PREMINUO PREDSEDNIK NSPRV I GEN. SEKRETAR SRPSRANKO HRNJAZ (27.01.1964 – 25.07. 2020.)
Šta reći kad reči ne mogu promeniti ništa, niti ublažiti bol i tugu porodice i … prijatelja. Ipak, ostaje obaveza da se i na taj način oprostimo od sina, supruga, oca, dede, brata i prijatelja … našeg Ranka. Otišao je kad to niko od nas nije očekivao, boreći se bukvalno za goli život, kao što se godinama borio i vodio nas u borbu za bolju egzistenciju i društveni položaj prosvetnih, zdravstvenih i drugih radnika u javnom sektoru. Pregovarao za nas, sporio se i sudio, obučavao radnike njihovim pravima, branio i brinuo se za siromašne i stare, …
Koliko sam samo puta govorio mu „uspori malo“, a on nije poslušao. Nešto i/li neko je bilo uvek ispred njega i njegovog zdravlja. Vozio je naš Ranko na više koloseka; od angažmana omladinskog funkcionera do jednog od najprepoznatljivijih sindikalnih lidera na nacionalnom nivou, od borbe protiv društvene korupcije, preko redovnog posla prosvetara uspešnog u radu sa svojim učenicima i poštovanog od kolega do životne borbe kako da obezbedi svoju familiju i svoju decu izvede na pravi put.
Beskompromisan, dosledan, pre svega pošten u svemu je bio uspešan, ali nažalost podmukla bolest i društvena nebriga za zdravlje nacije i pojedinca odnela ga u onostrani svet. Prerano. I za familiju i za sve nas koji smo sa njim decenijama delili dobro i zlo i neretko zanemarivali i svoje najbliže i svoje zdravlje brinući se i rešavajući probleme drugih. Ali vredelo je. I znam, da Ranko mora da bira, opet izabrao taj put. Zato će se mnogi, po dobru, sećati Ranka i pominjati ga kao svetao primer.
Nažalost, okolnosti u kojima je Ranko napustio ovaj svet i preselio se u legendu, ne dozvoljavaju da ga ispratimo na tradicionalan način i ta obaveza ostaje na nama njegovim prijateljima, kolegama i saradnicima. Čim se steknu uslovi održaćemo komemorativnu sednicu i obići njegovo večno prebivalište. Sada, možemo, zbog propisanih mera zaštite od pandemije i zabrane okupljanja, samo u svojim domovima, svojim umovima i srcima da molimo Spasitelja sveta i Istočnik vere naše i otaca naših da ga primi u konačište pravednih, koje je Ranko svojim činjenjem zaslužio.
Počivao u miru božjem i neka mu je laka crna zemlja banatska koju je voleo i poštovao isto onoliko kao i ljuti kamen hercegovački koji je othranio generacije njegovih predaka. Zbogom i oprostite mi što sutra fizički neću biti sa vama.
Hvala i slava mu!
Molitveno u sabranju sa svima Vama i u mislima sa sa mojim Rankanom iskreno Vaš Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS
