Šarčević: Isključivaćemo regiju po regiju ako bukne zaraza

Za razliku od Crne Gore, koja je pomerila početak školske godine za oktobar, mi ne razmišljamo o tome, kaže za Nova.rs ministar prosvete Mladen Šarčević. On dodaje da “mi, za razliku od njih, imamo sve kompletno i kao onlajn varijantu”. “Imamo šest platformi, imamo snimljene materijale za ceo mesec i to se sukcesivno radi. Za ne daj bože, u slučaju širenja zaraze, mi možemo parcijalno da isključimo regiju po regiju, i tu opciju imamo”, zadovoljan je ministar i spreman za početak školske godine 1. septembra. Šarčević ističe da je epidemiološka situacija u Srbiji sada povoljna, dok je u Crnoj Gori “četiri, ako ne i pet put lošija od Srbije”.

 Ministar prosvete dodaje i da se svakodnevno prati broj zaraženih, pa će se i organizacija u školama tome prilagođavati.  “Danas je 19. avgust, ovde uvek kada prođe 10-15 dana mogu stvari da se promene. Zato sam ja rekao da imamo više modela. U dogovoru smo i sa Kriznim štabom”, navodi ministar. Šarčević tvrdi i da deca mogu da budu sigurnija ukoliko su u školi i pod nadzorom. “Ako gledate dete koje se igra u dvorištu ili ispred zgarade, ono niti ima masku, niti ga neko kontroliše. Ako dođe u ustanovu, pod maskiom i sve vreme je pod nadzorom pedagoga, ono je čak u tom delu dana zaštićenije nego što je možda kada je kod kuće. Srbija za sada ima povoljnu epidemiološku situaciju i mi razmišljamo da za sada nište ne menjamo od onoga što smo izložili javnosti”, kaže ministar. On dodaje da postoji uvek mogućnost da se pređe na onlajn model, ako se situacija promeni.

Ministar odgovorio i Uniji

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije upozorila je ranije da je na osnovu uputstava Ministarstva prosvete nemoguće organizovati nastavu za 1. septembar. Zvonimir Jović iz Unije sindikata objašnjava za Nova.rs da problem stvara činjenica da mnogi nastavnici rade u dve ili više škola, i da su učionice u većini škola manjih dimenzija od propisanih. Ministar, sa druge strane, kaže da se nijedan sindikat osim Unije nije bunio. “Čuo sam se sa mnogo škola i obići ću ih. Još nigde nisam čuo da neko kaže – ne znam kako ćemo. Nijedan drugi sindikat nisam čuo da kaže – ovo je nerazumno. Ovo je najbolje što možemo da ponudimo u ovom trenutku. Kada počne škola, tada bacajte drvlje i kamenje na ministra, ako ne zna da organizuje, a za sada su to samo fraze”, poručuje Šarčević.

Objašnjava i da za nastavnike nema duplih smena. “Ako kaže neko – radićeš prepodne uživo, a popodne ideš na platformu, to su dva radna vremena, nije niko toliko lud. Ali ako se kaže popodne, oni koji ne mogu u školu zbog nedostatka prostora, imaju časove na TV kanalima, onda taj nastavnik nema duplu smenu, nema i onlajn platforme. Svakoj ustanovi je data određena autonomija da ima pravo da odebare model od ponuđenih stvari koje smo postavili”, umiruje ministar prosvetne radnike.

Slučaj OŠ “Starina Novak”

Lavinu negativnih komentara izazvao je primer beogradske Osnovne škole “Starina Novak”koja je na sajtu objavila obaveštenje za roditelje u kojem im traži da se odluče na koji će način njihovo dete pohađati predstojeću školsku godinu. Ponuđene su dve opcije – da dete pohađa neposrednu nastavu u školi, ili da dete uči na daljinu, “putem TV časova na Javnom medijskom servisu RTS”. Međutim, uz obe opcije nalazi se i tekst u zagradi, kojim, poput banaka i “sitnih slova” u ugovoru, roditelji prihvataju odgovornost za slučaj da se dete zarazi tokom boravka u školi. Ministar Šarčević kaže da će tim povodom zvati direktora te osnovne škole na “raport”. “Niko nije rekao da se tako piše. To je autonomija škole shvaćena na pogrešan način. Preterano kreativno shvatanje autonomije i to je neko ko mora da se izvini tim roditeljima”, kaže ministar.

