Dok se čeka se nova Vlada Srbije, život ne čeka

Dok se čeka formiranje nove Vlade Srbije, aktuelni sastav kabineta premijerke Ane Brnabić nastavlja da obavlja poslove i propisuje mere, koje se uglavnom tiču prevencije bolesti kovid-19, ali i finansijske pomoći privredi, jer je očuvanje radnih mesta u vreme korona krize označeno kao jedan od prioriteta. Po isteku mandata vlada nije mogla da predlaže zakone, ali jeste mogla i donosila je mere u vezi sa nošenjem maski, ograničavanja rada objekata, broja ljudi u njima, organizacijom nastave u školama… Najviše posla u prethodnom periodu, po prirodi stvari, bilo je za Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, ali i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je za Tanjug da započeti poslovi moraju da se završe bez obzira na to ko će biti novi ministar. “Radi se u otežanim uslovima, i to ne samo u smislu kako organizovati nastavu nego kako je i unaprediti”, istakao je Šarčević. Šarčević kaže da imaju svakodnevne sastanke sa aktivima direktora, načelnicima školskih uprava, a to je, napominje, “samo jedan nivo priče”, Drugi nivo je, kaže, adaptacija 192 školska objekta. Neki objekti će, kaže Šarčević, biti završeni do početka školske godine, neki su planirani da se završe do kraja godine. Ministar dodaje da se nije stalo sa reformama u obrazovanju i da su tokom leta vršene i obuke nastavnika, a radilo se i na organizaciji učeničkih i studentskih domova. “Sa studentima imamo niz pitanja i tema kao što je polaganje ispita, izrada novih pravilnika kojima bi se kroz uredbe omogućilo da studenti u vanrednoj situaciji ispite mogu da polažu na daljinu”, rekao je Šarčević.

Prvi septembar, drugačiji nego do sad

Prvi septembar u školama ove godine, neće biti kao do sad. Manje učenika, podeljeni razredi i onlajn nastava, neki su od načina rada, kojih će se škole pridržavati, zbog sprečavanja širenja koronavirusa. Iako imaju još dve nedelje da odluče koji je najbolji sistem rada u novim okolnostima, za sve škole važe ista pravila, koje se ne odnose samo na dezinfekciju prostora i držanje distance. “Preporuka ministarstva podrazumeva da učenici od prvog do četvrtog razreda svakako budu u školi, a od petog do osmog svaka škola odlučuje da li će sve vreme biti u školi nastava ili će biti kombinovani model”, podseća Nedeljko Đorđić, direktor novosadske Osnovne škole “Đorđe Natošević.” Odeljenja će biti podeljena na po 15 učenika i oni neće menjati učionice kao do sad, već će nastavnici dolaziti njima. astavnici će podneti veliko opterećenje jer će dva puta u toku jedne smene morati da ponavljaju iste lekcije, ocenjuje Đorđić. “Ono što je takođe dogovoreno sa roditeljima i očekujemo od njih punu saradnju, je da neće slati bolesno dete ili ako postoji sumnja na bolest”, kaže on.

Slična pravila važe i za srednje škole, u kojima će đaci prvih razreda prve nedelje u septembru sigurno biti u školama, a naredne će učiti onlajn. Ideja je da takav plan funkcioniše naizmenično za sve razrede. “Ta nedelja kad je uživo, a ono što nam je preporučeno i naređeno, u nekom smislu, je da grupa ne može biti veća od 15”, kaže Vukašin Lazović, predsednik aktiva direktora srednjih škola u Novom Sadu. On ističe da je školama “ostavljena prilična autonomija” da rade onako kako je najoptimalnije po njih, i pretpostavlja da će svi raditi tom kombinovanom metodom.

Prema rečima člana republičkog Kriznog štaba, Branislava Tiodorovića, na onlajn nastavu u punom obimu ponovo će se preći, ukoliko se epiodemiološka situacija znatno pogorša, a na aktuelno pitanje kakve maske đaci treba da nose, rekao je da su sve odgovarajuće, ako se nose pravilno.

Koje maske deca treba da nose u školu?

Zbog epidemiloške situacije u zemlji i svetu, đaci će od 1. septembra krenuti u školu koja će biti organizovana po posebnim pravilima, uz poštovanje zaštitnih mera, od kojih je najavžnija nošenje maski. Predstavaljamo vam poznate smernice o tome kako bi to trebalo pravilno da se nose maske i koje maske odabrati. Ministarstva prosvete je u sredu školama poslalo upustvo o tome kako bi trebalo organizovati nastavu od jeseni. Međutim, u dopisu Ministarstva koji je stigao školama – nisu precizno navedene instrukcije o sprovođenju epidemioloških mera.

Navedeno je samo da je u saradnji predstavnika Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, predstavnika Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, predstavnika Unicefa u Srbiji i Ministarstva pripremljeno uputstvo koje sadrži konkretne smernice o zaštiti zdravlja učenika, koje će naknadno biti dostavljeno školama. S obzirom da uputstvo još uvek nije dostavljeno, o tome kako će se sprovoditi najznačajnija epidemiološka mera – nošenje zaštitnih maski za sada znamo samo na osnovu izjava epidemiologa.

Kad se moraju nositi maske?

“Kada dete dođe do škole, mora odmah da stavi masku. Smatramo da je najpametnije da se neprekidno nosi maska, ali da može da je odloži dok je u svojoj klupi i prati nastavu”, rekao je dr Predrag Kon prošlog utorka na konferenciji za medije Kriznog štaba, na kojoj je najviše vremena posvećeno zaštitnim merama u novoj školskoj godini. Kon je u utorak napomenuo da decu treba naučiti da moraju da nose masku. “Oni je mogu skinuti dok sede u školskoj klupi, jer će biti na distanci sa drugom decom. Masku će ponovo morati da stave kada odlaze do toaleta, na velikom odmoru. Moraće da ih nose i u školskom dvorištu ako su zbijeni jedni uz druge. Ako skidaju maske, mora da se drži distanca, a to je teško obezbediti”, pojasnio je gostujući na TV Hepi. Maske se moraju nositi:

– kad se odlazi do toaleta

– na velikom odmoru

– u školskom dvorištu ako su učenici blizi jedni drugih

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov rekao je za Nova.rs  da bi procedura oko nošenja maski trebalo da bude jasnija i da ako su one zaista neophodne, ne bi trebalo da se skidaju. “Očigledno ne znaju kako izgleda tok časa, da je čas dinamičan proces koji podrazumeva kontinuiranu interakciju između nastavnika i učenika. Zamislite gde učenik svako malo skida i stavlja masku, to će se završiti tako što će svako da skine masku i neće je više stavljati”, rekao je Markov.

Maske se mogu skinuti:

– dok se sedi u školskoj klupi

– napolju, kad je moguće obezbediti distancu.

Kakve maske su dozvoljene?

Sve maske su dozvoljene, zadovoljavajuće su i pamučne maske, bitno je da se pravilno nose, rekala je dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji Kriznog štaba od prošle nedelje.

Maske mogu da budu:

– troslojne (preporuka)

– obične hiruške

– platnene.

Kon je u ponedeljak stvorio zabunu izjavom da će “đaci u treba obavezno da nose maske, i to ne jednoslojne platnene, već troslojne maske”. Kasnije je, međutim, pojasnio da je u pitanju samo preporuka, i njegovo mišljenje da tako treba da se postupa, ali ne i obaveza. “To mogu biti i hirurške, platnene i druge maske”, pojasnio je Kon već sutradan.

Za celodnevnu nastavu nedostaje prostor

Inicijalno anketiranje roditelja učenika o tome da li nameravaju da decu pošalju u škole od septembra tek se zahuktava, a škole neće moći da osmisle raspored i organizuju rad dok se ne bude znalo okvirno koliko đaka bi mogli da očekuju u klupama, jer biće i onih koji će od početka pratiti nastavu samo onlajn. Tek kad se završi anketiranje roditelja škole će moći da pripreme organizacioni plan rada, a najkasnije do 27. avgusta trebalo bi da o izabranim modelima nastave obaveste nadležne školske uprave.

