UNS: Najveća navala na Medicinski fakultet

Prijave maturanata za 9.292 mesta za brucoše na Univerzitetu u Novom Sadu primane su i u petak 26. juna, a već prvog dana prijavilo se 4.656 kandidata za indeks. Sudeći po prvom danu prijavljivanja, i ove godine će najveća navala biti na Medicinski fakultet i to na svim nivoima studija koje nudi. Tako se za strukovne studije, koje na UNS-u, sa ukupno 308 mesta, nude Medicinski, Prirodno-matematički i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, na Medicinskom, već prvog dana, na 93 mesta prijavilo 48 kandidata, dok se na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja za 25 mesta nije prijavio niko.

I na osnovnim akademskim studijama, koje imaju svi fakulteti UNS-a, prvi dan je najviše prijavljenih u odnosu na broj mesta bilo na Medicinskom fakultetu, gde je za 171 mesto konkurisalo 140 kandidata. Na ovom nivou studija najmanje interesovanje bilo je za Građevisnki fakultet u Subotici, gde je za 134 mesta stiglo samo 16 prijava.Ipak, prvog dana prijavljivanja za 8.323 mesta na ovom nivou studija , stiglo je 4.013 prijava.

Sudeći po prvom danu prijavljivanja, najveći pristisak ove godine biće na integrisane studije, koje imaju prirodno matematički, Poljoprivredni i Medicinski fakultet. U ponudi je ukupno 661 mesto, a prvog dana stiglo je 550 prijava.I ovaj put najviše prijava, čak više i od broja ponuđenih mesta, stiglo je na Medicinski fakultet, koji nudi 462 mesta, a prvotg dana primio je za njih 550 prijava.Sa druge strane, za 139 mesta na PMF-u stiglo je prvog dana samo šest prijava.

Na Akademiji umetnosti, zbog specifičnosti prijemnog ispita, junski upisni rok i ove godine počeo je ranije, tako da ove nedelje uveliko traju prijemni ispiti. Sudeći po prijavama, kojih je na 224 mesta bilo 492 ,na  prijemnim je konkurencija za indeks žestoka.

Karlovački maturanti umesto u školi himnu ispevali u Dvorskoj bašti

Svečanost povodom završetka školovanja još jedne generacije đaka Karlovačke gimnazije počela je još pretprošlog petka 19. juna na tradicionalan način, pevanjem studentske himne „Gaudeamus igitur“, a završila himnom karlovačkih đaka, međutim, nije održana tamo gde i inače, u Svečanoj sali škole. Zbog epidemije koronavirusa, završna svečanost, na kojoj su najboljima dodeljene nagrade, održana je na sportskim terenima Dvorske bašte, mestu gde su četiri godine sadašnji maturanti imali časove fizičkog. Titulu đaka generacije ovog puta poneo je učenik IV-6 odeljenja Luka Mešanović, kome je, između ostalog, uručena i novčana nagrada od 70.000 dinara, dar lokalne samouprave. Osmoro gimnazijalaca iz te generacije maturanata dobilo je Vukove diplome – Sonja Višković, Anđela Raketić, Daria Marković, Aleksandar Golubović, Ana Dejanović, Nenad Ulemek, Ivana Jovanović i Vladislava Stojanović.

Karlovačka gimnazija dodeljuje u znak sećanja na svoje nekadašnje profesore Teodoru Majicu Petrović i Kostu Petrovića nagrade đacima koji se ističu u oblasti prirodnih nauka i književnosti, poljima delovanja to dvoje nastavnika. Nagradu „Kosta Petrović“ – za najboljeg u generaciji iz oblasti prirodnih nauka – dobio je učenik IV-3 odeljenja Nenad Ulemek, dok je Ivana Jovanović iz IV-4 nosilac nagrade „Teodora Petrović“ – za najboljeg učenika u generaciji iz filoloških, književnih i društvenih nauka. Novoustanovljena nagrada „Branislav Mandić“ za svestranost, uspomena na lane tragično preminulog profesora, dodeljena je Vojinu Rudoviću, učeniku IV-2 odeljenja. Priznanje, za koje u Karlovačkoj gimnaziji kažu da je najteže dobiti – za najmanji broj izostanaka tokom gimnazijskog školovanja, pripalo je Nini Medić iz  IV-5. Autorima najboljih kratkih priča na konkursu koji raspisuje Fond „Ivan Radonjić“ – Vojinu Rudoviću, Mariji Kuzmanović i Mateji Kardelisu takođe su dodeljene nagrade.

Zmajevo: Dirljiv susret posle duge pauze

Pamtiće zmajevački đaci ovo proleće po neobičnim uslovima u kojima su zbog pandemije završavali razred, i po radosti kada su se posle duge pauze ponovo okupili u svojim učionicama. Kraj školske godine obeležen je podelom đačkih knjižica, a ispraćena je sa svedočanstvima još jedna generacija osmaka, malih maturanata. Oni su se u prisustvu roditelja simboličnim programom i rečiama zahvalnosti oprostili od osnovne škole. – Uspeh učenika od prvog do osmog razreda je u našoj školi gotovo ujednačen, kreće se oko prosečne ocene četiri, s tim da je od prvog do četvrtog razreda ocena i preko četvorke. Najbolji uspeh ostvaren je u odeljenjima drugog razreda, gde je prosečna ocena 4,65 što znači da je više od pola odličnih – rekla je direktorka OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” Rada Nikolić i dodala da se spremaju za normalan početak u septembru, ali i za eventualnu novu vanrednu situaciju. Zmajevački osmaci ispraćeni su uz želju da nižu nove uspehe, jer su izuzetno dobra generacija. Đak generacije Marija Grbić u ime svojih vršnjaka  zahvalila se svim učiteljima i nastavnicima za sve što su im pružili, a posebno što su imali razumevanja za mnogobrojne nestašluke. – Obećavamo da ćemo biti među najboljima u srednjoj školi, da ćemo opravdati znanje stečeno u našoj osnovnoj školi i biti dostojni reprezenti našeg Zmajeva – rekla je Marija.

U Loku ponosni zbog nastupa na Zmajevim dečjim igrama

Ponovni poziv da i ove godine AKUD „Đeram” nastupi na Zmajevim dečjim igrama, učinio je ponosnim i rukovodstvo i mlade folklorce. Deca iz Loka nastupila su u saletli u Dunavskom parku. Najmlađi su izveli splet pesama i igara iz Srbije, srednja grupa izvela je čardaš, a starija, uzrast od petog do osmog razreda, izvela je Bramsov čardaš. Njihova dopadljiva pojava u narodnim nošnjama i odlično uvežban program, izazvali su simpatije i aplauze publike.

Imre Bobojček, koreograf, rekao nam je da je ovo gotovo sasvim novi ansambl, jer kada deca završe osnovnu školu u Loku, odlaze na školovanje u druga mesta, gubi se kontinuitet i interesovanje za vežbanje, a neke od odraslih članica se udaju i preuzimaju porodične obaveze. Bobojček ističe da za njega predstavlja izazov da stvara nove generacije. Rukovodstvo društva ističe odličnu saradnju sa Draganom Božićem, predsednikom opštine Titel, čiju naklonost imaju prilikom zahteva vezanih za realne potrebe „Đerma”. Veliku podršku daje im i Andreja Lajko, predsednik MZ LOK, kao i roditelji dece. Lane je „Đeram” imao devetnaest nastupa, među kojima je prvi poziv i nastup na Zmajevim dečjim igrama i Oplenačkoj berbi.

Mošorin dobio multifunkcionalni teren uz školu

Sportski teren pri OŠ „Isidora Sekulić” u Mošorinu, obnovljen je i kompletno opremljen po projektu koji su zajednički finansirali Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Opština Titel. Ukupno je u ovo multifunkcionalno igralište uloženo 4,8 miliona dinara. Tim povodom Mošorin j e posetio pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez. – U protekle četiri godine Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu podržao je sa oko 14 miliona dinara projekte izgradnje i sanacije sportske infrastrukture u titelskoj opštini. Pored ovog terena u Mošorinu, zajednički smo otvorili rukometni teren u Titelu, a pomogli smo i sanaciju i izgradnju tribina na terenu „Borca” u Šajkašu – kazao je Batez. On je podsetio da je prilikom obilaska škole u Mošorinu pre nekoliko meseci utvrđeno da učenici nemaju adekvatne uslove za nastavu fizičkog. – Zajednički sa opštinskim rukovodstvom došli smo na ideju da osavremenimo ovo školsko dvorište multifunkcionalnom sportskom podlogom – kazao je Batez i dodao da su deca ovog i okonih naselja dobila fenomenalan teren za kvalitetnu nastavu fizičkog i bavljenje sportom.

Sa oko 14 miliona dinara Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu podržao je projekte izgradnje i sanacije sportskih objekata u titelskoj opštini Batez je naglasio da postoji mogućnost da se napravi balon-hala i time kompletira školska sportska infrastruktura u Mošorinu. Kako je istaknuto, Opština Titel je partnerski učestvovala u realizaciji svih projekata sportske infrastrukture.

Predsednik opštine Dragan Božić kazao je da je ovaj teren veoma značajan za tu sredinu, koja ne bi samostalno mogla da finansira takav projekat.