Realizacija teorijske nastave i učenja kroz rad do juna 2021. godine za dualne obrazovne profile

U sredu 19. avgusta predstavljena metodologija za realizaciju teorijske nastave i učenja kroz rad do juna 2021. godine za dualne obrazovne profile Pomoćnica ministra za dualno obrazovanje i vaspitanje prof. dr Gabrijela Grujić održala je sastanak na kom je predstavljena definisana metodologija za realizaciju teorijske nastave i učenja kroz rad do juna 2021. godine za dualne obrazovne profile. Na sastanku su imenovani direktori koordinatori koji će rukovoditi procesom snimanja nastave za dualno obrazovanje u skladu sa dodeljenim područjima rada i obrazovnim profilima. Tom prilikom su podeljene zahvalnice nastavnicima koji su učestvovali u realizaciji onlajn nastave za vreme vanrednog stanja.

Sastanku su prisustvovali direktor Vazduhoplovne akademije dr Goran Cvijović, direktor Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ Novi Sad Milan Vukobrat, direktorka Građevinske škole u Beogradu Dragana Radovanović, direktor Hemijsko – tehnološke škole u Subotici Nikola Matković, direktorka Škole za tekstil i dizajn u Leskovcu Mare Karanfilović, direktor Srednje stručne škole u Kragujevcu Siniša Kojić i direktor Mašinske škole „Pančevo“ Nenad Dojčinović.

Kako će izgledati nastava u muzičkim i stručnim školama

Kada su muzičke srednje škole u pitanju, koncertne aktivnosti i javni nastupi biće prilagođeni trenutnoj situaciji, što znači da će se održavati u manjim grupama i pred malo publike isključivo u svečanoj sali škole. Kada su srednje škole u pitanju, plan je da se radi nedeljno i po grupama. U obzir će morati da bude uzeta i razlika između gimnazija i srednjih stručnih škola, neće biti kabinetske nastave i đaci će uvek biti u jednoj učionici. Kada su srednje stručne škole u pitanju, plan je da se radi nedeljno i po grupama. U muzičkim srednjim školama obavezna su dva javna nastupa obavezna su tokom jednog polugodišta, pa se to i ove godine neće promeniti. Olakšavajuća okolnost za ove škole je to što se u njima nastava, teorija i praksa inače održavaju po planu i programu u malim grupama, pa će velike promene doživeti samo hor i orkestar. “To ćemo da rešimo tako što ćemo da podelimo decu u dve grupe i nastavu ćemo da organizujemo u velikoj svečanoj sali uz maske i distancu od četiri metra kvadratna”, kaže Vanjuška Martinović, direktorka muzičke škole Stanković.

Kada su srednje škole u pitanju, plan je da se radi nedeljno i po grupama. U obzir će morati da bude uzeta i razlika između gimnazija i srednjih stručnih škola, neće biti kabinetske nastave i đaci će uvek biti u jednoj učionici. Saobraćajna škola počeće sa radom spremno, ali će novonastala situacija dovesti do promena u jednom delu praktične nastave. Naime,u specifičnim školama, poput ove, neki smerovi bili bi u problemu kada bi kombinovanu nastavu za koju su se opredelili roditelji i nastavnici škole kao i praksu obavljali onlajn. Ne može vozač kamiona da dobije diplomu, bez obuke B ili Ckategorije i bez polaganja vožnje, koju je nemoguće simulirati na kompjuteru. Nemoguće je da vozač motornog vozila ima onlajn obuku, a pogotovu da polaže onljn. Učenici naše škole imaće nastavu u automobilu ili kamionu sa instruktorom i posle toga imaće polaganje vožnje, naravno u automobilu ili kamionu, nikako onlajn”, kaže Miroslav Macura, direktor Saobraćajno-tehničke škole Zemun.

Nastava dakle, može da bude onlajn i za ostale obrazovne profile u ovoj i drugim stručnim školama ali polaganje ispita i kontrolne vežbe moraju se održavati u samoj obrazovnoj ustanovi. I dok predmete poput srpskog, matematike, biologije, fizike i hemije đaci mogu da prate na RTS-ovim kanalima fizičko vaspitanje zahteva nešto drugačiji pristup pa će profesori đacima, svaku nedelju ispuniti korisnim vežbama uz propisanu distancu i sa malim brojem učenika. Ono što se ne postigne na času, nadoknađivaće se onlajn vežbanjem. Za sve škole i osnovne i srednje, važe iste bezbednosne mere – za svakog đaka mora da bude obezbeđena površina od četiri kvadratna metra. U učionicama će moći da bude do 15 učenika, a srednjoškolci će kao i osnovci, nositi maske.