Škole su dobile uputstva, roditelji izbor. Nije lako ni jednima ni drugima, čak ni u osmoletkama u kojima se inače u optimalnim uslovima praktikuje jednosmenski rad i koje bi po proceni prosvetnog vrha trebalo da se najlakše snađu dok traje epidemiološka neizvesnost, podelom đaka i posla u dve smene. Međutim, pravljenje rasporeda i u ovim školama biće moguće tek kad se završi anketiranje roditelja. Direktori ukazuju da je celodnevnu nastavu lakše organizovati, ali ne osporavaju da u školama sa više učenika to može biti poteškoća. Tako, na primer, za po četiri odeljenja učenika prvog i drugog razreda, za koje osim celodnevne nastave drugog izbora i nema u zemunskoj osmoletki „Lazar Savatić”, potrebno je 16 učionica kad bi se svako odeljenje delilo u dve grupe do 15 đaka.

Zadatak svake osmoletke je da izabere najbolji kriterijum podele odeljenja na grupe koje će dolaziti istovremeno u terminu utvrđenom za početak celodnevne nastave, a takođe i odlaziti iz škole u isto vreme, s tim da početak i kraj boravka đaka u školi utvrđuje rukovodstvo uvažavajući mišljenje roditelja učenika.

Svesni da nedostatak prostora za rad u manjim grupama može biti ozbiljna prepreka za atipičan rad uslovljen epidemiološkom slikom Srbije, u mnogim školama se nadaju lepom vremenu, da bi učitelji sa đacima mogli što više da borave napolju, u učionicama na otvorenom.

Od nadležnih imaju zeleno svetlo da za nastavu iskoriste sve za to raspoložive školske odaje: manje sale, svečane dvorane, medijateke, bibliotečke čitaonice… Za produženi boravak škole uglavnom imaju posebno namenjen prostor, ne znači i dovoljan da na propisanoj distanci obuhvati svu decu za koju je ovaj oblik rada potreban. Posao dodatno otežava zahtev da tu u manjim grupama borave deca iz istog odeljenja, kako uputstvo nalaže – samo izuzetno u mešovitim grupama koje će činiti mlađi osnovci različitih odeljenja i razreda. – Većina osnovnih škola radi u dve smene, u prepodnevnoj su deca prvo na nastavi pa ostaju u produženom boravku do pet popodne, ili obrnuto, ako su druga smena pre podne provode u boravku a časove imaju popodne. Sada će, po uputstvima, svi mlađi osnovci nastavu imati samo pre podne. Prva grupa učenika istog odeljenja od osam sati ujutru imaće najviše četiri časa u prvom nastavnom bloku do pola jedanaest, a onda idu u boravak. A šta ćemo sa onom drugom grupom učenika tog istog odeljenja, kojima nastava počinje u drugom bloku, od 11 sati? Ko će da ih dovodi tada, usred roditeljskog radnog vremena i ko će da bude sa njima pre časova? Da li će za njih boravak počinjati od osam ujutru? Da li će posle nastave kao odvojena grupa ostajati u boravku do popodneva i do koliko je to tačno sati – predočava Dragana Soćanin, članica Upravnog odbora udruženja „Roditelj” pitanja na koja odgovore još nemaju majke i očevi širom Srbije.

Nepoznanice, kako kaže, otežavaju roditeljima da odluče da decu pošalju u škole, pa mnogi biraju da sačuvaju godišnji odmor do prvog septembra, da budu kod kuće sa decom prvih petnaestak dana nove školske godine, ali šta će posle? Odluka jeste ostavljena roditeljima ali ne i prilika da se predomišljaju na dnevnom nivou, jer od broja učenika u učionici zavisi organizacija nastave.

Predboravak, nastava, pa produženi boravak

Upitnik u kome se od roditelja u susret novoj školskoj godini očekuje da odgovore da li će deca pohađati klasičnu nastavu u školi ili na daljinu, pomoću TV časova i digitalnih platformi, kao i da se opredele do kada bi im, u skladu sa poslovnim obavezama, odgovaralo da deca ostanu u školskom krilu juče je poslat roditeljima učenika OŠ „Lazar Savatić”, potvrđuje nam Goran Petrović, direktor te osmoletke. Ovde nema dileme oko organizacije celodnevne nastave. Časovi će počinjati u osam ujutru i trajaće do 10.15 sati, prvi blok, a od 10.45 do 13.05 časova drugi blok. Svakom odeljenju, kao i inače, predavaće dva učitelja, jedan jednu grupu predmeta, drugi drugu a posle pauze između prvog i drugog bloka nastave ti učitelji će se rotirati po grupama istog odeljenja.

