Vesti – 18.08.2020.

P.pukovnik demantovao sam sebe: Đaci mogu da nose bilo koju masku

Đaci u školama od 1. septembra mogu da nose bilo koje maske – hirurške, epidemiološke, platnene, rekao je juče  epidemiolog Predrag Kon. On je demantovao informaciju, koju su preneli pojedini mediji, da maske moraju biti troslojne. “Moram oštro da demantujem te napise. Nikada nisam rekao da jednoslojne maske ne mogu da se koriste. Ništa se nije promenilo od 11. avgusta kada smo jasno rekli da deca i nastavnici u školi mogu da koriste bilo koje maske – hirurške, epidemiološke, platnene maske”, rekao je Kon. Ističe da je pomenuo u jednoj TV emisiji da je bolje koristiti višeslojne platnene maske, koje imaju dva platnena sloja i između šifon, i da takva maska može da zameni hirurške maske. “Maske više služe za onoga ko dolazi u školu a da ne zna da je zarazan i da može da zarazi druge. On, kao i svi ostali, mora da nosi maske. Ta maska koju zaraženi nosi štiti ostalu decu. Ostali takođe nose maske”, naveo je on.

Kon je za TV Hepi rekao da svi moramo da shvatimo da će virus ući u škole, ali da se merama prevencije može sprečiti njegovo prenošenje i širenje unutar škole. Decu, nastavlja, treba naučiti da moraju da nose masku. Oni je mogu skinuti dok sede u školskoj klupi, jer će biti na distanci sa drugom decom. Masku će ponovo morati da stave kada odlazi do toaleta, na velikom odmoru. Moraće da ih nose i u školskom dvorištu ako su zbijeni jedni uz druge. “Ako skidaju maske mora da se drži distanca, a to je teško obezbediti”, zaključio je on.

Podećamo da je u nedelju Predrag Kon izjavio je da će u školama biti obavezno nošenje troslojnih zaštitnih maski, a ne platnenih jednoslojnih i naglasio da je to vrlo važno. Kon je povodom početka nove školske godine za TV Pink rekao da će se školska nastava odvijati naizmenično, u zavisnosti od epidemioloških parametara. Kako je kazao, nastava će najverovatnije biti kombinovana, a za učenike od petog do osmog razreda naizmenično će se ići na nastavu i odvijati na daljinu, što će, naveo je Kon, odrediti svaka škola, prenosi Tanjug. ”Obavezno je nošenje maski, ali to ne treba da budu jednoslojne platnene maske, već troslojne. To je vrlo važno i nije svejedno. Ako se mere budu poštovale, onda neće morati da se radi potpuna izolacija svakog odeljenja u koje uđe virus”, rekao je Kon.

Tiodorović: Početak školske godine ispit za celo društvo

Član Kriznog štaba i epidemiolog Branislav Tiodorović ocenio je u nedelju  za Politiku da je početak nove školske godine veliki prelomni trenutak i ispit za kompletno društvo i obrazovni sistem. „Moramo se spremiti i biti odgovorni. I roditelji i radnici u obrazovanju. Od dece možemo zahtevati dobru saradnju i da ih dobro edukujemo, a zdravstveni sistem mora da pomogne”, rekao je Tiodorović za Radio televizije Srbije (RTS). Dodao je da misli da je mnogo važno da deca od prvog do četvrtog razreda krenu u školu, zbog toga što će to za njihov razvoj biti presudno, kao i da će se poštovati predlozi prosvetnih radnika, prenosi Beta. Govoreći o borbi protiv korone, on je naveo da se pi-si-ar i serološki „eliza” testovi mogu obaviti u svim referentnim laboratorijama, a da odluka o testiranjima u privatnim laboratorijama tek treba da se donese.

Promocija projekta “Moja prva plata” u Senti

Juče je počelo prijavljivanje poslodavaca za program “Moja prva plata”, a promociji tog projekta u fabrici ”Biospringer” u Senti prisustvovaće predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Vlada Srbije je izdvojila više od dve milijarde dinara za program koji će obuhvatiti stručno osposobljavanje 10.000 mladih do 30 godina u kompanijama na konkretnim radnim mestima, a koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, uz podršku Ministarstva finansija, Kancelarije za IT i eUpravu i PKS.