Posle Šangajske liste: Izmeniti finansiranje visokog obrazovanja

Izuzetno je važno što je Univerzitet u Beogradu zadržao poziciju među 500 najboljih univerziteta na svetu. Bolje pozicioniranje univerziteta iz Srbije na ovoj listi možemo očekivati tek za par godina, jer će tada biti vidljivi rezultati promene modela finansiranja nauke i sprovedenih reformi. Pozicija na Šangajskoj listi je trka na duge staze, kroz nju vidimo rad univerziteta u prethodnih nekoliko godina. U protekle dve godine smo promenili zakonski okvir u nauci, osnovali Fond za nauku, raspisali nekoliko poziva, uveli kompetitivnost kod izbora projekata, obezbedili sigurnost finansiranja istraživača, prekinuli „uravnilovku”, ali je potrebno vreme da bi se sve to odrazilo na broj i kvalitet publikacija.

Ovako za „Politiku” komentariše plasman Beogradskog univerziteta na najnovijoj Šangajskoj listi prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, zadužen za nauku. On kaže da je konkurencija među univerzitetima sve oštrija i navodi kao primer to što je ove godine među 500 svetskih univerziteta čak 81 iz NR Kine, dok ih je 2012. bilo samo 42. Većina univerziteta u istočnoj i centralnoj Evropi doživljava konstantan pad. – Nacionalni univerzitet iz Atine, Univerzitet iz Beča, Univerzitet iz Varšave, Univerzitet iz Istanbula i Karlov univerzitet (Prag) ove godine su na najslabijoj poziciji u poslednjih 15-ak godina. Slično važi za Univerzitet u Ljubljani, koji nije imao lošiju poziciju od početka svog rangiranja 2007. godine, blizu je 600 mesta. Najbolji mađarski univerzitet je oko 630. mesta, a najbolji rumunski oko 800. mesta. Bugarskih univerziteta uopšte nema na listi – analizira najnovije podatke dr Popović.

Ono što je slabost naših univerziteta, ističe, jeste da na Šangajskoj listi nemaju bodove u ovoj godini (a nisu imali ni u prošloj) kada je reč o istraživačima koji spadaju u kategoriju najcitiranijih na svetu (što nosi 20 odsto vrednovanja). Takođe, nemamo bodove ni u kategorijama alumnista, kao ni u kategoriji najprestižnijih naučnih nagrada, a to donosi dodatnih 30 procenata vrednovanja. – Sa druge strane, kada se pogleda broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti su kotirani odlično. Prema ovom kriterijumu, Univerzitet u Beogradu se nalazi blizu 200. pozicije na listi, a zanimljivo je da je ispred čak 10 univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu – ističe sagovornik.

Na pitanje šta je potrebno uraditi u narednom periodu, budući da je finansiranje nauke izmenjeno i da su doneta dva nova zakona posle 15 godina, on odgovara da reforme u tom pravcu moramo nastaviti, i istrajati na njima. – Jednako važno je da se u narednoj godini izmeni model finansiranja visokog obrazovanja, koji nije menjan 20 godina. To se može rešiti novim, krovnim zakonom, koji bi ponudio kvalitetnija rešenja od Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. godine, kao i novom strategijom, koja ne bi dodatno dezintegrisala nauku i visoko obrazovanje. To je važno za pozicioniranje univerziteta na Šangajskoj listi zbog trajnijeg zadržavanja najcitiranijih istraživača na našim univerzitetima, kao i zbog podizanja kvaliteta doktorskih studija. Doktorske studije su poslednji, najviši nivo obrazovanja, ali su i osnova naučnog rada na univerzitetima, kako za same studente, tako i za njihove profesore/mentore.

Kvalitet doktorskih studija stvara ključnu razliku između univerziteta. Jasno je da finansiranje doktorskih studija nije rešeno kod nas na zadovoljavajući način. Ne čekajući tu promenu, tokom prethodne dve godine smo u sistem finansiranja nauke, kroz tri poziva, uključili 1.343 talentovana mlada istraživača – studenta doktorskih studija, sa prosečnom ocenom iznad 9, i mlađih od 30 godina. Time smo ojačali kadrovsku bazu naših fakulteta i instituta, i sa tom aktivnošću ćemo nastaviti – kaže dr Popović.

On napominje da se metodologija rangiranja univerziteta iz godine u godinu menja, da možemo govoriti o smislenosti i važnosti pojedinih lista, ali da se takmičimo – moramo, jer samo na taj način možemo izmeriti sebe u odnosu na druge. – Nijedna lista nije idealna i uvek možemo naći zamerke. No, prvo treba pogledati kako možemo da unapredimo sebe i svoj sistem. A put je: nastaviti započete reformske procese u finansiranju nauke, promeniti sistem finansiranja visokog obrazovanja i prilagoditi ga okruženju u kome živimo i radimo. U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Pozicija univerziteta na Šangajskoj listi je rezultat višedecenijskog rada. Očekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi. Kada uradimo sve navedeno, verujem da možemo biti još bolji – zaključuje prof. dr Vladimir Popović.

