Tiodorović o školskoj godini: Prelomni trenutak u epidemiji

Epidemiolog Branislav Tidorović rekao je juče za RTS da je početak školske godine prelomni trenutak u ukupnom odnosu prema epidemiji. Naglasio je da je važno rizike svesti na najmanju meru i dao objašnjenje kakve maske deca treba da nose. Branislav Tiodorović je, gostujući u Jutranjem programu RTS-a, rekao da svi moramo pomoći da škole počnu normalno da rade, da se deca vrate u školske klupe, posebno deca iz najmlađih razreda, jer je za njihov razvoj posebno bitno da krenu sa pozitivnim odnosom prema školi. “Ovo je prelomni trenutak u ukupnom odnosu prema epidemiji i našeg stanovništva, pre svega roditelja i prosvetnih radnika, ali i svih nas”, rekao je Tidorović.

Ukazao je da rizike treba smanjiti na najmanju moguću meru i da se sve mere moraju sprovoditi. “Mislim da nam ova trenutna situacija pokazuje da se dosta dobro krećemo prema jednom boljem rešenju, ukoliko bismo uspeli da očuvamo taj odnos koji sada ima stanovništvo prema epidemiji i sprovođenju svih zaštitnih mera, onda bismo mogli da stvorimo uslove za dobar početak školske godine”, dodao je Tidorović.

Naglasio je da ukoliko bi došlo do nekih promena i eventualno novog pika i povećanja opasnosti od širenja epidemije, onda bi prekinuli odlazak u školu i prešli na onlajn nastavu.

Na pitanje kakve maske deca treba da nose, Tiodorović kaže da treba da budemo objektivni i da ljudi koriste maske koje mogu da nađu i da nabave. “Svaka maska je u svakom slučaju veoma velika stvar za zaštitu od širenja ove infekcije. Nema razloga da od toga pravimo problem, deca će koristiti onu masku koju im nabave roditelji i koja im najviše odgovara i koju mogu da nose više kao ukras, ali i kao zaštitu”, poručio je Tiodorović.

Kada je reč o redovima za testiranja na lični zahtev, Tiodorović podseća da je juče doneta odluka da se uključi još laboratorija u testiranja. “Vrlo je jasno da se Beograđani moraju više okrenuti ka Batajnici i prema našoj nacionalnoj referentnoj laboratoriji koja može uraditi dnevno čak 2.000 testova i da se mnogo efikasnije može raditi, ali oni se mogu javiti i svim ostalima”, rekao je doktor. Što se tiče unutrašnjosti Srbije, Tiodorović kaže da tu nije toliki problem. Naveo je poslednje podatke od jutros da se u Vranju smanjuje broj pacijenata, kao i da je skoro prepolovljen u odnosu na pre nedelju dana. “Nemamo povećanja, čak je veći otpust nego dolazak novih pacijenata. Broj prvih pregleda je smanjen, što je najbolji indikator. Može se očekivati da imamo povoljniju situaciju”, dodao je Tiodorović. “Mi i dalje imamo veliku pažnju prema Bujanovcu i Preševu gde se pacijenti ne javljaju u onom obimu kako bi trebalo uz zdravstvene institucije”, zaključio je Tiodorović.

“Moja prva plata” šansa za mlade  ili “bunar” jeftine radne snage

Program države “Moja prva plata” daje šansu mladima u Srbiji koji su završili školovanje da se praktično osposobe u firmama i nametnu poslodavcima stručnošću kako bi ih zaposlili, ali i pokazuje slabosti obrazovnog sistema, rekli su predstavnici privrede, obrazovanja i sindikata. “Taj program će omogućiti da poslodavci ne izbegavaju zapošljavanje mladih kadrova bez iskustva i za razliku od mnogih načina države da neracionalno troši pare, ovo nije rasipanje”, rekao je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, povodom početka primene tog programa.  On je kazao da se poslodavci žale da novozaposleni radnici nisu dovoljno obučeni i da moraju po prijemu u radni odnos da snose troškove osposobljavanja za poslove za koje su primljeni da rade. “Taj program će pomoći da se poslodavci pre odluče da zaposle te ljude koji su prošli obuku nego one koji nisu”, rekao je Atanacković.

