSbW-KM&feature=emb_logo

Institut za književnost: Naučni skup o srpskoj književnosti 20. veka

Naučno odeljenje “Srpska književnost i kulturna samosvest” na Institutu za književnost i umetnost, priređuje prvi naučni skup iz oblasti proučavanja uzajamnih veza između književnosti i kulturnog konteksta danas,  25. juna u biblioteci Instituta. Naslov skupa “Srpska književnost početkom 20. veka: modernost i stari zadaci” a radovi će biti objavljeni u zborniku, tokom jesenjih meseci tekuće godine. U uvodnom izlaganju i na tri radne sesije rezultate istraživanja izlažu učesnici iz Beograda, Novog Sada, Niša, Čačka i Banje Luke: Leon Kojen, Gorana Raičević, Miloš Ković, Dragan Hamović, Goran Maksimović, Jovan Pejčić, Saša Radojčić, Vladimir Dimitrijević, Nikola Marinković, Zorica Hadžić, Milica Ćuković, Aleksandar Pejčić, Nedeljka Bjelanović, Saša Šmulša, Svetlana Milašinović i Jana Aleksić. Proučavanje kulturne samosvesti srpske književnosti, poručuju organizatori,možemo razumeti kao mogućnost da se približe unutrašnji pristup, tumačenje odlika i smisla samog teksta, s izučavanjem konteksta u kojem su tekstovi nastajali i uticali na njihovo oblikovanje.

Početne decenije 20. veka, sve do Prvog svetskog rata kao velikog preloma, u srpskoj književnosti i kulturi u znaku su previranja, kulturnog napretka i modernizacije, ali i pripreme za ostvarenje zadataka punog nacionalnog oslobođenja i emancipacije među evropskim narodima. Književnost i književnici, u tekstovima umetničkim i drugim, ostavljaju čitke i zapretane tragove takve dinamike, koji čine još složenijim smisao tih tekstova, a za istraživače i čitaoce mogu biti od pomoći da dođu do bližih odgovora na pitanja koja književnost postavlja i rešava, ističe ali i prikriva, kako u vremenu nastanka, tako i iz perspektive savremenih čitanja.

Vremeplov: Umrla prva srpkinja doktorka nauka

Prva srpkinja doktor nauka je Vu­ko­sa­va Mar­ja­no­vić To­mić (23. ja­nu­ar 1887 – 25. jun 1979), ko­ja je zva­nje dok­to­ra na­u­ka, iz obla­sti he­mi­je, ste­kla 1913. godine u Že­ne­vi. Na­ša  pr­va dok­torka na­u­ka ne­pra­ved­no je za­bo­ra­vlje­na i umesto nje navodi se ime dr Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić, pr­ve že­ne ko­ja je na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du od­bra­ni­la svo­ju dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju iz fi­lo­zo­fi­je 1922. go­di­ne. (Više u našem Informatoru br. 116-117.)

Vremeplov: Umro Žak Kusto

Na današnji dan 25. juna 1997. godine umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film “Deset hiljada metara pod morem” snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom “Kalipso”. Za film “Svet tišine”, koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio “Zlatnu palmu”. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući “Putovanje ‘Kalipsa'” i “Kroz 18 metara vode”. Ostali filmovi: “Svet bez sunca”, “Zlatna riba”.

Vremeplov: Rođen Džordž Orvel

Na današnji dan 25. juna 1903. godine rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani “1984”, “Životinjska farma”, “Burmanski dani”, “Niko i ništa u Parizu i Londonu” eseji “U kitu”, “Kritički eseji”, “Lov na slona”, “Engleska, vaša Engleska”, knjiga o Španskom građanskom ratu “Kataloniji s ljubavlju”.

Vremeplov: Počeo Korejski rat

Napadom severnokorejskih snaga na današnji dan 25. juna 1950. godine počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD južni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen s promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.

Vremeplov: Umro Ernst Hofman

Na današnji dan 25. juna 1822. godine umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: “Fantastične slike u Kaloovom maniru”, “Đavolji eliksiri”, “Serpionova braća”, “Životni nazori mačka Mura”.

Vremeplov: Usvojena Arhuska konvencija

Arhuska konvencija, jedan od međunarodnih instrumenta zaštite životne sredine usvojena je na današnji dan 25. juna 1998. godine. Konvencija je nazvana po danskom gradu Arhusu u kojem je usvojena tokom održavanja IV Konferencije “Životna sredina za Evropu”. Konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji povezuje ljudska prava sa  procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Na V Konferenciji održanoj u Kijevu 2003. tadašnja SCG primljena u članstvo, a Srbija je Zakon o potvrđivanju Konvencije donela maja 2009. godine.