– Jedino je još nejasno do kada ćemo i kako organizovati ostajanje, takoreći čuvanje dece. Čekamo da se roditelji izjasne, da li bi mogli da preuzmu decu do 14, 15 ili 16 sati. U trećem i četvrtom razredu imamo produženi boravak, a realan je problem što za decu istog odeljenja koja ostaju u boravku nastava ne počinje u isto vreme. Ipak, na nivou naše škole pokušaćemo da omogućimo da i deca koja na časove dolaze kasnije mogu od osam ujutru da budu u školi i da dok čekaju svoju nastavu budu u nekoj vrsti predboravka – objašnjava direktor Petrović.

Roditelji određuju kakvu će masku dete nositi u školi

Đaci u Srbiji moći će u školama da nose bilo koju vrstu zaštitnih maski, najavio je za „Politiku” primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19. To znači da će deca kada se 1. septembra vrate u školske klupe morati da imaju hirurške, platnene, epidemiološke ili neke druge maske koje im roditelji obezbede. Najisplativije je, smatra dr Kon, da se deci sašiju troslojne, odnosno one koje će imati dva sloja platna i između toga takozvani šifon, materijal koji se nekada koristio za šivenje posteljine.

Takva maska ima isti stepen zaštite kao i hirurška. Naš sagovornik naglašava da nikada nije rekao da ne mogu da se koriste jednoslojne maske i da je izbor ostavljen nastavnicima i deci, odnosno njihovim mamama i tatama. – I platnene maske mogu da budu višeslojne i da pružaju veći stepen zaštite. Pogotovo što mogu da se peru i peglaju a sa više slojeva ona je sigurnija i bezbednija. Kada nabavljaju masku deci, roditelji bi u radnji trebalo da pitaju da li je reč o jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim. Nije svejedno koju kupuju ali, valjalo bi naglasiti da je u ovoj situaciji za decu dovoljna i jednoslojna. Razlog zašto svi stavljaju maske nije da se štite oni koji nisu zaraženi, već je to bitno zbog onih koji imaju koronu a to ne znaju, jer tako štite ostale. U tom slučaju osoba neće kapljicama moći da prenosi virus. Mi smo rekli da deca mogu da odlože masku dok sede u klupi, zato što se tada nalaze na distanci pa nije neophodno da je nose. Ipak, čim ustanu da odgovaraju ili da se kreću, odmah moraju da je stave, jer su mogući nekontrolisani kontakti. Ne možemo očekivati od deca da baš tačno vode računa o distanci – smatra dr Kon.

Bitno je da se u naredne dve nedelje stabilizuje epidemiološka situacija u zemlji kako bi se efekat sprovođenja mera u školama jasno video, napominje doktor Kon. Realna mogućnost postoji da će u septembru kovid 19 da se pojavi u nekoj školi, ali da će se zahvaljujući merama učiniti sve da se spreči zaražavanje. – Sigurno će biti prenošenja virusa izvan škola i unošenja virusa u njih, i to niko ne može da spreči. Ne vidimo da će biti iznenađenje ako u tom periodu dođe do blagog povećanja broja obolelih, ali ono neće biti naglo zbog poštovanja preventivnih mera. Da li će neko preći samo na onlajn nastavu zavisi kakva će situacija biti u školama. Kako će onlajn nastava funkcionisati, više ili manje zavisiće od epidemiološke situacije, a i od svake škole posebno. Pratićemo. Osim toga, nošenjem maski će se umanjiti prenošenje respiratornih infekcija koje su karakteristične za predstojeći period. Kad god smo imali prekid rada škola, odmah smo uočavali i pad broja obolelih od ovih infekcija među celokupnom populacijom. Škole su motori za prenošenje respiratornih agenasa. Ali mi moramo da učinimo sve da zdravstveni sistem funkcioniše i da škole rade u adaptiranim uslovima što je bolje moguće. Zato je ovo sada ispit zrelosti za čitavo društvo. Bolesna deca ne smeju da dolaze u školu. Čim dete ima bilo kakve respiratorne tegobe ne sme da dođe. Postoji onlajn nastava i učenik će je tako pratiti. Svesni smo da će to biti eventualno problem za majku koja će morati da odsustvuje sa posla – naglašava dr Kon.