Program države “Moja prva plata” za koji je odvojeno dve milijarde dinara iz budžeta predviđa da se obuka od devet meseci subvencioniše preko plate za oko 10.000 mladih ljudi, tako što će se ona dotirati za one sa srednjom školskom spremom 20.000 dinara mesečno, a za fakultetski obrazovane i one sa višom školom sa 24.000 dinara. Ti mladi ljudi do 30 godina starosti neće zasnivati odmah radni odnos, ali ako im posle obuke budu potrebni poslodavci mogu da ih prime u radni odnos. Atanacković je rekao da je program “Moja prva plata” posledica, između ostalog, i lošeg školskog sistema koga treba usavršavati.  “Ranije je školski sistem obezbeđivao više prakse, iako nije bio za pohvalu jer je iscepkao zanimanja na uske specijalizacije za samo jednu vrste posla”, rekao je Atanacković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da subvencionisanje zapošljavanja nije sasvim novi program jer je sličan postojao u socijalističkoj Jugoslaviji kao obaveza prijema pripravnika na obuku i većina ih je posle odrađenog pripravničkog staža primana u radni odnos. “Država sada daje šansu mladim ljudima koji su završili školovanje da se obuče i svojim sposobnostima nametnu poslodavcima da ih prime u radni odnos”, rekao je Savić.  Dodao je da, s obzirom na to da je na tržištu rada dosta nezaposlenih i da je velika ponuda radne snage, nije isključeno da neki poslodavci neće iskoristiti “jeftinu” radnu snagu i mogućnost da posle obuke ne prime radnika u radni odnos.  Savić je ocenio da većina fakulteta, a među njima i Ekonomski fakultet, imaju dobru saradnju sa privredom i da se dobri studenti uglavnom zaposle posle diplomiranja jer obavljaju praksu u privredi, ali i u Narodnoj banci Srbije, a da je problem sa majstorskim zanimanjima jer oni nemaju potrebnu praksu.

“Moja prva plata” – drugo pakovanje dualnog obrazovanja

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da će program “Moja prva plata” ići na ruku poslodavcima da jeftino iskoriste radnu snagu. “Do pre godinu dana promovisano je da se stručno osposobljavanje obavlja kroz školski sistem, a ovaj program je to isto, samo drugo pakovanje”, rekao je Mihajlović. Dodao je da je školski sistem u Srbiji zastareo i da ga treba reformisati jer mnoga zanimanja već ne postoje, a nastaju nova posebno u sektoru informatike. Mihajlović je rekao da u novom programu “ne vidi iskorak u zapošljavanju” i da ne veruje da je to šansa za zapošljavanje mladih ljudi koji su završili školovanje.

Teško do Šangajske liste: Kako univerziteti prikupljaju poene

Univerzitet u Beogradu i ove godine zauzeo je poziciju između 401. i 500. mesta na prestižnoj Šangajskoj listi. Univerzitet u Novom Sadu više nije među 1.000 najbolje rangiranih. Među prvih 10 rangiranih, osam je američkih i dva su britanska univerziteta. Petar Bulat, prorektor za nastavu na Beogradskom univerzitetu, za RTS objašnjava koji parametri utiču na rangiranje. Univerzitet u Beogradu prvi put se na Šangajskoj listi našao 2012, a najbolje je rangiran 2017. godine, kada se nalazio između 201. i 300. mesta.

Gostujući u ponedeljak u Jutarnjem programu RTS-a, profesor Petar Bulat je rekao da su zadovoljni plasmanom na Šangajskoj listi jer su se bojali da bi možda mogli i slabije da prođu.”Ovo je merilo naučnoistraživačkog rada nastavnika univerziteta koji su rangirani i s obzirom na to koliko se ulaže u nauku u dugoročnom periodu – ovo je vrlo veliki uspeh jer mi smo relativno vrlo siromašna zemlja. Od deset najbolje plasiranih, osam univerziteta je iz Amerike, tako da je to veliki uspeh”, rekao je Bulat.