Naši univerziteti najjači u oblasti „nauka i tehnologija hrane”

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, zadužen za nauku Vladimir Popović napominje da se od 2017. godine vode detaljne liste univerziteta u 54 oblasti. Prema tom rangiranju, Univerzitet u Beogradu je za 2020. godinu zastupljen u 12 oblasti, pri čemu je najbolje plasiran u oblastima: nauka i tehnologija hrane (76) i stomatološke nauke (192). – Za našu državu je važno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (201) i veterinarske nauke (281). Univerzitet u Kragujevcu je svrstan u prvih 500 na svetu u oblasti kliničke medicine (239), i to drugu godinu zaredom. Značajan prostor za poboljšanje postoji u društveno-humanističkim naukama, gde je Univerzitet u Beogradu među najboljima u samo jednoj oblasti (psihologija) od njih ukupno 14, dok je na primer Univerzitet u Ljubljani u čak osam oblasti među najboljima – ističe naš sagovornik.

Rektor UNS-a o Šangajskoj listi: Drugi su brže napredovali

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejan Jakšić izjavio je da to što je novosadski univerzitet ispao sa Šangajske liste nije posledica pada kvaliteta, “već su drugi napredovali više i brže”. “Naprotiv, novosadski univerzitet je za poslednjih godinu dana značajno napredovao, ali su drugi napredovali više i brže”, naveo je Jakšić. Univerzitet u Novom Sadu prethodne dve godine je zauzimao poziciju između 901. i 1.000 mesta, dok se ove godine nije našao na prestižnoj listi. Rektor navodi da su razočarani ovogodišnjim plasmanom jer je razloga za optimizam bilo. “Prema javno dostupnim bazama Web of Science, Univerzitet u Novom Sadu u prethodnih pet godina beleži konstantan porast broja objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima. U 2019. godini se broj radova povećao u odnosu na 2018. godinu za 11 odsto. Po prvi put imamo rad jednog profesora sa Univerziteta u Novom Sadu koji je objavljen u naučnom časopisu Nature koji se posebno vrednuje prilikom rangiranja na Šangajskoj listi. Ipak, sve ovo nije bilo dovoljno ni za zadržavanje postojeće pozicije. To znači da Univerzitet u Novom Sadu napreduje, ali da drugi napreduju brže od nas”, rekao je Jakšić.

Podsetimo da je univerzitet u Beogradu ove godine zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta i tako zadržao prošlogodišnju poziciju. UB je najbolje bio rangiran 2017. godine. Univerzitet u Novom Sadu je na ovoj listi prošle godine bio pri samom dnu. Prvi put se našao 2017. godine u posebnom izdanju liste koje se bavi zasebnim naučnim oblastima i tehnologijama, a prošle godine se pojavio i na svetskoj listi po ukupnom rangu univerziteta i to u poslednjih 100 pozicija. To je početak rangiranja i način na koji univerziteti ulaze na listu, a potom se pomeraju u skladu sa dostignućima.

Jakšić je prošle godine, kada je najpre zabeležen minimalan pad u rangu, izjavio da Univerzitet u Novom Sadu ima strateški interes da se što bolje pozicionira na svetskim listama na kojima se rangiraju univerziteti, budući da ga to čini međunarodno prepoznatljivim – a to otvara nove mogućnosti za saradnju. “Promocija u viša zvanja na univerzitetu u Novom Sadu se već dugi niz godina zasniva u značajnoj meri na objavljivanju radova u prestižnim naučnim časopisima. Za značajniji napredak na Šangajskoj listi, potrebna su mnogo veća ulaganja u nauku, adekvatni radni uslovi i kvalitetni istraživački projekti. Ulaganje u nauku daje rezultate u dugom roku. Čak i da se obezbede finansijska sredstva u jednom trenutku, naučnici se ne stvaraju preko noći. Potrebna je dugoročna izvesnost da ljudi koji se posvete nauci i kvalitetno rade, od toga rada mogu kvalitetno i da žive”, rekao je tada Jakšić.

Šangajska lista smatra se najtačnijim pokazateljem uspeha univerziteta, na osnovu preciznih kriterijuma kojih se sastavljači liste drže. Prilikom rangiranja, u obzir se uzimaju brojnost i kvalitet naučnih radova (citiranost na SCI listi), saradnja sa drugim univerzitetima u svetu, ali i broj Nobelovaca i dobitnika Fildsovih medalja. Tačnije, veliki uticaj na poziciju ima aktivnost istaknutih pojedinaca koji su zaposleni na univerzitetu (u sklopu fakulteta, instituta itd.) i koji svojim naučnim dostignućima podižu i rejting univerziteta.

