Vesti – 29.06.2020.

Besplatne overe za upis u srednje škole i fakultete

Javnobeležnička komora Srbije (JKS) podseća da je overa dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i fakultete besplatna i da se taj posao obavlja u svih 198 javnobeležničkih kancelarija širom Srbije. Overu potpisa i prepisa ili fotokopije za potrebe upisa javni beležnici su dužni da obave besplatno ukoliko se taj posao obavlja u radno vreme, od 9 do 17 sati radnim danima, saopštila je JKS. Javni beležnici takođe, ne naplaćuju overu dokumenata za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita. Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavljaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove, kao i za upis u osnovnu školu.
Prema Javnobeležnickoj tarifi, overu van redovnog radnog vremena javni beležnik mora da naplati čak i ako se radi o inače besplatnoj overi, pa je važno da građani ovo pravo iskoriste što pre, odnosno čim imaju dokumenta na raspolaganju. Pored overe van radnog vremena, javni beležnici dužni su da naplate i overu dokumenata potrebnih za upis na master i poslediplomske studije, kao i za upis u obrazovne ustanove u inostranstvu. Kod javnih beležnika u Srbiji, inače, besplatno se obavljaju i overe potpisa i prepisa ili fotokopija dokumenata koja se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata. Bez naknade se overavaju i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilja. Pored toga, besplatna je overa i dokumenata nezaposlenih lica neophodnih za zasnivanje radnog odnosa, ili drugih prava koja se ostvaruju po tom osnovu.

Prema podacima JKS, javni beležnici su prošle godine, od 1. juna do 15. jula uradili 122.031 besplatnih overa, što su pre svega overe dokumenata koja su potrebna za upis u srednje škole i na fakultete. Overu potpisa i prepisa ili fotokopija u Srbiji od marta 2017. godine rade isključivo javni beležnici, osim u mestima gde javnih beležnika još nema. U ovom trenutku, nisu imenovani još javni beležnici za područja četiri osnovna suda – Dimitrovgrad, Knjaževac, Majdanpek i Sjenica. U tim mestima, overa se i dalje može obaviti u sudovima, navodi JKS.

Niko kriv, niko odgovoran. Šarčević: ponovljeni test prošao odlično!

Ponavljanje kombinovanog testa u Novom Pazaru proteklo je odlično, bez prepisivanja i bez korišćenja nedozvoljenih sredstava, kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i poručuje da će svi odgovorni za dešavanja na testiranju snositi posledice i da je zbog nepravilnosti taj slučaj prijavljen policiji i tužilaštvu. U petak, 19. juna, kada su svi učenici u Srbiji polagali poslednji – kombinovani test u okviru završnog ispita, manjem broju učenika u Novom Pazaru u toku trajanja testa bila su dostupna rešenja, a oni su, rukovodeći se dobijenim odgovorima, u uverenju da su svi odgovori tačni, uneli, između ostalog, i jedan istovetan netačan odgovor, čime su se izdvojili od ostalih učenika koji su radili test u Novom Pazaru.

Kombinovani test ponovljen u pet od ukupno 15 škola u Novom Pazaru, a od ukupno 127 učenika, njih 120 je ponovo radilo test, dok je sedam đaka odustalo, od kojih su neki odlučili da upišu privatnu školu. Šarčević je za Tanjug rekao da je poruka da svi moraju da se drže pravila i da niko ne može da bude favorizovan. “Svako prema svojim zaslugama i učenju treba da ostvari rezultate”, kaže Šarčević i dodaje da je slučaj manipulacije u vezi sa polaganjem kombinovanog testa u Novom Pazaru otkriven i da se to “neće gurati pod tepih”.

Šarčević je naveo da je bilo pokušaja da se dešavanja od 19. juna prevedu u “nacionalnu priču”, s obzirom na nacionalni sastav stanovništva u Novom Pazaru i da slučaj polaganja kombinovanog testa u tom gradu u petak ne sme da ostane bez epiloga i da mora da postoji red. “Mi smo slučaj prijavili policiji i tužilaštvu, nismo još dobili odgovore, čekamo ih, obavestili smo zaštitnika građana”, naveo je Šarčević. Ministar je rekao da je u protekle četiri godine u nekim regijama bilo nepravilnosti u polaganju završnog ispita, da se dva puta desila krađa testova iz štamparije… “Obezbedili smo štampariju, dobili smo podršku premijerke. Mi smo pod svim uslovima pandemije štampali testove i u tri smene se radilo. Testovi su zaštićeni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, niko ne može da uđe. Štampanje, distribucija i način otvaranja smo zaštitili”, naveo je Šarčević.

Kako kaže, od 2022. plan je da se matura radi potpuno digitalno, možda i 2021. ako za to bude tada obezbeđen novac. Naglasio je da će polaganje mature biti sto odsto zaštićeno kada se sve bude radilo digitalno i automatski i dodao da je za to potrebno vreme.

Rok za žalbe na završni ispit produžen

Rok za prijem i rešavanje žalbi na rezultate završnog ispita bio je produžen do subote od 9.00 do 12.00 sati, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kako se navodi, prijem žalbi roditelja učenika koji nisu imali mogućnost žalbe do petka 26. juna bio je omogućen elektronskom putem na mejl drugostepenakomisija@prigovor.mpn.gov.rs  ili posredno preko matične škole. Ove godine, po prvi put, primenjen je inoviran i digitalizovan završni ispit u delu pripreme, pregledanja i obrade testova. Ovako organizovan završni ispit predviđao je i nove procedure, a došlo je do sporadičnih, tehničkih grešaka koje su, kako se navodi, usporile proces integracije testa i ID obrazaca, pa samim tim i vidljivost manjeg broja pojedinih testova. Najčešće greške koje su dovele do usporavanja procesa su nepoklapanje ID obrasca učenika sa odgovarajućim testom, dostavljen primerak ID obrasca za učenika, a ne primerak za školu, nedostatak ID nalepnice na testu, ID nalepnica zalepljena ukrivo ili van predviđenog okvira, nepopunjavanje ličnih podataka na ID obrascu, ista ID nalepnica zalepljena kod dva učenika… Dodaje se da manje od 300 učenika nije moglo da vidi jedan od tri testa od 66.955 učenika osmog razreda koji su polagali završni ispit. Kako se navodi, nijedan test nije izgubljen i svi će ručno biti obrađeni i objavljeni kako bi učenici imali iste uslove za eventualnu žalbu.

Rekordan broj prijava za indeks FTN u Novom Sadu

Na Fakultetu tehničkih nauka ukupno prijavljeno rekordnih 2.920 kandidata koji su izrazili želju da polažu prijemni ispit, a potom studiraju na nekom od 29 studijskih programa koji se izvode u okviru osnovnih akademskih i strukovnih studija. Od ove godine uvedena je elektronska prijava na Konkurs koju je sprovelo 92.1 odsto kandidata. Konkurs je raspisan za ukupno 2.684 studenta, od toga će se za njih 1.483 studiranje finansirati iz budžeta Republike Srbije, a 1201 student biće samofinansirajući. Prijemni ispiti su organizovani od 30. juna do 2. jula 2020. godine.

Dvadeset studentkinja u programu “Devojke u tehnologiji”

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) dodelili diplome učesnicima programa “Devojke u tehnologiji”. Ovaj program omogućio je studentkinjama završne godine osnovnih ili master studija tehničkih fakulteta mentorstvo i praksu u uspešnim kompanijama u oblasti IKT-a. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) danas su svečano dodelili diplome učesnicima programa “Devojke u tehnologiji“. Tokom prethodnih nekoliko meseci, studentkinje su sa svojim mentorima radile na dodeljenim projektima, putem kojih su imale priliku da steknu nova znanja, razviju veštine u mentorskim timovima i sticale radnu praksu u uspešnim kompanijama u oblasti IKT-a.

 “Činjenica je da talenat, posvećenost i trud uvek pronađu put uspeha. Mlade dame koje su danas sa nama najlepši su primer za to, a mene posebno raduje i čini ponosnom što sve veći broj žena odlučuje da profesionalnu karijeru grade u komunikacijama i informacionim tehnologijama”, izjavila je Milana Jević Gledović, članica UO AmCham-a. “Rodna ravnopravnost je ključna tema za dalji napredak srpskog društva, posebno na polju novih tehnologija. Manja zastupljenost devojaka i žena u tehnologiji u budućnosti bi mogla dodatno da produbi ekonomsku nejednakost između žena i muškaraca i što utiče na prosperitet čitavog društva. Resorno ministarstvo kontinuirano preduzima aktivnosti kako bi unapredio položaj devojaka i žena u IKT sektoru, ali ono što je nedostajalo je veće uključivanje industrije. Zato posebno pozdravljam učešće kompanija i nadam se da će u budućnosti mnogi slediti njihov pozitivan primer, a studetkinjama želim uspešne karijere“, izjavila je Tatjana Matić državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

U programu je učestvovalo 20 studentkinja koje su odabrane po javnom pozivu, i to sa Univerziteta u Beogradu – sa Elektrotehničkog fakulteta, Fizičkog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka, Mašinskog, Prirodno-matematičkog, Saobraćajnog i Tehnološko-metalurškog fakulteta; zatim, sa Fakulteta tehničkih nauka i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Elektronskog fakulteta u Nišu. Studentkinje je vodilo 14 mentora iz osam kompanija: Algotech, Ball Packaging Europe, DXC, Enetel Solutions, Roaming Networks, Telenor, Telegroup i VIP. Ovaj jedinstveni program prakse i mentorstva Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sproveo je u saradnji sa AmCham-om i to kao jednu od aktivnosti državnog programa za osnaživanje žena za period 2019-2020. godine. Program je polaznicama pružio prva profesionalna iskustva, praktična znanja i priliku da se upoznaju sa poslovnim procesima u uspešnim kompanijama, kroz program prakse i mentorstva, učešće na radionicama za lični i profesionalni razvoj i rad na konkretnim projektnim zadacima.

Dodеljеnе Vidovdanskе nagradе novosadskim đacima

Vidovdanskе nagradе, kojе sе dodеljuju novosadskim učеnicima osnovnih i srеdnjih škola, uručеnе su u petak na svеčanosti na Pеtrovaradinskoj tvrđavi. Učеnicima i učеnicama, koji su prošlе školskе godinе bili uspеšni na rеpubličkim i mеđunarodnim takmičеnjima, Vidovdanskе nagradе jе uručio prеdsеdnik Skupštinе Grada Novog Sada Zdravko Jеlušić. Ovе godinе, dodеljеno jе 138 Vidovdanski nagrada i to za ukupno 115 učеnika, od čеga 82 nagrade za 68 učеnika osnovnih škola i 56 nagrada za 47 učеnika srеdnjih škola.

 “Ima li išta lеpšе od nagradе onima koji su najsvеtlija budućnost ovog grada, Vojvodinе i državе Srbijе. Vidovdan jе jеdan od najznačajnijih praznika srpskog naroda i mi žеlimo da ovaj dan budе i datum za budućnost. Zato jе Grad Novi Sad, na prеdlog gradonačеlnika Miloša Vučеvića 2015. godinе, donеo odluku da sе na današnji dan nagrađuju najbolji učеnici. Da ovo budе dan za ponos učеnicima, njihovim roditеljima i profеsorima, ali i dan za ponos Novog Sada” poručio jе prеdsеdnik Skupštinе Grada Novog Sada Zdravko Jеlušić na svеčanoj dodеli. On jе istakao da jе nеophodno mladim ljudima stvoriti uslovе da ostaju u ovom gradu, “da svе talеntе kojе imaju nе raznosе po svеtu, nеgo da ih ostavljaju u ovom gradu i u ovoj državi”. “Vidovdanska nagrada jе samo jеdan od načina da pokažеmo koliko cеnimo ono što naša dеca radе. Da ih podstaknеmo da ubudućе budu još bolji i da rеđaju uspеhе” kazao jе prеdsеdnik gradskog parlamеnta Zdravko Jеlušić. On jе dodao da mu jе žao što, iz objеktivnih razloga, ovе godinе mnoga nadarеna dеca nisu imala priliku da sе takmičе. “Prošlе godinе, na ovom istom mеstu podеlili smo 828 nagrada, a ovе godinе 138. Naša dеca nisu bila u prilici da pokažu koliko su sposobna i prеdana i koliko imamo prava da vеrujеmo u njih, da sa njima imamo svеtlu budućnost” zaključio jе Jеlušić.

Dirеktorka Muzičkе školе “Isidor Bajić” Radmila Rakin-Martinović, poručila je da su svi naši talеntovani učеnici na počеtku jеdnog vеlikog maratona. “Od srca vam čеstitam na uložеnom radu i trudu i vеlikom naporu da dosеgnеtе ovе rеzultatе. Srеćom, naš grad prеpoznajе talеntе, i to nе samo u vidu dodеlе Vidovdanskе nagradе, nеgo i kroz ulaganjе u obrazovanjе i oprеmanjе škola i prеdstavlja najbolji primеr drugim gradovima kako trеba da sе odnosimo prеma školstvu” kazala jе Rakin-Martinović, zahvalivši sе i roditеljima nagrađеnih učеnika.

U imе nagrađеnih učеnika prisutnima sе obratio Ivan Čеrnuhin, učеnik Muzičkе školе “Isidor Bajić”. Grad Novi Sad obеzbеdio jе za Vidovdanske nagrade za školsku 2019/2020 godinu, srеdstva u iznosu od 11.700.000 dinara. Porеd ovih nagrada, u ovoj školskoj godini, na osnovu Zaključka gradonačеlnika Grada Novog Sada dodеlićе sе i sеdam Vidovdanskih nagrada učеnicima za izuzеtnе rеzultatе na naučnim olimpijadama i svеtskim i еvropskim takmičеnjima i prvеnstvima u oblasti sporta i umеtnosti za dеcu školskog uzrasta, kojе nisu u organizaciji ministarstva nadlеžnog za prosvеtu ili ministarstva nadlеžnog za sport i omladinu i to, za osvojеno prvo mеsto u pojеdinačnom nastupu, nagrada u iznosu od 45.000 dinara, za osvojеno drugo mеsto nagrada u iznosu od 40.000 dinara i za osvojеno trеćе mеsto u iznosu od 35.000 dinara. https://www.youtube.com/watch?v=Dx6IVtDUPYg&feature=emb_logo

U Sremskoj Mitrovici dodeljene nagrade “Đak generacije”

U Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici upriličena je tradicionalna dodela nagrada “Đak generacije” za najbolje učenike osnovnih i srednjih škola školske 2019/2020. godine. Ove godine njih 19 je dobilo nagrade, a grad na ovaj način želi da podstakne vredne učenike. Najboljim osnovcima i srednjoškolcima za proteklu 2019/2020. godinu na teritoriji grada Sremska Mitrovica, uručene su nagrade “Đak generacije”. Nagrađeni učenici su se zahvalili na priznanjima i poručili da pored svog truda i rada ne bi uspeli bez podrške svojih nastavnika i roditelja. Nagrada “Đak generacije” se sastoji od diplome i novčanog dela u iznosu od 20.000 dinara, a dobilo je ukupno 19 učenika. Zamenik načelnika Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport Zoran Miščević je pohvalio učenike i istakao da Grad Sremska Mitrovica na ovaj način ceni njihov trudi i rad i stimuliše za dalje školovanje. Tradicionalna dodela nagrada đacima generacije organizuje se svake godine na osnovu predloga Nastavničkog veća osnovnih i srednjih škola na teritoriji Grada Sremska Mitrovica. https://www.youtube.com/watch?v=snycNK4-VOE&feature=emb_logo

Studenti vajarstva stvarali na kikindskoj “Teri”

Budući akademski vajari proveli su pet dana na prostoru “Tere” u Kikindi, gde su izučavali i stvarali skulpture velikog formata. Kako kažu, kikindski Atelje idealan je za umetnike, a posebno im je bitno što Akademija u Novom Sadu i kikindska “Tera” tesno sarađuju više od decenije, na obostrano zadovoljstvo. Za studente vajarstva novosadske Akademije umetnosti petodnevna praksa na prostoru “Tere” u Kikindi predstavlja više od ispunjavanja predispitnih obaveza. Nekadašnji glinokop decenijama unazad inspirativna je baza za umetnike, a za mlade stvaraoce prilika da na novi način osete skulpturu. “Prostor je vrlo inspirativan, bukvalno je jedan raj za umetnike. Tu radimo terakotu, to je primarni materijal čime se oni bave”, rekao je ta RTV  student vajarstva Bogdan Simeunović. “Trenutno razvijamo i unapređujemo našu tehniku terakote i zidanja skulptura. Ovo nam je drugi put da dolazimo, da imamo saradnju sa Terom”, smatra njegov kolega Miroslav Janjin. Na praktičnoj nastavi u Teri je petoro studenata završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Posebnu čast za svakog vajara, posebno mladog, predstavlja i činjenica da može da stvara na prosoru na kom se više od trideset godina odvija i čuveni Simpozijum skulptura u terakoti, objašnjava akademski vajar i profesor na novosadskoj akademiji Slavko Živanović. “Ko god je došao ovde, doživeo je specifičnost ove atmosfere. U pitanju stari pogon za proizvodnju crepa i od njega su napravljeni stvarno dobri uslovi za rad, što studenti takođe osećaju i to se na njihovim radovima vidi” kaže Živanović. Saradnja kikindske “Tere” i Akademije umetnosti iz Novog Sada traje 15 godina. Više od 100 studenata tako je dobilo priliku da oseti jedinstveni prostor, kojem se svaki umetnik rado vraća.   https://www.youtube.com/watch?v=au18WjL-V_E&feature=emb_logo

Dan Raše Popova u Mokrinu

Manifestacija “Dan Raše Popova” okupila je u petak 26. juna u Mokrinu najpoznatije književnike, pisce za decu, kao i najmlađe pesnike, decu za koju je Raša Popov neumorno stvarao. U okviru manifestacije, Peri Zubcu dodeljeno je priznanje “Raša Popov” za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu. Nagrade su dobile i najmlađe poete, najuspešniji učesnici literarnog konkursa „Rašin šešir“. Na mokrinskom Varoškom trgu to veče je priređena završna manifestacija „Dan Raše Popova“. U rodnom mestu pesnika, pripovedača, novinara, glumca, scenariste, esejiste, tog večnog dečaka radoznalog uma brižno čuvaju Rašino nasleđe. Znali su se dugo, dobro, radili su zajedno čuvene “”Fazone i fore”, družili, učili jedan od drugoga. Otuda ovogodišnji dobitnik priznanja za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu, koje nosi ime Raše Popova, raduje se susretu sa Mokrinom: Prisećanje na Rašu Popova, prisećanje je na detinjstvo, na dete u nama, ali i na prave vrednosti kojima nas je učio – kaže pisac Tode Nikoletić. A baš kao Rašin šešir, šešir bez dna, pun mašte, nizali su se dečiji osmesi i stihovi. Junak našeg detinjstva, Raša pronalazač i maštar, okupio je neke nove klince.

Biblioteka u Kovilju ima 400 aktivnih korisnika

Seoska biblioteka „Laza Kostić” u Kovilju ima oko 16.000 knjiga i zastupljeni su svi žanrovi. Po rečima bibliotekarke Dejane Obradović, taj ogranak Gradske biblioteke ima oko 400 aktivnih korisnika. Većinu članova čine deca predškolskog i školskog uzrasta koja dolaze zbog lektire, ali stariji Koviljčani, mahom penzioneri, češće svraćaju i pozajmljuju više knjiga. – Imamo zaista bogat fond, koji je u poslednje tri godine obnovljen zahvaljujući osnivaču, Gradu, i građanima koji su dali veliki broj poklona – objasnila je Dejana Obradović. – Oko 80 odsto literature čini beletristika i uglavnom se više čitaju strani pisci. Klasike čita između deset i dvadeset odsto korisnika, i to uglavnom penzionera, dok većina čitalaca više voli knjige koje će im pružiti neki vid opuštanja, poput trilera, ljubavnih i porodičnih romana, kao i bestselere u izdanju „Lagune” i „Vulkana”. Biblioteka je ime dobila po jednom od najpoznatijih meštana Kovilja – čuvenom intelektualcu, doktoru pravnih nauka, novinaru i pesniku Lazi Kostiću. Đaci lektiru mogu uzimati i iz školske biblioteke, koja postoji od kada i ta obrzovna ustanova. Svoju biblioteku ima i koviljski manastir, ali je ona zatvorena za javnost, i, po rečima naše sagovornice, sređena zahvaljujući stručnim radnicima Matice srpske.

– Po podacima Boška Brzića, koji dobro poznaje Kovilj i o njemu je dosta pisao, biblioteka „Laza Kostić” osnovana je 1952. godine – objasnila je Dejana Obradović. – Pronašla sam informaciju da su učeniji ljudi u Kovilju, učitelji, nastavnici, sveštenici i monasi iz svojih privatnih biblioteka i osnovali seosku, koja je imala fond od nekih hiljadu naslova, što je u to vreme zadovoljavalo potrebe stanovništva, budući da je posle Drugog svetskog rata bilo manje pismenih ljudi. Našla sam i podatak da je 1968. godine osnovana Narodna biblioteka jer su u vreme socijalizma sve biblioteke bile narodne.

Naša sagovornica je u Gradskoj biblioteci zaposlena od 2013. godine, a u Ogranku „Laza Kostić” u Kovilju radi od 2017. Priznaje da je na početku, kad je tek dobila premeštaj, bila pomalo skeptična, međutim, pokazalo se da Koviljčani pokazuju veliko interesovanje za pisanu reč. Na policama su dela iz svih krajeva sveta, tu je engleska, američka, francuska, ruska književnost, kao i druge nacionalne literature, a deo prostora izdvojen je za domaće pisce. Interesantno je da u biblioteci ima i knjiga s kraja 19. veka, koje su odvojene za zavičajnu zbirku. – Kovilj je najprepoznatljiviji po manastiru i Lazi Kostiću – rekla je Dejana Obradović, koja smatra da je Stevan Pešić često, neopravdano, zaboravljen. – Krajem godine, svakog decembra dodeljuje se značajna književna nagrada „Stevan Pešić”, koju je prošle godine dobio Aleksandar Gatalica za roman „Poslednji Argonaut”. To priznanje od 1995. godine zajedno dodeljuju Gradska biblioteka u Novom Sadu i mesna zajednica Kovilj. 

„Svako vreme ima svoje breme” te je dolaskom interneta biblioteka dobila ozbiljnu konkurenciju, budući da se danas na kompjuterima, mobilnim telefonima i tabletima brzo i lako dolazi do mnogih podataka. Bibliotekar ne može više samo da sedi i čeka da neko dođe po knjigu. Čitaoci su „naoružani” podacima s „neta”, i nije lako držati korak s društvenim mrežama i savremenim tehnologijama. – Treba parirati 4D bioskopima, „Jutjubu”… pa iz tog razloga organizujemo priredbe, književne večeri, promocije, radionice za decu i slično – objasnila je Dejana Obradović. – Dogovaramo se s učiteljima pa deci držimo predavanja na određene teme iz gradiva. Pratimo šta se to radi u okruženju, u Hrvatskoj, Bosni i u bibliotekama u svetu pa onda u skladu s onim čime raspolažemo, to primenjujemo. Unutar biblioteke „Laza Kostić” oseti se memla, a naša sagovornica kaže da je u planu sređivanje prostora, te da Grad i mesna zajednica zajedno rade na tome.

Među dobitnicima nagrada SNP i Baletska škola

“U ime Pokrajinske vlade i u svoje lično ime čestitam svakom zaposlenom i svakom članu našeg najstarijeg nacionalnog teatra što ste tokom pandemije dokazali da pozorište živi i kada su vrata njegove kuće privremeno zatvorena”, kazala je u petak pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević uoči uručivanja godišnjih nagrada, medalja i plaketa u klubu “Trema” u SNP-u. Čestitajući Dan Srpskog narodnog pozorišta, koji je bio 28. marta, a za čije obeležavanje su se danas stekli uslovi, resorni sekretar je izrazila posebnu zahvalnost i ponos na orkestar Opere SNP-a, koji je izvodeći kompoziciju “Bela ćao”, ušao u domove starijih ljudi, svirao na trgovima i otvorenim prostorima, te na taj način bio zapažen i na svetskoj muzičkoj sceni.

Ovogodišnja zlatna medalja “Jovan Đorđević” pripala je prvakinji drame Srpskog narodnog pozorišta Aleksandri Ilić – Pleskonjić, prvaku drame SNP-a Miodragu Petroviću i Baletskoj školi u Novom Sadu, povodom 70 godina od njenog osnivanja. Srebrna medalja “Jovan Đorđević” dodeljena je prvakinji baleta, pedagogu iz Beograda Gordani Simić, dok je bronzana pripala glavnom majstoru tapetarske radionice sa stažom od 40 godina Đuri Macanoviću, kao i članici hora Opere SNP-a Eržebet Horvat – Zagorac.  https://www.youtube.com/watch?v=cMhM8FEWS2s&feature=emb_logo 

Za 6 godina Srbija od EU dobila 170 miliona € za borbu protiv poplava

Od majskih poplava 2014. godine do sada, Evropska unija je u Srbiji uložila više od 170 miliona evra za oporavak od te katastrofe, ali i za sprečavanje budućih poplava. Osim sredstava koje je EU da se pomogne onima koje je poplava najviše ugrozila, ulagano je i u prevenciju poplava, pa tako stanovnici Valjeva i Obrenovca spadaju među one koji zbog te podrške danas žive znatno bezbednije. Do kraja 2018. godine izgrađeno je preko 230 kuća, dok je gotovo 2.500 kuća pogođenih poplavama renovirano u različitim opštinama. U okviru Programa pomoći EU poplavljenim područjima, za 124 korisnika obnovljene su kuće. Blizu 40.000 porodica poljoprivrednika dobilo je podršku u stočnoj hrani, sadnicama voća, životinjama, ozimim usevima i obući. Zahvaljujući rekonstrukciji 15 osnovnih i srednjih škola i izgradnji jedne nove škole i jednog vrtića, više od 13.000 učenika i nastavnika ponovo je dobilo uslove za učenje i rad.

Situacija sa virusom se pogoršava

Epidemiolog Predrag Kon je izjavio da se situacija sa koronavirusom nesumnjivo pogoršava i da je takva da se “ne vide naznake da će biti brzog poboljšanja”. Kon je, u gostovanju na televiziji Pink, rekao da je alarmantan podatak da čak 57 odsto obolelih od koronavirusa ne zna gde se zarazilo, što automatski pokazuje da je virus u cirkulaciji, a posebna opasnost od inficiranja je u javnom saobraćaju, kao i u drugim zatvorenim prostorima.

Kako je objasnio, predstoje prijemni ispiti, maturske večeri, svadbe i druga slavlja, a sve to su rizični skupovi. Lično mislim da je situacija dovoljno pogoršana i treba da se “uzmemo u pamet”. Možemo da razmišljamo i o prekidu rada noćnih klubova i smanjenju radnog vremena lokala, konstatovao je Kon. On je dodao da su to stvari koje se razmatraju u Kriznom štabu i da smatra da je bolje da te mere budu donete što pre, nego da se situacija pogoršava.

Fruška gora: Obnovljena vikendica poklonjena Nurdoru

Radovi na adaptaciji vikendice na Fruškoj gori su završeni. Ta vikendica je poklon novosadskog penzionera Zorana Kocića, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka. Kuća će, zahvaljujući “Tamari u akciji” i brojnim donatorima uskoro primiti prve male stanare, decu koja će se tu oporavljati nakon dugotrajnog lečenja.   https://www.youtube.com/watch?v=NkUeQWOIh8I&feature=emb_logo

Vremeplov: Rođen Petar Kočić

Na današnji dan 29. juna 1877. godine rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Regionalni naučni centar u Novom Sadu

  Regionalni naučni centar u Novom Sadu, organizaciona jedinica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda otvoren je na današnji dan 29. juna 2016. godine. Novoustanovljeni regionalni centar utemeljen je s ciljem organizacije naučnog rada, naučnih skupova i tribina u Novom Sadu i širom Vojvodine.

Vremeplov: Rođen Vasko Popa

Srpski  pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka rođen je na današnji dan 29. juna 1922. godine. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Rođen Rober Šuman

Na današnji dan 29. juna 1886. godine rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile – Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

Vremeplov: Umro Tomas Haksli

Engleski  biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina umro je na današnji dan 29. juna 1895. godine. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin “agnosticizam” (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja je izložio u delu “Mesto čoveka u prirodi”. Ostala dela: “Evolucija i etika”, “Nauka i kultura”, “Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka”.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Klerić

Na današni dan 29. juna 1844. godine rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Rođen Sent Egziperi

Francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor “Malog princa”, jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti rođen je na današni dan 29. juna 1900. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: “Pošta za Jug”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”, “Mali princ”.

Vremeplov: Prvi demokratski ustav u Srbiji

Na današni dan 29. juna 1869. godine Skupština Srbije usvojila je Ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, s nizom ograničenja, što je bilo uobičajeno u tadašnjoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

Vremeplov: JAR započela sa aparthejdom

Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je na današni dan 29. juna 1949. godine  sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu – aparthejd. Zvanično, taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

Opasno uverenje mladih da postoje “lake” i “teške” droge

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i trgovine drogama, koji se obeležava 26. juna, Specijalna bolnica “Vita”, iz Novog Sada, tradicionalno je sprovela istraživanje o stavovima, izloženosti i informisanosti mladih o zloupotrebi droga, a sve u cilju podizanja nivoa svesti o ovom problemu, i ukazivanja na neophodnost kontinuiranog preventivnog rada sa mladima.

Ovoga puta, u fokusu anonimne ankete, je bila studentska populacija, ukupno 439 ispitanika, sa Beogradskog, Novosadskog, Niškog, Kragujevačkog, Subotičkog i Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prosečne strarosti 23 godine. S obzirom na prethodna istraživanja bolnice “Vita”, rađenih na opštem uzorku mladih od 15 do 30 godina i uzorku srednjoškolaca uzrasta 15 do 18 godina, cilj je bio da se ovakavim odabirom uzorka dopuni i zaokruži ovaj niz istraživanja na temu zloupotrebe droga kod mladih.

Dobijeni rezultati govore u prilog tome da je i u studentskoj populaciji prisutan visok nivo dostupnosti i izloženosti drogama u neposrednom okruženju. Tako čak 74 odsto studenata izjavljuje da poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom (najčešće marihuanom), dok skoro polovina njih (oko 49 odsto) zna gde i od koga mogu da nabave droge. Takođe, ispitanici su pokazali smanjenu distancu prema drogama i značajan nivo rizičnog ponašanja kroz potvdu čak 38,6 odsto njih da je imalo iskustvo sa nekom od droga. Ovaj procenat iskustva sa drogama uzorka iz studentske populacije prevazilazi rezultate dobijene na uzorku opšte populacije mladih od 15-30 godina, koje je na nivou oko 28 odsto.

O smanjenoj distanci prema drogama i relativizaciji rizika od njene zloupotrebe, pored ovog visokog procenta iskustva u konzumiranju, govori i značajno prisustvo tipičnih predrasuda i zabluda o samim drogama, posebno vidljivo kroz pogrešno uverenje da je opravdano deliti droge na “lake” i “teške”, koju podržava 73,2 odsto ispitanih, kao i rizično razmišljanje da je drogu moguće kontrolisano i povremeno uzimati, bez većih posledica, koje potvrđuje oko polovina ispitanih.

Dakle, rezultati iz navedenog uzorka ukazuju na to da studentska populacija deli rizike okruženja sa svojom generacijom (izloženost drogama, dostupnost i ponuda droge…), ali i da pokazuju nešto veći nivo predrasuda i zabluda o samim drogama, što smanjuje distancu prema njima i relativizuje rizike, Ovakva pozicija ih po dobijenim rezultatima vodi i u rizičnije oblike ponašanja, odnosno veći procenat iskustva sa drogama. To je posebno izraženo kod momaka gde 42,7 odsto njih prijavljuje iskustvo sa drogama, pri čemu čak 1/3 njih koji su potvrdili iskustvo sa narkoticima to upražnjava redovno, tj. vikendom ili više puta nedeljno.

Razlike u pozicijama su vidljive i ako bi ove rezultate doveli u vezu sa prošlogodišnjim istraživanjem na prosečno 6 godina mlađem uzorku srednjoškolaca, gde je drogu probalo oko 16,5 odsto ispitanih, naspram 38,6 odsto ili gde je kod 57 odsto ispitanih srednjoškolaca prisutna zabluda o postojanju “lakih” I “teških” droga, prema čak 73,2 odsto studenata, kao i zabluda da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez većih posledica koja je dominantnija kod uzorka studenstke populacije za 10-tak procenata.

 Takođe, kao i u ostalim uzorcima, tako i kod studentske populacije devojke pokazuju nešto više opreza u stavovima, manje su izložene rizicima i nešto odgovornije u ponašanju u odnosu na mladiće, ali i dalje dele veći deo rizika sa njima. Pa je tako, na primer, predrasuda o podeli na “lake I teške” droge prisutna kod 70 odsto devojaka, odnosno 76 odsto momaka, predrasuda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge je prisutna kod 45 odsto devojaka, naspram 54 odsto kod mladića , dok je sa drogom direktno ponuđeno 55,7 odsto devojaka, i čak 71,3 odsto momaka. Iskustvo sa drogom je imalo 34,4 odsto devojaka, naspram 42,7 odsto momaka.

Božović pokrenuo postupak protiv Martinovića Pravnom fakultetu

Narodni poslanik Balša Božović pokrenuo je 26. juna u Novom Sadu postupak protiv šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića pred Pravnim fakultetom u Novom Sadu, za utvrđivanje plagijata, kako se navodi u saopštenju. Božović je postupak pokrenuo pred Pravnim fakultetom u Novom Sadu, gde je Martinović doktorirao i gde radi kao docent, a zbog toga što je, kako navodi, šest puta objavio identičan tekst pod različitim naslovima i predstavio ga kao šest različitih članaka. Božović tvrdi da je Martinović na osnovu tih članaka stekao zvanje doktora nauka,ali ne objašnjava kako je to moguće U saopštenju se na navodi da li postupak pokrenut za utvrđivanje plagijata tekstova koje pominje, ili samog doktorskog rada Aleksandra Martinovića.

About the Author

admin