Ako se pogledaju i drugi parametri, koliko je univerziteta iz istočne Evrope rangirano u prvih 500 – vidi se da su tu dva iz Rusije, Karlov univerzitet iz Praga, univerziteti u Beogradu i Zagrebu, ukazao je profesor Bulat. Govoreći o parametrima koji utiču na rangiranje, ističe da je to publikacija u najcenjenijim časopisima, broj laureata Nobelove nagrade kod aktuelno zaposlenih. “Mi u toj kategoriji nemamo predstavnike, tako da nas drži dosta nisko zbog toga, to nosi dosta bodova”, kaže prorektor za nastavu. Rezultati naučnoistraživačkog rada odnose se na prethodnu godinu, to su publikacije zaposlenih na univerzitetu do 31. decembra 2019. godine.

Promena u rangiranju

Govoreći o promeni u rangiranju, Bulat ističe da su to periodične oscilacije i relativno su male razlike u broju poena između tih mesta uz pojačanu konkurenciju. “Da istaknemo da je pre desetak godina svega 40 univerziteta iz Kine bilo na listi, a sada ih je 80, tako da je to veliki prestiž. Za našu zemlju je to veliki uspeh”, kaže prof. Bulat. “Ako pogledate listu, videćete da su u prvih sto predstavnici Švajcarske, najbogatijih evropskih zemalja. Nemamo nijedan univerzitet iz Bugarske, Rumunije, ispred nas su dva univerziteta iz Grčke, kao i italijanski univerziteti, koji su znatno ispred”, rekao je Bulat. Prema njegovim rečima, mi smo relativno mala zemlja sa relativno ograničenim mogućnostima za investicije u oblasti nauke.

Ispitni rokovi i nastava

Govoreći o ispitima, profesor Petar Bulat, prorektor za nastavu na Beogradskom univerzitetu kaže da se na većini fakulteta odvijaju ispitni rokovi i da je BU veliku pažlju posvetio zaštiti zdravlja studenata i nastavnika, tako da se poštuju mere Kriznog štaba, ali se dešavaju i propusti. Ispiti se polažu u malim grupama, tri studenta sa nastavnikom su u kabinetu i svi nose maske. Obezbeđuje se i javnost ispita. Osvrćući se na početak akademske godine, prof. Bulat kaže da je rano da predvidimo kakva će biti epidemiološka situacija, moguće je da dođe do poboljšanja. Ukoliko dođe do pogoršanja nastava će ići onlajn. Najveći problem je na Stomatološkom fakultetu, ističe jer praktična nastava zahteva kontakt sa pacijentom u praktičnoj nastavi.

Organizovanje nastave za brucoše je problem. “Konačna odluka će biti doneta početkom septembra. Radi se na pripremi, studentski domovi su se dobro pokazali u prthodnom periodu”, zaključio je prof. Bulat.

Lektira: Kako privoleti učenike da čitaju?

Početak školske godine se bliži, nastava se organizuje na drugačiji način, ali mnoge stvari ostaju iste. Među njima je i lektira. Proveravali smo šta će deca čitati ove godine, iako ih je teško privoleti da nešto čitaju, a naročito lektiru. U celom svetu đaci čitaju Šekspira, Čehova i svoje domaće književnike. Nedoumica o tome koji će se naši pisci naći u lektirama za osnovnu i srednju školu više nema. “Vrlo je važno da su vraćeni neki sadržaji kao što je recimo Gundulić, naravno Desanka Maksimović i njena jedna od ključnih zbirki savremene srpske poezije Tražim pomilovanje, ali i drugi sadržaji koji vode računa o istoriji srpske književnosti ali i o njenom duhovnom opsegu, Branko Ćopić, što su vraćeni naši savremeni klasici kao što je Dušan Kovačević i slično”, kaže prof. dr Boško Suvajdžić, šef Katedre za srpsku književnost na Filološkom fakultetu. 

Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika u Petoj beogradskoj gimnaziji dodaje da postoji nacionalna strategija čitanja i uopšte razvijanja kulture koja obuhvata jedan značajan broj dela koja su važna  za nacionalni identitet, za upoznavanje učenika sa onim što je nacionalno nasleđe i za razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku, razvijanje rodoljubivih osećanja…

Pred nastavnicima i profesorima nimalo lak zadatak. Kako đacima u eri digitalne kulture, kratkih formi, video-klipova…omiliti knjigu. “Nastava sada ima pred sobom jedan veliki izazov, a to je kako da nauči učenike da zadrže pažnju, i da pred linearnim tekstom, kakav je tekst na jednoj otkucanoj ili napisanoj stranici ne žuri i ne preleće preko njega vertikalno, već da dožive dubinsko čitanje da razmatraju o onome što su pročitali, da promišljaju i da sami izvode zaključke. Tek na taj način možemo da govorimo o pravom efektu čitanja”, ističe Violeta Kecman.