Vremeplov: Umro Majkl Džekson

Na današnji dan 25. juna 2009. godine umro je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe “Džekson 5”. Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji  muzike: “Off the Wall” (1979.), “Thriller” (1982.), “Bad” (1987.), “Dangerous” (1991.) i “HIStory” (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u “Rokenrol hol slavnih” uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za “Najuspešnijeg zabavljača svih vremena”  kao i 13 “Gremi” nagrada. Džekson, neretko nazivan “Kraljem popa”, bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

Nova platforma za prevenciju zlostavljanja dece na internetu

Centar za prava deteta predstavio je novu platformu http://tvojaprava.cpd.org.rs/sigurnostnainternetu.html  prilagođenu deci, na kojoj se nalaze relevantne informacije koje se odnose na prevenciju i zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu. Cilj je da se uz pomoć te platforme deca informišu o procedurama, praksi i savetima kako da prepoznaju onlajn rizike, kako da reaguju, kao i kome mogu da se obrate za pomoć i podršku. Na platformi su takođe dostupne informacije o Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja koja, kako se ističe, predstavlja značajan korak napred u prevenciji seksualnih delikata nad decom, procesuiranju učinioca i zaštite dece žrtava.

Centar za prava deteta je u izradu sadržaja platforme uključio članove i članice Kluba koji su dali svoje predloge i komentare na sadržaj i prepoznali da je važno da se upozori na ove rizike, jer se svakodnevno suočavaju sa njima na internetu. Deca koja su ohrabrena da se informišu o ovim temama i izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika, navode iz ovog centra. Zato Centar za prava deteta aktivno uključuje članove i članice Kluba DX u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. Ova digitalna platforma izrađena je u okviru projekta “Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope i finansijsku podršku Fonda za okončanje nasilja nad decom.

Finska: Očevima isti broj dana porodiljskog kao i majkama

Finska vlada najavila je planove da oba roditelja dobiju isto porodiljsko odsustvo. Cilj je da očevi provedu više vremena sa svojom decom. Plaćeno odsustvo povećaće se na kombinovanih 14 meseci, odnosno po 164 dana za svakog, piše Bi Bi Si. Susedna Švedska je najvelikodušnija u Evropi kada je u pitanju porodiljsko odsustvo jer roditelji dobijaju 240 dana slobodnih nakon rođenja deteta. Finska je rekla kako žele da promovišu blagostanje i ravnopravnost spolova. Ministarka zdravstva i socijalnih pitanja Aino-Kaisa Pekonen rekla je da je počela radikalna reforma porodičnih beneficija s ciljem jačanja roditeljskih odnosa od početka.

Prema trenutnom sistemu u Finskoj, porodiljsko odsustvo za majke traje 4,2 meseca dok očevi imaju 2,2 meseca koje mogu da iskoriste dok njihovo dete ne napuni dve godine. Dodatnih šest meseci mogu da podele. Ali u proseku samo jedan od četvoro očeva realizuje to pravo. Prema novom planu, svaki od roditelja bi dobio 6,6 meseci odsustva, a trudnice bi dobile dodatne mesece. Roditeljima bi bilo dopušteno da prenesu svojih 69 dana, samohrani roditelji mogu koristiti oba odsustva.

Profesorka sa Univerziteta u Oslu, koja je vodila nordijsku istraživanje roditeljskog dopusta, kazala je za Bi Bi Si kako su nordijske zemlje na putu davanja prava očevima koja ne mogu da budu prenesena na majku.

I EU ide u tom pravcu sa direktivom iz 2019. godine koja državama članicama daje tri godine da svakom roditelju omogući najmanje četiri meseca odsustva, uključujući dva meseca koja mogu da budu prenesena. Portugal već ima rodno neutralni sistem sa 120 dana odsustva tokom kojih im se isplaćuje puna plata i dodatnih neobaveznih 30 dana tokom kojih im se isplaćuje 80 odsto plate. Očevi u Danskoj imaju dve nedelje odsustva nakon rođenja, a majka i otac zajedno mogu da podele 32 nedelje. Vlada Finske rekla je kako će ove promene koštati dodatnih 100 miliona evra. UNICEF je u svom poslednjem izvještaju pohvalio Švedsku, Norvešku, Island, Estoniju i Portugal kao zemlje koje imaju najbolje porodične zakone.

About the Author

admin