Za profesora dr Branislava Tiodorovića, epidemiologa i člana Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, nema dileme – svaka maska štiti i bitno je samo da se poštuje pravilo njenog nošenja. Ako se govori stručno o maskama, postoji razlika među njima, a činjenica je da su troslojne sigurnije. On napominje da je ovih dana među ljude uneta zabuna o tome i da bi zato trebalo naglasiti da Krizni štab od početka ima jasan stav. Svaka vrsta maske je dobrodošla, a najvažnije je da se mališani naviknu da ih koriste i da znaju kada bi to trebalo da čine.

– Nervira me kada neko kaže kako su deca ugrožena u školi. Te ljude evo javno pitam da li misle da nisu ugrožena kada ih odrasli puste da se igraju na igralištima sa drugim dečacima i devojčicama? Tačno je da je rizik u školi veći jer ima dosta dece koja dolaze sa raznih strana. Ali isto tako je tačno da se mališani već mesecima druže i igraju sa vršnjacima bez maske. Nisu sigurno svi od marta zatvoreni u stanovima. Isto tako, stalno slušam priče kako su prosvetni radnici ugroženi. Pa zar nisu i lekari, i kasirke, i vozači, i šalterski službenici, i novinari… Svi smo izloženi riziku u masovnoj komunikaciji. Zato je važno da se nosi maska i održava rastojanje i da se često peru ruke. Osim toga, napominjem da ako mogu vaspitači da mere na ulasku u vrtić deci temperaturu, to mogu da čine i nastavnici na pragu škola – smatra dr Tiodorović.

Upitan koje maske pružaju najveći stepen zaštite, naš sagovornik napominje da su to N-95, ali da su one predviđene za ljude koji su pod najvećim rizikom od dobijanja korone. To su zdravstveni radnici u bolnicama, epidemiolozi koji odlaze da ispitaju kontakte potencijalno zaražene osobe, ali i doktori opšte medicine koji pregledaju pacijente sa simptomima korone. Moć maske se smanjuje kada postoji prolaz između nje i kože, a važno je da prekriva i nos i usta. Dobro je i što štite ljude da mahinalno ne posežu za češkanjem lica i dodirivanjem nosa ako nisu oprali ruke, a pipnuli su potencijalno zaražene predmete, poput držača u javnom prevozu ili korpe u marketu. Maske za jednokratnu upotrebu treba menjati na svaka dva i po sata, a platnenu treba prati posle nošenja i obavezno prepeglati. Obolela osoba koja nema masku može da zarazi 75 do 90 odsto ljudi sa kojima je u kontaktu, a sa maskom se taj procenat spušta na pet odsto. Ako druga osoba nosi masku, stepen zaražavanja iznosi 1,5 odsto.

Stručnjaci naglašavaju da najbolju zaštitu od virusa pružaju epidemiološke, nanomaske sa filterima koje danima mogu da se koriste, ali treba imati na umu da su one najskuplje. Maske sa oznakom N-95 imaju četiri sloja i pružaju zaštitu od toksičnih čestica čak 95 odsto, a efikasne su i u filtriranju aerosoli. Hirurške maske sprečavaju prenos virusa, ali je bitno da se nameste tako da nema prolaza vazduha na obrazima, nosu ili bradi. Kombinovane maske sa dva sloja pamuka sa više od 600 niti i materijalima poput svile, šifona ili flanela filtriraju više od 80 odsto sitnih čestica. Ima mišljenja da dobar filter može da bude i vrećica iz usisivača koja se umetne između dva sloja platnene maske. Šalovi stavljeni preko nosa i usta pokazali su se kao najslabija karika u sprečavanju unosa virusa.

Prema analizi koja je rađena u gotovo 200 zemalja utvrđeno je da je tamo gde maske nisu bile preporučene došlo do povećanja smrtnosti od kovida 19 po glavi stanovnika za 55 odsto, dok je to bilo u sedam odsto slučajeva u državama koje su savetovale njihovo nošenje.