Rekordan broj upisanih kadeta u Vojnu akademiju

Ove godine u Vojnu akademiju je primljeno 209 kadeta, izjavio je u sredu  ministar odbrane Aleksandar Vulin prilikom obilaska kadeta 145. klase prve godine školovanja u Vojnoj akademiji koji se nalaze na osnovnoj obuci u Prvom centru za obuku Komande za obuku, u kasarni “Aerodrom” u Somboru. Precizirao je da je 2017. godine bilo 146 primljenih kadeta u Vojnu akademiju, a da ih je ove godine 209. To, dodao je, govori da je interesovanje za Vojnu akademiju veliko, da će uvek biti veliko i da će rasti u meri u kojoj raste svest o tome da se u Vojsci Srbije radi teško, marljivo, uporno, strpljivo, ali da se bolje živi.

Kadet na smeru Vojnomašinsko inženjerstvo Božidar Mitić istakao je da su ga za upis u Vojnu akademiju motivisali odlični uslovi za život i rad kao i ljubav prema uniformi. “Završio sam Srednju stručnu vojnu školu i već sam imao određeni deo obuke. Hteo sam i više da se obučavam kako bih postao što bolji starešina i oficir. Prvi dani obuke su za sada malo naporni, ali to meni ne predstavlja ništa novo ni teško. Obuka protiče po planu, u toku je privikavanje na terenu, radimo osnove strojeve obuke”, rekao je on. Kadetkinja Anđela Ružičić sa smera Protivvazduhoplovna odbrana naglasila je da je tokom perioda prilagođavanja do sada naučila strojeve radnje bez naoružanja. “Juče smo zadužili naoružanje i obučavamo se u osnovnim strojevim radnjama sa naoružanjem. Jeste teško i izazovno, međutim sve se može postići jer je dobro organizovano”, navela je ona.

Nešto sasvim novo u Filološkoj gimnaziji –  odeljenja za scenske i audiovizuelne umetnosti i norveški jezik

Mali maturanti koji vole da istražuju, komuniciraju i sarađuju a zanimaju ih teatar, režija, fotografija, crtanje, montaža, film, animirani film, video-igrice, kostimografija i scenografija – od ove godine imaju mogućnost da svoje talente razviju upisujući novo umetničko odeljenje Filološke gimnazije, najavljuje direktorka ove ustanove Dragana Ćećez-Iljukić. Ova škola koja još od 2007. godine važi  za školu od nacionalnog interesa, među prvima u Srbiji, i premijerno u Beogradu otvoriće specijalizovano odeljenje za scenske i audiovizuelne umetnosti. Novitet u gimnaziji u centru grada biće i razred za norveški jezik. – Gimnazija već dugo kao dodatnu attivnost neguje različite vrste umetničkog izražavanja, a pojedini naši profesori više od dvadeset godina podržavaju dramsko i likovno stvaralaštvo učenika, kao i kreativno pisanje. Cilj je da se osnivanjem novog odeljenja đacima otvori mogućnost da u toku svojih
gimnazijskih dana saznaju što više o mogućnostima oblasti koje ih zanimaju, a i da kroz ostale nauke, kao i ozbiljno izučavanje jezika, sagledaju šta sve mogu – ističe Ćećez-Iljukić.

Novo odeljenje, napominje ona, imaće između 20 i 24 učenika. Uz klasične gimnazijske predmete poput matematike i jezika, đaci će, dva puta nedeljno, imati i i dva umetnička predmeta: scenske i audio-vizuelne umetnosti. Časovi će imati teorijski deo, ali i praktično uvežbavanje onoga što su naučili. Uz nastavnike iz škole, učenicima će znanja prenositi i stručni saradnici poput glumaca i reditelja od kojih su mnogi i sami nekada sedeli u klupama Filološke gimnazije. – Možda ta deca neće postati glumci, ali će jednog dana biti lekari, koji će zbog rada na sebi baš u najosetljivijem i najburnijem periodu odrastanja imati neponovljiva iskustva koja se ne stiču na internetu. A možda će praviti velike filmove. Moći će da studiraju i u zemlji, jer ćemo ostvariti saradnju sa FDU i imati direktne odgovore na ona pitanja kuda dalje, ako požele da nastave tim smerom, a i u inostranstvu. Mi nećemo biti studio glume i studio za audio-vizuelne umetnosti. U Filološkoj gimnaziji će se na ovom smeru obrazovati mladi ljudi koji će sutra moći da upišu bilo šta što odluče – tvrdi direktorka ove ustanove.