Programom se daje mogućnost mladima bez radnog iskustva da obave praksu na poslovima kod poslodavca u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad i na taj način povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje. U PKS su ranije rekli Tanjugu da se očekuje veliko interesovanje i poslodavaca i mladih. U okviru programa devetomesečnog osposobljavanja u kompanijama država je mladima obezbedila mesečnu naknadu u iznosu od 20.000 dinara za one koji konkurišu sa stečenim srednjim obrazovanjem, odnosno 24.000 dinara mesečno za mlade sa visokim obrazovanjem, a pokriće i određene troškove za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Postoji mogućnost da i poslodavci daju određene naknade mladima, kada prepoznaju da su među kadrovima koje su odabrali za stručno osposobljavanje oni koji će odgovoriti njihovim potrebama. Poslodavci će moći da se prijave za program preko sajta “Moja prva plata” do 25. septembra, gde će unositi opis radnih pozicija, poslova, radnih zadataka i ostale uslove koje očekuju da kandidat koji je zainteresovan da kod njih obavlja stručno osposobljavanje ispuni. Mladi, odnosno kandidati koji žele da se osposobljavaju u kompanijama, mogu da se prijave od 1. do 15. oktobra preko aplikacije koju kreira Kancelarija za IT i eUpravu u saradnji sa PKS, Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz podršku Ministarstva finansija i Vlade, dok će se od 1. novembra obavljati povezivanje kandidata i poslodavaca koji su oglasili radne pozicije.

“Moja prva plata”: Prijavljivanje do 25.septembra

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je za RTS da prijava kompanija za taj program traje do 25. septembra. “Posle kreće prijava mladih za mesta u kompanijama. Ovaj program rešava to kako ćete početi radni vek”, rekao je Čadež. Program traje devet meseci, a poslodavac, dodaje, nije u obavezi da nakon toga zaposli onog koji učestvuje u programu. “Verujem da je poslodavcu važno da ako devet meseci uloži u obuku nekoga da će imati interes da ga zaposli”, dodao je. Prijave, napominje, idu preko portala koji je uradila Kancelarija za IT, a Nacionalna služba za zapošljavanje već na svom sajtu otvorila posebnu rubriku za “Moju prvu platu” za kompanije. Na dotacije će poslodavci dodavati svoj deo. Mladi, do 30 godina, koji bi da steknu praksu kroz program “Moja prva plata” moći će da konkurišu od 1. do 15. oktobra. Za tek svršenog srednjoškolca dotacije iz budžeta biće 20.000 dinara, a za diplomca 24.000 dinara tokom devet meseci.

“Moja prva plata” smanjiće nezaposlenost kod mladih

U Srbiji je juče  zvanično počelo prijavljivanje poslodavaca za projekat “Moja prva plata” koje će trajati do 25. septembra, a projekat podrazumeva da mladi koji tek što su završili srednju školu ili fakultet dobiju prvi posao, potrebno radno iskustvo i prvu platu, izjavio je danas direktor PKS Marko Čadež. Na predstavljaju projekta “Moja prva plata” u fabrici “Biospringer” u Senti, Čadež je kazao da je to važan projekat za srpsku privredu, kroz koji će proći 10.000 mladih i da će doprineti da se kod mladih smanji stopa nezaposlenosti.

Ističe da su mnoge državne institucije učestvovale u izradi tog programa, među kojima je i Kancelarija za IT koja je, kaže, napravila portal “Moja prva plata”. “Taj portal je danas zvanično i pušten u rad, mi se sada nalazimo u prvoj firmi koja se prijavila za taj program, a čini mi se i da kompanije koje mi u PKS znamo već danas ispunjavaju sve što treba na onlajn portalu i da će današnji dan biti završen sa velikim brojem prijavljenih kompanija”, rekao je Čadež.