Unija: Šarčevićev model rada škola nije moguć

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije upozorila je da na osnovu uputstava koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nije moguće organizovati rad u školama od 1. septembra i napraviti raspored. Iz Unije su naveli da je na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem 13. avgusta „mnogo toga rečeno, ali gotovo ništa nije dogovoreno”. „Na sastanku smo od ministra čuli da stručna uputstva nisu ‘Sveto pismo’ i da se mogu menjati, da su direktori odgovorni za organizaciju i realizaciju nastave, da se nastava neće odvijati onlajn i da se platforme neće koristiti osim u slučaju povećanja broja zaraženih”, stoji u saopštenju, prenosi Beta. Ocenjuje se i da ono što je na sastanku izgovoreno, „nije u skladu sa onim što je predviđeno stručnim uputstvima”.

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je ranije da je preporuka roditeljima da od 1. septembra osnovci od prvog do četvrtog razreda što više pohađaju nastavu u školama radi, kako je rekao, socijalizacije i prilagođavanja na školsku sredinu. Šarčević je rekao da će stariji osnovci ići u školu od 14 časova, pri čemu će učenici petog, šestog i sedmog razreda imati po pet časova u septembru a osmaci po šest časova.

Za obnovu Zemunske gimnazije oko 350 miliona dinara

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić obišao je u utorak radove na rekonstrukciji Zemunske gimnazije koji, kako je rekao, koštaju oko 350 miliona dinara. Naveo je da su radovi vrlo opsežni i kompletni, da su počeli krajem aprila ove godine i da je rok za njihovo izvođenje 300 dana. “Biće izvršena zamena prozora, poda, kompletneinstalacije…Potpuna obnova objekta koji je star 140 godina i za sve to vreme nije rađena njegova ozbiljnija rekonstrukcija”, rekao je Radojičić novinarima nakon obilaska radova. Istakao je da je važno deci i nastavnicima obezbediti dobre uslove za sprovođenje nastave i dodao da su tokom ovog školskog raspusta započeti radovi u osam beogradskih škola, čija je vrednost 153 miliona dinara. To je, dodao je, deo opsežne akcije obnove škola koja je počela prošle godine, a nastavljena ove. Naveo je da je početak ove školske godine izuzetno izazovan zbog epidemije korona virusa. “Rizici koje korona nosi su veliki, ali poruka roditeljima je da ćemo svi zajedno – resorno ministarstvo, sekretarijat, Grad Beograd, nastavnici, direktori škola…dati svoj maksimum da se što bolje dočeka prvi septembar”, rekao je Radojičić.

Naglasio je da su, osim zdravlja, deca i obrazovanje na prvom mestu i dodao da je ulaganje u obrazovanje, ulaganje u budućnost. Radove na rekonstrukciji Zemunske gimnazije, između ostalih, obišao i gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

Rad Ilhane na 21. Međunarodnom festivalu umetnosti u Japanu

Ilhana Ugljanin , učenica četvrtog razreda Škole za dizajn tekstila i kože iz Novog Pazara, učestvovala je na 21. Međunarodnom festivalu umetnosti za učenike srednjih škola , koji je održan u Japanu. Ona je pobednica  Javnog poziva Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za učešće na ovom Festivalu i njen rad predstavljao je Republiku Srbiju na ovom Festivalu. Pored ove nagrade Ilhana Ugljanin je zbog izuzetnih rezultata i dostignuća na republičkim i međunarodnim takmičenjima u protekloj školskoj godini od gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca dobila plaketu i novčanu nagradu. Takođe, Ilhana je  za izuzetna dostignuća i promociju škole dobila nagradu i od direktora škole Meha Camovića. Rođena je 27.06.2002. godine u Novom Pazaru. Ona pripada prvoj generacija učenika sa posebnim sposobnostima i talentima koja je pohađala smer tehničar dizajna i grafike u ovoj školi.

Vremeplov: Prestao da izlazi list “Danica”

Na današnji dan 20. avgusta 1872. godine  prestao je da izlazi list “Danica”, najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List, koji je okupljao mlade srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i uređivao pisac i pravnik Đorđe Popović. 

