Vesti – 27/28.06.2020.

Konačni rezultati završnog ispita za osmake 28. juna

Preliminarni rezultati završnog ispita za učenike osmog razreda objavljeni su 23 juna na sajtu www.zios.mpn@gov.rs dok će konačni rezultati biti objavljeni u nedelju, 28. juna, saopštilo je Ministarstvo prosvete Srbije. Učenici koji nemaju mogućnost uvida u rezultate elektronskim putem, mogu to da urade u matičnoj školi. „U slučaju primedbi na rezultate testa, roditelji i učenici, istog dana od 8 do 15 časova mogli su pisanim putem da podnesu žalbu prvostepenoj (školskoj) komisiji u matičnim školama, na obrascu broj 11, koji se može naći u školi ili na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na linku http://www.mpn.gov.rs/zavrsni-ispit-za-skolsku-2019-2020-godinu„, piše u saopštenju.

Prijem i rešavanje žalbi učenika na rezultate završnog ispita u drugostepenim (okružnim) komisijama je organizovano u sredu, 24. juna od 8 do 16 časova. Učenici osmog razreda polagali su završni ispit od 17. do 19. juna rešavanjem testova iz srpskog/maternjeg jezika i matematike i kombinovanog testa. Uspeh iz osnovne škole boduje se sa 60 bodova, dok na osnovu uspeha na završnom ispitu učenik može da osvoji najviše 40 bodova, odnosno najviše po 13 bodova na testu iz srpskog/maternjeg jezika i matematike i 14 bodova na kombinovanom testu. U saopštenju se dodaje da je ove godine po prvi put uspostavljen sistem realizacije završnog ispita koji je digitalizovan u svim procesima koji se tiču pripreme, pregledanja i obrade testova.

U 2019/20. upisano 241 968 studenata

U školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 241 968 studenata.  Od ukupnog broja upisanih, 104 058 studenata (43%) muškog je pola, a 137 910 (57%) ženskog pola. Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je upisano 204 627 studenata – od toga, 86% ili 175 995 studenata upisano je na državnim, a 14% ili 28 632 studenta na privatnim fakultetima.  Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama ukupno je upisano 37 341 student – od toga, 87,6% ili 32 724 studenta na državnim strukovnim visokim školama, a 12,4% ili 4 617 studenata na privatnim. Posmatrano prema načinu finansiranja studija, 41,4% studenata upisalo se na budžet, a 58,6% studenata na samofinansiranje.

U 2019. diplomiralo 42 499  studenata

U kalendarskoj 2019. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomirao je 42 499 student. Od ukupnog broja diplomiranih studenata 17 497 ili 41,2% su muškarci, a 25 002 ili 58,8% su žene. Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je diplomiralo 33 129 studenata – od toga 79,3% ili 26 269 studenata diplomiralo je na državnim, a 20,7% ili 6 860 studenata na privatnim fakultetima. Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama diplomiralo je 9 370 studenata – od toga 90,6% na državnim visokim školama, a 9,4% studenata na privatnim. Posmatrano prema načinu finansiranja studija, od ukupnog broja diplomiranih studenata 38% su korisnici budžeta, 48% su samofinansirajući studenti i 14% su na budžetu i samofinansiranju.

Nagrada Telekoma Srbija za najbolji studentski rad iz karantina

U Galeriji Fakulteta likovih umetnosti (FLU) u Beogradu, otvorena je izložba studentskih radova sa odseka Novi mediji nastalih tokom karantina  Telekom Srbija je i ove godine obezbedio novčanu nagradu za najbolji studentski rad koja je pripala studentkinji prve godine Tamari Spasojević Tadiji, na osnovu odluke stručnog žirija u sastavu Darka Radosavljević, direktorka nezavisne umetničke asocijacije Remont, Slađana Petrović Varagić, istoričarka umetnosti, i Dragan Protić Prota, umetnik iz grupe Škart.

Uz podršku Telekoma Srbija u vidu specijalne nagrade za najbolji rad, koja je ove godine dodeljena po četvrti put, kao i ranijih donacija tehničke i multimedijalne opreme za fakultet, studentima je omogućeno da, koristeći nove medije i nove oblike komunikacije, istražuju savremene umetničke izraze u kojima se sve čvršće prepliću raznovrsne umetničke forme, tehnologija i telekomunikacije. Nagrađeni radi pod nazivom „Deathmatch“ se, prema oceni stručnog žirija, izdvojio višeslojnošću, promišljenim sukobljavanjem različitih stvarnosti, virtuelne, društvene i lične. Nagrađeni rad „uspeva da izbegne pasivni dokumentarizam i kroz umetnički aspekt aktivira novi javni prostor“, navodi se u obrazloženju žirija.

Otvoren konkurs za četvrtu generaciju Rok kampa za devojčice

Usled novonastale situacije, ovogodišnji Rok kamp za devojčice biće održan u izmenjenom formatu. Četvrti Rok kamp za devojčice biće održan od 17. do 27. avgusta 2020. godine u tri mesta u Srbiji iz kojih bude najviše prijavljenih devojčica.  Konkurs za ovogodišnje učesnice otvoren je od 22. juna do 12. jula, a rezultati konkursa će biti objavljeni 20. jula. Kako je bezbednost devojčica na prvom mestu, format ovogodišnjeg kampa je promenjen i podrazumevaće niz dnevnih radionica u gradovima sa najviše prijavljenih učesnica.

Na ovaj način, izbegavanjem zajedničkog noćenja i radom u manjim grupama biće obezbeđeno fizičko distanciranje učesnica i mentorki i mali broj osoba u zatvorenim prostorijama. U prva dva mesta kamp će se održati od 17. do 21. avgusta, dok će treći grad organizatorski i mentorski tim posetiti u periodu od 23. do 27. avgusta. Novina koja će biti uvedena ove godine jeste da na konkurs za učešće mogu da se prijave i polaznice sa svih prethodnih kampova, iako će tokom odabira učesnica devojčice koje do sada nisu učestvovale u kampu imati prednost.

Rok kamp za devojčice je neprofitni program namenjen devojčicama uzrasta od 11 do 14 godina iz svih delova Srbije koje se interesuju za rok muziku.Tokom pet dana kampa, učesnice će učiti osnove ili usavršavati sviranje električne gitare, bas gitare, bubnjeva ili klavijatura. Biće formirani bendovi sa po četiri članice, a poslednjeg dana kampa će umesto zajedničkog nastupa biti snimljena po jedna pesma svakog benda, te će aktivnosti devojčica na kampu rezultirati finalnim video snimkom koji će biti predstavljen javnosti.

Bio-eko kamp za učenike u Bačkom Monoštoru

Osnovna škola “Ivo Lola Ribar” u Somboru u saradnji sa Crvenim krstom iz Sombora, jedina je osnovna škola u Somboru koja za svoje đake šestog i osmog razreda priređuje bio-eko kampove zabavnog i edukativnog sadržaja. Od ranih jutarnjih sati poletno je i razigrano u kampu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Sportske igre, potraga za blagom, upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, noćne šetnje po šumi, posmatranje planeta, igre bez granica, život u prirodi samo su deo aktivnosti Bio-eko kampa OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Sombora.

“Ovde je veoma lepo, svi se družimo. Pored toga što nešto naučimo, vlada veoma dobra atmosfera. Naučili smo kako da se orijentišemo u prirodi, upoznali smo nove biljke za koje nismo ni znali da postoje, naučili smo kako da seciramo žabu… svašta smo novog naučili!”, ispričala je Ivana Bošnjak.

“Nemam nikakve zamerke na kamp.Hrana je odlična, smeštaj odličan. Najviše mi se svidelo što smo sinoć imali logorsku vatru, pekli smo žabu što smo upecali… zabavljali smo se lepo. Naučili smo dosta o orijentaciji i biljkama i životinjama“, objasnio je Andrej Balović.

“Da,sigurno je dobro ovde! Nismo kući na telefonima. Družimo se i igramo i sa nastavnicima koji su se potrudili da nam sve ovo prirede. Ja sam osmi razred ali bi rado došla sa svojim društvo ovde i sledeće godine!“, kaže Matrona Zirić.