Kaže da je važno da se što više kompanija prijavi za taj program do 25. septembra, kako bi od 1. oktobra počela prijava kandidata mlađih od 30 godina koji su završili ili srednju školu ili fakultet. Prema statistici, navodi Čadež, mladi su nakon fakulteta čekali na prvo radno mesto 23 meseca. Objašnjava da su mladi u “začaranom krugu”, jer kada završe fakultet traže im radno iskustvo koje nemaju, a projekat “Moja prva plata”, ukazuje, omogući će mladima da dobiju prvo poslovno iskustvo. Čadež napominje da se naša privreda već godinama suočava sa nedostatkom kvalifikovane snage i da se uskladi ono što se uči u školi i šta se traži na tržištu. Zahvalio je Vladi Srbije što je za samo dva meseca uspela da ovaj projekat sprovede u delo, ali i na svim projektima kao što su dualno obrazovanje i uvođenje programiranja u osnovnim školama, a koji, ističe, spremaju mlade za budućnost. “Ovo je zaista originalna i dobra ideja, upravo da se nezaposlenost kod mladih smanji, jer ona kod mladih do 30 godina ide i do 22 odsto. Jednostavno, projekat “Moja prva plata” gađa u metu”, zaključio je Čadež.

Brnabić: Ulažemo dve milijarde dinara u 10.000 mladih

Vlada Srbije kroz program “Moja prva plata” ulaže dve milijarde dinara u 10.000 mladih da steknu prvo radno iskustvo, najavila je danas premijerka Ana Brnabić i najavila da će ukoliko taj program bude uspešan to biti samo početak kada je reč o takvom vidu podsticanja zapošljavanja mladih. Brnabić je u fabrici Biospringer rekla da je to šansa za 10.000 mladih ljudi da steknu prvo radno iskustvo. Izrazila je očekivanje da će posle devet meseci koje pokriva država sa 20.000 dinara za one sa srednjom školom i 24.000 dinara za one sa završenim fakultetom, i ostati da rade u tim kompanijama.

Poslodavci će moći na tu sumu da dodaju naknadu mladima koje angažuju, dodala je Brnabić. “Od danas do 25. septembra mogu da se prijave poslodavci, potpuno elektronski pošto nije potreban nijedna papir niti da se ode u APR, a od 1. do 15. oktobra se prijavljuju mladi ljudi, koji takođe neće morati da podnesu nijedan papir već će sve moći da urade elektronski za samo par minuta”. Kaže da mladi već od danas mogu da pristupe portalu Moja prva plata i gledaju pozicije za koje će moći da konkurišu.

Gal: Kroz “Prvu platu” mladi će dobiti prvo iskustvo i posao

Direktorka kompanije Biospringer RS iz Sente Tunde Gal izjavila je da je uverena da će kroz vladin program mladi u Srbiji steći svoje prvo iskustvo i zaposlenje. Gal je na konferenciji za novinare podsetila da je ta firma prisutna u 155 zemalja i izvozi u 69 njihovih firmi širom sveta. “Svuda nam je cilj da zapošljavamo što više ambicioznih, školovanih mladih ljudi, da ih uvodimo u proizvodnju”, rekla je Gal. Već nekoliko godina, kaže, kompanija sarađuje sa novosadskim i beogradskim tehnološkim fakultetima u angažovanju mladih ljudi. “Više puta smo imali uspeha na ovom planu. Mnogim smo mladim ljudima pružili šansu da prva radna iskustva stiču u našoj firmi i najveći broj je i ostao u našem preduzeću”, kazala je.

Gal je zahvalila Vladi Srbije na podršci i tome što nije zaboravila na situaciju na početku kovida kada je ta kompanija bila glavni snabdevač kvascem našeg tržišta. “Nismo jedini koji učestvuju u ovom programu, ima više firmi koje su se prijavile i uverena sam da će u okviru ovog programa steći potrebno radno iskustvo i ostati u svojoj struci”, rekla je Gal.

Rektorka zadovoljna pozicijom Beogradskog Univerziteta

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je juče da je zadovoljna plasmanom Univerziteta na Šangajskoj listi i ocenila je da je to odličan rezultat jer je konkurencija u visokom obrazovanju u celom svetu velika. Univerzitet u Beogradu se na Šangajskoj listi našao između 401. i 500. mesta i time zadržao prošlogodišnju poziciju. Ivanka Popović je za “Večernje novosti” rekla da će se efekti Zakona o nauci i istraživanju i Zakona o Fondu za nauku osetiti tek za nekoliko godina. “Rangiranje uzima u obzir naučne rezultate iz prethodnih godina. Ovaj rezultat potvrđuje poziciju Univerziteta u Beogradu kao jednog od vodećih univerziteta u ovom delu Evrope”, ocenila je Ivanka Popović.

Univerzitet u Beogradu najbolje je bio rangiran 2017. godine, kada se nalazio između 201. i 300. mesta, a prvi put se na toj prestižnoj listi našao 2012. godine. Univerzitet u Novom Sadu više nije među 1.000 najbolje rangiranih univerziteta u svetu. On je prošle godine zauzeo poziciju između 901. i 1000. mesta, dok se ove godine nije našao na listi. Od univerziteta u regionu, Zagrebački zauzima od 401. do 500. mesta, a Univerzitet u Ljubljani je ove godine na mestima od 501. do 600.

Miščević: Fokusirati se na rešavanje problema mladih kako bismo ih zadržali u našoj regiji

Zamenica generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Tanja Miščević izjavila je u nedelju Sarajevu da je neophodno fokusirati se na pomaganje u rešavanju problema mladih, kako bismo ih zadržali u našoj regiji. „Sretna sam što je RCC stavio u fokus mlade i rešavanje njihovih problema, naročito u pogledu razvoja karijere, kao i radna mesta kroz naš projekat ‘Omladinska laboratorija’ koji finansira Evropska unija (EU), a koji je pokrenut početkom ove godine, ali i kroz seriju drugih aktivnosti, uključujući našu podršku studentima, mladim filmotvorcima iz regije u okviru Sarajevo film festivala, već 4 godine zaredom“, rekla je Miščević, nekadašnja šefica Pregovaračkog tima za vodjenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Miščević je, sa još mlade rediteljke,  moderirala panel diskusiju Talents Sarajevo u okviru 26. Sarajevo film festivala (SFF), koji se odvija onalajn.

Kako je upozoreo tokom diskuje, pre pandemijske krize, mladoj osobi na Zapadnom Balkanu su trebale oko dve godine da pronadje prvi posao, a prema statističkim podacima, sada, tokom krize, jedna od šest mladih osoba u Evropi izgubila je posao, prenelo je Veće za regionalnu saradnju. Na panelu su se okupili mladi filmotvorci iz regije i šire – učesnici SFF-ovog programa Talents Sarajevo i oni koji se takmiče za nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film, koja je od samog početka, već četvrti put zaredom, pod pokroviteljstvom Veća za regionalnu saradnju.

Onlajn kamp dokumentarnog angažovanog filma za mlade od 17. do 26. avgusta

U okviru projekta Naše razlike=naša snaga, koji je deo programa Slobodna Zona Junior, u periodu od 17. do 26. avgusta biće relizovan onlajn Kamp dokumentarnog angažovanog filma za mlade uzrasta od 15 do 26 godina iz Srbije. Interesovanje za učešće u ovom edukativnom projektu bilo je veoma veliko i na konkurs je pristiglo više od 150 kvalitetnih prijava mladih iz svih krajeva zemlje, a njih tridesetoro koji su po oceni selekcione komisije priložili autentičnu i najkreativniju ideju za dokumentarni film biće u prilici da budu polaznici škole dokumentarnog filma. Među odabranim polaznicima i polaznicama nalaze se mladi iz Sombora, Lukićeva, Beograda, Novog Sada, Boljevca, Zrenjanina, Prokuplja, Subotice, Sremske Mitrovice, Požarevca, Leskovca, Kragujevca, Novog Pazara, Gornjeg Milanovca, Vranja, Vrbasa, Vlasotinca.