Široko obrazovanje sticaće i đaci sa grupe za norveški jezik, njih 12. – Osim jezika, učenici će izučavati norvešku kulturu i književnost, kao drugi strani jezik će učiti engleski, a fakultativno mogu već od prvog razreda da biraju i treći jezik. To može biti ili jedan od  živih jezika, koje imamo u redovnoj nastavi kao što su francuski, ruski, nemački, španski, italijanski, kineski, japanski, ili neki sa predmeta za klasične jezike, starogrčkog i latinskog, a imamo profesore koji predaju novogrčki – pojašnjava direktorka.

Za nova odeljenja škola će renovirati i prilagoditi kabinete. U tome očekuju podršku Ministarstva prosvete, gradskog sekretarijata za obrazovanje i drugih važnih institucija, jer, kako kaže, potrebe i kapaciteti Filološke gimnazije prevazilaze broj učionica koje su na raspolaganju. – Kabinet za norveški će tek biti osmišljen, a kabinet za umetničke predmete treba da ima prostor za rad u školskim uslovima: učionicu bez klupa, sa strunjačama i re audio uređajima, kao i kabinet gde će moći da se izvode vežbe prilikom kreiranja video sadržaja – najavljuje Dragana Ćećez-Iljukić.

Prijemni ispit za umetničko odeljenje održan je 10. juna kada će učenici polagati test opšte kulture, dok je testiranje za grupu norveškog jezika organizovati kao i za sva druga filološka odeljenja, 12. i 13. juna. Prvog dana će se polagati test iz srpskog jezika i književnosti, a drugog će se proveriti znanje stranog jezika. Uvođenje dva odeljenja namenjena nadarenoj deci nije jedini novitet u školi koja ove godine obeležava 150 godina postojanja, i  naslednica je Druge beogradske gimnazije. – U planu je veoma ozbiljna strategija razvoja škole prevođenja u saradnji sa Društvom za strane jezike i književnost Srbije, kao i sa udruženjima prevodilaca. Planiramo da osnujemo Diplomatski klub učenika Filološke gimnazije i sarađujemo sa Institutom za međunarodnu politiku i privredu. Od nove školske godine pokrećemo i školu fotografije sa najeminentnijim fotografima Srbije, kao i školu pisanja sa piscima za decu – nabraja direktorka. Posebno će se, kaže ona, raditi na uspostavljanju projektne nastave, organizovaće se radionice naučne pismenosti, dizajna i likovnog stvaralaštva, a unaprediće se i mentorski rad na istraživanjima. – Filološka gimnazija ima nameru da formira tim, napravi program i, uz podršku Ministarstva prosvete, otvori i odeljenje za negovanje kulturne baštine u saradnji sa katedrama za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta, kao i sa institucijama koje su nadležne za zaštitu nepokretne kulturne baštine – ističe Dragana Ćećez-Iljukić.

Vremeplov: “Privilegij” za Srbe na teritoriji Austrije

Austrijski car Leopold I doneo je na današnji dan 21. avgusta 1690. godine ukaz, poznat kao”Privilegij” kojim su Srbi na teritoriji Austrije dobili određene povlastice. “Privilegij” je garantovao slobodu vere, upotrebu Julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.

Vremeplov: Rođen Stefan Boca

Na današnji dan 21. avgusta 1916. godine rođen je Stefan Boca, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor bogoslovlja i crkveni pisac. Bogoslovski i Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Docnije je bio episkop žički. Podigao je i obnovio desetine hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, objavio, odnosno preveo i publikovao niz važnih dela, poput “Katihizisa Istočne Pravoslavne Crkve”, “Pravoslavna Dalmacija” N. Milaša, “Manastir Krupa 1317-1967”, “Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba”, “Dalmatinska Lazarica i pravoslavni Kosovljani”, “Osam vekova Studenice”. Jedan je od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Bio je aktivan i cenjen u svetskim ekumenskim krugovima.

Vremeplov: Rođen Jernej Kopitar

Na današnji dan 21. avgusta 1780. godine rođen je slovenački slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku kulturu značajan kao pomagač i zaštitnik Vuka Stefanovića Karadžića kog je podstakao da skuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i rečnik srpskog jezika. 

Vremeplov: Umro Stevan Hristić

Srpski  kompozitor i dirigent Stevan Hristić, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozoristu, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Savez kompozitora Jugoslavije umro je na današnji dan 21. avgusta 1958. godine. 