Penzioneri nagradili najbolje đake u Vrbasu

Opštinsko udruženje penzionera Vrbasa nagradilo je najbolje učenike osnovnih i srednjih škola sa područja grada, ukupno njih osmoro, koji su zaslužili epitet đaka generacije. Penzioneri su novčano nagradili najbolje učenike sa željom da podstaknu njihov dalji razvoj i nastavak obrazovanja.

„Dan Raše Popova”:  Peri Zubcu nagrada za životno delo

Manifestacija “Dan Raše Popova” treći put priređena je na rođendan istaknutog književnika, publiciste i novinara Raše Popova (1933-2017) u njegovom rodnom mestu Mokrinu, bila je u znaku dece koja su mu bili najvernija publika. Na literarnom konkursu “Kako se piše pesma?” na koji je pristiglo više od 300 radova iz svih krajeva Srbije i država sa prostora bivše Jugoslavije, za prva nagrada “Rašin šešir” ponela je Milana Čarkić, učenica četvrtog razreda Osnovne škole “Jovan Sterija Popović” iz Vršca. Dobitnik nagrade “Raša Popov” za životno delo za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu je Pero Zubac iz Novog Sada.  Zubac je posle Ljubivoja Ršumovića drugi dobitnik ovog priznanja, a plaketu i novčanu nagradu uručio mu je predsednik MZ Mokrin Živko Ugrenović.    Zubac je rekao da je saznavši da je drugi dobitnik nagrade “Raša Popov”, nakon Ršumovića, ukazao da “Ima boljih, ali nema bližih”, te da je imao sreću da bude pobratim Miroslava Antića, a što se Raše Popova tiče, bio je urednik kultne televizijske emisije “Fazoni i fore”, u kojoj je bio pravi čarobnjak.

Karlovački gimnazijalci proslavili šest i po decenija od mature

Sedmoro od 35 đaka Karlovačke gimnazije koji su završili školovanje 1955. godine okupilo se u  sredu 25. juna u centru Sremskih Karlovaca da obeleži šest i po decenija od polaganja ispita zrelosti. Četvoro iz opravdanih razloga nije moglo da im se pridruži. Po rečima jednog iz te generacije maturanata, prof. dr Boriše Vukovića, koji je poneo i titulu počasnog građanina Sremskih Karlovaca, reč je o, u svakom smislu, primerenoj generaciji, koja je dala vrsne lekare,  profesore, ekonomiste, biznismene… – Dobre rezultate postizali smo kako u učenju, tako i u vannastavnim aktivnostima – kazao je Vuković. – Pevali smo u horu, kojim je dirigovao pripadnik ruske emigracije Dimitrije Peregordijev, glumili u predstavi „Đido“ u režiji profesorke istorije Angeline Nikolić. S tom predstavom gostovali smo širom Srema. Igrali smo fudbal, odbojku, a od dolaska profesora Tomislava Tatića i košarku. Nekadašnji maturanti suu sredu, posle fotografisanja ispred ulaza u Gimnaziju, nastavili druženje u „Bermetu“. Osim „okruglih“, od 1985. obeležavaju svaku godišnjicu mature.

Poslednjeg dana Zmajevih dečjih igara: Radionice, koncerti, razgovori…

Šetnja i predavanje “Kroz ulicu lipa” o kulturnom nasleđu Novog Sada bile su upriličeni u petak 26. juna od 9.15 sati sa Trga slobode. Duo “Braun šugar” je od 9.30 sati priredio koncert “Klasika, deci!”, a od 10 časova usledilo je savetovanje o književnosti za decu “Književnost za decu u postjugoslovenskom kontekstu – kontinuiteti i diskontinuiteti” u Matici srpskoj, Matice srpske 1. U isto vreme u Sremskoj Kamenici je realizovana šetnja “U potrazi za čika Jovinim blagom i muzikom sa Dunava”, u koju će decu povesti Kreativni studio “Čarolija” i Bane Rosić. Od 11 časova u Novosadskom dečjem kulturnom centru (Radnička 20) je održana likovna umetnička radionica “Perje”. Razgovor o časopisu “Detinjstvo” i sastanak uređivačkog odbora su realizovani od 13 časova u Matici srpskoj.

Radionica “Čuedsni svet lutkarstva” je upriličena od 15 časova u Svratištu za decu i mlade, Bulevar oslobođenja 39. U saletli Dunavskog parka od 17.30 časova usledio je program za decu i mlade “Kuća za bajke”. Nastup horova, orkestara i plesnih grupa “Uličarolije” je izveden od 18 časova u Kulturnoj stanici “Eđšeg”, Antona Čehova 4. Na istom mestu u isto vreme je održana dramska radionica “Igra i gluma”, a od 19 časova  likovna radionica “Zmaj – naš prvi lutkar”. U saletli Dunavskog parka od 20 časova je održan koncert studenata glume novosadske Akademije umetnosti “Muzički korzo”, a od 21 sat program “Zvezde snohvatice”.

Nekadašnji učenici Hidrotehničke škole obeležili 68 godina mature

Nekadašnji učenici Građevinske srednje tehničke škole-Hidro­tehničkog smera u Novom Sadu, generacija koja je tu školu pohađala od 1948. do 1952. godine, okupili su se u subotu 27. juna da, uz dosetke i sećanja, obeleže 68 godina mature. Iza njih je mnogo uspeha i dela, o čemu svedoči i monografija „Generacija Hidro­tehničke škole Novi Sad 1948–52”, koju je jedan od njih, diplomirani inženjer Petar Pantelić, doneo jer, kako je rekao, teško je setiti se svega posle toliko decenija. A monografija je obuhvatila sve. „Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije Hidrotehnička škola postojala je samo u Novom Sadu – objasnio je Petar Pantelić. – Kad smo slavili 30 godina, okupilo se mnogo nekadašnjih učenika, ali i profesora, pa smo pričali o tome šta je ko uradio. Profesori su bili fascinirani time s koliko informacija o svojim postignućima smo se pojavili. Iz naše generacije trojica su bili direktori „Vodovoda”. Od 65. godišnjice okupljamo se svake godine, a mi koji živimo u Novom Sadu i svakog meseca. Mi smo generacija koja svedoči o tome kako se razvijala planska privreda.

Uvek je lepo setiti se uspešnih poduhvata, ali i anegdota, pogotovo onih koje izmame smeh. – Ništa nismo imali, ništa nam nije trebalo. Bili smo mladi, zdravi, družili se, večito veseli. Išli smo na radne akcije i svakog leta naša škola je imala bar po jednu radnu brigadu. Naša Novosadska brigada učestvovala je u izgradnji Novog Beograda – seća se nekadašnji učenik Stanko Vrbica. – Imali smo nastavnika, zvao se Milić Matejin, inženjer po struci, postupao je s nama kako treba. Ulazi u odeljenje s rečima: „Sedite, deco, i ja vama!” Mi pitamo: „A šta, profesore?”, on odgovori: „Majku – i vi ste to meni poželeli.

Deca uživala u radionicama NDKC

Radionice u okviru programa manifestacije 63. Zmajevih dečjih igara pod nazivom „Da imam krila”, „Kocka do kocke”, „Ptica mrdalica” i „Perje” održane su između ponedeljka, 22. juna, i petka, 26. juna, u Novosadskom dečjem kulturnom centru – NDKC u Radničkoj ulici. – Nazivima radionica smo se priključili Zmajevim dečjim igrama, čiji je ovogodišnji moto „Dignuće me skoro krila!” – kazala je direktorka Novosadskog dečjeg kulturnog centra A leksandra Lukić. – Na taj način omogućili smo mali­šanima da se umetnički izraze i sebe zamisle s krilima. Tako smo podstakli njihovu maštu, da kreiraju i stvaraju.

Novosadski dečji kulturni centar ove godine smanjio je broj učesnika u svojim radionicama, ali uprkos tome, po direktorkinim rečima, interesovanje je bilo veće od kapaciteta, te je svakodnevno u njihove prostorije dolazilo oko 30 mališana. – Tokom radionica bavili smo se letenjem i temama vezanim za let i zamišljali kuda bismo leteli i šta bismo sve videli kada bismo imali krila – objasnila je moderatorka radionica Ljubica Tan­kosić. – Uglavnom su dolazila deca koja su se prijavila na samom početku, ali su se novi mališani svakodnevno priklju­čivali. Neki od njih nas posećuju već godinama, dok one koje prvi put dolaze srdačno dočekujemo i upoznajemo. Aktivnosti poput pomenutih, po rečima mališana, veoma su zanimljive i na maštovit način im ispunjavaju dan.