Škola je inicijalno zamišljena kao filmski kamp na planini, ali zbog nepovoljne epidemiološke situacije izazvane pandemijom virusa korona, deo predavanja tokom deset dana avgusta biće održan onlajn, praktične vežbe sa mentorima biće organizovane u septembru na Divčibarama, a u januaru 2021. godine planirana je realizacije poslednjeg, sedmodnevnog dela kampa. Tokom ovog programa, tridesetoro mladih ljudi, podeljenih u dve grupe – mlađu od 15 do 19 godina i stariju od 20 do 26 godina imaće priliku da se uz stručnu podršku profesionalaca iz sveta filma i medija upoznaju sa različitim aspektima dokumentarnog filma. Oblasti koje će predavanjima biti pokrivene tokom onlajn susreta u avgustu, između ostalog, su interkulturalni dijalog u savremenom kontekstu Evrope i Balkana, dramaturgija, produkcija, angažovani film, analiza filma, istraživanje u dokumentarnom filmu, režija, montaža, dokumentarni film i mobilni uređaji, dokumentarni film u online okruženju, intervju, korišćenje arhivskog materijala itd.

Kroz razmenu ideja i saznanja, u kontaktu sa stručnjacima iz različitih polja filmske prakse, aktivistima za ljudska prava, te akterima u socijalnoj i kulturnoj politici, polaznici će se upoznati ne samo sa zanatskim aspektom kreiranja dokumentarnog filma, već će sagledati i promišljati širi kontekst u kome njihovi filmovi tek treba da nastanu. Učesnici i učesnice će imati priliku i da snime dokumentarne kratkometražne filmove koji će biti prikazani 2021. godine na Filmskom festivalu Slobodna zona, ali i na 60 posebno organizovanih projekcija u 40 mesta širom Srbije. Ovi filmski događaji biće organizovani kao deo šire kampanje za podizanje svesti o važnosti negovanja kulturne različitosti.

Učešće u kampu je potpuno besplatno, a sve troškove ishrane, smeštaja i prevoza tokom fizičkih susreta snose organizatori kampa. Projekat Naše razlike su naša snaga, sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna Zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Vremeplov: Umro Balzak

Francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko 100 knjiga s više od 2.000 likova umro je na današnji dan 18. avgusta 1850. Romani pod zajedničkim nazivom “Ljudska komedija” duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani “Evgenija Grande”, “Čiča Gorio”, “Gopsek”, “Izgubljene iluzije”, “Seljaci”, “Rođaka Beta”, “Golicave priče”, “Šuani”.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Stojanović

Na današnji dan  18. avgusta 1860 rođen je srpski političar i filolog i istoričar Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom predsednik vlade. Dela: monografija “Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, stari srpski pisani spomenici “Miroslavljevo jevanđelje”, “Stari srpski natpisi i zapisi”, stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući “Vukovu prepisku”, udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: Rođen Milo Milunović

Milo Milunović, srpski slikar, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je na današnji dan 18. avgusta 1897. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata otišao je na studije u Pariz u kojem je s prekidima ostao do 1932, kada je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Snažno je uticao na mlađe generacije slikara u Beogradu.

Vremeplov: Javno emitovana Lili Marlen

Lili Marlen u izvođenju Lale Andersen, popularna vojnička pesma tokom Drugog svetskog rata, prvi put je na današnji dan 18. avgusta 1941. javno emitovana u svetu, na talasima Radio Beograda. Bio je to program namenjen nemačkim trupama na Mediteranu i u Severnoj Africi.

Unicef: Trećina dece bez lekarske pomoći u vanrednom stanju

Jedna trećina dece kojoj je bila potrebna neka zdravstvena usluga tokom epidemije korona virusa nije uspela da dobije potrebnu negu. Najčešći razlozi zbog kojih je zdravstveni sistem ostao zatvoren za decu bili su nedostupnost lekara, odnosno same usluge, dok u manjem procentu slučajeva sami roditelji nisu želeli da posećuju zdravstvene centre tokom epidemije.