Vremeplov: Umro Palmiro Toljati

1964 – Umro je italijanski političar Palmiro Toljati, jedan od osnivača Komunističke partije Italije 1921. i njen generalni sekretar od 1927. do 1964. Razradio je koncepciju “italijanskog puta u socijalizam”. Na taj način raskinuo je sa staljinizmom i odlučujuće je doprineo samostalnosti njegove partije u odnosu na Moskvu. Dela: zbirka govora i članaka “Discorsi alla Constituente”, esej “Il Partito comunista italiano”.

Vremeplov: Umro Tagore

Na današnji dan 21. avgusta 1941. godine umro Rabindranat Tagore, indijski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. 

Vremeplov: Trupe Varšavskog pakta okupirale Čehoslovačku

Trupe članica Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, na današnji dan  21. avgusta 1968. godine okupirale su Čehoslovačku. Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve značajne punktove u zemlji. Time je ugušeno “Praško proleće”, pokušaj Komunističke partije ČSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem. Ovom okupacijom ustoličen je princip “ograničenog suvereniteta” istočnoevropskih komunističkih zemalja.

Vremeplov: Jeruzelski se izvinio zbog intervencije u Čehoslovačkoj

Na današnji dan 21. avgusta 2005. godine bivši poljski predsednik general Vojčeh Jeruzelski izvinio se, prvi put posle gotovo četiri decenije, što je naredio poljskim vojnicima da učestvuju u intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine.

Krizni štab da garantuje bezbednost u školama

Ukoliko Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti izazvane koronavirusom smatra da postoji najmanja realna opasnost koja će uzrokovati povećanje broja obolelih s polaskom učenika u školu, zahtevamo detaljnije razmatranje uslova odvijanja obrazovno-vaspitnog procesa i obezbeđivanje realnih mera opreza i zaštite učenika i nastavnika, izjavio je Vladimir Adžić. Iako je potcenjivanje struke postalo primat u ophođenju prema mnogim profesijima, ne može se isključiti značaj naučnih saznanja u oblasti, koja se mogu direktno odraziti na zdravlje ljudi, u ovom slučaju dece, koja uvek pripadaju ugroženoj kategoriji u pogledu nastanka i razvoja nekog oboljenja, rekao je on.

Ako maske i štite od bolesti izazvane koronavirusom, kakva druga infektivna i/ili hronična oboljenja može doneti višesatno neadekvatno rukovanje i korišćenje zaštitnih maski, zapitao je Adžić i dodao da li je donosiocima ovakvih mera poznat uzrast učenika osnovnih škola i na koji način se vrši usmeravanje učenika u srednjoškolskom obrazovanju. “Pošto je vaša stručnost u svim naučnim oblastima iznad svih, zasigurno imate i odgovor na pitanje u kom uzrastu ili na kom smeru srednjeg stručnog obrazovanja, bi kod učenika mogao da se razvije pojam o infektivnim i bakterijskim oboljenjima koja mogu biti izazvana neadekvatnim rukovanjem i nošenjem zaštitnih maski? To naravno da bi se prema istim ponašali odgovornije. Da navedemo samo najbanalnije primere neprekidnog dodirivanja maski rukama, spuštanja i podizanja sa radne površine stola, maske zgužvane u džepu ili đačkoj torbi”, pitao je Adžić predstavnike Kriznog štaba. Prema njegovim rečima, trenutno je primećen porast kožne infekcije lica i kod dece i kod odraslih. On je izrazio uverenje da struka Kriznom štabu daje dovoljno znanja u delu daljeg razvoja takvih infekcija i mogućih komplikacija.

I na kraju, može li se podržati i opravdati nastanak i razvoj drugih oboljenja u cilju suzbijanja bolesti KOVID-19, zapitao je Adžić. Osim odgovora na postavljena pitanja onima koji ove mere propisuju, on je zatražio od njih da još jednom razmisle o odgovornosti i posledicama vraćanja učenika u školske klupe. “Takođe, treba da mislite o realnim i mogućim merama prevencije, shodno ekonomskom i socijalnom statusu i učenika i nastavnika, uslovima koje pružaju školski objekti, kao i uzrastnim karakteristima lica, odnosno njihovoj osposobljenosti za primenu i sprovođenje tih propisanih mera”, poručio je on KŠ, ali, kako je istakao, “treba da brinu ništa manje ni o hronično obolelima, među kojima ima i učenika i nastavnika, i njihovom uključivanju u predlagane uslove učenja i rada.”

“Tražimo od vas da stanete svojim potpisom i svojim imenom u pogledu propisanih mera prevencije, čime ćete garantovati bezbednost učenika i nastavnika, čije se učenje i rad odvija u uslovima visokofrekventnih ustanova kakve su škole”, zaključio je Adžić.

