„Malom maturom“ i upisom osmaka u srednje škole početkom sledeće nedelje i upisom maturanata na fakultete i pored svih nevolja izazvanih pandemijom COVID-19 završiće se za tu decu i novopečene brucoše (i njihove roditelje) trenutno najvažniji posao u srpskim kućama znanja. Iako za ustanove ostaje, isto tako, ne manje važan, a za zaposlene svakako najvažniji, posao oko podele časova i utvrđivanja lista za preuzimanje, ažuriranje “Dositeja”, ili prijem po odobrenim konkursima to ni ove godine, nije sprečilo najveći broj zaposlenih u školama da se i pre okončanja tog posla “razbeže” iz škola i zakatanče „svoje“ ustanove. Pri tome se ne zna ko je u većim mukama, da li rukovodstva u osnovnim školama koje kubure sa sve manjim brojem đaka ili rukovodstva u srednjim stručnim školama koja su zbog loše upisne politike dovedena u poziciju da su neke od tih stručnih škola bukvalno ostale prazne.
Bez obzira na okolnosti sugerišemo predsednicima sindikata da budu aktivni oko preraspoređivanja časova kako taj postupak ne bi izmakao kontroli i sarađujte sa našim predstavnicima u radnim podgrupama. Svima sugerišemo apsolutno poštovanje zakonitosti kako bi se izbegli bespotrebni radni sporovi. Nadamo se da će posao oko listi za preuzimanje biti okončani na vreme kako bi se jedan broj kolega uhlebio na slobodan deo norme u drugoj školi i kako se ne bi u sistem uvodili novi i nepotrebni radnici.
Kao što vidite očekuje nas velik i težak zajednički posao, stoga vam i želimo da se odmorite od ovakve, nadamo se i nikad ponovljene nastavne godine koja je iza nas i pripremite za izazove koje nosi naredna školska godina, ako je i bude na vreme (ministarstvo je proteklih dana snimalo nove lekcije za onlajn nastavu, a očekuje se i drugi talas pandermije, iako i prvi nikako da savladamo, prim. HZMK) i davno obećani i dogovoreni platni razredi, novi (ili stari) ministar školski, ministar rada, minstar finansija, premijer(ka), …. opet nove izmene “školskih zakona”, donošenje Zakona o štrajku i Zakona o radu, Zakona o nauci i bolji dane za mlade naučnike, izmena pravilnika o ceni usluga u školama, jednosmenski rad, obavezno srednjoškolsko obrazovanje i racionalizacija (optimizacija i/li optimalizacija, ma šta god to značilo, prim. HZMK) mreže škola i broja zaposlenih koja je zasad bila samo kozmetička, …
Poštovane koleginice i kolege, dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo malim primanjima, bez javnih priznanja što ste „izvukli“ ovu i ovakvu školsku godinu, neki ostali bez jubilarnih nagrada, mnogi bez naknade za troškove prevoza, … obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim dnevnim vestima krenuti iza 15. avgusta. U međuvremenu ćemo Vas obaveštavati saopštenjima i na našoj fejsbuk stranici ukoliko za to bude potrebe.
Bilo bi neprimereno da Vam, ipak, ne poželimo ugodan odmor, ali vas molimo dačuvate svoje i zdravlje drugih ma šta Vam rekli vlast, struka ili krizni štab!
Redakcija sajta
Izašao je novi dvobroj Informatora
Upravo je izašao najnoviji 156-157-mi dvobroj Vašeg „Informatora“. U glasilu NSPRV, na naslovnoj strani možete pročitati tekst „Predsednik nije čestitao praznik rada“ i najavu teme broja – Dečiji rad. U stalnoj rubrici „Iz istorije obrazovanja“ preporučujemo nastavak teksta iz prethodnih brojeva „Vaspitanje u Srba“, o održavanju i upravljanju srpskim školama i nastavi u XIX veku, a u rubrici „Dečiji rad“ možete pročitati tekstove „Kriza COVID-19 utiče na dečiji rad“ i „Odgovor na krizu – Monitor IPEC+ i globalni plan generalnog sekretara UN“.
U rubrici „Kućni rad“ objavljujemo tekstove „Zaštitimo radnike u domaćinstvima, sada i u budućnosti“, „Kućni radnici između zaraze i gladi” i “Izvedimo „kućne radnike“ na siguran put”, a na središnjim stranicama lista (5. – 8 strana) Informatora objavljujemo liflet posvećen 12. junu – Svetskom danu borbe protiv dečijeg rada.
Statistika je, ovaj put zastupljena na dve stranice Informatora, pa tako u ovoj rubrici možete pročitati tekstove „Prosečna martovska plata veća 8,6 odsto“, „Državne plate 10.000 dinara jače od privatnih“, „Zarade u aprilu 1,3% niže nego u martu“, „Inflacija (IPC) u maju 0,7%“ i tekstove „Obrazovne statistike“ o upisanim studentima i diplomiranim u 2019. godini.
U stalnoj rubrici „Pravnici odgovaraju“ ovaj put možete čitati o „Pravu na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora“, „Naknadi troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada“ i „Uvećanju plate zaposlenog u školi“.
Ni u ovom broju nisu izostale „Zanimljivosti“ pa tako možete pročitati kako „Deca zbog virusa menjaju pravila igre, psiholozi upozoravaju“, te tekstove „Radno okruženje posle korone: Manje sastanaka, više bolovanja“, „KOVID-19 doneo nova zanimanja i otvorio nova radna mesta“ i „Mladići češće od devojaka krše restriktivne mere“. Informator možete besplatno preuzeti sa našeg sajta www.nsprvojvodine.org.rs.
Čitajte i sarađujte u Vašem „Informatoru“!
Đaci od septembra ponovo pred ekranom?
Republički krizni štab za suzbijanje kovida-19 trebalo bi narednih dana da razmatra mogućnost da od septembra đaci, umesto u školske klupe, ponovo sednu pred ekrane televizora i računara, odnosno da nastava bude organizovana onlajn, piše 1. jula Politika. Ministar prosvete Mladen Šarčević navodi da sa svojim timom uveliko diskutuje o mogućem uvođenju onlajn nastave od 1. septembra. Bilo bi, kako ocenjuje, pošteno da Ministarstvo prosvete potpuno spremi i tu opciju, jer ima dobru platformu i uslove da ponovo pokrene časove od kuće.
Stevanović: Nadam se da će školska godina krenuti normalno
Direktor Infektivne klinike Goran Stevanović rekao je 30. juna da ponavljanje potpunog zatvaranja može da napravi problem, jer nakon zatvaranja, ljudi požele da izađu napolje i intenzivnije se druže. “To praktično znači da treba primeniti mere kontrole međusobne komunikacije. Ići na regionalni pristup, na to smo se i opredelili, da budu mere relaksirane, a da u regionima gde je transmisija intenzivna, mere budu čvršće. U narednom periodu ćemo imati različit stepen mera za različite regione i u zavisnost od kretanja broja obolelih i pozitivnih i kretanja virusa, oscilaciju mera i u tim regionima”, rekao je Stevanović. Kaže da je sada suviše daleko početak nove školske godine da bi mogao da da prognozu da li će se sesti u klupe. “Nadam se da će školska godina krenuti normalno, to zavisi od toga kako ćemo sprovoditi mere, to možemo ako radimo svi zajedno”, rekao je Stevanović.
Stručno upustvo ne dovodi do ukidanja verske nastave
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u susret narednoj školskoj godini donelo Stručno uputstvo o formiranju odeljenja i grupa i o načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2020/21. godinu, koje ne uvodi nove mere racionalizacije za formiranje odeljenja i grupa, već sadrži preciznija objašnjenja na koji način škole mogu da formiraju odeljenja i grupe tako da to bude u skladu sa zakonom i pravilnicima koji se odnose na finansiranje rada osnovnih i srednjih škola.