„Slikaj i cirkaj”: Opuštanje uz umetnost, vino i muziku

Dvočasovne radionice slikanja za amatere drugarice iz srednjoškolske klupe Aleksandra Conić i Sofija Simić nazvale su zanimljivim imenom „Slikaj i cirkaj“ Radionice se odvijaju u neformalnoj atmosferi, uz vino, muziku i prijatno društvo, a prva takva radionica je realizovana upravo u našem gradu u decembru. Aleksandra i Sofija su se razdvojile odlaskom na studije i ponovo spojile u tom preduzetničkom poduhvatu koji je oduševio Novosađane, ali i Subotičane i Beograđane, gde se „Slikaj i cirkaj“ radionice takođe održavaju. – Pošto živimo u različitim gradovima, u Novom Sadu i Beogradu, a obe smo iz Subotice, plan je bio da slikamo i cirkamo u sva tri – ističe Sofija Simić. – Sve je počelo s idejom da se upotpuni ponuda kulturnih dešavanja u kojima ljudi mogu aktivno da učestvuju u stvaranju nečega lepog, a da im za to nije potrebno bilo kakvo prethodno znanje ni iskustvo. Koncept takvih radionica već postoji u svetu, ali iz nekog razloga još uvek nije zaživeo kod nas. Upravo zato smo odlučile da zasučemo rukave i preuzmemo tu ulogu na sebe.

Te dve kreativne devojke za „Dnevnik“ otkrivaju da je svaka radionica posvećena novoj temi, a održava se jedan vikend mesečno. U prvom delu radionice se, kako navode, fokusiraju na pozadinu i veće elemente, a zatim sledi kraća pauza da bi se učesnici osvežili, poručili piće i malo proćaskali, dok se platno taman prosuši da bi mogli nastaviti rad. Nakon toga slede detalji i finaliziranje radova. Aleksandra Conić ima ulogu instruktorke koja sve vreme, korak po korak, slika s učesnicima, dok je Sofija zadužena za to da nikome ničega ne manjka, od boje, pa sve do pića. Aleksandra Conić ističe da u radionicama može učestvovati svako ko želi da se opusti u društvu ili „oproba“ u slikanju posle duže pauze, iako su fokusirane na osobe bez prethodnog iskustva. Teme su, kako Aleksandra kaže, veoma raznovrsne – od prirode, pejzaža, tema inspirisane Van Gogom, do balerina. Iako svako pretpostavlja da su te mlade preduzetnice završile Akademiju umetnosti – to nije slučaj. Sofija je završila Filološki fakultet, a Aleksandra Fakultet organizacionih nauka.

Nova „Slikaj i cirkaj“ radionica u Novom Sadu održana je za vikend 27. i 28. juna, a Sofija i Aleksandra otkrivaju da je ostalo još nekoliko slobodnih mesta za današnji termin, a prijave će prihvatati do prepodneva. Formu za rezervaciju zainteresovani mogu pronaći na „Slikaj i cirkaj“ sajtu, odabirom odgovarajućeg termina za radionicu u Novom Sadu. Nakon popunjavanja forme, stiže mejl o potvrdi, kao i upustvo za uplatu kotizacije, a sve informacije o temi i terminima mogu se naći na društvenim mrežama, kao i na pomenutom sajtu. Učesnike na njihovom mestu sačekaju štafelaj, platno, četkice različitih veličina, razne boje, kecelja i dva kupona za piće. Naredni susret u Novom Sadu biće organizovan sredinom jula. – Iako nam slikarstvo nije struka, obe slikamo odmalena, a sada, kao odrasle i zaposlene osobe, u slikanju nalazimo izduvni ventil. To je ono čemu „bežimo“ nakon napornog dana – naglašava Aleksandra Conić. – Mi upravo time želimo da pokažemo da svi mogu slikati, i da nijedno delo nije komplikovano ako se raščlani na etape i slika korak po korak. Slikanje nam pruža unutrašnji mir i pomaže da se isključimo fokusiranjem na stvaranje nečeg lepog. Dodajte tome toplu atmosferu, prijatno društvo, a čaša vina nam pomaže da se dodatno opustimo i pobedimo strah zvan „Jao, ja ne znam da slikam“.

Sofija i Aleksandra radosno ističu da su Novosađani oduševljeni „Slikaj i cirkaj“ radionicama, a najčešće slikaju uz čašu dobrog karlovačkog vina, dok poneki uživaju i u šolji kafe ili čaja. Na radionicama najčešće ima 18-20 učesnika, a Sofija Simić navodi da je taj broj ograničen radi održavanja kvaliteta tih susreta. Ona otkriva da su se radionice održavale i tokom vanrednog stanja, kada su se građani priključivali onlajn radionicama i na taj način opuštali i nalazili unutrašnji mir u ne tako prijatnim okolnostima. – Svaki osmeh tokom i nakon radionice nam je vetar u leđa da nastavimo ovim tempom i trudimo se da budemo bolje i kreativnije – navodi Sofija Simić. – Naše radionice nisu vezane za jednu lokaciju, već nam je cilj da istražujemo različite prostore u Novom Sadu da bismo time doprinele da svako „slikaj i cirkaj“ iskustvo bude jedinstveno. Bile smo na nekoliko lokacija do sada i uvek smo otvorene za nove saradnje.