A da bi bilo efekata mora se naći balans, smatraju stručnjaci. Malo manje sati provedenih na internetu, čitanje knjiga u porodici i povećan broj časova maternjeg jezika. “Ja mislim da je potpuno u skladu sa vremenom da IT predmeti, programiranje imaju svoje mesto, ali je takođe važno i ispostavilo se da je važno za sve segmente našeg društva da programi ne moraju imati nadpredmetni značaj kao u nekim zemljama, u Rusiji na primer. Ali program maternjeg jezika i književnosti i matematike, svakako su bazični, to je taj neki temelj”, navodi Suvajdžić. 

Činjenica je da je sve teže zadržati pažnju na sadržajima koji nisu kratke forme. Mnogi naučnici u svetu, neurolingvisti i neurolozi, pokušavaju da nađu odgovor na pitanje šta se to promenilo kod čoveka u percepciji knjige, ali i filmova, na primer.

Jagma za dečjim maskama

Kriza izazvana koronavirusom podstakla je mnoge da iskoriste priliku i naprave biznis od onoga što će još dugo biti neophodno – zaštitne maske, pa njihova ponuda cveta, od prodavnica, muzeja, knjižara, društvenih mreža Instagram i Fejsbuk. Šivene maske, sa različitim motivima, veličinama, na vezivanje, sa učkurima koji se podešavaju po dužini, jednobojne, svilene, sa šljokicama, logoima kompanija i štampom po izboru, ovih dana su posebno tražena roba.

Trenutno je, zbog početka školske godine, najveća jagma za dečjim maskama koje se nude u paketu od pet komada, a za jedan takav komplet u proseku košta 1.200 dinara. Cene pojedinačnih se kreću od 200 do 500 dinara, u zavisnosti od materijala, kroja, broja slojeva, a ima i onih koje se dobijaju uz zamenjivi filter. Zato su čak i oni koji umeju sami da ih naprave odustali od toga i opredeljuju se za naručivanje onlajn.

Prema ocenama stručnjaka, ovakve maske koje se peru, ipak,se ne smatraju dovoljnom zaštitom od virusa, ali mogu da se koriste na otvorenom i prostorijama u kojima je manji broj ljudi. Takođe, mnogima služe kao opomena da ne dodiruju lice i zbog svega toga su ovog leta postale nezaobilazan modni detalj.

Ko kupuje maske za đake?

Roditelji  treba da imaju na umu da će zaštitne maske za decu koja idu na nastavu kupovati sami, pošto će škole nabavljati samo “rezervnu količinu koja valja da se ima”, kako je rekao ministar prosvete Mladen Šarčević. Što se tiče nošenja maski kada počne nastava, smernice koje su sve škole dobile od Ministarstva prosvete i Kriznog štaba kažu da, za početak, masku učenik treba da nosi pri ulasku u školu pa sve do dolaska do svoje klupe. “Maska se obavezno koristi i prilikom odgovaranja i svakog razgovora. Obavezna je i prilikom bilo kojeg kretanja van klupe, prilikom odlaska na odmor ili u toalet. Preporučuje se da učenici sve vreme boravka u školi nose masku, ali ona se može odložiti u periodu kada učenik sedi u svojoj klupi i sluša nastavu”, stoji u smernicama za škole u Srbiji. U smernicama se takođe navodi da je tokom boravka u školi moguće da se koristi bilo koja maska (hirurška, epidemiološka ili platnena), ali da ona treba da se koristi na ispravan način tako da pokriva nos i usta.

