Vesti – 22/23.08.2020.

Radovanović: Poslao bih svoje dete u školu

Bliži se početak školske godine, pa ovih dana u Srbiji, među roditeljima đaka, vlada dilema – poslati dete u učionicu ili ga ostaviti kod kuće da prati onlajn nastavu? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od iskusnog epidemiologa Zorana Radovanovića. Za njega nema dileme: “Poslao bih dete u školu, jedino ga ne bih slao kod dede i babe, ograničio bih kontakt sa trećom generacijom”, odgovara naš sagovornik. Kaže da bi se prilikom određivanja mera trebalo rukovoditi epidemiološkom situacijom i voditi računa o tome da se  podaci i rasprostranjenost zaraze prate na loklanom nivou. “Treba postupati prema situaciji. ako je, na primer, u Bujanovcu kritično, onda tamo treba peduzeti mere. Moraju stvari da se rešavaju na lokalu”, objašnjava Radovanović.

Nastava u školama se neće prekidati ukoliko jedan učenik u razredu dobije koronu, mada će u tom slučaju ostatak razreda biti testiran, ali neće biti izolovan, već će nastaviti rad, rekao je Radovanovićev kolega, epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović. Prema njegovim rečima, ukoliko se u porodici nekog đaka pojavi korona, on neće dolaziti u školu, bez obzira da li je i sam zaražen, rekao je Tiodorović za “Blic”. Kako je objasnio, đak će biti udaljen iz razreda sve dok se oboleli iz njegove porodice ne izleči i dok se ne utvrdi da i dete nije zaraženo. Naš sagovornik kaže da sve mere, pa i ove koje je najavio Tiodorović, treba da zavise od toga kolika je učestalost bolesti u zajednici. Problem je, tvrdi on, upravo to što te podatke ne znamo i što se oni od nas kriju.

“Ako nije intenzivna transmisija ima logike da se ne šalje celo odeljenje u karantin i da bude ovako kako je najavljeno. Sve zavisi od epidemiloške situacije i verovatnoće prenosa. Život mora da ide dalje, pa ako  nije izuzetno opasno, onda se, ipak, ide na blaže mere, a ako je kritično mora da se nastupi energičnije.”, kaže Radovanović.

Manje od pet odsto roditelja izabralo nastavu od kuće

Više od 50 odsto škola u Srbiji već je završilo ankete putem kojih su roditelji izabrali da li će im deca od prvog septembra ići u školu ili će nastavu pohađati onlajn, izjavio je danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i dodao da je manje od pet odsto izabralo učenje od kuće. Gostujući u četvrtak na Pinku, Šarčević je  rekao da je TV nastava za septembar gotovo nasnimljena, odnosno da je snimljeno oko 75 odsto sadržaja, za sve nivoe. “Snima se na osam jezika nacionalnih manjina i to je nešto što nije uradila nijedna država. Imamo snimljenu celu nastavu za osnovnu školu, gimnaziju i opšte stručne predmete, odnosno 15 strukovnih oblasti rada”, rekao je Šarčević. Istakao je da resorno ministarstvo vodilo računa i o manjinama, nastavnicima i njihovim radnim listama, higijeni u školama, održavanju distance, nošenju maski…

Za petak je, kaže, zakazan sastanak sa Zajednicom škola za decu sa posebnim potrebama za koje ministarstvo traži rešenja i istakao da je sistem veliki i da sve mora da funkcioniše. Komentarišući kritike da će se virus korona pojaviti u školama, rekao je da su epidemiolozi naložili da i deca nose maske, a da rukavice nisu obavezne. Kako je objasnio, đaci će nositi maske tokom ulaska u školu i tokom boravka na času, osim ako učenik ne odgovara, kada mu se eventualno dozvoljava da je skine. “Nosi masku na odmoru i odlazi kući”, rekao je Šarčević i dodao da je boravak u školi najbezbedniji deo dana za đake jer se tu kontroliše da li nose masku.

Ministar je rekao da i roditelji moraju da budu uključeni tako što će svojoj deci meriti temperaturu pre polaska u školu. Naveo je da su časovi skraćeni na 30 minuta i da je to dovoljno za glavni deo časa, a će deo posla koji ne stigne da se uradi tokom nastave u školama biti urađen onlajn, dok je fizičko modifikovano. Dodao je da je napravljeno uputstvo koje će ići sutra, a koje govori da prvi časovi u svim školama treba da budu posvećeni epidemiji. Šarčević je poručio da nema razloga za brigu kada je reč o početku školske godine i da će sve biti onako kako treba da bude, te svim đacima, a posebno prvacima, poželeo srećan polazak u školu.

Drugi upisni rok: Na fakultetima još ima mesta

Prijava za drugi upisni rok za brucoše koji žele da studiraju na nekom od fakulteta Univerziteta u Beogradu trajaće 2. i 3. septembra, a polaganje prijemnih ispita za neki od preostalih indeksa predviđeno je 4. i 5. septembra, u skladu sa pojedinačnim rasporedom fakulteta. Na Filološkom fakultetu ostalo je još ukupno 172 mesta za budžetske studente i 229 za samofinansirajuće. Na smeru za srpski jezik i književnost ostalo je 57 budžetskih mesta, a indekse mogu da dobiju i 24 samofinansirajuća studenta. U drugom upisnom roku mesta ima i na smeru za srpsku književnost i jezik, gde može da se upiše  37 budžetskih  studenata i 14 samofinansirajućih. Oni koji se odluče za upis na Filološki fakultet, ukoliko upadnu na među samofinansirajuće studente, akademsku godinu treba da  plate 119.000 dinara.

U septembarskom upisnom roku mesta ima i na Ekonomskom fakultetu za još 377 samofinansirajućih brucoša. Školarina košta oko 92.000 dinara. Pravni fakultet može da upiše još 207 samofinansirajućih studenata. Za upis je potrebno izdvojiti 99.000 dinara. Građevinski fakultet može da upiše još 63 samofinansirajuća brucoša, a Mašinski fakultet ima mesta za njih još 14. Očigledno nedovoljno popularan je i Rudarsko-geološki fakultet koji će u drugom upisnom roku moći da primi još 128 budžetskih i 53 samofinansirajuća studenta. Cena studija na tom fakultetu za samofinansirajuće brucoše iznosi 57.000 dinara. Na Tehnološko-metalurškom fakultetu mesta ima za još 41 budžetskog brucoša i 44 samofinansirajuća. Cena studija za one koji se školuju o svom trošku je 66.000 dinara. Tehnički fakultet u Boru može da primi još 126 budžetskih i 38 samofinansirajućih studenata. Do indeksa se može i na Poljoprivrednom fakultetu koji ima 200 upražnjenih budžetskih mesta i 210 samofinansirajućih. Moguće je stići i do indeksa na Šumarskom fakultetu, gde može da se upiše još 72 budžetska i 133 samofinansirajuća studenta. Pravoslavno bogoslovski fakultet može da upiše još 37 budžetskih i 76 samofinansirajućih brucoša. Filozofski ima mesta za još 60 budžetskihih studenata i dva samofinansirajuća. Detaljniji pregled svih upražnjenih mesta za koja se može konkureisati u drugom upisnim roku na Univerzitetu u Beogradu, dostupan vam je na  http://bg.ac.rs/files/sr/vesti/slobodna_mesta_20-21.pdf

Peking: I predstavnici Srbije na konferenciji posvećenoj obrazovanju

Međunarodna naučna konferencija posvećena obrazovanju koju organizuju Unesko i  Univerzitet Normal iz Pekinga ( Beijing Normal University) održava se od 20. do 22. avgusta.  Na konferenciji u Pekingu će biti reči o unaprećenju obrazovanja, korišćenju IT tehnologija u toj oblasti, kao i uticaju veštačke inteligencije na budućnost obrazovanja. O nacionalnom programu izgradnje kapaciteta nastavnika u Srbiji u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija govoriće  savetnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužena za digitalizaciju mr Biljana Marić.

Na otvaranju konferencije govoriće i dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof.dr Danimir Mandić. Inače, u okviru Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nalazi se i Centar za Robotiku i veštačku inteligenciju koji je kreiran u saradnji sa kineskom kompanijom Netdragon (NetDragon). Preko on lajn platformi na konferenciji će učestvovati 42 eksperta iz inostranstva, kao i 72 stručnjaka iz Kine.

Rad domova zavisi  od načina rada srednjih škola i epidemije

Početak nove školske godine je sve bliži, a s njim su došli problemi smeštaja učenika i rasporeda nastave. Većina školskih ustanova već je anketirala roditelje za tip nastave, a oni su u većem broju želeli da im deca časove pohađaju redovno, a dezobarijere, dezinfekciona sredstva i obaveštenja za obavezno nošenje zaštitnih maski za lice već su postavljeni unutar svake škole.  Jedna od preporuka Ministarstva prosvete je da se đaci tokom trajanja dela nastave koja će se održavati na daljinu, zadrže u domovima, da ne bi ugrožavali roditelje i ostale ukućane, zabrinula je direktorku srednjoškolskog doma „Brankovo kolo” Jasminu Švonju, koja je rekla da ne može da garantuje bezbednost učenika kada u slobodno vreme borave van doma. – Rad domova za učenike zavisi direktno od načina rada srednjih škola, a trenutno nemamo preciznu informaciju o broju učenika – kazala je Jasmina Švonja. – Ne možemo sprečiti učenike da, kada ne idu u školu, posećuju kafiće i druže se, jer moraju imati slobodno vreme, ali se nadam da ćemo svi biti dovoljno disciplinovani, da nam virus ne bi ušao u dom.

Đaci koji će boraviti u domu i osoblje „Brankovog kola” pre svakog ulaska u zgradu meriće temperaturu novim beskontaktnim uređajem. Taj toplomer prilagođen je svima te nakon što se ruka približi na 1,5 do dva centimetra od merača, temperatura se očitava glasovno i brojka se prikazuje na ekranu, a ukoliko neko ne nosi masku, uređaj će ga upozoriti da je stavi. – Na osnovu odluka pojedinačnih škola, formiraćemo vaspitne grupe tako da po sobama bude što manje đaka – rekla je Jasmina Švonja. – Tako će, u četvorokrevetnoj sobi boraviti maksimalno dva učenika. U „Brankovom kolu” sledeće nedelje biće postavljene UV lampe u kuhinji i trpezariji, koje će tokom noći uništavati viruse i bakterije.

Raspored nastave po diktatu kovida-19

Sve srednje škole dobile su uputstva za početak škole, te se i Poljoprivredna škola s domom učenika u Futogu opredelila za kombinovani tip nastave. – Poštovali smo izbor roditelja i na osnovu anketa odlučili da će prva godina redovno pohađati nastavu, a ukoliko bude moguće, i druga – kazala je pomoćnica direktora Poljopriredne škole s domom učenika Biljana Milovanović. – Praksa i vežbe će se odvijati unutar škole, na našem poligonu, naročito za treću godinu i maturante. Po njenim rečima, teorijska nastava se može odvijati i putem interneta, a na daljinu će se slušati i izborni predmeti. Ona je takođe kazala da je plan nastavnika da svake druge ili treće nedelje organizuju ispitivanje učenika, a svaka grupa đaka će imati svoju učionicu u koju će nastavnici dolaziti da bi se izbeglo potencijalno prenošenje zaraze čestim menjanjem prostorija. – Opštu dezinfekciju svih objekata na posedu škole uradili smo još u junu, a do sada smo tu higijenu održavali – objasnila je Biljana Milovanović. – Dezobarijere i dezinfekciona sredstva su postavljeni i smatram da smo spremni za ulazak učenika u škole. Opštu dezinfekciju pomoćnih objekata smo uradili u junu, a pošto smo nakon toga stalno bili u školi, prostorije su svakodnevno čišćene i dezinfikovane.

Osnovna škola „Miroslav Antić” u Futogu potpuno je pripremljena, te đake željno iščekuje. – U našoj školi infrastrukturni uslovi su takvi da možemo neometano da organizujemo nastavu i za mlađe đake od prvog do četvrtog razreda, a i za starije, od petog do osmog – kazao je drektor OŠ „Miroslav Antić” Nemanja Jovišević. – Imamo dovoljan broj učionica i veliko dvorište da bismo sproveli sve propisane mere, a sve razrede smo podelili napola, da u jednoj učionici ne bi bilo više od 15 đaka.

Đaci OŠ „Miroslav Antić” ostajaće u svojim učionicama, a izuzetak će biti nastava fizike i hemije, gde moraju prisustvovati oglednim časovima. Između dve grupe koje će se smenjivati, biće određena dezinfekcija u trajanju od pola sata da bi se prebrisale sve radne površine, a kabineti provetrili.

Situacija je slična i u OŠ „Đura Jakšić” u Kaću, gde će niža odeljenja časove pohađati u grupama, te će jedne nedelje nastava biti organizovana ponedeljkom, sredom i petkom, a naredne utorkom i četvrtkom. Po rečima direktorke te škole Verice Letić, intenzivno se dezinfikuju sve prostorije, a i oni su se, kao i većina, opredelili za kombinovani tip nastave.

Konačne odluke o smeštaju učenika se tek očekuju, a upravnici domova i direktori škola nadaju se najboljem mogućim rešenjima, a kako su nam kazali, rasporedi i određena pravila podložni su promenama, te će se korigovati u skladu s potrebama učenika tokom školske godine.

Za program “Moja prva plata” prijavilo se više od 50 kompanija

Za program “Moja prva plata”, koji treba da podstakne zapošljavanje mladih bez radnog iskustva, tokom tri dana pristiglo je više od 50 prijava zainteresovanih kompanija. Poslodavci iz privatnog i javnog sektora imaju rok da se jave do 25. septembra. Projektom vrednim dve milijarde dinara, u okviru antikriznih mera protiv ekonomskih posledica pandemije, Vlada Srbije predvidela je radno osposobljavanje 10.000 mladih, koji će dobiti priliku da steknu prva radna iskustva i prvu zaradu. Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje broji 106.000 osoba mlađih od 30 godina. Program je usmeren na one sa najmanje srednjom stručnom spremom i sa manje od 9 meseci radnog iskustva. Da upotpuni radnu biografiju na taj način, uslove ispunjava 63.000 mladih.

Da bi uz podršku Vlade došli do svog prvog radnog angažmana, mladi će na otvorene pozicije u okviru projekta moći da konkurišu od prvog do 15. oktobra. Nakon toga sledi selekcija kandidata unutar kompanija, a potom potpisivanje ugovora. “U zavisnosti od toga koliko ugovora bude spremno tokom novembra, krajem ili početkom decembra možemo imati već i neke isplate, u zavisnosti od toga kada se zaključi ugovor. Dakle, za sve one koji zaključe ugovor i koji rade tokom novembra oni će svakako početkom decembra moći da imaju zaradu”, objašnjava Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Program traje 9 meseci bez zasnivanja radnog odnosa. Država će mesečno uplaćivati 20.000 dinara novozaposlenima sa srednjim, a 24.000 sa visokim obrazovanjem, uz doprinose za slučaj povrede na radu. Poslodavci mogu da isplate i dodatna sredstva. “Što se tiče kadrova sa završenim srednjim obrazovanjem, naročito građevinarstvo, tekstilni sektor, grafička industrija prosto vape za tim kadrovima, i nadamo se da bi kroz ovaj program mogli doći do njih. Što se tiče kadrova sa završenim visokim obrazovanjem, tu su mašinska, metalska, elektro-industrija”, kaže Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.

“Moja prva plata” smanjiće nezaposlenost kod mladih

Vlada Srbije kroz program “Moja prva plata” ulaže dve milijarde dinara u 10.000 mladih da steknu prvo radno iskustvo, najavila je 17. avgusta premijerka Ana Brnabić i najavila da će ukoliko taj program bude uspešan to biti samo početak kada je reč o takvom vidu podsticanja zapošljavanja mladih. Zvanično je počelo prijavljivanje poslodavaca za projekat a trajaće do 25. septembra, a on podrazumeva da mladi koji tek što su završili srednju školu ili fakultet dobiju prvi posao, potrebno radno iskustvo i prvu platu, izjavio je direktor PKS Marko Čadež.

Na predstavljaju projekta “Moja prva plata” u fabrici “Biospringer” u Senti, Čadež je kazao da je to važan projekat za srpsku privredu, kroz koji će proći 10.000 mladih i da će doprineti da se kod mladih smanji stopa nezaposlenosti. Ističe da su mnoge državne institucije učestvovale u izradi tog programa, među kojima je i Kancelarija za IT koja je, kaže, napravila portal “Moja prva plata”. “Taj portal je danas zvanično i pušten u rad, mi se sada nalazimo u prvoj firmi koja se prijavila za taj program, a čini mi se i da kompanije koje mi u PKS znamo već danas ispunjavaju sve što treba na onlajn portalu i da će današnji dan biti završen sa velikim brojem prijavljenih kompanija”, rekao je Čadež.

Kaže da je važno da se što više kompanija prijavi za taj program do 25. septembra, kako bi od 1. oktobra počela prijava kandidata mlađih od 30 godina koji su završili ili srednju školu ili fakultet. Prema statistici, navodi Čadež, mladi su nakon fakulteta čekali na prvo radno mesto 23 meseca. Objašnjava da su mladi u “začaranom krugu”, jer kada završe fakultet traže im radno iskustvo koje nemaju, a projekat “Moja prva plata”, ukazuje, omogući će mladima da dobiju prvo poslovno iskustvo.

Zahvalio je Vladi Srbije na svim projektima kao što su dualno obrazovanje i uvođenje programiranja u osnovnim školama, a koji, ističe, spremaju mlade za budućnost. “Ovo je zaista originalna i dobra ideja, upravo da se nezaposlenost kod mladih smanji, jer ona kod mladih do 30 godina ide i do 22 odsto”, zaključio je Čadež.

Brnabić: Ulažemo dve milijarde dinara u 10.000 mladih

Brnabić je u fabrici Biospringer rekla da je to šansa za 10.000 mladih ljudi da steknu prvo radno iskustvo. Izrazila je očekivanje da će posle devet meseci koje pokriva država sa 20.000 dinara za one sa srednjom školom i 24.000 dinara za one sa završenim fakultetom, i ostati da rade u tim kompanijama. Poslodavci će moći na tu sumu da dodaju naknadu mladima koje angažuju, dodala je Brnabić. “Od danas do 25. septembra mogu da se prijave poslodavci, potpuno elektronski pošto nije potreban nijedna papir niti da se ode u APR, a od 1. do 15. oktobra se prijavljuju mladi ljudi, koji takođe neće morati da podnesu nijedan papir već će sve moći da urade elektronski za samo par minuta”. Kaže da mladi već od danas mogu da pristupe portalu Moja prva plata i gledaju pozicije za koje će moći da konkurišu,  svi oni koji nemaju radno iskustvo i imaju do 30 godina starosti. “U fokusu su mladi, njihove plate, posao i šansa da ojačaju i ostanu u Srbiji, tu da stvaraju svoje porodice. To ostaje jedan od prioriteta i za buduću vladu”, poručila je Brnabić.

Biospringer podržava sve inicijative vlade za zapošljavanje mladih i ima potpisane ugovore o saradnji sa univerzitetima i fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. “To je prava kompanija za lansiranje ovog programa, koji smo osmislili i sada realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uz veliku podršku i učešće Ministarstva za rad i Kancelarije za IT”, navela je Brnabić i dodala da su uspeli da u periodu kraćem od dva meseca realizuju tu ideju i puste program u radu.

Brnabić je zamolila je privatnike da se prijave, kao i mlade da prate sajt Moja prva plata i poručila da im stoji na raspolaganju za sve informacije i podršku.

Poslodavci bez dodatnih obaveza

Premijerka je izjavila i da poslodavci nisu u obavezi da daju mesečnu nadoknadu, mimo 20.000 i 24.000 dinara koje daje država, ali i dodala da je uverena da će kompanije pokazati društvenu odgovornost i da će dobrim platama zadržati mlade i kvalitetne kadrove. “Nismo obavezali privredu u tom smislu, ali verujem u to da je poslodavcima u interesu da nađu mlade i kvalitetne kadrove, da ih edukuju, obuče i zadrže, jer će upravo mladi doneti mnogo veći povrati na tu investiciju u njih, nego sama investicija”, rekla je Brnabić u Senti. Kaže da će država nastaviti da razgovara sa privredom i pratiće kako se odvija realizacija projekta “Moja prva plata”, a da će posebno skretati pažnju na društveno odgovorne kompanije koje daju dodatan novac i stalno zaposlenje. “Nama je osnovni motiv i cilj ovog programa da mladi steknu radno iskustvo i da nemaju problema kada dođu na razgovor za posao gde traže osobu sa iskustvom”, navela je Brnabić.

Gal: Kroz “Prvu platu” mladi će dobiti prvo iskustvo i posao

Direktorka kompanije Biospringer RS iz Sente Tunde Gal izjavila je da je uverena da će kroz vladin program mladi u Srbiji steći svoje prvo iskustvo i zaposlenje. Gal je na konferenciji za novinare podsetila da je ta firma prisutna u 155 zemalja i izvozi u 69 njihovih firmi širom sveta. “Svuda nam je cilj da zapošljavamo što više ambicioznih, školovanih mladih ljudi, da ih uvodimo u proizvodnju”, rekla je Gal. Već nekoliko godina, kaže, kompanija sarađuje sa novosadskim i beogradskim tehnološkim fakultetima u angažovanju mladih ljudi.

“Više puta smo imali uspeha na ovom planu. Mnogim smo mladim ljudima pružili šansu da prva radna iskustva stiču u našoj firmi i najveći broj je i ostao u našem preduzeću”, kazala je.

Gal je zahvalila Vladi Srbije na podršci i tome što nije zaboravila na situaciju na početku kovida kada je ta kompanija bila glavni snabdevač kvascem našeg tržišta. “Nismo jedini koji učestvuju u ovom programu, ima više firmi koje su se prijavile i uverena sam da će u okviru ovog programa steći potrebno radno iskustvo i ostati u svojoj struci”, rekla je Gal.

Vremeplov: Rođen Pavle Jurišić Šturm

Na današnji dan 22. avgusta 1848. rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Vremeplov: Iz zatvora u S. Mitrovici pobegla 32 zatvorenika

  Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu na današnji dan 22. avgusta 1941. pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

Vremeplov: Rođen Milan Obrenović

 Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89) rođen je na današnji dan 22. avgusta 1854. godine. Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao. 

Vremeplov: Rođen Debisi

Na današnji dan 22. avgusta 1862. godine rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike (“Popodne jednog fauna”, “Nokturno”). 

Vremeplov: Umro Turgenjev

U Parizu je, na današnji dan 22. avgusta 1883. godine, umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovački zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”.

Vremeplov: Umro Fred Hojl

Britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika 20. veka umro je na današnji dan 22. avgusta 2001. godine. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike (“Crni oblak”, “A kao Andromeda”).

Vremeplov: Valensa napustio “Solidarnost”

Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je na današnji dan 22. avgusta 2006. godine  tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

Vremeplov: Umro Valentino

Na današnji dan 23. avgusta 1926. godine umro američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda pocetkom 20. veka. Njegova iznenadna smrt u 31. godini izazvala masovnu histeriju, posebno ženske publike. Proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obozavateljki. 

Vremeplov: Borislav Lorenc

Na današnji dan 23. avgusta 1883. rođen je Borislav Lorenc, srpski filozof. Rođen je u Aranđelovcu, filozofiju je studirao u Berlinu, gde je 1908. doktorirao tezom: “Die Philosophie Andre-Marie Amperes”. Bio je profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Religiozni filozof, ali se bavio i psihološkim problemima, istorijom psihologije kao i srpskom psihološkom terminologijom. Plodan autor i prevodilac, deo Frojdovih dela on je preveo na srpski jezik. Dela: “Psihologija”, “Pregled istorije filozofije”, ” Misao i akcija”, “Psihologija i filozofija religije”.

Vremeplov: Na smrt prebijen sveštenik osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika

Džon Gogan, ražalovani bostonski sveštenik i centralna figura u sex skandalu koji je potresao Katoličku crkvu, prebijen je na današni dan 23. avgusta 2003. godine na smrt u zatvoru, u kome je boravio od 2002, kada je osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.

Vremeplov: Umro Nebojša Mitrić

Srpski vajar Nebojša Mitrić koji je na reljefima ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti umro je na današni dan 23. avgusta 1989. Njegovo poslednje delo je krst na hramu Svetog Save na Vračarskom platou u Beogradu.

Vremeplov: Umro Faruk Begoli

Na današni dan 23. avgusta 2007 godine preminuo Faruk Begoli, glumac, scenarista i reditelj, profesor Fakulteta umetnosti u Prištini, osnivač i direktor prištinskog Pozorišta za mlade “Dodona”. Igrao je u više od 70 filmova i televizijskih serija i bio jedan od poznatijih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije.

Vremeplov: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji

Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je na današni dan 23. avgusta 1945 Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet “višak” zemlje i poljoprivredne imovine seljacima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.

Vremeplov: Počela bitka za Staljingrad

Na današni dan 23. avgusta 1942 godine počela je bitka za Staljingrad, najveća bitka u Drugom svetskom ratu. Završena je 2. februara 1943. katastrofalnim porazom Nemaca i njihovih saveznika, koji je označio prekretnicu Drugog svetskog rata na evropskom ratištu.

Vremeplov: Rođen Luj XVI

Luj XVI, francuski kralj od 1774 rođen je na današni dan 23. avgusta 1754. Nakon izbijanja Francuske revolucije 1789. doveden je sa porodicom iz Versaja u Pariz. U septembru 1792. Žirondinski konvent svrgnuo ga je sa prestola, u decembru iste godine osuđen je na smrt pod optužbom za izdaju. U januaru 1793. je pogubljen na giljotini.

Vremeplov: Islamisti digli u vazduh Ba’al-Šamin u Palmiri

Na današni dan 23. avgusta 2015. godine pripadnici Islamske države digli su u vazduh hram Ba’al-Šamin u drevnom gradu Palmiri na istoku Sirije. Palmira je teško stradala u sirijskom građanskom ratu kada su tokom maja pripadnici Islamske Države (ID) zauzeli grad, masakrirali 600 žitelja i razrušili brojne antičke građevine, smatrajući ih paganskim i idolatrijskim, nespojivim sa islamom.

Zaštitnik građana: Oduzimanje “dece ulice” nije rešenje

Kancelarija Zaštitnika građana saopštila je da je Ministarstvo za rad odbilo da postupi po preporuci za stavljanje van snage radnog naloga upućenog svim centrima za socijalni rad u Srbiji prema kojem su dužni da decu koja žive i rade na ulici po hitnom postupku oduzimaju od roditelja ili staratelja i pokreću sudske postupke radi oduzimanja roditeljskog prava. Zaštitnik građana smatra da automatsko oduzimanje dece od roditelja nije rešenje problema za “decu ulice” i ukazuje da je suštinsko pitanje ko je organizator prosjačenja i dečje eksploatacije i koje su okolnosti dovele do toga da su deca na ulici.

Ombudsman je u saopštenju naveo da je krajem februara utvrdio da nadležno ministarstvo upućivanjem radnog naloga od 21. maja 2018. godine “direktno postupa suprotno Кonvenciji UN o pravima deteta, značajno sužava stepen ostvarivanja prava deteta u Srbiji a centre za socijalni rad usmerava na nezakonito postupanje”.  “Međutim, u odgovoru dostavljenom početkom juna, resorno ministarstvo negira utvrđene propuste u radu i ističe da je radni nalog imao za cilj ‘intenziviranje aktivnosti sistema socijalne i porodično-pravne zaštite u reagovanju na pojavu ‘dece ulice’, odnosno nasilja i zloupotrebe dece koja ‘žive i rade na ulici’ i bave se prosjačenjem, pranjem vetrobranskih stakala, skupljanjem sekundarnih sirovina iz kontejnera za odnošenje otpada, prodajom cveća u kasnim noćnim satima, itd”, stoji u saopštenju.

Ocenjuje se da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kroz sporni radni nalog “stavlja u fokus intenziviranje aktivnosti sistema, a da fokus zapravo treba da bude zaštita najboljeg interesa deteta, traženje i otklanjanje uzroka te pojave, čemu sistem treba da posluži”. “Automatsko oduzimanje dece nije rešenje već je suštinsko pitanje ko je organizator prosjačenja i dečje eksploatacije i koje su okolnosti dovele do toga da su deca na ulici. Pitanje je da li se radi o trgovini ljudima ili se radi o nužnosti da nema od čega da živi. Aktivnosti sistema moraju biti usmerene na pronalaženje i otklanjanje uzroka a ne posledice”, naveo je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Dodao je da je neophodno rešiti pitanje utvrđivanja organizatora prosjačenja, navodeći da se tu radi o zloupotrebi dece i kršenju njihovih prava. “Problem ‘dece ulice’ ne može da se posmatra samo kao problem Ministarstva za rad i zato će zaštitnik građana nastaviti da prati i rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Najznačajnije je da MUP preduzme sve radnje za utvrđivanje organizatora prosjačenja i procesuiranja odgovornih gde tome ima mesta”, naveo je ombudsman.

U Nemačkoj đaci nose maske i tokom nastave

Posle više meseci nastave od kuće i letnje pauze, đaci viših razreda u nemačkoj saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija vratili su se u školske klupe uz primenu mere obaveznog nošenja maski tokom nastave. Ekipa „Dojče velea” (DV) obišla je školu u Bonu u Severnoj Rajni-Vestfaliji kako bi proverila kako primena ove mere izgleda u praksi.

Nastavnik matematike i fizičkog vaspitanja Stefan Grote podržava ovu meru i kaže da je bolje rešenje od produžetka onlajn nastave i dodaje da ponekad ima problem da prepozna učenike, ali ne zbog maski već zbog njihovih novih letnjih frizura.

Kada su u pitanju reakcije đaka na novu meru, neki među njima kažu da je „u redu nositi maske”, a otkrivaju i da je povremeno blago pomeraju sa lica bez skidanja. Jedan dečak je naglasio da zbog maski ne može da shvati da li mu drugari govore nešto „ironično ili ne”. Na nedostatak neverbalne komunikacije prilikom nošenja maski upozoravali su i stručnjaci, prenosi DV. Jedna devojčica je napomenula da „nije fer” što se u njenoj školi nose maske, a što se u nekim drugim možda neće primenjivati ovakva mera.

Pokrajine u Nemačkoj inače samostalno odlučuju o organizaciji nove školske godine uz jedinstveni cilj smanjenja širenja zaraze. A mera o obaveznim maskama u školi u Severnoj Rajni-Vestfaliji uvedena je zbog porasta broja zaraženih. Đaci maske skidaju kada odlaze na užinu za koju imaju deset minuta i koju jedu na otvorenom što im veoma prija. Mera nošenja maski u školama u Severnoj Rajni-Vestfaliji biće na snazi do kraja avgusta, a uskoro se očekuje da nastava počne i u ostalim saveznim pokrajinama.

S druge strane, u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji u kojoj je najmanji broj zaraženih u zemlji, školska godina je već počela, ali tamo važe malo drugačija pravila, piše DV. U 563 škole, 152.700 učenica i učenika, od ponedeljka do petka bi trebalo da imaju „normalnu” školsku nastavu, najmanje četiri ili pet časova dnevno. Ponovo su dozvoljeni čak i časovi muzičkog i fizičkog.

Stroga higijenska pravila u školama, koja važe u čitavoj zemlji, trebalo bi da spreče širenje pandemije. Zabranjeno je pozdravljanje pri kojem dolazi do kontakta kožom. Dodirivati lice rukama bi trebalo izbegavati. Učionice treba da se provetravaju posle svakog časa. Gelenderi na stepenicama ne smeju da se dodiruju – i naravno važno je prati ruke! Sredstva za dezinfekciju bi trebalo koristiti samo u posebnim slučajevima – ne prskanjem, već dodavanjem u vodu za čišćenje. Nošenje maski nije obavezno. Nastavno osoblje može besplatno da se testira na koronavirus. Novo je i to da će dolazak i boravak u školi morati drugačije da se organizuje. Na primer, peti i šesti razredi bi trebalo da formiraju neku vrstu jedinice koja može da broji i do nekoliko stotina učenika. Među jedinicima ne bi smelo da bude kontakata – ali unutar njih neće važiti pravila o odstojanju. Kako bi se to osiguralo, vreme početka nastave neće biti isto za sve. Svaki razred će imati svoje prostore u školskim dvorištima, garderobi i kantini. Plan je da, ako do zaraze dođe, samo jedan razred mora da ide u karantin, dok bi drugi nastavili da idu u školu. Takvo strogo odvajanje razreda u školama preporučio je Institut „Robert Koh” (RKI) kao najviši zdravstveni organ u zemlji. Sada je važno da se razredi održe u celini, kaže predsednik RKI Lotar Viler. Time bi se smanjio rizik od infekcije i lakše bi mogao da se utvrdi lanac zaraze.

About the Author

admin