Više od polovine LGBT srednjoškolaca doživelo neki vid nasilja

Svake godine 246 miliona mladih suočava se sa nekom formom nasilja u školi. Nasilje koje je motivisano seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom ili polnim karakteristikama ima osnovu u kulturnim normama i očekivanjima koje se odnose na pol i rodne uloge, kao i strahu, odnosno nelagodnosti prema onima koji se ne uklapaju u tradicionalne rodne norme i uloge. Ono što karakteriše tu vrstu nasilja je da je usmereno na identitet osobe, te je kao takvo mehanizam opresije i ima posebno negativan uticaj na osobu ka kojoj je usmereno. Kako bi se stekao uvid u rasprostranjenost i karakteristike nasilja nad LGBT mladima, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar, sproveli su istraživanje među srednjoškolcima.

Podaci su prikupljani u maju i junu 2020. godine posredstvom društvenih mreža, na uzorku od 400 LGBT osoba srednjoškolskog uzrasta. Rezultati istraživanja ukazuju na to da je više od polovine (58 odsto) LGBT srednjoškolaca doživelo neki vid nasilja. Najčešće je zastupljeno psihičko nasilje (50 odsto), zatim fizičko (8 odsto) a značajno manje seksualno (3 odsto). U prethodnih godinu dana nasilje je doživelo 39 odsto srednjoškolaca.

Nasilje nad LGBT mladima se u dve trećine slučajeva ponavlja. Škola je mesto gde se najčešće dešava nasilje, pa je u školi, na putu do škole ili u blizini škole nasilje doživelo 41 odsto učenika. Nasilje putem interneta doživelo je 24 odsto srednjoškolaca, dok je 10 odsto njih bilo izloženo nasilju u kući zbog seksualnog ili rodnog identiteta. Nešto manje od trećine učenike trpi nasilje koje se može okarakterisati kao buling (31 odsto) – siledžijstvo koje je učestalo i kome ne mogu da se odupru.

Ukoliko se posmatra samo nasilje u školi, najrasprostranjeniji oblici nasilja su nazivanje pogrdnim imenima i širenje glasina, a zatim verbalne pretnje i odbacivanje iz društvenih grupa. Petina učenika koja trpi nasilje, sa ovim oblicima nasilja suočava se svakodnevno. Iako su nasilnici najčešće drugi učenici, čak 71 odsto LGBT učenika je čulo nastavnike da negativno govore o LGBT osobama, dok je 15 odsto LGBT učenika izjavilo da je videlo da su nastavnici javno omalovažavali učenike zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Nasilje je školi ili roditeljima prijavilo tek 26 odsto učenika, pri čemu polovina njih ne bi opet prijavila nasilja jer ih škola nije zaštitila. Da bi izbegli nasilje, petina učenika nije učestvovalo na ekskurzijama, proslavama i drugim dešavanjima, dok više od polovine LGBT učenika ne učestvuje zbog toga u diskusijama na času. Iz tih razloga učenici iskazuju nizak nivo poverenje u školu, pri čemu čak njih 53 odsto smatra da škole tolerišu nasilje i diskriminaciju prema LGBT učenicima, dok 32 odsto smatra da se ova nedopustiva ponašanja delimično tolerišu.

Ipak, istraživanje pokazuje da škole imaju resurse da odgovore na nasilje prema LGBT učenicima na šta ukazuje podatak da bi više od polovine učenika moglo da se obrati nekom od nastavnog osoblja ukoliko bi imao probleme u školi ili kod kuće, a koji su u vezi sa njihovom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzme hitne mere kako bi sprečilo nasilje nad LGBT učenicima. Obrazovni si-stem ima za to resurse u nastavnom osoblju i na Ministarstvu je da odluči da li će ih ojačati i upotrebiti.

Kako bi se to postiglo, potrebno je što pre sprovesti edukacije podizanja svesti o ravnopravnosti LGBT učenika i strogo sankcionisati sve slučajeve podsticanja, tolerisanja i samog nasilja od strane nastavnika. Isto tako, potrebno je osigurati efektivnu primenu zakonodavnog okvira koji reguliše prepoznavanje i postupanje u slučajevima diskriminacije i nasilja i uspostaviti efikasne i efektivne mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije. Zadatak resornog ministarstva i obrazovnih institucija na kojima je velika odgovornost jeste da prepoznaju potencijal nastavnog kadra i podrže njihov rad, kao i da više napora ulože da svo osoblje razume i prihvata različitosti, te da svoj deci omoguće da se školuju u bezbednom i tolerantnom okruženju.

Projekat „Povećanje vidljivosti LGBTI populacije u Srbiji“ se finansira iz budžeta Republike Srbije -Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao deo programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2020. godinu“.