Zemun: Za oko 250 đaka od septembra nova škola u Busijama

Novoizgrađena Osnovna škola u zemunskom naselju Busije će od septembra biti spremna za prijem oko 250 đaka i 30 predškolaca. Ljiljana Mijić, direktorka Osnovne škole “Branko Radičević” u Batajnici, koja je matična škola novom objektu, rekla je da je kompletirana neophodna dokumentacija za verifikaciju škole čime su se, kako je rekla, stekli uslovi da se i pravno omogući dolazak dece, saopštila je Gradska uprava.

Sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak naveo je da je Sekretarijat poručio novi nameštaj koji stiže narednih dana i podsetio da je Srpska pravoslavna crkva ustupila zemljište za izgradnju škole, a predsednik opštine Zemun Dejan Matić poručio je da zajedničkim naporom države, Grada Beograda, Opštine Zemun i Parohijskog doma, naselje Busije dobija novu školu, što, dodaje, predstavlja korak dalje ka unapređenju kvaliteta života.

Vremeplov: Rođen Džon Flemstid

Na današnji dan 19. avgusta 1646. godine rođen je engleski astronom Džon Flemstid, osnivač opservatorije u Griniču.

Vremeplov: Umro Paskal

Francuski matematičar, fizičar, pisac, filozof i mistik Blez Paskal, genijalni mislilac, koji je postavio osnove računa verovatnoće umro je na današnji dan 19. avgusta 1662. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio je konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se matematikom i fizikom, a potom samo literaturom, filozofijom i teologijom. Povukavši se u manastir jansenitskog reda Por-Roajal (taj red je proganjala rimokatolička crkva, što je rezultiralo stvaranjem starokatoličke crkve sa središtem u holandskom gradu Utrehtu), napisao je protiv jezuita čuvena “Pisma jednom provincijalcu”. Bio je pravi mistik i njegova religioznost je bila neobično duboka. Delo “Misli” su fragmenti njegove nedovršene apologije hrišćanstva.

Vremeplov: Umro Džejms Vat

Na današnji dan 19. avgusta 1819. godine  umro je i škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, čime je započela industrijska revolucija. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

Vremeplov: Rođen Danko Popović

Danko Popović, srpski književnik rođen je  na današnji dan 19. avgusta 1928. godine. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom “Knjiga o Milutinu”, verovatno najtiražnijim romanom srpske književnosti druge polovine 20. Dela: romani “Gospodari”, “Oficiri”, “Svinjski ujed”, “Udovice”, “Čarapići”, “Kuća Lukića”,”Konak u Kragujevcu”, pripovetke “Svečanost” i “Kukurek i kost”, knjige eseja “Vreme laži”, “Događaji i priviđenja”, “Na krstu i raskršću”, “Nespokoji”, “Božur i trnje”, “Seobe stare i nove”, “Četiri vetra”.

Vremeplov: Umro Pauling

Američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962 umro je na današnji dan 19. avgusta 1994. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da bude uspostavljena međunarodna kontrola nuklearnog oružja i zabrana atomskih proba.

Vremeplov: Streljan Lorka

Španskog pisca, muzičara i slikara Federika Garsija Lorku, jednog od najvećih liričara 20. veka streljali su  na današnji dan 19. avgusta 1936. godine frankisti u Visnaru kraj Granade. Pisao je duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazivali su ga “andaluzijski slavuj” pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama “Ciganski romansero”, “Pesnik u Njujorku”, “Knjiga pesama”, “Pesme”, “Tamaritski divan”, poema “Kante Hondo”, tužbalica “Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom”, drame “Leptirove čarolije”, “Marijana Pineda”, “Čudesna obućarka”, “Don Kristobalovo malo pozorište”, “Ljubav don Perlimplina”, “Belise u njihovom vrtu”, “Donja Rosita neudata”, “Krvava svadba”, “Jerma”, “Dom Bernarda Albe”.

Vremeplov: Pad Gvozdene zavese

Na današnji dan pre mađarski graničari su prvi put dozvolili građanima socijalističke istočne Nemačke da slobodnu pređu u Austriju, odnosno na zapad. Bio je to ključni trenutak koji je najavio značajne promene u tada ideološki podeljenoj Evropi, što je par meseci kasnije dovelo i do pada Berlinskog zida u novembru 1989. godine. Tog 19. avgusta 1989. otvorena je granica između Mađarske i Austrije povodom “Panevropskog piknika” i 700 građana tadašnje Nemačke Demokratske Republike iskoristilo je priliku da ode na zapad.