Kampiralište Crvenog krsta u Gornjem podunavlju smešteno u mozaiku vodenih i kopnenih ekosistema, idealno je za sticanje novih znanja, ali druženje je, saglasni su i đaci i nastavnici, najvažnije. Bio-eko kamp nastao je kao želja đaka u OŠ “Ivo Lola Ribar” za obogaćenjem nastave predmeta Čuvari prirode. Od 2015. godine, tokom petodnevnih kampova, na stotine đaka šestog i osmog razreda ove škole uživalo je u druženju i edukativnim radionicama. https://www.youtube.com/watch?v=blbP6t24oc4&feature=emb_logo

Konkurs za književnu nagradu “Stevan Sremac”

U okviru kulturne manifestacije “Bal u Elemiru – Sremčevi dani”, Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar raspisuju Konkurs za Književnu nagradu “Stevan Sremac”, za dela humorističko-satiričnog žanra (proza, poezija, aforizmi). Rok prijema radova za konkurs je 10. avgust 2020. godine. Kriterijumi konkursa nalažu da obim proznog teksta kojim se konkuriše za nagradu treba da bude do 12 strana (slova veličine 10pt), dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana. Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacima o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom “Za književni konkurs Bal u Elemiru 2020″. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a ceremonija uručenja književnog priznanja biće organizovana u Elemiru 5. septembra 2020. godine, u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani”.

Uskratiti gostoprimstvo Šešelju na Sajmu knjiga

Piše: Živojin Ivković*

U jeku izborne, čovek bi rekao predsedničke kampanje – za javnost skoro neprimetno protekla je jedna druga kampanja, koja nema na prvi pogled toliko političkog u sebi. I tako, dok pod senkom bauka korona virusa koji kruži svetom a još više srbijanskim svakolikim, koliko političkim toliko i kulturnim prostorom, u opštoj nemogućnosti da se predvide okolnosti pod kojima bi se odvijao život u Srbiji nakon 21. juna i proglašenja istorijske pobede onog koji se bori „za našu decu“, a kamoli sajamske aktivnosti u dalekom oktobru mesecu, dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Odbora za organizaciju Međunarodnog sajma knjiga, upozorava da bi – unatoč opravdanosti zahteva iznetog u pismu koje su potpisali: Žarko Čigoja ispred samostalnih izdavača, Zoran Hamović iz kuće „Klio“, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Dejan Papić iz „Lagune“, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) – da se cene zakupa izlagačkog prostora i ulaznica za Sajam knjiga na jesen snize za 50 odsto, uz besplatan ulaz za učenike i penzionere – da bi Beogradski sajam dakle bankrotirao i da bi morao biti zatvoren, a pritom i jedni i drugi, organizatori i izlagači ističu da su veoma „zainteresovani da se Sajam knjiga održi i da se njegova tradicija očuva i unapredi“.

Više je nego jasno da jedni svoje predloge ili zahteve temelje na komercijalnom aspektu učešća na ovoj manifestaciji navodeći da ne mogu da prihvate „da sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači“ u vremenu koje karakteriše pored „socijalne distance“ (ma šta to bude u budućnosti značilo) i neizvesnost, osim one da svet a time i Srbija neće biti kao što su bili pre pandemije, odnosno da bi druga strana, kako reče Dušan Kovačević braneći interes javnog preduzeća, mogla zamandaliti svoja vrata za vjeki vjekov, ukoliko bi se ti zahtevi prihvatili.

Udruženje nezavisnih pisaca Srbije ni na koji način ne sumnja da će se u celom tom zamešateljstvu pronaći ovako ili onako kompromis (zajednički ekonomski interes, jer profit je neupitna pokretačka snaga i kreativnih industrija, a ovde je to bez svake sumnje dominantnije od svakog drugog neprofitnog interesa) dok će se ostale teme i interesi (kulturološki, obrazovni, vaspitni, etički, moralni ili jednom rečju opštecivilizacijski) biti gurnuti u zapećak kao što se to i dosad bez zazora činilo bezobzirice na izrečene lepe i uzvišene želje upakovane u prigodne floskule.

Ko zna, možda će gradske ili državne vlasti priskočiti i finansijski ispeglati oprečne interese preko džepa onih koji uvek i plaćaju račune tih koji su na poziciji da dominiraju svojim interesima. No, sve i da je tako, članovi Udruženja nezavisnih pisaca Srbije žele ne samo da se Sajam knjiga održi i da se njegova tradicija očuva već insistira da pobrojani akteri svojim angažmanom doista i unaprede tu manifestaciju književnosti i kulture dajući joj nova značenja i dimenzije uz fokus na mnogo toga što je u proteklim godinama i decenijama zapostavljeno.

Udruženje nezavisnih pisaca Srbije ovaj put i ovim povodom, fokus svog angažmana započetog na prošlom, 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, kada je unatoč mnogobrojnim pritiscima, pretnjama i ucenama istrajavalo na principijelnom etičkom stavu da se osuđenom ratnom zločincu i čoveku koji svojim delovanjem, delom i rečju zagovarao i zagovara govor mržnje, rasnu, nacionalnu, versku, polnu i svaku drugu mržnju, homofobnu, pre svega nacionalističku i neofašističku ideologiju, Vojislavu Šešelju, uskrati gostoprimstvo na međunarodnoj kulturnoj manifestaciji kakav je Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Ovom prilikom ističemo da su ovaj stav po pitanju učešća pomenutog osuđenog ratnog zločinca podržali mnogobrojni posetioci izložbenog prostora Udruženja nezavisnih pisaca Srbije, što nas je i ponukalo da se oglasimo i tada, tokom trajanja Sajma knjiga prikupimo potpise kako bismo od organizatora zatražili da Šešelju uskrate gostoprimstvo. Udruženje nezavisnih pisaca Srbije poziva pre svega reprezentativna udruženja književnika, Udruženje književnika Srbije i Srpsko književno društvo ali i ostala manja književna udruženja i klubove; izdavače i knjižare i njihova strukovna udruženja, Udruženje profesionalnih izdavača Srbije i Udruženje izdavača i knjižara Srbije, te ostala udruženja nevladinog sektora kojima su kultura i civilizacijske vrednosti manje ili više, ovako ili onako, predmet interesovanja da se podrže apelu i pridruže apelu Odboru za organizaciju Međunarodnog sajma knjiga i JP „Beogradski sajam“ ad da na sledećem, 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga uskrate gostoprimstvo osuđenom i nespornom ratnom zločincu, Vojislavu Šešelju kao antipodu, oličenju negacije svega onoga što predstavlja kultura i civilizacijske vrednosti koje književnost i umetnost predstavljaju, jer njemu takvom tamo nikako nije mesto.

Naprotiv, on svojim prisustvom i svojom karikaturalnom pojavom na štandu i samim nazivom štanda zagovara pogubnu ideologiju velike Srbije zbog koje su poginule stotine hiljada ljudi, mnogo više proterano i raseljeno sa svojih ognjišta tokom 90-ih godina prošlog veka.

Uskraćivanjem gostoprimstva Vojislavu Šešelju JP „Beogradski sajam“ ad, Odbor za organizaciju Međunarodnog sajma knjiga, time i Grad Beograd kao osnivač, izlagači (izdavači i knjižari) i njihova strukovna udruženja, književnici i njihova udruženja, ali i intelektualna elita ovog društva, jednom rečju građanska i civilizovana Srbija, ogromna većina koja ne želi biti talac destruktivne i retrogradne manjine, jasno i na nedvosmislen način bi uputili snažnu poruku ne samo kulturnoj i ostaloj domaćoj već i međunarodnoj javnosti, kao onoj u okruženju, tako i evropskoj pre svega da se distanciraju od ljudi koji svojim rečima i delima nastavljaju da čine zlo za koje su od strane međunarodne javnosti osuđeni zbog ratnih zločina, koji i dalje bez zazora i srama koriste govor mržnje i šire ne samo rasnu, nacionalnu i versku mržnju već i mržnju prema ženama, manjinama, podjednako kao i prema ideološkim i političkim neistiomišljenicima zagovarajući upravo i uporno ono što su rečju i delom činili tokom ratnih devedesetih godina – zločine.

*izvršni direktor Udruženja nezavisnih pisaca Srbije

Troje stipendista Mlekarske škole u Pirotu dobili zaposlenje posle mature

Troje učenika Mlekarske škole “Dr Obren Pejić“ u Pirotu koji se školuju za obrazovni profil pekar potpisalo je stipendijske ugovore sa Kompanijom “Marmil“ iz Pirota, saopšteno je iz ove škole. Ugovore su potpisali učenici drugog razreda Katarina Spasić, Stefan Spasić i Milan Gošić. Direktor škole Nenad Đorđević rekao je da stipendiranje učenika zagarantovano radno mesto u struci mladima i da obezbeđuju sigurnu perspektivu po završetku školovanja. – Nada se da će đaci opravdati poverenje roditelje, škole i preduzeća u kome će imati priliku da unaprede znanja i veštine u pekarstvu rekao je Đorđević.

Vlasnik Kompanije “Marmil“ Marko Janačković istakao je dugogodišnju saradnju sa Mlekarskom školom i uverenje da je ovakav pristup u obrazovanju jedini pravi put. “ Učenici potpisivanjem ovog ugovora imaće priliku da se posle završetka školovanja zaposle u ovom  preduzeću”, kaže Janačković. Odeljenski  starešina učenika prof.Radosav Pejčić čestitao je učenicima na kvalitetnom radu i naglasio da je kod ovih đaka već primetno poboljšanje u uspehu otkada je počelo interesovanje kompanije za njihovo stpendiranje. Osim predstavnika kompanije i škole, potpisivanju ugovora prisustvovali su i roditelji stipendista.

Vremeplov: Rođen Ivan Sarić

Na današnji dan 27. juna 1876. godine rođen je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Letelicu je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. godine s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešan javni let posmatralo je, čak, sedam hiljada Subotičana. Sarić je inače bio svestrani sportista, a pošto je godinu dana ranije u Parizu upoznao je Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.

Vremeplov: Donet  Zakon o radničkom samoupravljanju

U FNR Jugoslaviji je 27. juna 1950. godine donet  Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom “samoupravnog modela”, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.

Vremeplov: Umro Ivan Tabaković

Na današnji dan 27. juna 1977. godine umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama “Zemlja”, “Dvanaestorica” i “Šestorica”. Dobio je “Gran pri” za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

Vremeplov: Umro Džuls Ejer

Engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga “Jezik, istina i logika” svojevrstan manifest logičkog pozitivizma umro je na današnji dan 27. juna 1989. godine. Ostala dela: “Zasnivanje empirijskog znanja”, “Problem saznanja”, “Pojam osobe”

Vremeplov: Umro Džejms Smitson

Engleski hemičar Džejms Smitson umro jena današnji dan 27. juna 1829. godine. Njegovim zaveštanjem osnovan je “Smitsonov institut” (1846), jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.

Vremeplov: Sida usmrtila 19 miliona ljudi

Na današnji dan 27. juna 2000. godine  Ujedinjene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, i procenile da će od te bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

Vremeplov: Bitka na Kosovu polju

Na današni dan 28. juna 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj “Srbljem i Bosni” Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. godine o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke.

U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u “Životu despota Stefana Lazarevića”, zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu “Il Regno degli Slavi” (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 – koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Vremeplov: Vidovdanski sabor ispred Skupštine SRJ

U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS) u Beogradu, na današni dan 28. juna 1992. godine,   ispred zgrade Skupštine SRJ počeo je Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne Skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa.

Vremeplov: Na Gazimestanu obeležena 600-godišnjica Kosovske bitke

Na današni dan 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića kojim je počeo meteorski uspon ovog srpskog političara.

Vremeplov: KPJ isključena iz Informbiro-a

Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je, na današni dan 28. juna 1948. godine,  iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). To je značilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955. godine.

Vremeplov: Princip ubio Franca Ferdinanda

Pripadnik organizacije “Mlada Bosna” Gavrilo Princip ubio je, na današni dan 28. juna 1914. godine , u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Henri VIII

Na današni dan 28. juna 1491. godine rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je tokom vladavine (od 1509. godine) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).

Vremeplov: Umro Ivan Tabaković

Srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današni dan 28. juna 1977.  godine. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Vremeplov: Rođen Rubens

Flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka rođen je na današni dan 28. juna 1577. godine Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

Vremeplov: Rođen Žan Žak Ruso

Na današni dan 28. juna 1712. godine rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Mir u Aleu

Mirom u Aleu okončana je, na današni dan 28. juna 1629. godine,  pobuna hugenota (protestanata) u Francuskoj, ali time nisu okončani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u Vartolomejskoj noći 1572. kada je po naređenju Katarine Mediči ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima  stekli su tek nakon Francuske revolucije.

Vremeplov: Umro Ilija Garašanin

Na današni dan 28. juna  1874. godine umro je srpski političar Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo “Načertanije” (1844) je prvi nacionalni program Srbije nakon oslobođenja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Luiđi Pirandelo

Italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka rođen je na današni dan 28. juna 1867. godine. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom “Gole maske”. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke “Priče za jednu godinu”, “Smrt na leđima”, romani “Pokojni Matija Paskal”, “Njen muž”, drame “Đakomino”, “Henri IV”, “Šest lica traže pisca”.

Korona virus u vrtiću Skadarlija

Dvogodišnje dete koje boravi u vrtiću „Skadarlija“ Predškolske ustanove „Dečiji dani“ u Beogradu, zaraženo je virusom korona, objavile su „Večernje novosti“. U subotu, 20. juna, Centar za kontrolu i prevenciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda obavestili su telefonom roditelji obolelog dvogodišnjeg deteta o pozitivnom rezultatu testa na virus korona, piše list. Obolelo dete nije imalo simptome infekcije, ali je testirano jer su oba roditelja obolela.

Dete je poslednji dan bilo u kolektivu 17. juna, kada je imalo kontakt sa 20 dece. Svim kontaktima obolelog deteta propisana je mera obavezne kućne izolacije.

Sud vratio Arsenijeviću status doktora nauka

Operacija „Bahati rektor“, u okviru koje je, u proleće i leto 2018, rušen i sa funkcije uklonjen tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević, a njegovom sinu, Aleksandru (Arsenijeviću), oduzeti akademski status doktora nauka i zvanje docenta za oblast onkologija na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka (FMN), dobila je neočekivani obrt. Presudom Upravnom suda u Beogradu, koja je na snagu stupila 24. juna, poništeno je rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, od 27. jula 2018, kojim su Aleksandru Arsenijeviću oduzeti status doktora nauka i zvanje docenta, te naloženo kragujevačkom FMN-u da mu vrate i status i zvanje, koji su mu oduzeti zato što je, navodno, doktorske studije na FMN-u upisao pre nego što je diplomirao na integrisanim studijama medicine na tom fakultetu. Presuda tročlanog veća Upravnog suda, kojim je predsedavala sudija Snežana Aleksić, doneta je na osnovu tužbe koju je Aleksandar Arsenijević protiv Ministarstva prosvete, nauke u tehnološkog razvoja podneo 28. avgusta 2018.

U obrazloženju presude, u koju je list  Danas  imao uvid, najpre se konstatuje da je Arsenijević u svojoj tužbi naveo da je „integrisane akademske studije medicine okončao 31. oktobra 2012, a da se na doktorske akademske studije (na FMN-u) upisao 5. novembra 2012, i iste završio odbranom doktorske disertacije 20. juna 2017, o čemu je na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu istoga dana dobio uverenje broj „327“. Sudskom presudom, u kojoj je, između ostalog, navedeno da „osporeno rešenje“ (Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) „nije pravilno i na zakonu zasnovano“, te da je tim rešenjem „zakon povređen na štetu tužioca“ (Arsenijevića), praktično su potvrđeni navodi koje je Arsenijević naveo u svojoj tužbi protiv resornog ministarstva.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, izjavio je početkom juna 2018. da je potpisao rešenje kojim se nalaže smena rektora Univerziteta u Kragujevcu dr Nebojše Arsenijevića i da nije dirao autonomiju univerziteta. Savet Univerziteta u Kragujevcu u dva navrata, krajem marta i 21. maja 2018, nije postupio prema nalogu Prosvetne inspekcije, koja je utvrdila da je bilo nepravilnosti pri upisu rektorovog sina Aleksandra Arsenijevića na doktorske studije na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Prosvetna inspekcija je, inače, ustanovila da je rektorov sin doktorske studije upisao pre okončanja osnovnih, zbog čega je Savet Univerziteta trebalo da mu poništi doktorat i oduzme zvanje docenta. Savet je, međutim, i krajem marta i 21. maja 2018. jednoglasno ustvrdio da je Aleksandar Arsenijević doktorirao u skladu sa propisima. U isto vreme, doktorat Aleksandra Arsenijevića nije poništila ni komisija Ministarstva koju su činili pravnici i medicinski stručnjaci iz oblasti iz koje je rektorov sin doktorirao.

Drogu probalo 15 odsto učenika prvog razreda srednje škole

Svetski dan međunarodne borbe protiv droge obeležen je u petak 26. juna , a u Srbiji je 15 odsto učenika prvog razreda srednjih škola probalo neku drogu. Upotreba droge tokom života češća je kod mladih koji žive u gradovima u odnosu na sela, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut. Mladi najčešće koriste marihuanu, zatim ekstazi, amfetamine, LSD, ali i druga halucinogena sredstva, krek, kokain, heroin. Svaki deseti učenik prvog razreda srednje škole koristio je neku ilegalnu drogu, a da to nije marihuana ili hašiš.

Klinički toksikolog Tomislav Režić iz Centra za kontrolu trovanja VMA kaže da se u toj ustanovi zbrinjavaju pacijenti koji imaju više od 14. godina, a da se mlađi od 14. godina zbrinjavaju u pedijatrijskim zdravstvenim ustanovama. Kaže da je u prvih šest meseci dvoje maloletnika zbrinuto zbog konzumiranja amfetamina, dvoje zbog kokaina i nešto malo više zbog marihuane. “Zbog uvođenja vanrednog stanja imali smo pad ukupnih ambulantnih pregleda i hospitalizovanih pacijenata, pa u skladu sa tim manji broj ukupnog broj pacijenata”, pojašnjava Režić. Navodi da je Centar za kontrolu trovanja u prvih šest meseci imao 122 pacijenta koji su se javili zbog konzumiranja droge, da je 116 završeno ambulantno, a šestoro je primljeno na kliniku. “Struktura pacijenata po uzročnicima trovanja nije se promenila i dalje dominiraju opijati morfinske strukture odnosno heroin koji je najzastupljeniji- 47 odsto, šestoro od njih je primljeno na kliniku, a zbog težine kliničke slike i ozbiljnih komplikacija dvoje je umrlo”, rekao je on. Zbog konzumiranja spida i ekstazija zbrinuto je 17 pacijenta, kokaina 14, marihuane 19, a bilo je pojedinačnih slučajeva droge GHB (tri pacijenta).

Režić navodi da je prošle godine registrovano više slučajeva konzumiranja droge GHB, poznatije kao “droga za silovanje”. “To je supstanca koja je u rastvorenom obliku bezbojna, može se podmetnuti u bezalkoholno ili alkoholno piće. Izaziva takve fizičke i psihičke efekte da je pogodna za onesposobljavanje osobe nad kojom se kasnije može izvršiti seksualni delikt”, pojasnio je on.

Tokom prošle godine u Centru za kontrolu trovanja je zbrinuto 349 pacijenata, od kojih je 18 bilo na bolničkom lečenju. “Imali smo i prošle godine dominaciju heroina sa 135 ambulantnih pacijenata, od kojih je 13 primljeno na kliniku i dva pacijenta su umrla”, pojasnio je Režić. Prošle godine na VMA je zbrinuto 11 pacijenata zbog droge GHB, a naš sagovornik pojašnjava da “droga za silovanje” nije korištena samo u kriminalne svrhe već da su je partneri koristili za poboljšanje raspoloženja u cilju poboljšanja libida. “Ta droga deluje tako da izaziva euforično stanje, povećava seksualni potencijal, a u slučajevima predoziranja, uzimamanja veće količine preparata, ima sedativni efekat, narušavanje stanja svesti, pa čak može dovesti i do kome”, navodi on.

Uhapšen osumnjičeni za silovanje dečaka u Sremskim Karlovcima

Osumnjičeni za silovanje devetogodišnjeg dečaka u Sremskim Karlovcima A. P. (1990) uhapšen je u četvrtak u tom mestu, saznaje Tanjug u policiji. Kako saznajemo, A. P. je osumnjičen da je dečaka odveo na žurku u noći između 14. i 15. juna, a potom ga silovao. Osumnjičeni je u rodbinskoj vezi sa dečakom, saznaje Tanjug u policiji. Dete je izdvojeno iz porodice, a otac je, kako saznajemo, 16. juna kada su socijalni radnici iz Centra za socijalni rad došli u porodici na proveru, pretio da će poubijati svu decu, ukoliko mu odvedu sina. Ipak, dete je odvedeno i biće smešteno u hraniteljsku porodicu.

About the Author

admin