Verska nastava u osnovnim i srednjim školama je deo naših sistemskih rešenja koja nećemo menjati i ovaj predmet i dalje ima status obaveznog izbornog predmeta za učenike koji se za isti opredele. Versku nastavu učenici rado biraju svake godine i nije utvrđeno osipanje broja učenika u prethodnim godinama. Svaka škola će se za formiranje grupa verske nastave obraćati nadležnoj školskoj upravi i u svakoj situaciji će se voditi računa o tome da se odobri potreban broj grupa verske nastave tako da se osigura kvalitet realizacije. Vodiće se računa i o tome da učenici u izdvojenim odeljenjima, bez obzira na broj mogu imati versku nastavu u objektu gde se školuju. Sve verske zajednice sa ministarstvom održavaju najbolje moguće odnose u razvoju programa nastave i u stvaranju uslova za nastavnike verske nastave. Pravilnik o formiranju odeljenja i grupa godinama je isti i ništa se nije menjalo u metodologiji rada, istakao je 30. juna ministar Mladen Šarčević.
Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obećao je Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom gospodinu Irineju da će se izmenama zakona obrazovanja i vaspitanja kao što je planirano u narednih šest meseci promeniti status veroučitelja i da se zapošljavati na neodređeno. Obim njihovih aktivnosti se uvođenjem jednosmenskog omogaćenog rada proširio na mnoge radionice.
Srpsko – Mađarski Konkurs za podršku mobilnosti istraživača
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Nacionalnom službom za istraživanje, razvoj i inovacije Mađarske raspisuje osmi Konkurs za unapređenje i podršku mobilnosti istraživača u okviru bilateralne naučno-tehnološke saradnje za projektni period 2021-2022. Godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Nacionalnom službom za istraživanje, razvoj i inovacije Mađarske raspisuje Konkurs za unapređenje i podršku mobilnosti istraživača u okviru bilateralne naučno-tehnološke saradnje za projektni period 2021-2022. godine.Cilj Programa je razvoj naučne saradnje dveju zemalja kroz promociju i podršku mobilnosti naučnih radnika, a posebno mladih naučnika, na zajedničkim istraživačkim projektima.
Kao aktuelna ovih dana u vašem cenjenom listu (Politika, prim. ured.) se pojavila vest o nastavi na daljinu putem televizije. Pitanje je interesantno i za nastavni proces, a posebno je značajno za upotrebu ovog medija i tehnologije i za tu oblast.
Zbog toga smatram da bi trebalo da vas obavestim o sledećim činjenicama: Svojevremeno je u Novom Sadu radila Industrijska škola u Šumadijskoj ulici gde se obrazovalo oko 2.500 učenika raznih profila i godišta i bilo zaposleno oko 260 nastavnika. U razvojnom programu uočili smo mogućnost i opravdanu potrebu da se uvede televizija zatvorenog tipa – kruga. Sačinjen je, sedamdesetih godina prošlog veka, i projekat, nabavljena je oprema i formiran je TV studio pri školi. Ubrzo potom počeo je aktivan rad TV studija, a uvođenje ove inovacije u nastavne procese dalo je dobre rezultata. Unapređena je nastava u učionicama sa praćenjem praktičnog prikaza rada na alatnim mašinama u radionicama škole. Treba istaknuti da je finansijska podrška nabavci opreme obezbeđena radom i plasmanom proizvoda iz sopstvenih radionica.
Uspeh je bio nesporan i postao je podrška razvoju nastave, a od šire društvene zajednice ocenjen je kao izuzetan doprinos osavremenjavanju nastave. Nažalost, zbog nerazumevanja i nesposobnosti nadležnih, izostala je podrška za šire uvođenje ovakvog oblika nastave, a tokom vremena postala je i tehnološki prevaziđena. Sadašnji pokušaji uvođenja nastave na daljinu i njena šira afirmacija suočavaju se sa brojnim problemima (površnost izvedbe u pedagoškom, metodskom i didaktičkom smislu, parcijalnost, neizučenost nastavne jedinice do kraja, itd.). Suština je da postoji sve veća potreba za odgovarajućom podrškom za ovakvom vrstom obrazovanja a današnje tehnologije to omogućavaju.
Napisani su brojni stručni i naučni radovi na temu „učenje na daljinu”, „e-edukacija”, „onlajn obrazovanje”, ali se čini da u ovom momentu još nije osmišljena nacionalna strategija posvćena afirmaciji ovakve nastave u sklopu globalnog projekta digitalizacije društva. Ulaganja u razvoj infrastrukture nisu mala ali se javno-privatnim partnerstvom mnoga područja mogu obogatiti kako bi odgovorila na izazove budućnosti obrazovanja mladih.
Spreman sam da tome doprinesem svojim iskustvima u oblasti tehničke kulture i tehničkog stvaralaštva.
* Novi Sad
Obrazovanje: Oko 520.000 osnovaca pohađa školu
Na kraju školske 2018/19. godine u Republici Srbiji radilo je 3.317 redovnih osnovnih škola, 1.133 matična i 2.184 izdvojena odeljenja, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Nastavu je pohađalo ukupno 524.518 učenika. Prvi ciklus osnovnog obrazovanja (4. razred) završilo je ukupno 64.820 učenika, navodi se u saopštenju.
U školskoj 2018/19. godini u 515 redovnih srednjih škola nastavu je pohađalo 249.455 učenika. Redovnu srednju školu završilo je 60.978 učenika. Četvorogodišnje srednje škole završilo je oko 86,5 odsto učenika, dok je srednju stručnu školu u trajanju od tri godine završilo samo 13,4 odsto učenika, navodi se u saopštenju RSZ.
Za nepristrasan razgovor o visokom školstvu
prof. dr Aleksandar Nikolić*
U našem visokom školstvu – u kome sam, na državnim fakultetima, proveo čitav svoj radni vek – ima šta da se popravlja, ali nikako da započne pravi, argumentovan i principijelan javni pretres! Ono što se u medijima pojavljuje na teme i akademskog života više je u fuknciji nekih privatnih ili ideoloških ciljeva i ratova. Takav je bio i nedavni razgovor na jednoj privatnoj televiziji u kome su učestvovali bivši profesor Filološkog fakulteta (potom ambasador u Vatikanu i Londonu) i jedan akademik saobraćajne struke, prilično angažovan u raznim domaćim društvenim zbivanjima. Sem njih, u studiju je bio ne baš najbolje pripremljeni novinar – pošto za visokoškolske teme kod nas gotovo i nema žurnalističkih specijalista.
Bivši diplomata i sadašnji akademik, inače, dolaze iz iste ideološke škole mišljenja; niko njima ne osporava da imaju srodna gledanja na tokove društvenog razvoja, ali emisija gubi na principijelnosti ako gosti nisu uspeli da sakriju svoja vruša politička uverenja. Naprotiv, ovi ne samo da ih nisu krili, već su ih prilično glasno nametali.
Kad je reč o osnovnoj temi (stanje u visokom školstvu Srbije), daleko od toga da smo čuli uravnostežene, argumentovane stavove i nenavijačke zaključke. U najkraćem: i diplomata i akademik govorili su o osporenom doktoratu na Fakultetu organizacionih nauka, potom o plagijatu na prestoničkom Pravnom fakultetu zbog kojeg je jedan profesor dobio otkaz, i o stanju na Filološkom fakultetu, o kome je posebno oštro govorio bivši profesor te ustanove, spominjujući takođe plagijate i, čak, proneveru nekog milionskog iznosa u evrima. Spominjan je pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, kao i već poznat slučaj prodaje diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu koji posle pune decenije nije još doživeo sudski epilog. Zaključak, koji je akademik ponovio više puta,a profesor književnosti ga podržao, glasio je: treba ukinuti sve privatne fakultete!
I manje upućen gledalac mogao je kod ovakvog zaključivanja videti ogromnu nelogičnost, pa i više od toga. Pogotovo ako je gotovo sve vreme, dok se govorilo o problemima na državnim fakultetima, na velikom ekranu iza sagovornika stajala slika zgrade Megatrend univerziteta i njegovog rektora. Pritom, napadač je FON, čiji je jedan doktorat regularno osporen pred nadležnim telima Univerziteta u Beogradu, a nije spomenuto da je, istovetnim postupkom, pred javnošću i naukom odbranjem u medijima osporavan doktorat ministra unutrašnjih poslova, priajvljen i branjen na Megatrendu. Čak je i spoljna komisija, sastavljena samo od profesora državnih fakulteta, zaključila da taj doktorat nije plagiran o čemu je i „Politika“ pisala.
Začuđen ovakvim metodološkim pogreškama, a u neznanju da li se na Filološkom i Saobraćajnom fakultetu izučava metodologija društvenih nauka, osvrnuo sam se na sajt baš tog osumnjičenog Megatrenda. Tamo se vide činjenice koje idu u prilog drugačijoj oceni privatnih fakulteta: prilog jednog Megatrendovskog nastavnika upravo je objavljen u časopisu koji izdaje univerzitet u Oksfordu, a drugo – radovi s naučnog skupa organizovanog na Megatrendu publikovani su na engleskom jeziku kod čuvenog izdavača „Routlidge“ i to paralelno i u Londonu i u Njujorku… Može li Megatrend biti dežurni krivac i za tuđe greške?
*univ. nastavnik u penziji
Profesori da budu dostupniji
Anketa koju je među studentima uradio sajt NajStudent.com tokom vanrednog stanja je pokazala da akademici nisu bili previše zadovoljni nastavom na daljinu. Na pitanje koje je mere preduzeo fakultet da bi se prilagodio vanrednom stanju, skoro polovina studenata je navela da su profesori slali pdf i power point prezentacije, sa ili bez audio zapisa. Svaki treći profesor je držao onlajn predavanja, a 16 odsto drži konsultacije u fiksnom terminu.
Većina studenata, čak 70 odsto, smatra da su ove promene loše uticale na njihovo sticanje znanja, gotovo četvrtina ne oseća da ima velikih razlika u odnosu na redovna predavanja, dok je samo osam odsto navelo da na ovaj način lakše stiču znanja. Studenti su prosečnom ocenom 3,19 (na skali od 1 do 5) ocenili svoje zadovoljstvo sprovedenim merama na visokoškolskim ustanovama usled uvođenja vanrednog stanja. Zanimljivo je da su mišljenja među studentskom populacijom o tome da li je fakultet preduzeo sve neophodne mere kako bi se znanje prenelo doslovno podeljena.
Upitani šta bi fakulteti i visoke škole u ovim uslovima trebalo da preduzmu, skoro dve petine studenata smatra da bi trebalo da utiču da profesori budu dostupniji, a isti procenat kaže da je potrebno da informacije na sajtu ovih ustanova budu dostupnije. Čak 73 odsto anketiranih veruje da će se vanrednos stanje negativno odraziti na upis naredne godine studija, dok 22 odsto kaže da se uticaj neće osetiti. Samo je pet odsto onih koji smatraju da će posledice biti pozitivne.
Što se onih na završnim godinama i apsolvenata tiče, više od dve trećine veruje da neće diplomirati na vreme, a čak 35 odsto ne vidi da će biti bilo kakvog uticaja. Takođe dve trećine studenata smatra da će zbog vanrednog stanja traženje posla ili prakse biti otežano.
Diskriminacija maturanata koji nisu u mogućnosti da polažu prijemne
Član Glavnog odbora Demokratske stranke (DS) Balša Božović zatražio je u utorak 30. juna od Ministarstva prosvete da nađe način da zaustavi sramnu diskriminaciju budućih studenata koji, zbog sumnje da su zaraženi korona virusom, ili su u samoizolaciji, nisu u mogućnosti da polažu prijemne ispite.
Zatražen dodatni ispitni rok za zaražene maturante i studente
Grupa studenata, uz podršku organizacije Kreni – Promeni i Udružnja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, zatražila je danas dodatni ispitni rok za sve studente koji su oboleli od kovida-19 ili se nalaze u režimu samoizolacije. “Tražimo i da se srednjoškolcima koji iz istog razloga ne mogu polagati prijemne ispite omogući dodatni rok, a danas smo pokrenuli onlajn peticiju koju su studenti krenuli masovno da potpisuju. Ministarstvo je najavilo sastanak povodom rešavanja problema prijemnih ispita, ali insistiramo da se zajedno sa rektorima svih univerziteta u Srbiji nađe rešenje i povodom ispitnih rokova za postojeće studente”, navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali studenti Nikola Arsenić, Nataša Vlajsavljević, Kristina Urošević.
Letnji bioskop u kampusu Univerziteta u Novom Sadu
U težnji da Novi Sad ovog leta ispuni želje i odgovori na zahteve svih onih koji su žedni sadržaja u svom gradu, OPENS u saradnji sa Udruženjem Cinema City organizuje FREJM letnji bioskop. Podršku projektu pružaju Zoom Media, HNS Creative i Univerzitet Novog Sada na čijoj lokaciji će se bioskop održati (Kampus). FREJM će nam tokom jula i avgusta pružiti preko 30 dana letnjeg bioskopa, kulturnog i umetničkog programa, i sve to počevši od 10. jula.
Od filmskih projekcija, preko umetničkih prezentacija, pa sve do edukativnih panela na teme filma i muzike, ideja FREJM-a jeste da ponovo uspostavimo kontakt – kako sa osobom do nas, tako i sa umetnošću, uz poštovanje mera koje je nužno kako bismo zaštitili naše i vaše zdravlje. Prilikom selekcije bioskopskog programa, pored filmova aktuelne i domaće produkcije, posebnu pažnju smo posvetili restauiranim izdanjima. U tom smislu, biće ovo bioskop koji će svakome ponuditi ponešto – kako ostvarenja komercijalnog tipa, tako i ona nezavisnih produkcija i autorskog filma. Tokom prezentacije umetničkih programa fokus će biti stavljen na video art i skulpturu. Cilj FREJM-a jeste da na odgovoran način ispuni leto svima onima koji će ga ove godine provesti u Novom Sadu. Inspirisani novonastalom situacijom u 2020. godini koju će definitivno obeležiti epidemija korona virusa, udružili smo se da iskoristimo sve postojeće kapacitete kako bismo našem gradu priredili jedan ovako složen događaj.
Vremeplov:Umro Žan Žak Ruso
Na današnji dan 2. jula 1778. godine umro je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je čovek po prirodi pravičan i dobar, ali da njegovu prirodu guše nepravični, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiostični nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na načelima društvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.
Vremeplov:Zabranjen rad dece ispod devet godina
Drugog jula 1819. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.
Vremeplov:Rođen Herman Hese
Na današnji dan 2. jula 1877. godine rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani “Peter Kamencind”, “Pod točkom”, “Gertruda”, “Roshalda”, “Demijan”, “Sidarta”, “Stepski vuk”, “Igra staklenih perli”, “Narcis”, “Zlatousti”.
Vremeplov: Ubio seErnest Hemingvej
Drugog dana jula 1961 godine samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i sećanja na taj period opisao je u romanu “Zbogom oružje”, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu “Za kim zvona zvone”, a na putu po Africi nastali su “Snegovi Kilimandžara” i “Zeleni bregovi Afrike”. Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je karakteristika “škole” pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Isticao je snagu osnovnih ljudskih nagona i duboku žudnju za intenzivnim životom. Ostala dela: romani “Starac i more”, “Pokretni praznik”, “Prolećne bujice”, “Sunce se ponovo rađa”, “Smrt u popodnevu”, “Imati i nemati”, “Preko reke pa u šumu”, drama “Peta kolona”.
Vremeplov:Umro Borislav Pekić
Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu umro je na današnji dan 2. jula 1992. godine. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.
Svako dvadeseto dete gojazno
Statistika pokazuje da je svaka peta osoba u Srbiji gojazna i da je svako dvadeseto dete gojazno. Od 1975. godine broj je udesetostručen, sa tendencijom daljeg rasta. Gojaznost nije samo estetski problem, nego važno zdravstveno pitanje koje je uzrok mnogih oboljenja, a sve navike kreću iz perioda detinjstva i najranijeg doba deteta, saopšteno je na prvoj online konferenciji o pravilnoj ishrani dece koju je organizovala kompanija Mlekoprodukt. Kako su gojaznost i nepravilna ishrana dece postali ozbiljni društveni problemi u našoj zemlji, kompanija Mlekoprodukt, deo grupe Savencia Fromage & Dairy odlučila je da da svoj doprinos rešavanju ovog problema kroz edukaciju dece, roditelja, predškolskog i školskog kadra o važnosti pravilne ishrane u razvoju deteta kroz projekat Biser Nutri Akademija. „Posebno smo ponosni što u Srbiji sprovodimo prvu nacionalnu društveno odgovornu kampanju, Biser Nutri Akademiju, koja je posvećena našim najmlađim potrošačima kroz podizanje svesti o stvaranju zdravih navika u ishrani, vodeći se pristupom Positive Food“, istakla je Bojana Momčilov, Communications and CSR manager, u saopštenju.
Tokom konferencije, stručnjaci su govorili o tri teme – načelima pravilne ishrane, zdravstenom aspektu pravilne ishrane i sticanju pravilnih navika u ishrani. „Najbolji recept za pravilnu ishranu je sasvim jednostavan i glasi: dovoljno, ali umereno, raznovrsno, ali mešovito, pravilno pripremljeno i ravnomerno raspoređeno“, istakla je dr Snežana Dejanović, specijalista higijene i dijetolog, naglasivši da detetu treba da budu dostupne sve grupe namirnica u odgovarajućem obimu i odnosu kako bi ono moglo da ostvari svoj rast i napredak. Ona je učestvovala u kreiranju Pravilnika o zdravoj ishrani dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta te je govorila o pripremi i distribuciji toplih obroka u školama.
Kako je naglašeno ishrana deteta treba da bude bazirana na namirnicama biljnog porekla, a neke nedostatke biljne hrane treba nadopuniti namirnicama životinjskog porekla. „Svako dete je ‘kosmos za sebe’. Nema gotovih rešenja sa Interneta, preuzimanja dijeta bez konsultacija sa lekarom“, zaključila je pedijatrica dr Jelena Jovanović, ističući da se pravilne navike stvaraju još tokom dojenja i da se manifestuju u kasnijem uzrastu. Veoma bitnu ulogu u formiranju pravilnih navika u ishrani ima porodica, zatim vaspitači, vršnjaci, industrija i država koja donosi određene zakonske regulative i propise, istaknuto je tokom konferencije.
Na samom kraju konferencije, usledili su odgovori na pristigla pitanja koja su se odnosila na unos šećera, uvođenje dijeta za decu i kupovinu gotovih zdravih obroka. Inicijalno zamišljena kao karavan koji bi obilazio gradove širom Srbije, informisao roditelje, decu i zaposlene u školama o načelima pravilne ishrane, Biser Nutri Akademija je usled korona virusa održana online i emitovana putem društvenih mreža. U narednom periodu, planiraju seriju od pet edukativno zabavnih događaja za decu, roditelje i sve ostale zainteresovane strane u svrhu podizanja svesti o pravilnoj ishrani dece predškolskog i školskog uzrasta u pet različitih gradova u Srbiji: Zrenjanin, Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.
Platforma za zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja na internetu
Centar za prava deteta predstavlja novu platformu prilagođenu deci na kojoj se nalaze relevantne informacije koje se odnose na prevenciju i zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu. Ova digitalna platforma informiše decu o procedurama, praksi i savetima kako dete da prepozna onlajn rizike, kako da reaguje, kao i kome može da se obrati za pomoć i podršku. Seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece je još uvek tragična realnost u svim državama, a predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na razvoj i život dece. Na platformi su takođe dostupne informacije o Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksulanog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja („Lanzarote konvenciji“), koja predstavlja značajan korak napred u prevenciji seksualnih delikata nad decom, procesuiranju učinioca i zaštite dece žrtava.
Centar za prava deteta je u izradu sadržaja platforme uključio članove i članice Kluba DX, koji su dali svoje predloge i komentare na sadržaj platforme i prepoznali da je važno da se upozori na ove rizike, jer se svakodnevno suočavaju sa njima na internetu. Deca koja su ohrabrena da se informišu o ovim temama i izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika. Upravo zato Centar za prava deteta aktivno uključuje članove i članice Kluba DX u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. Ova digitalna platforma izrađena je u okviru projekta “Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope i finansijsku podršku Fonda za okončanje nasilja nad decom.
Filološki: Deo profesora traži razrešenje v.d. uprave
Deo nastavnika i saradnika sa gotovo svih katedri Filološkog fakulteta u Beogradu održao je 26. juna neformalnu sednicu Nastavno-naučnog veća, u znak protesta što je ranije zakazana sednica Veća za 26. jun preimenovana u elektronsku. Profesori su odbili da učestvuju u radu elektronske sednice jer smatraju da v.d. dekanka Ljiljana Marković nema legitimitet da je održi, budući da je dobila opomenu Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zbog falsifikovanja odluka NN veća. Deo zaposlenih na Filološkom fakultetu zahteva i održavanje redovne sednice, uz poštovanje epidemioloških mera i u skladu sa preporukama Rektorata UB, koji je, između ostalog, saopštio da se sednice stručnih organa fakulteta i Univerziteta održavaju redovno, uz poštovanje zaštitnih mera. Treći zahtev je razrešenje v.d. uprave Filološkog fakulteta, rekla je za Danas Adrijana Marčetić, profesorka tog fakulteta.
Zaposleni na ovoj visokoškolskoj ustanovi zameraju v.d. dekanki Ljiljani Marković što odbija da sazove regularnu sednicu, što nikoga ne obaveštava o odlukama i mišljenjima univerzitetskih tela, među kojima je i mišljenje Odbora za statutarna pitanja koji je utvrdio da Savet Filološkog fakulteta nije izabran u skladu sa propisima. Marčetić kaže da je fakultet potpuno devastiran, jer nema Statutarnu komisiju, ni Statut prilagođen novom Zakonu o visokom obrazovanju i Statutu Univerziteta, nema Komisiju za razvoj, niti Etičku komisiju koja je trebalo da bude izabrana najkasnije do kraja 2016. godine. Na neformalnoj sednici NN veća je pročitana javna opomena koju je v.d. dekanki izrekao Odbor za profesionalnu etiku UB.
I Višnjićpravosnažno oslobođen
Apelacioni sud u Nišu doneo je pravosnažnu presudu kojom se bivši dekan Medicinskog fakulteta Milan Višnjić, koji je na toj funkciji bio 12 godina, oslobađa svih optužbi za navodnu zloupotrebu službenog položaja, nakon sedmogodišnjeg sudskog procesa, hapšenja i pritvora od 82 dana. Višnjić je ocenio da je ovo jedini logični kraj “montiranog političkog procesa” čiji je cilj bio da, kako je kazao, grupa lekara i političara bliskih aktuelnoj vlasti ovaj fakultet stavi pod kontrolu, što se i dogodilo. U presudi Apelacionog suda usvaja se žalba Višnjića na odluku niškog Višeg suda iz septembra 2019. u kojoj se navodi da je on izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju tako što je od 2008. do 2012. godine, prekoračenjem granica službenog ovlašćenja dekana, pribavio protivpravnu imovinsku korist studentima koje je oslobodio dela školarine u ukupnom iznosu od 7, 06 miliona dinara i za taj iznos oštetio Medicinski fakultet. Višnjić je presudom oslobođen od optužbe, a presuda Višeg suda je preinačena u oslobađajuću. Apelacioni sud je utvrdio da je prilikom umanjenja školarina delu studenata poštovan Zakon o visokom obrazovanju, kao i Statut i odluke fakulteta. Odluke o tome nije donosio Višnjić već kolegijum od 19 članova, a više od polovine rešenja o umanjenju školarina nije potpisao on već prodekan.
Presudom je okončan redovni proces protiv Višnjića, nakon što su na samom početku iz optužnice, kao neosnovane, izbačene optužbe da je „samoinicijativno i suprotno Uredbi Vlade uvećao koeficijente plata nenastavnom osoblju “, kao i da je “naložio da svim zaposlenima koji su radili na fakultetskim projektima isplati deo predhodne plate, iako projekti još nisu bili usvojeni“. U svim ovim slučajevima bila je reč o sredstvima fakulteta, kojima ta ustanova ima pravo autonomno da raspolaže. On je ocenio da je okidač za njegovo sudsko procesuiranje konferencija za štampu koju je organizovao krajem 2011. godine, pod nazivom „Kolubara u zdravstvu“, a na kojoj je oštro kritikovao zloupotrebe u niškom zdravstvu, posebno vanstandardno lečenje multiple skleroze u niškom KC neispitanom metodom, od kojeg su neki vaskularni hirurzi, radiolozi i drugi zdravstveni radnici “masno profitirali”. Uhapšen je 31. jula 2013, pod optužbom da je navodno oštetio fakultet za skoro 168 miliona dinara i 70 hiljada evra. Krajem 2017. izdao je autobiografski knjigu “Političke rešetke, dnevnik pritvorenog dekana”. Penzionisan je 2015. godine.