Ovo su neki od nalaza Unicefovog longitudinalnog istraživanja socioekonomskih efekata pandemije virusa kovid 19 u Srbiji, koje se sprovodi u tri vremenska okvira. Prvi okvir, na koji se prethodno pomenuti podaci odnose, obuhvatio je period iz aprila, a u narednom periodu biće predstavljeni podaci za jun, odnosno avgust. Pored pristupa zdravstvenoj zaštiti, Unicefovo istraživanje bavilo se između ostalog i ekonomskim posledicama epidemije beležeći da je značajni broja domaćinstava sa decom imao smanjene prihode a da su u tim okolnostima uštede uglavnom pravljene u stvarima koje se tiču dece poput kupovine igračaka.

Ako se može govoriti o pozitivnim stranama epidemije, onda se one ogledaju u činjenici da je veći procenat porodica prijavio da provodi više vremena zajedno, s tim da je više od jedne trećine majki odnosno staratelja kazalo da im roditeljstvo pada teže nego inače, što je pogotovu primetno među onima koji imaju decu mlađu od 12 godina. Unicefovo istraživanje obuhvatilo je 1.823 domaćinstva i 3.149 dece, od kojih je 23 odsto imalo potrebu za zdravstvenim uslugama a među njima oko 30 odsto nije uspelo da dobije potrebnu zdravstvenu negu. Usluge koje su ostale uskraćene su najčešće specijalistički, preventivni i stomatološki pregledi, dok 13 odsto dece nije moglo da bude vakcinisano. Nedostupnost vakcinacije uglavnom je primećena među decom do šest godina starosti, i među porodicama koje žive u ruralnim područjima.

Istovremeno, u pogledu ekonomskih posledica epidemije, istraživanje beleži da je kod gotovo polovine domaćinstava sa decom došlo do pada prihoda tokom epidemije. Pri tome, jedna petina porodica prijavila je da prihod umanjen za više od 50 odsto dok  je jedna desetina navela da ne može da priušti obrok sa mesom, piletinom ili ribom svakog drugog dana (ili vegetarijansku zamenu).

U situaciji kada porodice računaju na manje novca mesečno, uštede se uglavom prave u sferama koje se odnose na decu. Pa tako među porodicama koje su imale prihode umanjene za više od 10 odsto, njih 40 procenata je smanjilo kupovinu igračaka, 34 odsto je štedelo na dečijem obrazovanju odnosno kupovini knjiga i slikovnica a 29 odsto je smanjilo troškove za školarine i kupovinu udžbenika. Pri tome materijalnom krizom bile su značajno pogođene majke odnosno staratelji, među kojima trećina nije radila (bolovanje, prinudni odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo), izgubila posao ili je radila sa skraćenim radnim vremenom. Istovremeno, nešto manje od trećine majki, staratelja je imalo manje prihode.

Na kraju, 80 odsto majki/staratelja kazalo je da tokom epidemije članovi porodice provode više vremena zajedno u poređenju sa periodom pre pojave korona virusa, učestvujući između ostalog u zajedničkim aktivnostima, prateći potrebe članova porodice, primajući i pružajući podršku. Istraživanje beleži i da su doživljaji majki/staratelja o roditeljstvu tokom epidemije bili raznoliki, te je manjem udelu bilo nešto lakše nego obično, polovini se činilo da nema razlike, dok je približno trećina bila utiska da im roditeljstvo teže pada.

Pretežnu brigu o deci mlađoj od šest godina na sebe preuzimaju majke (81 odsto), dok babe I dede to čine u deset odsto slučajeva, a očevi samo u osam odsto. Primarni staratelji dece u ovom uzrastu provode više od tri sata dnevno igrajući se ili učestvujući u nekim drugim aktivnostima sa decom (njih 70 odsto), dok 24 odsto poklanja ovu vrstu pažnje deci izeđu sat i tri sata dnevno a tri odsto manje od sat vremena.