Vremeplov: Rođen Slobodan Milošević

U Požarevcu je, na današnji dan 20. avgusta 1941 godine, rođen Slobodan Milošević, od 1997. do 2000. predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsednik Srbije u vreme raspada bivše SFR Jugoslavije i krvavih ratova koje je taj raspad izazvao u Hrvatskoj i Bosni (1991-1995). Juna 2001. Isporučen je Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu gde je i umro 2006 godine.

Vremeplov: Rođen Jovan Skerlić

Na današnji dan 20. avgusta 1877. godine rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije i najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u “Srpskom književnom glasniku”, koji je od 1905. do 1907. uređivao s Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju Skerlić je bio izraziti socijalista, odnosno socijaldemokrata, poznat kao veoma principijelan u tom smislu. Dela: rasprave i studije “Pogled na današnju francusku književnost”, “Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti”, “Francuski romantičari i srpska narodna poezija”, “Srpska književnost u XVIII veku”, “Omladina i njena književnost”, “Istorija nove srpske književnosti”, “Jakov Ignjatović”, “Svetozar Marković”, kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u više knjiga pod naslovom “Pisci i knjige”.

Vremeplov: Umro Josif Veselić

Srpski  pisac Josif Veselić umro je na današnji dan 20. avgusta 1873. godine. Rođen je u Đakovu u Slavoniji, završio je katoličku bogosloviju, zatim dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje. Radio je kao sudski činovnik, telegrafista i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu (botanika). Dela: “Reč u svoje vreme”, “Opis monastira u Srbiji”, “Voćarstvo”, “Domaći lekar”, “Ponjatija o telegrafu”, u rukopisu mu je ostalo delo: “Glas Srbina”.

Vremeplov: Umro Saša Petrović

U Parizu je, na današnji dan 1994. godine, umro poznati jugoslovenski reditelj Aleksandar Saša Petrović dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film “Skupljači perja”. Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika “crnog talasa” koji su bili pod snažnim pritiskom tadašnjeg komunističkog režima. Dela: kratkometražni filmovi “Let nad močvarom”, “Petar Dobrović”, “Putevi”, igrani “Dani”, “Dvoje”, “Tri”, “Skupljači perja” (nagrada na Kanskom festivalu), “Biće skoro propast sveta”, “Maestro i Margarita”, “Grupni portret s damom”, “Seobe”, eseji “Novi film”.

Vremeplov: Rođen Poenkare

Na današnji dan, 20. avgusta 1860. godine rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare, predsednik Francuske od 1913. do 1920, član Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.

Vremeplov: Umro Fridrih  Šeling

Nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, jedan od tvoraca nemačkog idealizma (“Ideje za filozofiju prirode”, “Filozofija mitologije”, “Filozofija i religija”) umro je na današnji dan, 20. avgusta 1854. godine.

Vremeplov: Rođen Salvatore Kvazimodo

Na današnji dan, 20. avgusta 1901 godine rođen je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. (“Vode i zemlje”, “Dati i imati”, “Miris eukaliptusa”, “Život nije san”).

Vremeplov: Preminuo Branimir Živojinović

Srpski prevodilac i  književnik Branimir Živojinović preminuo je Na današnji dan, 20. avgusta 2007. godine. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filološkom fakultetu (Odsek za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade “Miloš N. Đurić” za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija… Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije knjževnosti. Odlikovan je najvišim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke za zasluge.

Vremeplov: Rođen Ernest Deni

Na današnji dan, 20. avgusta 1849 godine rođen je francuski istoričar Ernest Deni, osnivač Slovenskog instituta u Parizu. Bio je profesor na univerzitetu Sorbona, u Parizu, i bavio se istorijom i kulturom Slovena. Posebno mu je bio zanimljiv pokret Husita u Češkoj, istorija Slovaka, ali se bavio i srpskom kulturom i prošlošću. Pokrenuo je časopise “Češka nacija” i “Svet Slovena”. Dela: “Velika Srbija”, “Od Vardara do Soče”, “O počecima feudalizma kod Čeha”, “Kraj češke nezavisnosti”.

Vremeplov: Trupe Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku

Trupe SSSR i drugih članica Varšavskog pakta ušle su na današnji dan, 20. avgusta 1968. u Čehoslovačku da bi onemogućile sprovođenje reformi Aleksandra Dubčeka (“Praško proleće”).