Dekan Ristivojević oslobođen optužbi za diskriminaciju. Sporni tekst – “sloboda izražavanja”

Vrhovni kasacioni sud doneo je konačnu presudu da u tekstu dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Branislava Ristivojevića nije bilo govora mržnje niti diskriminacije prema ženama i pripadnicima LGBT populacije. Po presudi iz 2017. godine, Ristivojeviću se zabranjivalo da u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti iznosi stavove kojima se omalovažavaju žene i pripadnici LGBT populacije. 

Tužbu protiv njega podnela je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, jer je u autorskom tekstu za nasilje nad ženama krivio, između ostalog, paradu ponosa i same žene.  Viši sud u Novom Sadu, kao prvostepeni, ocenio je da takav tekst predstavlja diskriminaciju, dok je Apelacioni sud zauzeo potpuno drugačiji stav, a Vrhovni kasacioni potvrdio presudu Apelacionog.  Kako se navodi u konačnoj presudi “tuženi je smeo i mogao i javno da iznese svoj vrednosni sud o predmetnoj temi, jer to predstavlja slobodu izražavanja koja je neophodna za opstanak i razvoj demokratskog društva i koja ne može predstavljati diskriminaciju samo zbog oštro upotrebljenih reči”, prenosi Politika.

Prof. dr Branislav Ristivojević ocenio je da je “povernica pokušala da mu zabrani da govori i razmišlja”.  “Ako želimo da ljudi u Srbiji sučeljavaju različita mišljenja i ideje, onda ne treba dozvoliti da neko bude osuđen zbog drugačijeg mišljenja”, naveo je on.

U obrazloženju Apelacionog suda navodi se i da je tuženi imao pravo da iznese svoj stav o sadržini navedenog značenja, te da “činjenica da je obrazlaganjem svog stava koristio oštrije reči, ne podrazumeva samo po sebi da je diskriminisao ženski pol”. U odgovoru na reviziju Ristivojević je podneo kao dokaz svojih tvrdnji snimke sa gej parada u Beogradu na kojima “učesnici oponašaju polni odnos na ulici”, što je u spornom tekstu opisao kao “primitivnu i prostačku seksualnost”.

Brankica Janković, kojoj je u maju ove godine istekao mandat na funkciji poverenice, rekla je da sud treba da pošalje jasnu poruku javnosti da su diskriminacija, uvredljiv i ponižavajući govor u Srbiji zabranjeni. “Osim toga što je javni interes na gubitku, izgubile su i sve žene i pripadnici LGBT populacije. I dalje smatram da je tekst dr Ristivojevića zaista opasan, jer se govori uvredljivo o ženama u trenutku kada su se čitava država i društvo pokrenuli u borbi protiv nasilja u porodici”, objasnila je Janković, a prenela Politika. Zaključila je da će pravni stručnjaci za diskriminaciju biti šokirani presudom koja profesoru “daje za pravo da može da nastavi da vređa i upotrebljava neprimeren jezik”.

Podsetimo, u spornom tekstu, između ostalog, pisalo je i da “Zakon o sprečavanju nasilja u porodici služi za zaštitu žena bez obzira da li su jake ili slabe, voljene ili nevoljene, nervozne, da li imaju ljubavnika ili ne, da li zarađuju ili su izdržavane, da li su u brak unele neku imovinu ili su se uselile u mužev stan itd”. Kao jednu od deset zabluda o ovom Zakonu Ristivojević je naveo i to da su za nasilje krivi nasilnici. Ocenio je i da jedan je jedan od faktora koji utiču na porast nasilja “policijska zaštita svečanim šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama kojom prilikom se otvoreno slavi primitivna nasilnička, prizemna, ogoljena i prostačka seksualnost”.

Još uvek bez odluke o navodima da je Martinović plagirao 6 radova

Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu i dalje nije doneo prvostepenu odluku po prijavi republičkog poslanika Balše Božovića da je Aleksandar Martinović, poslanik SNS, plagirao više svojih radova i zahvaljujući tome napredovao u akademskoj karijeri. Za sada nije poznato ni da li je Pravni fakultet u Novom Sadu pokrenuo postupak utvrđivanja svih činjenica jer ovaj fakultet nije odgovorio na pitanja 021.

Božović je 26. juna Pravnom fakultetu predao dokumentaciju iz koje je, kako je rekao, moguće osnovano sumnjati da je Martinović autor čak šest autoplagiranih radova.  Ovo su mahom identični radovi u kojima je samo promenjen naslov, dok su prepisane čak i gramatičke i pravopisne greške.  Zahvaljujući tim radovima je, prema rečima Božovića za 021, profesor Aleksandar Martinović stekao sva zvanja u visokom obrazovanju, a na štetu studenata i kvalitetnog kadra koji predaje na državnim fakultetima.

Iako Pravni fakultet nije odgovorio na pitanja 021 o pokretanju postupka utvrđivanja stepena plagiranog rada, odgovor je stigao iz Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, koji je krajnja instanca utvrđivanja plagijata na ovom univerzitetu. Kako kažu u Rektoratu, plagiranje se, kao i drugo neakademsko ponašanje, utvrđuje na osnovu istrage vođenje Kodeksom o akademskom integritetu. U skladu sa odredbama ovog kodeksa, o inicijativi odlučuje i sprovodi prvostepeni postupak etička komisija matičnog fakulteta, naglašavaju u UNS. “Univerzitet, putem svojih organa – Odbora za etička pitanja Univerziteta i Senata Univerziteta, ima nadležnost da kao drugostepeni organ odlučuje po žalbi na prvostepenu odluku etičke komisije fakulteta”, kažu za naš portal u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.  Prema evidenciji Univerziteta, ova inicijativa, odnosno prvostepena odluka etičke komisije matičnog fakulteta po navedenoj inicijativi, još uvek nije dostavljena Univerzitetu na dalje postupanje.

Poslanik Balša Božović kaže za 021 da je, uprkos ovom trenutnom ishodu, siguran da je Pravni fakultet u Novom Sadu vrlo svestan težine optužbi koje je izneo na račun Aleksandra Martinovića. “Sasvim sam siguran da javnost neće čekati dugo da Pravni fakultet pokrene postupak za utvrđivanje tih plagijata. I ono u šta sam siguran jeste da su već o tome ozbiljno razmatrali i želim da verujem da je taj postupak pokrenut. U pitanju je ugled ne samo profesora, već i studenata, a na kraju smatram da je Pravni fakultet ustanova od renomea na Univerzitetu u Novom Sadu. Mislim da bi bilo veoma dobro da dobijemo, kao javnost, informaciju dokle se stiglo jer ne verujem da se ništa nije uradilo”, kaže Božović.

Dekan Pravnog fakulteta o postupku protiv Martinovića: Na godišnjem odmoru smo

Pravni fakultet u Novom Sadu ni  u ponedeljak 17. avgusta nije odgovorio na pitanja o pokretanju postupka po prijavi sumnji da je poslanik SNS Aleksandar Martinović autoplagirao šest radova. Međutim, dekan fakulteta Branislav Ristivojević poručio je novinarki 021 da je fakultet na kolektivnom godišnjem odmoru, ali ju je i upitao “da li ona ide na godišnji odmor leti”. Portal 021 je krajem jula dobio potvrdu iz Rektorata da im, kao drugostepenom organu u odlučivanju u slučajevima plagijata, nije stigla žalba na prvostepenu odluku koju donosi etička komisija matičnog fakulteta. 

Da li je etička komisija Pravnog fakulteta pokrenula postupak nismo uspeli da saznamo, jer fakultet u dva navrata nije odgovorio na pitanja.  Nasuprot tome, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević danas je u mejlu zahvalio novinarki 021 Gorici Nikolin na “ljubaznom interesovanju” i pitao: “Da li Vi odete na godišnji odmor leti?”

 “Pretpostavljam da odete, jer se niste interesovali za ovaj slučaj pre 17. 8. 2020, recimo krajem jula meseca. E, vidite, tako i mi nekad moramo da se odmorimo. Do 24. 8. 2020. godine Pravni fakultet je na kolektivnom godišnjem odmoru”, naveo je u mejlu dekan Ristivojević.