Biologija se vraća u muzičke škole,  jedan čas umesto dva

Nacionalni prosvetni savet  je na sednici održanoj 25. juna razmatrao mogućnost da se nastava biologije ponovo vrati u četvrti razred srednjih muzičkih škola, a učenici bi umesto dva časa nedeljno imali jedan čas iz tog predmeta. Predstavnica Srpskog biološkog društva Nada Džamić rekla je za Tanjug da će Pravilnik za srednje muzičke škole biti revidiran, kako bi se biologija ponovo uvrstila u nastavu, dok dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović navodi razloge za to. Tomanović za Tanjug kaže da se na taj način želi ukazati na važnost zaštite prirode i ekologije, budući da se to ne može nadomestiti kroz druge predmete. “Kako sam obavešten, u četvrtoj godini biće vraćen jedan čas biologije umesto dva koliko je bilo ranije”, rekao je Tomanović.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković rekao je da su predlagači bili najambiciozniji kada je reč o biologiji, ali i o srpskom jeziku i istoriji, te naveo da obrazovni sistem iziskuje promišljene i postepene promene, u kojima je najvažniji cilj koji se želi postići. Istakao je da je savet upoznat sa radom na novom programu istorije za učenike sa posebnim sposobnostima i dodao da i Ministarstvo i savet rade na što kvalitetnijem rešenju. “To je program koji ima najveći fond časova, biće najsadržajniji i onda želimo da damo predlog da se sve ono novo i dobro što ćemo sada ugraditi u program istorije, preslika na sve druge programe istorije”, rekao je Stojković. Kako je napomenuo, programi su sada ishodno orijentisani, za razliku od ranijih programa koji su bili sadržajno orijentisani. “Velika je promena, a zakonska je obaveza da se naši programi zasnivaju na standardima, na ishodima i kompetencijama”, poručio je Stojković. Na sednici se čulo i da sve novine u obrazovnom programu u svim razredima treba sagledati kroz kvalitativnu analizu promena.

Vremeplov: Umro Branko Radičević

Srpski pisac Branko Radičević, romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa umro je 30. juna 1853. godine. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i uživanja u prirodi. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi “Tuga i opomena”, a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiričnoj pesmi “Put”. Umro je veoma mlad, bolestan od tada neizlečive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu.

Vremeplov: Umro Milan Rakić

Srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba umro je 30. juna 1938. godine. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom “Pesme” kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutrašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku “Nove pesme” i 1936. “Pesme”. Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput “Na Gazimestanu”, “Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena Crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”. Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Vremeplov: Noć dugih noževa

Na današnji dan 30. juna 1934. godine uz podršku vojnih krugova, vođa nacista Adolf Hitler je, pod optužbom da su pripremali zaveru, naredio je likvidaciju stotina svojih bliskih saradnika (“Noć dugih noževa”), među kojima i Ernsta Rema i Gregora Štrasera.

Vremeplov: YU štampa objavila Rezoluciju  Informbiroa

Jugoslovenska štampa objavila je na današnji dan 30. juna 1948. godine Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija (Informbiro) o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledilo je hapšenje i zatvaranje članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa koji je bio pod uticajhem sovjetskog vođe Staljina.

Vremeplov: Sprečeno održavanje prve “Gej parade” u Srbiji

Na današnji dan 30. juna 2001. godine grupa huligana i političkih ekstremista pretukla je na Trgu Republike u Beogradu nekoliko homoseksualaca i lezbijki i time sprečila održavanje prve “Gej parade” u Srbiji.

Vremeplov: Rođen Harold Leski

Britanski političar i društveni teoretičar Harold Leski  rođen je na današnji dan 30. juna 1893. Kao uticajni član Laburističke stranke zalagao se za ekonomske i socijalne reforme, čime je doprineo pobedi laburista na izborima 1945.

Vremeplov: Rođen Valter Ulbriht

Na današnji dan 30. juna 1893 godine rođen je lider nemačkih komunista Valter Ulbriht. Emigrirao je 1933. u Moskvu, gde je ostao do završetaka Drugog svetskog rata. Godine 1950. je postao prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke Demokratske Republike, a od 1960. je bio predsednik Državnog veća.