Ako vam se dete zarazi u školi, sami ste krivi

OŠ “Starina Novak” u Beogradu je na svoj sajt ostavila obaveštenje za roditelje u kome im traži da se odluče na koji će način njihovo dete pohađati predstojeću školsku godinu. Ponuđene su dve opcije – da dete pohađa neposrednu nastavu u školi, ili da dete uči na daljinu, “putem TV časova na Javnom medijskom servisu RTS”. Međutim, uz obe opcije nalazi se i tekst u zagradi, kojim, poput banaka i “sitnih slova” u ugovoru, roditelji prihvataju odgovornost za slučaj da se dete zarazi tokom boravka u školi.

Naime, uz ponuđenu opciju da dete ide u školu, u zagradi piše da time roditelj “prihvata rizik od eventualnog zaražavanja deteta virusom COVID 19 zbog koga je proglašena epidemija, pošto škola nema uslova da u neposrednoj nastavi garantuje odsustvo svakog rizika od zaražavanja”. Osim opcije da dete uči na daljinu, piše da je ova opcija “bez rizika od zaražavanja”.

Škole ucenjuju roditelje: Šta sad odlučite, važiće do juna

Redakciji Nova.rs obratio se roditelj Nikola Perenčević koji ima dvoje školske dece, napominjući da se od roditelja zahteva da na brzinu odluče kako će njihovo dete od septembra pohađati školu (u školi ili onlajn), uz uslov – da ne mogu naknadno promeniti odluku. Perenčević navodi i da je roditeljima u odeljenjima koja pohađaju njegova deca u ponedeljak stigla poruka od razrednih starešina da najkasnije do danas u 20 časova odgovore kako žele da njihova deca budu uključena u  obrazovno vaspitni rad u školskoj 2020/2021. godini, sa dva ponuđena odgovora: dete će pohađati nastavu u školi ili da će dete pratiti nastavu na daljinu (onlajn).

Međutim, kako navodi, jedan razredni starešina je tražio informaciju o tome kako će dete iz njegovog odeljenja ići u školu u septembru, dok je drugi tražio podatak za celu školsku godinu, a obojica su u porukama napisala da se odluka ne može menjati kada nastava počne.

Ujedno, Perenčević je obavešten da će, i ako bude odlučio da dete nastavu prati onlajn, pismene i usmene provere biti organizovane u školi. “Nakon primanja poruka, čuli smo se, preko telefona, sa razrednim starešinama oba deteta, postavili smo pitanje o tome šta podrazumeva online nastava (da li je isto kao prošle godine, šta nam sve treba, bilo kakve bliže informacije), ali nismo dobili konkretan odgovor, jer ni oni u školi ne znaju šta to sve podrazumeva. Na pitanje o nastavi u školi, takođe, nemamo konkretne informacije”, navodi ovaj roditelj.

On pita ministarstvo prosvete – zašto ovako na brzinu moramo da se odlučimo? “Nemamo nikakav plan, ne znamo šta podrazumevaju dva modela (osim onog osnovnog, a to je da je online nastava od kuće, a škola je škola), pa ako baš moramo da se odlučimo do sutra, zamolili bismo ministarstvo da nam konkretnije objasni, pa mi kao roditelji da možemo da se odlučimo”, objašnjava Perenčević i dodaje: “I još nešto, u porukama piše da nema izmena kada se odlučimo. Zašto je to tako? Možda baš primetimo da je bolje ono drugo. Naravno, ne mislimo da se predomišljamo svako malo, ali pravo na izbor bi trebalo da imamo”, zaključuje ovaj roditelj. Podsetimo, danas je sindikat prosvetnih radnika Srbije upozorio da na osnovu uputstava koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nije moguće organizovati rad u školama od 1. septembra i napraviti raspored. Iz unije su naveli da je na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem 13. avgusta “mnogo toga rečeno, ali gotovo ništa nije dogovoreno”. “Na sastanku smo od ministra čuli da Stručna uputstva nisu ‘Sveto pismo’ i da se mogu menjati, da su direktori odgovorni za organizaciju i realizaciju nastave, da se nastava neće odvijati onlajn i da se platforme neće koristiti osim u slučaju povećanja broja zaraženih”, piše u saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika.