Ministarstvo: Sve spremno za početak škole, Slovenci traže naš model

Nema nedoumica direktora škola u Srbiji koji su najavili da spremno dočekuju početak školske godine, saopštilo je u petak Ministarstvo prosvete. Ministarstvo je navelo da je državni sekretar Dušan Kićović izjavio danas da su predstavnici školskih uprava i direktori škola to rekli proteklih dana na sastancima o pripremi nove školske godine. Kićović je, kao potvrdu dobrog organizovanja nastave u Srbiji u vreme pandemije naveo to što je od Sindikata obrazovanja Srbije Sindikat obrazovanja Slovenije (SVIZ) „tražio da im se dostave modeli nastave koju je pripremilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za osnovne i srednje škole u Srbiji“. Kićović je naveo da je i iz drugih zemalja EU bilo sličnih zahteva. „Drago nam je da i zemlje Evropske unije žele da vide naše modele koje smo pripremili kako bi obrazovno-vaspitni rad bio realizovan u najboljem interesu svih učesnika, poštujući epidemiološke zdravstvene mere“, rekao je Kićović.

Sindikat obrazovanja Srbije je saopštio da je, kada su zbog pandemije sredinom marta zatvoreni obrazovni sistemi širom sveta, „odgovor naših prosvetnih vlasti… bio izuzetno efikasan i uz mnogo napora svih učesnika sistema obrazovanja školska godina je privedena kraju“. Sindikat je naveo da je o tome govorio na „brojnim online konferencijama“, što je objavljeno na sajtovima svetske Internacionale obrazovanja i Evropskog komiteta sindikata obrazovanja.

Za mnoge učesnike tih konferencija bila je značajna informacija iz Srbije o „detaljnim pripremama i preporukama zdravstvenih i prosvetnih vlasti o preduslovima za bezbedan boravak dece i rad zaposlenih u vrtićima“, što je Sindika obrazovanja poslao Francuskoj, Italiji, Švedskoj i drugim zemljama.

Preporuke i stručna uputstva Ministarstva prosvete u saradnji s Kriznim štabom Vlade Srbije, sadrže „razrađene modele organizovanja nastave… za bezbedan početak nove školske godine“, uz konsultacije sa sindikatima, dok u „mnogim zemljama još ne znaju modeli početka školske godine ili zaposleni o njima saznaju iz sredstava informisanja“, saopštio je Sindikat.

„U dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz regiona (ex YU) dobili smo uveravanja da se kod nas najdalje otišlo sa razradom mera povratka u obrazovne ustanove u uslovima pandemije, pa smo ih upoznali sa predviđenim uputstvima, kako bi i oni mogli da ih koriste u pripremama za početak školske godine“, saopštio je Sindikat obrazovanja Srbije i naveo da su stručna uputstva poslali svojim kolegama iz slovenačkog sindikata SVIZ, Samostalnog sindikata osnovnog obrazovanja Bosne i Hercegovine i drugima.

Šarčević: Obrazovni sistem spreman za svaku opciju

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u petak  da je obrazovni sistem spreman za svaku opciju, za nastavu uživo prema datim parametrima, onlajn i kombinovano. Gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) Šarčević je rekao da direktori škola normalno planiraju rad, kao što bi planirali da nema pandemije i da je jedina razlika je u tome što čas traje 30 umesto 45 minuta i što sada uvodni deo časa ne postoji. On je najavio da će učenici petog i osmog razreda osnovnih škola već od druge polovine septembra, „naročito od oktobra”, imati još više sadržaja.Šarčević je rekao da su škole dobile sve pravilnike, a da je nastavni plan i program,  prilagođen okolnostima po kojima se radi, urađen u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. On je objasnio da je sve to sinhronizovano sa radnom listom nastavnika i da su svi direktori škola dobili detaljno uputstvo kako izgleda radna lista nastavnika. „To je ono što sindikati tumače na svoj način, a ne mogu da tumače tako jer svaki zaposleni u prosveti ima radnu nedelju od 40 časova, godišnju obavezu od 1.760 sati”, rekao je Šarčević. On je objasnio da će jedan broj nastavnika razredne nastave imati uživo kapacitet radne norme, jer moraju da rade u prvoj i drugoj grupi delimično. Šarčević je rekao da njima „ne uskaču u pomoć” nastavnici likovnog, muzičkog, fizičkog nego da oni obavljaju svoje radne liste, „što je uobičajena praksa u školama gde je to nekad i bio standard”. U mlađim razredima osnovne škole nastavnici veronauke i građanskog vaspitanja priključeni su tom timu.

Šarčević je rekao da su nastavnici fizičkog takođe veoma značajni jer mogu da provedu određene vežbe i aktivnosti i da postoje „silni modeli” nastave koji mogu da se organizuju u ovakvim prilikama, odnosno beskontaktni, navodeći „razne poligone, gimnastičke i atletske elemente, sportske i društvene igre”. O zahtevu sindikata da se učiteljima, starijom od 60 godina i onima koji su hronični bolesnici omogući rad od kuće ili nastava na daljinu, ministar kaže da je samo u toku vanrednog stanja postojala takva mogućnost. „To ne postoji nigde u Srbiji pa ne može da bude ni u prosveti. Ako se dobro štitite onda nema problema”, poručio je Šarčević.

Šarčević: Uskladili smo ceo sistem, išli smo u „sitna crevca”

Uskladili smo ceo sistem, sinhronizovali smo nastavu, išli smo u „sitna crevca” i od 1. septembra sve mora da funkcioniše, rekao je  u četvrtak za TV Pink ministar prosvete Mladen Šarčević, uoči početka školske godine.  Svaki sindikat ima svoju verziju događaja i praktično da nisam čuo pohvale, već samo kritiku radi kritike, izjavio je jutros ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišuću saopštenje Unije sindikata prosvetnih radnika, u kojem se navodi da nije moguće organizovati rad u školama od 1. septembra i napraviti raspored. Ministarstvo, kako je rekao, već dva meseca pravi scenario za narednu školsku godinu, a prema onom koji je izabran, nijedna ustanova nema iste uslove za njegovo sprovođenje. Stoga je sve trebalo prilagoditi i uskladiti.

Sinhronizovali smo nastavu u školi i nastavu na TV kanalima i već danas imam podatak da je preko 50 odsto škola završilo ankete i nemamo nijednu ustanovu koja ne zna šta će da radi. U anketama je manje od pet odsto ljudi izabralo učenje od kuće, kaže Šarčević. Dodaje da je za petak  zakazan sastanak sa Zajednicom škola za decu sa posebnim potrebama za koje ministarstvo traži rešenja. Kaže da kod prvaka nema dileme kada je reč o povratku u klupe i navodi da je na današnji dan snimljeno oko 75 odsto sadržaja za septembar, za sve nivoe. Snima se na osam jezika nacionalnih manjina i to je nešto što nije uradila nijedna država. Dakle, imamo snimljenu celu nastavu za osnovnu školu, za gimnaziju, kao i za opšte stručne predmete, odnosno 15 strukovnih oblasti rada, naveo je ministar.

Na kritike da će se virus pojaviti u školama, Šarčević odgovara da su epidemiolozi naložili da i deca nose maske, dok rukavice nisu obavezne. Đaci nose maske tokom ulaska u školu i tokom boravka na času, osim ako učenik ne odgovara, kada mu se eventualno dozvoljava da je skine. Nosi masku na odmoru i odlazi kući. Boravak u školi zaista je najbezbedniji deo dana đaka, smatra Šarčević.

Apelovao je na roditelje da mere temperaturu deci pre polaska u školu. Ako škola ima 1.000 đaka, ko će u prvoj smeni da stoji pred ulaskom u zgradu i meri deci temperaturu? Čekalo bi se sat i po vremena da se dođe na red. Roditelji valjda vide dete pre polaska u školu, vide kako izgleda i uz sve to – neka mu izmere i temperaturu. Neophodno je da smo efikasni, istakao je on.

Podseća da su časovi skraćeni na 30 minuta, što je, kako kaže, dovoljno za glavni deo časa. Deo posla koji ne stigne da se uradi tokom nastave u školama, uradiće se onlajn. Fizičko je, kaže, modifikovano. Napravljeno je uputstvo koje će ići sutra, a koje govori da, po odluci Kriznog štaba, svi prvi časovi u svim školama treba da budu posvećeni epidemiji. Svaki čas fizičkog, razrednog ili građanskog časa, biće upotrebljeni za ono što će raditi profesori fizičkog, biolozi, psiholozi, čak i školski lekari, objasnio je Šarčević.

Na pitanje o boravku, Šarčević kaže da će boravak funkcionisati za roditelje koji rade, što se ne odnosi na roditelje koji rade od kuće. Tu imamo rezervne varijante za prostor, pa i za zaposlene. Mislili smo na svaki detalj, dodao je on. Zaključio je da roditelji nemaju razloga za brigu i čestitao je đacima polazak u školu, posebno prvacima.

Ne buni se samo jedan sindikat: Prosvetari traže jasna uputstva

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije jeste najglasniji, ali nije jedini sindikat koji upozorava na brojne probleme koji se očekuju ako nastava krene u školama od 1. septembra. To što se ostali reprezentativni sindikati obrazovanja nisu zvanično oglašavali saopštenjima u prethodnom periodu ne znači da se slažu sa odlukama Ministarstva prosvete, poručili su u petak  sagovornici Danasa iz tri prosvetna sindikata.

Unija sindikata upozorila je da je nemoguće organizovati nastavu od 1. septembra, što je ministar prokomentarisao rečima da se „nijedan drugi sindikat nije bunio“ i da ni od jednog nije čuo da kaže da su uputstva Ministarstva nerazumna. – Pa da li treba da izađemo na ulicu i da pokažemo da se bunimo? Sindikat „Nezavisnost“ pokušava koliko god može da probleme rešava dijalogom, ali kod ministra očigledno ne postoji preterani interes za to. On je odluke doneo sam i to bacio sindikatima na sto i rekao „to je tako“. I sad je pitanje da li se neko bunio ili ne. Ne mogu da prihvatim nešto kao svoje ukoliko u tome nisam učestvovao – kaže za Danas Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“. Napominje da „Nezavisnost“ stoji iza svih izjava svoje članice Vesne Vojvodić Mitrović, koja je prethodnih meseci iznosila u medijima niz kritika na račun poteza prosvetne vlasti. Živanović kaže da će početak školske godine biti tema sastanka zakazanog za utorak i da će se na njemu analizirati svi problemi od predškolskog do visokog obrazovanja. – Ne znam kako je ministar zamislio da to funkcioniše u praksi i zašto je ostavio ogromnu odgovornost direktorima škola, nastavnicima i roditeljima. Otprilike im je poručio: evo vam „vruć krompir“, vaša je škola i vaša su deca. Škole nemaju novac za nabavku dezinfekcionih sredstava, maski, vizira… to se prebacuje na lokalne samouprave, ali je pitanje da li sve mogu to da finansiraju. Da li država razmišlja o deci sa smetnjama u razvoju? Ništa nije rešeno – zaključuje Živanović.

Za predsednicu Sindikata obrazovanja Srbije Valentinu Ilić nema velikih nepoznanica o tome kako će škole raditi od 1. septembra. Ona kolege iz Unije koji su ukazali da je nastavu nemoguće organizovati pita – šta je problem. Kaže da joj se od članstva niko nije obraćao sa konkretnim problemima, sem što je bilo pojedinačnih slučajeva da nastavnicima ili njihovim đacima nedostaje tehnička oprema, na šta je ona reagovala i o tome obavestila Ministarstvo. U jednom momentu se otvorilo pitanje mogućih tehnoloških viškova nastavnika izbornih predmeta, ali Ilić kaže da je to u dogovoru s ministrom rešeno.

Kakav je stav četvrtog reprezentativnog sindikata obrazovanja – Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) nije lako reći. Ovaj sindikat je već duže vreme u raskolu, osnivači u sudskom sporu, a članice su se podelile u dve struje. Na jednoj su Forum beogradskih gimnazija (FBG), Forum srednjih stručnih škola Beograda (FSSŠB), Sindikat obrazovanja Požarevac i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), a na drugoj Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Sindikat obrazovanja Beograda, čiji je generalni sekretar Slobodan Brajković ujedno i predsednik SRPS-a.

Brajković za Danas kaže da je članstvo podeljeno, jedni su za to da se nastava izvodi onlajn, drugi da se ide u školu. On ističe da na poslednjem sastanku s ministrom nije prihvaćen zahtev SRPS-a da se zaposlenima koji imaju zdravstvenih problema omogući rad na daljinu. – Najviše nas plaši da zaraza bukne u školama. Naši ljudi su nezaštićeni, nemaju zaštitnu opremu. Sigurno je da će morati više da rade, jer deca koja nastavu prate od kuće ne mogu da se oslanjaju samo na TV časove. Sa njima mora dodatno da se radi. Nastavici će biti opterećeniji od učitelja – smatra Brajković.

FBG i NSPRV više puta su kritikovali poteze prosvetne vlasti, a na toj liniji je i FSSŠB čiji predsednik Milorad Antić ističe za Danas da „ministar ističe samo sebe, a prosvetu je bacio u zapećak“. Šarčevićeve različite izjave i brojne kontradiktorne informacije u medijima Antić naziva „ringišpilom“ i ocenjuje da nikom nije jasno kako će izgledati nova školska godina. On ukazuje da država nije ponudila konkretna rešenja, a da svi prebacuju odgovornost jedni na druge. U srednjim stručnim školama je najveći problem izvođenje praktične nastave, zbog čega Antić predlaže da se praksa izvodi u malim grupama, ali i da se nastavnicima poveća naknada za rad. Takođe se zalaže da se obezbedi lekar koji bi obilazio škole i procenjivao da li je neko od učenika potencijalno zaražen i potom takve đake upućivao u nadležnu zdravstvenu ustanovu.

Pred 1. septembar: “Škole kao kasarne, strah i nesigurnost”

Početak školske godine je sam po sebi stresan i po decu i po roditelje. Ovoga puta dodatan nemir unosi korona i nove mere koje podrazumevaju ono što deci nije svojstveno – oprez, sputavanje, distancu i nošenje maski. Nervozu donosi i neizvesnost – činjenica da zapravo još uvek i ne znamo kako će izgledati početak nastave u praksi: klackamo se izneđu onlajn nastave i povratka u klupe. Stručnjake smo pitali kako sve to utiče na decu, kako ih pripremiti za nešto, a da ni sami ne znamo za šta? Stručnjaci primećuju da ponašanje odraslih i onih koji donose odluke nimalo ne pomaže deci, već donosi dodatnu zbunjenost i strah.

“Ključni problem je to što niko nije promišljao detaljno i ozbiljno. Slušali smo protivrečne izjave ljudi iz Kriznog štaba. Kon prvo kaže: Moraju troslojne maske, pa onda vidi da to nije baš popularno i na kraju kaže može bilo koje. Ta vrsta neizvesnosti, opterećenosti i neorganizovanosti, to sigurno stvara nesigurnost kod roditelja, a samim tim i kod dece. Roditelji su vrlo nesigurni pored ovakvog kriznog štaba. Izgubljeno poverenje je ključni problem, a to se odražava i na decu”, kaže za naš portal pedagoškinja i profesorka na Filizofskom fakultetu Dragana Breneselović.

 Što se samog polaska u školu tiče, ona smatra da deca već mesecima žive sa svešću o koroni, pa im nošenje maski i sva nova pravila nisu nepoznata. Ipak, deluje joj nerealno da deca ceo dan nose u školama po ceo dan i da se striktno toga pridržavaju. “Ko može ceo dan da bude sa maskom, a pogotovo deca?”,  konstatuje naša sagovornica i ocenjuje da će deca imati potrebu da skidaju i pipaju maske. Ona smatra da će biti teško održavati disciplinu na odmorima. Istovremeno, ona se pribojava poruka koje se šalju deci i teško joj je da prihvati takozvanu novu normalnost “Počinjemo da učimo decu da treba jedni od drugih da se sklanjuju, strepe, plaše, da nemaju te bliske kontakte, učimo ih gomilu stvari koje nisu dobre. To je zastrašujuće. Da li sada pripremamo decu za takav svet gde počinjmo da se plašimo jedni  drugih i da se izolujemo? Ipak, ja uvek verujem u decu, tako da, mislim da ne postoji način na koji ćete vi decu, makar za vreme odmora, sprečiti da se ponašaju prirodno – da se igraju, da se grle. Sve drugo je neprirodno i jako me nervira ta floskula nova normalnost, jer ovo u čemu mi živimo nipošto nije normalnost, jeste nova realnost ali je daleko od normalnosti”, oštra je Breneselović.

Ona primećuje  da će striktno pridržavanje mera u školama biti neizvodljivo bez strogog nadzora i mera, što je, ocenjuje pedagoškinja, užasno.  “Da pretvorimo škole u kasarne, da izlaze  po određenom rasporedu i pojedinačno iz svake učionice da se ne bi sreli, da im zabranjujemo u dvorištu da se uzajamno mešaju. Ako hoćemo da to tako izgleda, to može samo kroz neke vrlo oštre mere i zabrane”, kaže Breneselović. Naša sagovornica primećuje da će najteže i najpipavije u novim okolnostima biti sa prvacima koji nemaju nikakvu predstavu i ne znaju šta je škola u praksi.  “Pogrešno bi bilo servirati neke priče zastrašivanja, to je kontraproduktivno. Možda bi najproduktivnija poruka mogla da bude – moramo malo više da vodimo računa. Ne bih dramatizovala priču oko škole”, poruka je za roditelje.

Breneselović smatra i da onlajn nastava nije dugotrajno rešenje i podseća da škola treba da ima i vaspitni, a ne samo obrazovni karakter. “U školu se ide i zbog drugih stvari, a ne samo zbog učenja. Važna su druženja, prijateljstva i neke druge aktivnosti. Onlajn nastava kakva je bila tokom prošle školske godine, ne može da razvije saradnju među decom i osećaj zajedništva, to ne može da se nadomesti. Onlajn nastava nipošto ne može da bude dobra zamena za školu. Da dete sedi ispred televizora i da odsluša lekciju, nije poenta obrazovanja u memorisanju stvari, već u tome da deca misle, da istražuju, da sarađuju jedni sa drugima”, ukazuje sagovornica.

Kako pripremiti dete za “novu normalnost”

Psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Baucal poručuje da je važno da roditelji pripreme decu. Potrebno je da se roditelji dobro informišu, procene okolnosti, ali i da konsultuju svoje dete, da čuju i njegovo mišljenje.  “Ako smo nespremni biće problema i oko tih problema će se razviti neka vrsta socijalne panike. Svi će biti uplašeni – i nastavnici i roditelji – pa će deca shvatiti da žive u svetu odraslih koji su potpuno pogubljeni. Onda će i deca da se pogube. Oni su mali i prvo što urade kada se sretnu sa nekom nepoznatom situacijom jeste da pogledaju roditelje i nastavnike, pa ako vide da su oni nespremni, onda se dete još više uplaši”, upozorava naš sagovornik.

Kao psiholog, ali i roditelj dvoje školaraca Baucal daje konkretne savete. “Prvi korak je da se upoznamo sa pravilima igre, tu nam je od veliko pomoći razredi starešina ili učitelj. Da dobro odmerimo sve okolnosti i uslove u samoj školi koju pohađa dete. Nakon toga treba da razgovaramo sa decom o tome kakvo je njihovo viđenje, da li bi išli u školu ili ne bi. Dete može da kaže: super neću da idem u školu, ali onda, mi kao roditelji treba da pomognemo detetu da razume da to što se ne ide u školu znači mnogo veću obavezu za rad od kuće. Detetu treba predočiti opcije i posledice, da se i deca uključe u razgovor i promišljanje, a ne samo da se detetu kaže: ideš u školu jer sam tako odlučio, ili, ostaješ kod kuće, a nemam pojma kako ćemo to da organizujemo”, objašnjava psiholog. Kao što se deca uče da prelaze ulicu i obrate pažnju na semafor, tako se mogu naučiti nekim novim pravilima u školi, smatra naš sagovornik. Ipak, ističe da ne sme da bude zastrašivanja. “Potrebna su objašnjenja i razgovor, jer ako samo kažemo: ne smeš ovo ili ono, dete će izaći u dvoriše i stajati ukopano. Treba mu reći: možeš da se družiš, ali obrati pažnju”, zaključuje naš sagovornik.

Radovanović: Poslao bih dete u školu, ali ga ne bih slao kod dede i babe

Bliži se početak školske godine, pa ovih dana u Srbiji, među roditeljima đaka, vlada dilema – poslati dete u učionicu ili ga ostaviti kod kuće da prati onlajn nastavu. Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je za portal Nova.rs da što se toga tiče za njega nema dileme i on bi poslao dete u školu, ali ga ne bi slao kod dede i babe i ograničio bi mu kontakt sa „trećom generacijom“. On je rekao da bi se prilikom odredjivanja mera trebalo rukovoditi epidemiološkom situacijom i voditi računa o tome da se podaci i rasprostranjenost zaraze prate na loklanom nivou. „Treba postupati prema situaciji, ako je, na primer, u Bujanovcu kritično, onda tamo treba peduzeti mere. Moraju stvari da se rešavaju na lokalu“, objasnio je Radovanović.

Nastava u školama se neće prekidati ukoliko jedan učenik u razredu dobije koronu, mada će u tom slučaju ostatak razreda biti testiran, ali neće biti izolovan, već će nastaviti rad, rekao je Radovanovićev kolega, epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović. Prema njegovim rečima, ukoliko se u porodici nekog đaka pojavi korona, on neće dolaziti u školu, bez obzira da li je i sam zaražen, rekao je Tiodorović za „Blic“. Kako je objasnio, đak će biti udaljen iz razreda sve dok se oboleli iz njegove porodice ne izleči i dok se ne utvrdi da i dete nije zaraženo.

Radovanović na to kaže da sve mere, pa i ove koje je najavio Tiodorović, treba da zavise od toga kolika je učestalost bolesti u zajednici. Problem je, tvrdi on, upravo to što te podatke ne znamo i što se oni od nas kriju. „Ako nije intenzivna transmisija ima logike da se ne šalje celo odeljenje u karantin i da bude ovako kako je najavljeno. Sve zavisi od epidemiloške situacije i verovatnoće prenosa. Život mora da ide dalje, pa ako nije izuzetno opasno, onda se, ipak, ide na blaže mere, a ako je kritično mora da se nastupi energičnije“, kazao je Radovanović.

Studentski domovi: Bez poseta, prenoćišta i slavlja

Obavezno je nošenje maske pri ulasku u studentski dom u restoranima i čitaonicama. U studentskim domovima zabranjene su posete, prenoćišta i slavlja u sobama. To su samo neke od mera kojih će akademci koji žive u studentskim domovima morati da se pridržavaju, a koje su danas usvojene na Kriznom štabu za suzbijanje virusa korona. U Uputstvu, koje je danas prosleđeno studentskim domovima i objavljeno na sajtu Ministarstva prosvete navodi se da se na ulazu u studentske domove i restorane postave dezobarijere – sunđeri natopljeni dezinfekcionim sredstvom na bazi hlora, kao i raspršivač sa sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.

Svakodnevno sprovoditi čišćenje i dezinfekciju prostora, kao i provetravanje prostorija najmanje pola sata nakon čišćenja. Redovno čistiti prostor studentskog doma i restorana, uključujući pranje i dezinfekciju podova, vrata, stolova, stolica, kvaka, prekidača, ormarića koje koristi veći broj osoba. Sprovoditi redovno čišćenje i dezinfekciju površina u zajedničkim toaletima i kupatilima. U toaletima obezbediti sredstva za pranje i sušenje ruku.

 U studentskoj menzi prilikom pripreme hrane potrebno je pridržavati se uobičajenih principa dobre higijenske prakse u pripremi i manipulaciji hranom. Izbaciti iz upotrebe posluženje kečapa, senfa, soseva, ulja, slanika, šećera, čajeva iz posuda za zajedničku upotrebu.

Kontrolisati postupak pranja posuđa – obavezno mašinsko pranje ili pranje deterdzentom na što višoj temperaturi. Zaposleni u studentskim domovima i restoranima, kao i studenti, moraju da nose maske na pravilan način, tako da maska prekriva usta, nos i bradu i to naročito prilikom kretanja kroz hodnik ili boravka u zajedničkim prostorijama koje se dele sa više osoba.

Voditi računa da se u svim situacijama s drugim ljudima održava fizička distanca od najmanje metar i po. Potrebno je da studenti kad god mogu drže otvorene prozore i provetravaju prostorije u kojima borave, uz omogućavanje kontinuiranog protoka vazduha.

Izbegavati veštačku klimatizaciju, a ako je neophodna – koristiti samo onu koja uvlači vazduh iz spoljne sredine. Zabranjena je upotreba klimatizacije sa recirkulišućim vazduhom.

Čitaonice je potrebno što češće provetravati i obezbediti fizičku distancu između studenata od najmanje dva metra u svim pravcima. Zbog boravka većeg broja studenata i dužine potencijalne ekspozicije u čitaonicama i crtaonicama je potrebno da studenti nose maske sve vreme.

U studentskim domovima su do daljeg zabranjene posete, prenoćišta i slavlja u sobama. U restoranu obezbediti uslove za pranje ruku i postaviti sredstva za dezinfekciju ruku. Čekanje u redu za hranu u studentskom restoranu organizovati sa razmakom od najmanje metar i po, a studenti u restoranu moraju nositi maske. Maska se skida samo tokom jela. Treba nastojati da za vreme obroka studenti za stolovima sede na međusobnoj udaljenosti od najmanje metar i po.

Studenti žele smanjivanje školarine za 30 odsto

Udruženi studenti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Kragujevcu u petak su Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu predali zahteve studenata za smanjenje školarina za 30 odsto u narednoj akademskoj godini.  Kako je saopštilo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, peticiju „30 odsto niže školarine“ do sada je potpisalo skoro 7.000 studenata. Udruženje je pozvalo sve kolege studente da nastave potpisivanje peticije koju su pokrenuli udruženi studenti Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, kao i Univerziteta u Kragujevcu u okviru Tima Kreni – Promeni, uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

U petak je na platou Rektorata u Kragujevcu u 11:59 počela akcija prikupljanja novca za Petra Lazarevića, studenta iz Kragujevca, koji zbog finansijksih problema odustaje od studija. „Ne smemo dozvoliti da bilo koji student odustaje od svoje akademske budućnosti usled lošeg materijalnog stanja, i učinićemo sve što je u našoj moći da do toga ne dođe“, navodi se u saopštenju.

Obrazovanje na bosanskom: TIKA donira udžbenike za prvake

Turska agencija za razvoj (TIKA) doniraće udžbenike učenicima prvog razreda osnovne škole, koji će se obrazovati na maternjem bosanskom jeziku. Ovo je saopšteno iz Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), koje je i iniciralo ovu akciju, a nastavak je saradnje u realizaciji projekta obrazovanja na bosanskom jeziku. U saopštenju BNV se navodi da će prvaci dobiti besplatne udžbenike na samom početku školske godine.

Iz beogradske izdavačke kuće „Klett“ stiglo je obaveštenje da su svi udžbenici odštampani i da će biti dostavljeni Veću, koje će ih distribuirati školama. Ove jeseni osma generacija bošnjačke dece započeće školovanje na bosanskom jeziku. Obrazovanje na bosanskom jeziku, u redovnu nastavu, uvedeno je školske 2013/2014.godine. Izvodi se u više od 30 obrazovno-vaspitnih ustanova (osnovne i srednje škole i predškolske ustanove) u sandžačkim opštinama. Nastavom na bosanskom jeziku najviše je obuhvaćeno đaka u Novom Pazaru i opštinama Tutin i Sjenica, gde je bošnjačko stanovništvo većinsko.

Vremeplov: Vartolomejska noć

Pokolj hugenota, poznat kao Vartolomejska noć, izvršen je između 23. i 24. avgusta 1572. godine. Slavni argentinski književnik Horhe Luis Borhes rođen na današnji dan 1899. Nacionalni praznik Ukrajine. Pokolj nekoliko hiljada hugenota (francuskih kalvinističkih protestanata), izvršen u noći uoči praznika Svetog Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572. godine, poznat je kao Vartolomejska noć. Taj događaj označio je prekid sa dotadašnjom politikom laviranja između katoličke crkve i protestanske stranke, naročito s obzirom na politiku približavanja Holandiji, a protiv Španije, koju je zastupao hugenotski vođa admiral Kolinji. Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Pretpostavlja se da je pobijeno 25.000 hugenota, a prema nekim procenama čak 50.000. Vartolomejska noć naziva se i “krvavim pariskim pirom”, jer se pokolj hugenota dogodio pet dana posle venčanja kraljeve sestre Margarite Valoa za Anrija Burbonskog.

Vremeplov: Rođen Borhes

Slavni argentinski književnik Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. godine. Rođen u porodici špansko-britansko-portugalskog porekla, Borhes je pre maternjeg naučio engleski jezik, a već u šestoj godini napisao je svoju prvu priču. Ranu mladost proveo je u Evropi, a po povratku u Argentinu pokrenuo je nekoliko književnih časopisa, objavio prve knjige poezije i zbirku eseja Sedam traženja. Godine 1935, objavljena je njegova Opšta istorija beščašća, a pet godina kasnije Antologija fantastične literature. Bio je direktor Nacionalne biblioteke i profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Buenos Ajresu. Poslednjih dvadeset godina života, Borhes je, iako potpuno slep, neumorno pisao:Peščanu knjigu, Nove priče Bustosa Domeka, Istoriju večnosti i druge eseje. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih priznanja, ali njegovo delo, uprkos brojnim nominacijama, nije ovenčano Nobelovom nagradom. Delo ovog poete, maštara i jednog od najvećih intelektualaca savremene kulture, presudno je obeležilo latinoameričku književnost i svrstalo ga među najveće svetske pisce.

Vremeplov: Prva pozorišna predstava na srpskom

Na današnji dan 24. avgusta 1813 godine izvedena prva pozorišna predstava na srpskom jeziku – dramski pisac Joakim Vujić postavio komad Kreštalice u Mađarskom pozorištu u Pešti.

Vremeplov: Rođen Stanoje Stanojević

Na današnji dan 1874 godine rođen Stanoje Stanojević, istoričar, profesor Univerziteta u Beogradu (Novi Sad, 24.8.1874 – Beč, 30.7.1937).

Vremeplov: Erupcija vulkana Vezuv

U erupciji vulkana Vezuv na današnji dan 24. avgusta 79. godine  nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

Vremeplov: Gorbačov dao ostavku na mesto šefa KP SSSR

Na današnji dan 24. avgusta 1991 – Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.

Vremeplov: SAD stavile van zakona američku Komunističku partiju

Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je na današnji dan 24. avgusta 1954  akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.

Mladi imaju pozitivne stavove prema drugim grupama, ali …

Istraživanjem Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) koji su 20. avgusta predstavljeni u Medija centru Beograd obuhvaćeni su srednjoškolci iz Beograda i Sandžaka. U Beogradu učenici srednjih škola su dominantno Srbi a u Sandžaku Bošnjaci. „U Beogradu 9,6 odsto ispitanih učenika ima negativna osećanja prema Bošnjacima, dok u Sandžaku 14,7 odsto mladih ima negativan stav prema Srbima“, navela je psihološkinja Draga Šapić. U Sandžaku Bošnjaci jesu većina, ali su manjina u zemlji u kojoj žive. Važno je pitanje poznatosti i kontakta, pa Bošnjaci nisu dovoljno poznati mladima u Beogradu.

Istraživanje je pokazalo da mladi većinom ne biraju prijatelje na osnovu etničke pripadnosti. „Kada su u pitanju konkretne situacije u kojima dolazi do direktnog kontakta, osećanja su mnogo pozitivnija. Mladi iz Beograda i iz Sandžaka su se izjasnili da im ne bi smetalo da im prvi komšija, drug iz klupe, prijatelj bude neko ko pripada drugoj grupi“, istakla je Šapić. Međutim, kada su upitani o tome da li bi im smetalo da im partner bude pripadnik druge grupe, ovaj procenat se znatno povećao. „Oko 18,8 odsto učenika iz Beograda se izjasnilo da bi im smetalo da partner bude Bošnjak, dok je čak 59 odsto njihovih vršnjaka u Sandžaku reklo da bi smetalo da im partner bude Srbin“, dodala je Šapić.

Više od sedam odsto učenika se ne oseća bezbedno u svojoj školi

„Čak 60 odsto ispitanih učenika se slaže sa tvrdnjom da svet ide ka propasti“, naglasila je Draga Šapić. Prema rezultatima istraživanja, usamljeno dete koje nije uklopljeno u školu i koje ima izražen osećaj razlikovanja grupa sklonije je nasilju. „Oružana borba je jedini nacin da mladi spasu svoje drustvo – šest odsto se slaže sa tim. Kad ovo prenesemo na odeljenje od 30 učenika, to je dva učenika po odeljenju koja se slažu sa ovom tvrdnjom“, što je zabrinjavajuća cifra, rekla je psihološkinja Draga Šapić. Dodala je i da se čak 7,3 odsto učenika ne oseća bezbedno u svojoj školi.

Kroz propagandu se stvara negativan stav o drugim grupama

U poslednje vreme bilo je poziva i ideja za organizovanje skupova protiv izbeglica, a čak i momenata sa konkretno organizovanim akcijama da se oni proteraju i da im se zabrani ulazak u neko mesto. „Oko 19 odsto ljudi kaže da bi učestvovalo u protestu protiv migranata, a peticiju o ovome bi potpisalo čak 60 odsto građana Srbije“, dodala Jovana Bjekić. Više ljudi je spremno da izađe na ulice i reaguje protiv migranata nego onih koji znaju koliko migranata ima. „Čak 50 odsto građana Srbije ne zna koliko migranata trenutno boravi u Srbiji. Veliki procenat građana misli da je tu preko 100.000 migranata, a zapravo samo 20 njih godišnje podnese zahtev za azil“, istakla je Bjekić.

„Ljudima je lakše da prihvate ono što im se prikaže nego da se raspitaju o tim informacijama“, rekla je Šapić.

Prevencija, obrazovanje i angažovanje mladih najviše utiču na sprečavanje radikalizacije mladih koja može voditi do nastanka ekstremizma. „Na osnovu rezultata u četiri srednje škole u Srbiji sprovedene su psihoedukativne radionice koje su podsticale mlade da se okrenu i ka sebi i da se osnaže da podele svoje mišljenje. U drugom bloku radionica fokus je bio na razvijanju emocionalne inteligencije“, objasnila je psihološkinja Isidora Živić. Onlajn trening za mlade lidere je sproveden nakon toga, u maju 2020. godine. „Mladi lideri, njih 18, imalo je prilike da se obuči kako da predstavi svoje ideje u široj zajednici kroz organizaciju događaja“, dodala je Živić. Veoma je bitan način na koji se sve ove informacije prenose, a najvažnije je da mladi to shvate i da se angažuju kako bi se radikalni stavovi promenili.