Opasno uverenje mladih da postoje “lake” i “teške” droge: Polovina studenata zna gde da nabavi narkotik

Među studentima, njih čak 74 odsto poznaje nekog u bliskom okruženju ko koristi droge, 63 odsto ih je bilo direktno ponuđeno nekom drogom, dok skoro polovina njih, oko 49 odsto, zna gde i od koga mogu da nabave droge. Ovo je  pokazalo je istraživanje Specijalne  bolnice “Vita” iz Novog Sada, povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i trgovine drogama, koji se obeležava 26. juna. Istraživanje je sprovedeno o stavovima, izloženosti i informisanosti mladih o zloupotrebi droga, u cilju podizanja nivoa svesti o ovom problemu, i ukazivanja na neophodnost kontinuiranog preventivnog rada sa mladima. Ovoga puta, u fokusu anonimne ankete bila je studentska populacija, ukupno 439 ispitanika, sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici i Kosovskoj Mitrovici, prosečne strarosti 23 godine.

S obzirom na prethodna istraživanja bolnice “Vita”, rađenih na opštem uzorku mladih od 15 do 30 godina i uzorku srednjoškolaca uzrasta 15 do 18 godina, cilj je bio da se ovakavim odabirom  uzorka dopuni i zaokruži ovaj niz istraživanja na temu zloupotrebe droga kod mladih. – Dobijeni rezultati govore u prilog tome da je i u studentskoj populaciji prisutan visok nivo dostupnosti i izloženosti drogama u neposrednom okruženju. Tako čak 74 odsto studenata izjavljuje da poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom (najčešće marihuanom), dok skoro polovina njih (oko 49 odsto) zna gde i od koga mogu da nabave droge.

Kao i u ostalim uzorcima, tako i kod studentske populacije devojke pokazuju nešto više opreza u stavovima, manje su izložene rizicima i nešto odgovornije u ponašanju u odnosu na mladiće, ali i dalje dele veći deo rizika sa njima. Pa je tako, na primer, predrasuda o podeli na “lake i teške” droge prisutna  kod 70 odsto devojaka, odnosno 76 odsto momaka, predrasuda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge je prisutna kod 45 odsto devojaka, naspram 54 odsto kod mladića , dok je drogom direktno ponuđeno 55,7 odsto devojaka i čak 71,3 odsto momaka. Iskustvo sa drogom  je imalo 34,4 odsto devojaka, naspram 42,7 odsto momaka.

Takođe, ispitanici su pokazali smanjenu distancu prema drogama i značajan nivo rizičnog ponašanja kroz potvrdu čak 38,6 odsto njih da je imalo iskustvo sa nekom od droga. Ovaj procenat iskustva sa drogama uzorka iz studentske populacije prevazilazi  rezultate dobijene na uzorku opšte populacije mladih od 15 do 30 godina, koje je na nivou oko 28 odsto – navodi direktor i vlasnik bolnice “Vita” Milan Vlaisavljević. O smanjenoj distanci prema drogama i relativizaciji rizika od njene zloupotrebe, pored ovog visokog procenta iskustva u konzumiranju, govori i značajno prisustvo tipičnih predrasuda i zabluda o samim drogama, posebno vidljivo kroz pogrešno uverenje da je opravdano deliti droge na “ lake” i “teške”, koju podržava 73,2 odsto ispitanih, kao i rizično razmišljanje da je drogu moguće kontrolisano i povremeno uzimati, bez većih posledica, koje potvrđuje oko polovina ispitanih.

U Srbiji je 15 odsto učenika prvog razreda srednjih škola probalo neku drogu. Upotreba droge tokom života češća je kod mladih koji žive u gradovima u odnosu na sela, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut. Mladi najčešće koriste marihuanu, zatim ekstazi, amfetamine, LSD, ali i druga halucinogena sredstva, krek, kokain, heroin.

Svaki deseti učenik prvog razreda srednje škole koristio je neku ilegalnu drogu, a da to nije marihuana ili hašiš. Rezultati iz navedenog uzorka ukazuju na to da studentska populacija deli rizike okruženja sa svojom generacijom (izloženost drogama, dostupnost i ponuda droge…), ali i da pokazuju nešto veći nivo predrasuda i zabluda o samim drogama, što smanjuje distancu prema njima i relativizuje rizike, Ovakva pozicija ih po dobijenim rezultatima vodi i u rizičnije oblike ponašanja, odnosno veći procenat iskustva sa drogama. To je posebno izraženo kod momaka  gde 42,7 odsto njih prijavljuje iskustvo sa drogama, pri čemu je čak trećina njih koji su potvrdili iskustvo sa narkoticima što upražnjavaju redovno, tj. vikendom ili više puta nedeljno.

Šarčević: Studentski domovi nisu izvor zaraze

Povodom informacija da je sve više zaraženih studenata u domovima, ministar prosvete Mladen Šarčević je u subotu rekao Tanjugu da je to pogrešna informacija i da domovi nisu izvor zaraze. Sedmoro studenata iz Studentskog grada u Beogradu zaraženo je koronavirusom, a prisustvo Kovid-19 potvrđeno je kod četiri učenika osmog razreda osnovnih škola, dva direktora škola u Beogradu i Novom Pazaru i kod još dva ili tri nastavnika, kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Povodom informacija da je sve više zaraženih studenata u domovima, Šarčević je rekao Tanjugu da je to pogrešna informacija i da domovi nisu izvor zaraze. Šarčević je kazao da je sedmoro zaraženih studenata odmah izolovano i smešteno u dom “Kralj Aleksandar I” i naveo da je predlog da se deo tog studentskog doma u Beogradu pretvori u karantin, a da je predlog Kriznom štabu da se u slučaju novog “pika” epidemije, studenti zaraženi virusom smeste u Dom učenika “Aleksa Dejović”.

Naveo je da su zaraženi studenti iz Priboja, Prijepolja, Užica, Šapca. On je rekao da su rigorozni uslovi u Studentskom centru u Beogradu, da svi moraju da nose maske i da to što je sedmoro studenata zaraženo ne bi trebalo da utiče na održavanje ispitnog roka. Naveo je da je u četvrtak razgovarao sa svim direktorima studentskih centara u Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. “Svima smo savetovali da se ne odriču mera i to se pokazalo kao dobro. Ne mogu da kažem da li će se primenjivati mere u septembru, to ćemo se dogovoriti sa Kriznim štabom”, rekao je Šarčević, koji nije isključio ponovno uvođenje onlajn nastave u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Za sada 210 studenata iz Beograda zaraženo koronom

Direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd Marija Obradović izjavila je danas da je, prema njenim informacijama, za sada 210 studenata pozitivno na koronavirus i da je četvrtina zaraženih iz studentskih domova. Ona je navela da se čeka rezultat još 50 studenata koji su testirani tokom vikenda. “Svaki dan se javlja sve više studenata sa respiratornim tegobama”, rekla je Obradović za RTS. Ona je navela da u Beogradu studira oko 120.000 mladih, da je više od polovine iz unutrašnjosti, a oko 50.000 iz Beograda. “Kolektivni smeštaji su gusto naseljene sredine, a studenti se više druže, skloniji su zarazi, mnogi pokušavaju da bolest preleže na nogama i više ih je sa ozbiljnijim tegobama”, rekla je Obradović. Ona je dodala da se studentskoj Poliklinici dnevno javi od 100 do 150 studenata na pregled, a da ima i oko 50 poziva u vezi sa respiratornom infekcijom. Kaže i da izvestan broj studenata ne zna gde se zarazio, da su se mnogi zarazili na proslavama i okupljanjima, a da nema zaraze koja je potekla iz nekog studentskog restorana ili kluba.

Pronađena devojčica iz Niša čiji je nestanak prijavljen u subotu: Polagala prijemni ispit u Beogradu

Tamara Blažić iz Niša, čiji su nestanak u subotu roditelji prijavili policiji, pronađena je u nedelju ujutro u Beogradu, a ključni trag policiji dala je direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić koja ih je obavestila da je devojčica kod njih polagala prijemni za upis u sedmi razred. Devojčica je u subotu došla u Matematičku gimnaziju i polagala prijemni, a nastavnici su je zapamtili jer je jedina kasnila. Objasnila je da dolazi iz Niša, a kako u školu ulaze samo deca nastavnici nisu znali da je došla bez pratnje. “Sačekala je preliminarne rezultate, videla je svoj rezultat i ispričala nastavnicima da bi volela da dođe u Beograd i da upiše Matematičku gimnaziju”, priča za Tanjug Katić. Dodaje da su je uveče zvali saradnici i rekli da bi devojčica koja je kod njih polagala prijemni mogla da bude devojčica iz Niša čiji je nestanak prijavljen policiji. “Proverila sam njene podatke u bazi za prijavu i delovalo je da je to ona. Kontaktirala sam MUP u Nišu, i to im je bio važan trag. Oni su zatim kontaktirali policiju u Beogradu i tako su je pronašli”, navodi Katić.

Poziv iz Matematičke gimnazije bio je veoma važan trag policiji, jer niko nije očekivao da je devojčica u Beogradu. “Divno je voleti matematiku, ali ne sme da se ugrožava bezbednost. Najvažnije da je policija pronašla devojčicu i da je ona dobro”, zaključila je Katić. Inače u Matematičku gimnaziju mogu da se upišu talentovana deca i da kod njih završe sedmi i osmi razred osnovne škole, a zatim da nastave gimnaziju. Devojčica Tamara Blažić je pronađena u Ugrinovcima u 3.20 u autobusu na liniji 603.