Nije najjasnije na šta dekan Pravnog fakulteta aludira kada govori o “interesovanju pre 17. 8. 2020”, s obzirom na to da je Portal 021.rs pitanja u vezi sa postupkom protiv Martinovića slao 22. i 28. jula. Takođe, on je prosledio presudu Vrhovnog kasacionog suda o slučaju u kojem je oslobođen optužbi za diskriminaciju, poručujući da to čini “budući da volimo da objavljujemo informacije iz njihovih privatnih života”, na čemu kaže da je “zahvalan”. “Da vidim kako ćete informisati javnost o njoj”, reči su dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Ono na šta dekan, prema svemu sudeći, nije obratio pažnju, jeste to da je 021.rs već bio objavio vest o oslobađajućoj presudi.

Podsetimo, inicijativu za pokretanje istrage o radovima Aleksandra Martinovića pokrenuo je 26. juna poslanik Demokratske stranke Balša Božović, iznoseći sumnju da su čitavi radovi kopirani i prepisani, uključujući gramatičke greške. 

Novosadski univerzitet ispao sa Šangajske liste

Univerzitet u Novom Sadu više nije među 1.000 najbolje rangiranih univerziteta u svetu. On je prethodne dve godine na prestižnoj Šangajskoj listi zauzimao poziciju između 901. i 1.000 mesta, dok se ove godine nije našao na listi. Prvi put se našao 2017. godine u posebnom izdanju liste koje se bavi zasebnim naučnim oblastima i tehnologijama i to u oblasti prehrambenih tehnologija, matematike i sporta..

Maloletnici opljačkali biblioteku u Zmajevu

Policija u Vrbasu podnela je krivičnu prijavu protiv dvojice maloletnika iz Zmajeva zbog više teških krađa. Sumnja se da su dvojica šesnaestogodišnjaka provalila u biblioteku u ovom mestu i ukrala instrumente, zvučnike, miksetu i druge muzičke uređaje. Takođe, sumnja se da su, razvalivši prozor, iz vikendice jednog meštanina Zmajeva ukrali kosačicu i pumpu za vodu.  Maloletnici se sumnjiče i za tešku krađu u tamošnjoj prodavnici iz koje su ukrali različite odevne predmete. Policija je rasvetlila ova krivična dela, pronašla sve ukradene predmete i vratila ih vlasnicima.

Istorijska odluka suda: Deca moraju da rade, a ne da budu izdržavana

Italijanski sud doneo je po mnogima istorijsku presudu i presudio da deca, kada se za to steknu uslovi, moraju da rade, a ne da doživotno budu izdržavana. Naime, to je protivno zakonu koji predviđa obavezu roditelja da izdržavaju i decu koja su diplomirala, a nemaju posao, Presuda je usledila na tužbu koju je podnela jedna majka protiv bivšeg muža jer je odbio da i dalje izdržava (plaća alimentaciju) za sina koji je završio fakultet i ima više od 30 godina. U odluci suda se kaže da pored prava postoje i obaveze, jedna od njih je i da deca kao i roditelji moraju da rade a ne da “do penzije žive od alimentacije”. “Izdržavanje od strane roditelja nije životno osiguranje”, odredio je sud i poručio mladima da traže posao i da ne čekaju da nađu onaj koji im se dopada.

Mnogi odluku suda označavaju kao istorijsku jer prekida raširenu tradiciju u Italiji da deca ostaju da žive sa roditeljima i nakon što napune 34 godine i da ih izdržavaju ne samo roditelji, već često baba i deda. Mediji podsećaju da je sada potraga za poslom u Italiji često “titanski napor”, ali da to naravno ne opravdava mlade ljude koji bi do penzije ostali sa roditeljima i živeli od njihovog novca. Mladi Italijani u proseku tek oko 30. godine napuštaju roditeljski dom da bi živeli sami, a primera radi, u Nemačkoj i Francuskoj idu sa 23 godine, u Švedskoj prosečno već sa 18, a u Finskoj u 21. godini. Mladi Italijani ostaju da žive sa roditeljima čak i kada počnu da rade i takvih je, prema statističkim podacima, čak 66 odsto od 18 do 34 godine.