Čekanac: Studenti bi mogli da pogoršaju situaciju u Kraljevu

Epidemiološka situacija u Kraljevu je sve povoljnija, ocenio je juče epidemiolog Radovan Čekanac, član Štaba za vanredne situacije u tom gradu koji je dodao da ohrabruje i činjenica da je poslednjih dana postotak pozitivnosti značajno ispod 10 odsto. Prema poslednjim rezultatima od juče, kako je ispričao dr Čekanac za Tanjug, od 63 sumnjivih slučajeva samo su tri bila pozitivna, a u prethodna četiri dana zabeleženo je dva, tri i sedam i samo tog dana kada je registrovano sedam novozaraženih postotak pozitivnosti prešao je preko 10 odsto.

Od početka epidemije u gradu na Ibru je ukupno registrovano 1.334 zaraženih virusom korona, a 37 osoba je preminula i to od 17. juna 34. Dr Čekanac kaže da je dobar i podatak to što je sve manji broj onih koji se javljaju na prvi pregled u ambulantu. “Više dominiraju kontrolni pregledi, broj koji se javlja u ambulantu je oko 50 dnevno, ali je većina kontrolnih, a ima i procenat onih koji se javljaju u ambulantu, ali koji nisu sumnjivi na virus korona”, kaže dr Čekanac.

I u Opštoj bolnici “Studenica” u Kraljevu situacija je znatno povoljnija. Kako je ispričao dr Čekanac, trenutno je hospitalizovano oko 20 pacijenata i svi su na infektivnom odeljenju, a sva odeljenja interne bolnice koja su ranije preusmerena na kovid sistem, zatvorena su.ž Na respiratoru su četiri pacijenta, kaže dr Čekanac i dodaje da su od toga dva pacijenta na invanzivnim aparatima. “Brojke ukazuju na značajno smanjenje u svakom pogledu, međutim kao epidemiolog sam oprezan, a vidim i veće opuštanje kod građana”, navodi. Kako dodaje, s obzirom da su brojke svakoga dana sve bolje, kod građana, pogotovu kod mlađe populacije, primetno je veće opuštanje, noću je mnogo više ljudi na ulici, a i sve manje njih nosi zaštitne maske.

Dr Čekanac kaže i da bez obzira i na to ne bit trebalo da bude većih problema, a ono što zabrinjava je eventualno organizovanje većih proslava, za šta kako kaže ima informacije da se radi u tajnosti. “Kada bismo bili disciplinovani, očekujem da bi do početka školske godine epidemiološka situacija se značajno popravila, što je bitno za period kada deca krenu u školu jer radi se o deci iz istog grada, škole su podeljene po kvartovima, to je ista populacija i kada imate stabilnu epidemiološku situaciju manja je mogućnost da virus uđe u škole”, pojašnjava dr Čekanac.

Dodaje da će veći problem predstavljati studenti koji dolaze iz različitih gradova na jedno mesto i formiraju kolektive, koji mogu predstavljati opasnost. Ukoliko bi se epidemiološka situacija u celoj zemlji stabilizovala, dr Čekanac kaže da bi onda epidemiolozi pažnju mogli da usmere na ljude koji ulaze u zemlju i da poučeni iskustvom vrše ozbiljan epidemiološki nadzor.

Gradonačelnik Zagreba uputio apel mladima zbog rasta broja zaraženih korona virusom

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić uputio je apel mladima, pozivajući ih na odgovornost, s obzirom na veliki broj zaraženih korona virusom u poslednjih nekoliko dana. “ Dragi mlađi prijatelji, želim vam dobar provod i zabavne letnje trenutke, ali vas istovremeno molim – ne zaboravite da se nakon odmora vraćate svojim roditeljima, bakama i dedovima, sredini koja se teže suprotstavlja bolesti. Tu najmudriju generaciju dužni smo čuvati, kao i jedni druge, naveo je Bandić u apelu koji prenosi N1 Hrvatska. On je naveo da lično razume društvene potrebe mladih, ali ih je pozvao na odgovornost, želeći da im „od leta ostanu samo lepe uspomene“. Svima nam je ponekad potreban odmor od svakodnevice, ali nas ova današnja izlaže odgovornosti na koju ne smemo zaboraviti ni u trenucima bezbrižnosti, ukazao je Bandić.

About the Author

admin