Za razliku od Crne Gore, koja je pomerila početak školske godine za oktobar, mi ne razmišljamo o tome, rekao je za Nova.rs ministar prosvete Mladen Šarčević. On dodaje da “mi, za razliku od njih, imamo sve kompletno i kao onlajn varijantu”. “Imamo šest platformi, imamo snimljene materijale za ceo mesec i to se sukcesivno radi. Za ne daj bože, u slučaju širenja zaraze, mi možemo parcijalno da isključimo regiju po regiju, i tu opciju imamo”, zadovoljan je ministar i spreman za početak školske godine 1. septembra. Ministarstvo prosvete je, inače, propisalo osnovne principe po kojima će se odvijati nastava u osnovnim i srednjim školama, kao i u produženom boravku. Najvažnija izmena je da školski časovi traju 30 minuta, a čak i oni koji budu pohađali nastavu onlajn, moraće da odgovaraju u školi. Ceo spisak “noviteta” oko organizacije nastave od 1. septembra možete naći u ovom našem tekstu.
Šarčević: Većina đaka za nastavu u školi
Ankete roditelja pokazale su da veliki broj dece želi da nastavu od 1. septembra prati u školi, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da će učenici koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, moći da koriste vizire. On je juče posetio Osnovnu školu “Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi, kako bi se na terenu lično uverio kako teku pripreme škole za početak školske godine. “Smanjuje se procenat onih koji će pratiti nastavu na daljinu. Na početku anketiranja (od prošle nedelje) bilo je ispod 5 odsto (oko 4,5 odsto), a sada je u nekim sredinama dva do tri odsto”, rekao je Šarčević. On je dodao da škole imaju rok do 27. avgusta da dostave Ministarstvu koji model nastave će se primenjivati u njihovoj školi.
Najveći izazov u predstojećoj školskoj godini, kako je rekao, biće organizovanje produženog boravka za decu. “U nekim školama će nedostajati učitelji, ali nastojimo da se angažuju kadrovi sa biroa, a imamo i oko 3.000 volontera sa učiteljskih fakulteta”, naveo je ministar. Upitan kako će se rešiti problem dece koji iz zdravstvenih problema ne mogu da nose maske, kao što su deca astmatičari, ministar je rekao da se razrađuju dva modela i da je jedan da ta deca krenu da prate nastavu na daljinu, a da je drugo rešenje da im se obezbedi dovoljno vizira.
Direktorka O.Š. “Simeon Aranicki” Slađana Bursać kaže da se u toj školi 99 odsto učenika izjasnilo da prati nastavu u školi, da će od 5. do 8. razreda samo dva učenika, koji imaju zdravstvenih tegoba, pratiti nastavu na daljinu, te da će od 2. do 4. razreda četvoro učenika nastavu pratiti onlajn. “To govori da roditelji i učenici imaju poverenja u školu. Pripreme za 1. septembar su u toku”, rekla je ona. Kako kaže, sobe za izolaciju, ukoliko se pojavi dete ili zaposleni sa povišenom temperaturom, biće školska ambulanta.
Ova škola odlučila se kompletno za nastavu uživo, radiće u četiri smene, a poteškoće imaju samo oko organizacije boravka. Za produženi boravak, kako kaže Bursać, biće potrebno da angažuju još jednog učitelja, a već su kontaktirali biro da se raspitaju da li ima učitelja koji su spremni da volontiraju. “Učiteljski faks nam se javio kao mogućnost volontiranja studenata završnih godina”, navela je Bursać.
Oko 97 odsto roditelja želi nastavu u učionici
Oko 97 odsto roditelja se putem ankete izjasnilo da je za nastavu u učionicama, nego za onlajn nastavu, izjavio je danas pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić. Na vebinaru “Uloga ICT tehnologija u organizaciji rada i nastavi u osnovnim školama od septembra 2020. godine”, Pašić je naveo da su za sada rezultati ankete takvi, iako je prošlu školsku godinu više učenika osmog razreda završilo sa odličnim uspehom. Pašić je naveo da je prošlu školsku godinu sa odličnim uspehom završilo oko 60 odsto učenika, dok je godinu ranije taj procenat iznosio 40. “Ovo je i pokazatelj da su nastavnici pokazali empatiju i razumevanje u odnosu na situaciju”, kaže Pašić.
Govoreći o načinu održavanja nastave za sledeću školsku godinu, Pašić kaže da će ona biti najverovatnije organizovana kombinovano, delom u učionici, a delom onlajn. Dodao je i da će organizacija rada zavisiti od škole do škole, te naveo da je školama sa manjim brojem učenika mnogo lakše da organizuju nastavu u učionicama u dve smene, nego školama od oko 2.000 učenika. Pašić je podsetio da je Ministarstvo 11. avgusta izašlo sa uputstvom za škole za organizaciju rada za novu školsku godinu, a koji danas izlazi u Službenom glasniku i dodao da će sve škole od prvog do osmog razreda krenuti u pripremu.
Predstavnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Katarina Aleksić ističe da je važno da škole od Ministarstva prosvete dobiju konkretna uputstva šta je uloga učenika, nastavnika, rukovodilaca, škole u uslovima kao što je pandemija virus korona. Najbitnije je, kaže ona, da se u ovim uslovima sačuva zdravlje učenika i nastavnika, a onda i sistem obrazovanja, koji, ističe, nije samo važan da bi deca učila i završila razred, već je važan faktor mentalnog zdravlja. Ističe da je mana onlajn učenja što ne podstiče socijalnu interakciju i da bi i u okviru takvog načina učenja trebalo osmisliti način da svi učenici budu uključeni, a ne samo nastavnik da govori. Još jedan od nedostataka onlajn učenja, kaže Aleksić, jeste što učenici i nastavnici nisu dobijali šta će biti aktivnosti učenja sledeće nedelje, zbog čega je postojao pritisak.
Psiholog Dobrinka Kuzmanović iznela je podatak da su učenici koji su anketirani izneli stav da je tokom onlajn nastave bilo mnogo zadataka koje je trebalo obaviti u kratkom roku i da su bili opterećeni nastavnim sadrzajima. Takođe, dodaje ona, učenici smatraju da su pojašnjenja koja dobijaju od nastavnika u učionici mnogo zanimljivija i lakša za razumevanja nego ona koja su dobijali putem interneta. Ističe da je najveća zamerka onlajn učenja što nema interakcije. “Učenje je socijalni proces, nema učenja bez interkacije, bilo bi dobro da digitalna tehnologija podstiče socijanu interakciju, ali je ona uglavnom tokom prethodne školske godine bila jednosmerna i bilo je malo socijalnih aktivnosti”, rekla je Kuzmanović. Jučerašnji vebinar “Uloga ICT tehnologija u organizaciji rada i nastavi u osnovnim školama od septembra 2020. godine” organizovali su Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije.
Sindikat: Odložiti početak škole
Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražio je od prosvetnih vlasti odlaganje početka nove školske godine za najmanje dve nedelje, saopštila je u ponedeljak Unija. Kao razlog za odlaganje početka školske godine Unija je navela pet razloga, a prvi je to što lokalne samouprave nemaju novca da nabave maske i dezinfekciona sredstva, pa je potrebno vreme da se škole samoorganizuju i spreme za prijem stotina hiljada učenika i nastavnika. Kao drugi razlog Unija navodi da nije pronađen način da se zaštite kolege iz zdravstveno rizičnih grupa, treći je što škole još nisu dobile redukovane nastavne planove i programe, četvrti su nejasne procedure nakon mogućeg zaražavanja dece i nastavnika, a peti je što nema dovoljno izvršilaca za predložene modele nastave.
Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije je na sednici u subotu ocenio da je mudrije učiniti dodatne napore da se makar nešto od tih pitanja reši. “U suprotnom, čeka nas početak školske godine koji će ubrzo biti i kraj jer je u haotičnoj situaciji koju diktira kako korona, tako i Ministarstvo prosvete, bez jasnih uputstava, sa manjkom prostora, velikim brojem učenika u odeljenju i velikim brojem inficiranih u Srbiji, skoro nemoguće 1. septembra obezbediti zdravstveno bezbedan školski ambijent”, ocenila je Unija.
Šta sve još nije rešeno pred početak školske godine?
Sindikati prosvetnih radnika Srbije upozorili su u saopštenju da se zaposleni u školama suočavaju sa konkretnim problemima u organizaciji nastave, a da u pravilnicima i predlozima koje je prosledilo Ministarstvo prosvete nedostaju ključne informacije. Zato su ponudili analizu problema sa kojima se direktori, nastavnici i ostali zaposleni u prosveti suočavaju desetak dana pred početak školske godine. Sindikat je pobrojao sa kojim se problemima suočavaju škole, a zbog manjka informacija u pravilnicima koje su dobili od ministarstva:
Planovi i programi kao i ishodi i ciljevi nisu revidirani i sažeti “Obim gradiva koji se treba obraditi nije preciziran od strane Ministarstva, te je nemoguće u okviru zadatog broja časova preći sve ono što je do sada rađeno. Ministarstvo je obavestilo škole da je promena Planova i programa u završnoj fazi, ali nije precizirano kada će se završiti i po kom planu će se raditi sa učenicima. Nedelju dana pre početka školske godine nastavnici ne mogu da naprave planove po kojima bi radili sa decom”, upozoravaju sindikati.
Škole nemaju uvid u sadržaj časova iz TV nastave “Planom nastave na daljinu predviđena je TV nastava. Škole nemaju uvid u sadržaj ovih časova, te ne mogu znati da li će sva deca biti obuhvaćena istim nastavnim sadržajima”, kažu sindikalisti.
Kako će raditi nastavnici koji predaju u više škola? “Predlozima za organizaciju vaspitno obrazovnog rada, detaljno je do u minut obračunat rad svakog nastavnika ali nije pojašnjeno kako uskladiti rad nastavnika koji punu normu ostvaruju u dve, pa i tri škole. Nastava za drugi ciklus obrazovanja (5-8 razred) predviđena je u poslepodnevnim satima za sve škole, uz skraćeno boravljenje dece u školi, ali produženo boravljenje nastavnika pre svega u čekanju da odrade zadatu minutažu u nastavi”, saopštili su sindikati.
Nastavni plan i program je još u izradi “Ministar je govoreći o početku školske godine rekao da nastavnici koji rade sa decom u školama, neće raditi i na E platformama, da bi poslednjim predlozima obavezao nastavnike da dosadašnje časove dopunske, dodatne nastave i sekcije pretvara u E časove uz tačno obračunate minute koji svaki nastavnik treba da provede uz računar (naravno svoj, jer škole nemaju dovoljnu količinu istih). Takođe, potrebno je izraditi digitalne pripreme za čas koje bi bilo poželjno dostaviti roditeljima i učenicima, što samo po sebi nije mali posao ali je u ovom slučaju nemoguć, jer ne znaju koje nastavne jedinice treba obrađivati (Plan i program je u završnoj fazi)”, skreću pažnju sindikati.
Nedostajaće maske, viziri, rukavice “Prostorne, tehničke i materijalne mogućnosti po školama u većim sredinama zahtevaju podelu učenika po odeljenjima i na tri grupe (Pravilnikom su predviđene dve). Uz to, pomoćno tehničko osoblje je godinama smanjivano, a sada isto treba da u jednoj smeni u skladu sa propisanim merama očisti i do 800 kvadrata školskog prostora za minimalnu cenu rada. Pri tome, od nastavnika se traži da u iskrenoj i transparentnoj komunikaciji sa roditeljima dođu do osnovnih potrošnih materijala za rad (maska vizir,rukavice…)”, naglašavaju iz sindikata.
Zakazala je tehnička priprema za pristup onlajln nastavi “Učenici i nastavnici nisu tehnički pripremljeni za početak školske godine koja zahteva on line pristup nastavi. Ako će deca raditi od kuće postavlja se pitanje zašto roditelji nisu oslobođeni bar kupovine udžbenika. Udžbenike bi trebalo prebaciti u E oblik i postaviti ih na platforme koje bi bile dostupne besplatno i učenicima i nastavnicima a država bi trebalo da pokrije ovaj trošak izdavačkim kućama.
Ne treba deliti odeljenja prvih razreda u osnovnim i srednjim školama “Ako se već očekivao ovakav početak školske godine, trebalo bi da se bar odeljenja prvih razreda (osnovnih i srednjih) za koji je početak najstresniji, formiraju sa manjim brojem učenika i ne dele na grupe. Podela na grupe unosi konfuziju i u razredima koji već imaju iskustvo sa školom”, savetuje Sindikat je ocenio racionalnim to što je ministarstvo “u ovakvoj situaciji” odlučilo da podeli odgovornost sa školama, nudeći autonomiju u odlučivanju uz uvažavanje specifičnosti svake škole. “Ako smo ravnopravni partneri u vreme epidemije, nema razloga da od sad ne budemo ravnopravni u dogovoru oko Nastavnih programa,odlučivanju o broju učenika u odeljenjima, donošenju zakonskih rešenja, izboru direktora, pravljenju strategije obrazovanja kad sve ovo prođe”, ocenjuju u sindikatu. “Ministarstvo nam je ovog puta pokazalo da škole ne služe za obrazovanje i vaspitanje nego za puko čuvanje dece i bez iluzije da sve ono što se dešava po školama ima za cilj da obezbedi bolju budućnost deci”, zaključuju sindikati.
Nova muka roditelja dece sa autizmom: Kako u školu uz maske
U sveopštoj zbunjenosti i novim okolnostima koje nam je nametnula pandemija koronavirusa, čini se da nismo dovoljno obratili pažnju na one posebne i drugačije, na one koji sve promene i nova pravila teže shvataju i podnose. Dok svakodnevno pratimo vesti i pokušavamo da dokučimo kako će izgledati nova školska godina, postoji jedna posebna kategorija roditelja i dece koji su u toj priči, čini se, ostali zaboravljeni. I deca sa autizmom, takođe, treba da krenu u školu, a o tome sa čime se suočavaju njihovi roditelji i kako se prilagoditi toj famoznoj novoj realnosti, razgovarali smo sa tatom jednog Ljubiše koji sada treba da krene u peti razred specijalne Osnovne škole “Antun Skala” u Beogradu.
Stevan Đukić je samohrani otac i sa svojim sinom Ljubišom živi od državnih socijalnih davanja i dodataka, pa, kako kaže, mesečno sakupi oko 45.000 dinara. Briga o Ljubiši sprečava ga da nađe posao, pošto njegovo dete zahteva stalni nadzor. Kao i svim roditeljima đaka u Srbiji, i našem sagovorniku stigla je poruka iz škole koju pohađa njegov sin. I ovde se treba odlučiti između dolaska u školu i onlajn nastave. “Što se mene tiče, to pitanje ne trebalo da se postavlja uopšte. Za mene je onlajn nastava, u ovom trenutku, jedina opcija. Deca imaju organizovan prevoz do škola kombijem i tu svaka priča o zaštiti pada u vodu. Njih desetoro je tokom vožnje na dva kvadrata, plus vozač, plus dva pratioca, već je jasno da tu nema ništa od distance. Svi su oni različiti, jedan ume da govori francuski jezik, ali ne ume srpski, neki su agresivni, neki su mirni. Ipak, u svoj toj različitosti, prilično sam siguran, da osam od deset dece sa autizmom neće moći da nose masku, niti ima svest o tome”, objašnjava nam Stevan.
On smatra da će većina roditelja autistične dece, takođe, rešiti da njihova deca ostanu kod kuće. “Ja mislim da će većina roditelja odgovoriti da želi onlajn nastavu, jer su svi, ipak, svesni da ta deca ne mogu da ispoštuju ono što se traži. Mada, postoji i određeni procenat roditelja koji su toliko već postali očajni i premoreni, da su spremni i na to da pošalju decu u školu”, objašnjava nam sve peripetije kroz koje prolaze roditelji autistične dece u doba koronavirusa. Dodaje da kada je reč o autizmu, škola više ima ulogu da podstakne socijalizaciju, nego da obrazuje. Ipak, ako se on pita, vreme pandemije nije pravi momenat za socijalizaciju ove dece koja teško uspevaju da prate i poštuju sva pravila. Naš sagovornik ističe da, nevezano za koronu i pandemiju, “specijalne škole” nisu dovoljno “specijalne” i prilagođene deci sa autizmom.
“Osnovna škola ‘Antun Skala’ na Senjaku je najstarija škola na Balknanu za autističnu decu.
Defektolog: Roditelji, sačekajte sa slanjem dece u školu
Defektolog Goran Rojević dugo radi sa decom sa autizmom i poznaje njihove navike. Za portal Nova.rs on objašnjava da deci sa autizmom ne prijaju krupne promene. Ističe da se sva nesigurnost i uznemirenost koju povodom polaska u školu osećaju roditelji, još više odražava i utiče na ovu decu. “Nedostatak jasnog plana kako će nešto da izgleda kod te dece pravi još veću nervozu. Trenutak polaska u školu treba da bude jasno i precizno postavljen. Po njih je loše da nedelju dana radite na jedan način, a druge nedelje na drugi način, ili da svaki dan menjate pravila ponašanja i premeštate ih iz učionice u učionicu. To njih uznemirava i čini ih nervoznim. Takođe, problem je i u tome što njima smeta maska na licu, oni ne znaju šta će sa njom, niti znaju čemu to služi”, objašnjava nam sve poteškoće i prepreke za decu sa autizmom, a samim tim i za njihove roditelje.
Za roditelje ima i konkretan savet, jer, kako kaže, nije siguran u to da su škole koje pohađaju deca sa autizmom u Srbiji spremne i da mogu da predvide ono što će ih sačekati od 1. septembra – nisu spremne za “novu realnost”. “Ja prvu nedelju ne bih poslao dete u škiolu, dok se ne uspostavi sistem. Postoji rizik da se u tim neizvesnim okolnostima deca dodatno unervoze. Tek kada se uspostavi neki red, tada bih poslao dete u učionicu”, poručuje Rojević.
Veliko interesovanje mladih za vojne škole
Interesovanje mladih za vojne škole je veliko, a osnovni razlozi za to su odlični uslovi školovanja, nastavna literatura i korišćenje savremenih kapaciteta za vannastavne aktivnosti, kao i to što po završetku vojnih škola polaznici dobijaju siguran posao sa mogućnošću stalnog stručnog i karijernog usavršavanja, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kao primer navodi se veliko interesovanje za Srednju stručnu vojnu školu u Beogradu koja je obnovljena zbog potrebe za školovanjem stručnog podoficirskog kadra iako je, dodaje se, 2005. godine neopravdano obustavljen njen rad. “Tadašnja odluka o ukidanju je bila izuzetno loša jer nije postignuto obezbeđenje kvalitetnog kadra u odnosu na sve veće zahteve za eksploatacijom i održavanjem složenih borbenih sistema, naročito posle značajne modernizacije Vojske Srbije u poslednjih nekoliko godina”, navodi se u saopštenju.
Ističe se da, zahvaljujući obnavljanju Srednje stručne vojne škole, imamo taktički i tehnički osposobljene podoficire koji mogu da odgovore izazovima vojne profesije. Dodaje da se za vreme školovanja učenici te škole imaju izvanredne uslove za život i rad i da su smešteni u nedavno renoviranom Internatu opremljenom internet mrežom, bibliotekom, sportskim centrom sa spoljnim sportskim terenima za fudbal i atletskom stazom, klubom učenika, vazdušnom streljanom i odgovarajućim prostorijama za realizaciju rada sekcija i kulturnih aktivnosti učenika. Od posebnih oblika nastave se izdvajaju obuka u plivanju, zimskim uslovima, skijanju, upravljanju motornim vozilima i logorovanje sa gađanjima.
U Srednjoj stručnoj vojnoj školi školuje se kadar na dva smera, Smer jedinice za elektronska dejstva i Tehnička služba za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane koja se deli na četiri specijalnosti – vazduhoplovni motor, vazduhoplovno naoružanje, radio-radarska tehnika i oprema vazduhoplova. U školi su razvijeni i nastavni planovi i programi za potrebe školovanja i drugih službi i rodova, kao što su telekomunikacije i informatika, vazdušno osmatranje i javljanje, tehnička služba Kopnene vojske i artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva. Školovanje u Srednjoj stručnoj vojnoj školi traje četiri godine, prve tri godine učenici su u toj školi, a četvrtu završavaju u Centrima za obuku u jedinicama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. čenici te škole se pripremaju za obavljanje osnovnih vojnih dužnosti, obaveza i zadataka, polažu vojničku zakletvu i na kraju budu promovisani u prvi podoficirski čin vodnika, a oni koji ostvaruju odlične rezultate u nastavnom i vannastavnom procesu mogu upisati Vojnu akademiju u skladu sa pravilima upisa koje je donela Vojna akademija.
U proteklom periodu preduzete su aktivnosti za učlanjenje Srednje stručne vojne škole u Asocijaciju evropskih srednjih vojnih škola, navodi se u saopštenju i dodaje da tokom pandemije virusa Kovid-19 učenici završne godine te škole nisu prekidali školovanje. “U skladu sa lekarskim preporukama i zbog specifičnosti njihovog budućeg zanimanja ostali su u kasarnskim-karantinskim uslovima i nijedan učenik Srednje stručne vojne škole nije bio zaražen, niti mu je zdravlje bilo ugroženo”, ističe se u saopštenju. Dodaje se da je zahvaljujući obnavljanju rada ove škole, sredinom 2019. godine odškolovana prva generacija podoficira i dobijen stabilan mehanizam obezbeđenja kvalitetnog podoficirskog kadra tehničkog profila koji je po završetku školovanja i usvajanjem znanja iz opštih, opšte-vojnih i stručno-specijalističkih predmeta spreman za uspešno obavljanje podoficirskih dužnosti u jedinicama Vojske Srbije. U saopštenju piše i da je bilo veoma teško nadoknaditi 15 godina neulaganja u podoficire i uopšte u stručno osposobljavanje ljudi, ali da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije uspeli da uz mnogo truda i napora obezbede da vojni poziv ponovo bude atraktivan.
Život u Studenstkim domovima
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, je još u maju izdao uputsva za ponašanje i boravak u studentskim domovima. Pravila koja su važila prilikom otvaranja studentskih domova, po završetku vanrednog stanja, važe i sada. Evo spsika mera kojih se treba pridržavati:
1. Pre početka rada studentskog doma, a i svakodnevno sprovoditi čišćenje i dezinfekciju prostora, kao i provetravanje prostorija najmanje pola sata nakon čišćenja. Pri korišćenju dezinfekcionih sredstava voditi računa o pravilnoj primeni prema uputstvu proizvođača po pitanju namene, koncentracije, načina primene i neophodnog kontaktnog vremena.
2. Na ulazu u studentske domove postaviti dezobarijeru – sunđer ili krpu dobro natopljenu dezinfekcionim sredstvom na bazi hlora, kao i dozer sa sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi 70% alkohola kako na ulazu tako i po hodnicima.
3. Potrebno je da se zaposlenima u studentskim domovima obezbede dovoljne količine lične zaštitne opreme, sredstava i pribora za čišćenje i dezinfekciju.
4. Redovno čistiti prostor studentskog doma uključujući pranje i dezinfikovanje podova, zidova, vrata, stolova, stolica, kvaka, prekidača za svetlo, ručki ormarića, slavina i drugih površina koje koristi veći broj lica, najmanje dva puta dnevno, po potrebi i češće upotrebom sredstava na bazi 70% alkohola.
5. Prostorije redovno provetravati uz omogućavanje kontinuiranog protoka vazduha. Ne koristiti veštačku ventilaciju.
6. Posteljinu, jastučnice, ćebad i druge tkanine ukloniti i oprati u mašini za pranje veša upotrebom standardnih deterdženata koristeći program pranja na temperaturi od najmanje 60 °C. Posteljinu menjati i prati najmanje jednom nedeljno.
7. U toaletima i kupatilima obezbediti sapune i papirne ubruse i sprovoditi redovno čišćenje i dezinfekciju površina. Postaviti obaveštenje o obavezi pranja i dezinfekcije ruku, kao i uputstva za pravilno pranje ruku.
8. Zaposleni u studentskom domu kao i studenti moraju da nose maske, tako da maska prekriva usta, nos i bradu i to prilikom kretanja kroz hodnik ili boravka u zajedničkim prostorijama koje se dele sa više osoba.
9. Broj studenata u sobama u kojima su smešteni studenti organizovati tako da studenti koji žive zajedno mogu da održavaju propisanu udaljenost od najmanje dva metra u svim pravcima prilikom boravka i spavanja.
10. Organizovati ishranu studenata kad god je to moguće u sobama za boravak (ketering). Ukoliko je neophodno koristiti menze/trepezarije, studenti za stolovima treba da sede na udaljenosti od najmanje dva metra u svakom pravcu, a svaki sto je potrebno da ima sredstva za dezinfekciju ruku i papirne ubruse.
11. Čekanje za hranu u studentskoj menzi organizovati u redu sa razmakom među studentima od dva metra, a studenti dok čekaju u redu moraju nositi maske. Maska se skida samo tokom jela.
12. U studentskoj menzi prilikom pripreme hrane potrebno je pridržavati se uobičajenih principa dobre higijenske prakse u pripremi i manipulaciji hranom, sa ciljem smanjenja uvek prisutnih rizika za sve bolesti prenosive hranom. Izbaciti iz upotrebe posluživanje kečapa, senfa, soseva, ulja, slanika, šećera, čajeva i sl. iz posuda za zajedničku upotrebu. Kontrolisati postupak pranja posuđa – obavezno mašinsko pranje ili, ako za to nema uslova, pranje deterdžentom na što višoj temperaturi (u mašini za sudove na temperaturi većoj od 60˚C). Pri korišćenju dezinfekcionih sredstava voditi računa o pravilnoj primeni u skladu sa uputstvom proizvođača, a posebno voditi računa da dezinfekciono sredstvo ne dođe u kontakt sa hranom!!!
13. Neophodno je da studenti svakodnevno prate svoje zdravstveno stanje i ukoliko se pojave simptomi respiratorne infekcije da se jave lekaru studentske poliklinike, upravniku studentskog doma i roditeljima. Upravnik studentskog doma je dužan da u slučaju pojave sumnje na COVID-19 odmah obavesti epidemiologa nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje putem telefona.
14. U studentskom domu potrebno je obezbediti dovoljno toplomera kako bi bili dostupni studentima da u svako vreme mogu izmeriti svoju telesnu temperaturu, a na svim vidnim mestima treba postaviti brojeve telefona na koji studenti mogu da se jave u slučaju pojave simptoma koji ukazuju na COVID-19.
15. Studenti bi trebalo da izbegavaju posete rođaka i prijatelja, smanje svoje društvene aktivnosti i da izbegavaju odlazak na javna mesta, posebno mesta bez adekvatne ventilacije.
Dostava hrane i pića – ketering
1. Higijenu i dezinfekciju vozila za dostavu treba sprovoditi što češće (preporučljivo pre i nakon svakog završenog “kruga dostave”) preporučenim sredstvima u skladu sa uputstvom proizvođača.
2. Upakovanu hranu spakovati u dodatne pakete ili kese kako bi se sprečila kontaminacija hrane i ambalaže u kojoj je pakovana.
3. Obavezno najaviti dolazak hrane telefonom kako bi ostavili vremena zosoblje studentskog doma/menze da se pripremi za preuzimanje hrane.
4. Dostavljač je dužan da prilikom dostave nosi masku i rukavice, i hranu predaje na posebno za to označenom ulazu.
5. Hrana se doprema na poseban ulaz kad god je to moguće, a čist i prljav put kretanja hrane se ne smeju ukrštati. Ukoliko to nije moguće, put kretanja hrane se mora dezinfikovati neposredno pre dostavljanja hrane.
6. Hranu preuzimaju posebno za to određene osobe koje su u obavezi da nose masku i rukavice. Ista osoba sprovodi i distribuciju hrane i pospremanje ostataka hrane nakon jela.
7. Čekanje studenata na preuzimanje hrane u studentskom domu/menzi organizovati u redu sa razmakom među studentima od najmanje dva metra, a studenti dok čekaju u redu moraju nositi maske.
Vremeplov: Kidnapovan, pa ubijen Ivan Stambolić
U Beogradu je na današnji dan 25. avgusta 2000, godine nestao Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića pronađeno je 28.marta 2003. godine na Fruškoj Gori.
Vremeplov: Umro Stevan Sremac
Na današnji dan 25. avgusta 1906. godine umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom “Iz knjiga starostavnih” objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame “Ivkova slava”, “Zona Zamfirova”, romani “Pop Ćira i pop Spira”, “Vukadin”, politička satira “Limunacija na selu”.
Vremeplov:RođenJohan Herder
Na današnji dan 25. avgusta 1744. rođen je nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid fon Herder. Svojim delom uticao je na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret “Šturm und drang”. U zbirku “Glasovi naroda u pesmama” uvrstio je i četiri srpske narodne pesme, među kojima je “Hasanaginica” u Geteovom prevodu.
Vremeplov:Umro Faradej
Na današnji dan 1867. godine umro je Majkl Faradej, engleski hemičar i fizičar (Njuington, 22. 09. 1791 – Hempton Kort, 25. 08. 1867)
Vremeplov:Umro Vuk Vrčević
Na današnji dan 1882. umro je i Vuk Vrčević, sakupljač narodnih umotvorina (Risan, 26. 02. 1811 – Dubrovnik, 25. 08. 1882).
Vremeplov:UmroNiče
Nemački filozof Fridrih Vilhelm Niče umro je na današnji dan 1900. (Reken, 15. 10. 1844 – Vajmar, 25. 08. 1900). U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo “Rođenje tragedije iz duha muzike”) docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: “Tako je govorio Zaratustra”, “Volja za moć” (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), “S one strane dobra i zla”, “Sumrak idola”, “Ljudsko, suviše ljudsko”, “Genealogija morala”, “Ecce homo”, “Radosna nauka”, “Nesavremena razmatranja”.
Vremeplov: Završen Prvi vaseljenski sabor
Na današnji dan 25. avgusta 325. godine u Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o “svetom trojstvu” i reformisao Julijanski kalendar.
Vremeplov:U Užicu snovana gimnazija
U Užicu je na današnji dan 25. avgusta 1839. godine osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali su neki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka, Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović i Milan Predić.
Vremeplov:Buna seljaka, oborili sa vlasti kneza Mihaila
Na današnji dan 25. avgusta 1842. godine u Kragujevcu su ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić je potom, kao “predvoditelj naroda”, u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.
Roditelji sluđeni, potpisivali da “prihvataju rizik da se dete zarazi”!
Ako zaposlenima u prosveti nije do kraja jasno kako će to školska godina početi i bezbedno i na vreme, roditeljima je tek teško da shvate kako će se sve odvijati od 1. septembra. Beograđanka Iva, majka trećaka, za Nova.rs objašnjava da je potpuno zbunjena i u neverici zbog načina na koji se planira nova školska godina. “Bilo mi je prvo suludo da epidemilozi iz Kriznog štaba čekaju predlog Ministarstva prosvete kakav će biti model. Trebalo je prvo da znamo šta je epidemiološki u redu pa onda da ministarstvo prosvete predloži u okviru toga model”, rekla nam je na manje od nedelju dana od početka škole.
Sa druge strane, škole su svaka na svoj način pristupile anketiranju roditelja o tome kako žele da im deca pohađaju nastavu, pa se tako desilo da osnovna škola “Starina Novak” uz tu anketu “pojasni” da uz opciju pohađanja nastave u školi roditelj prihvata rizik da se dete tako zarazi koronavirusom. Do sada se, inače, samo pet odsto roditelja odlučilo da deca pohađaju onlajn nastavu, a izjašnjavanje o tome traje do 27. avgusta. U međuvremenu je makar Krizni štab razrešio kakve maske deca treba da nose u školi – a odgovor je da sve vrste maski dolaze u obzir, uz poruku da je najbolja zaštita od zaraze koronavirusom upravo nošenje maske, držanje distance i redovno pranje ruku.
Nadzor u centrima za socijalni rad u Aleksincu i Bogatiću
Povodom sumnje u vezi sa zanemarivanjem deteta i seksualnog iskorišćavanja, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević naložio je da se izvrši hitan nadzor nad stručnim radom u centrima za socijalni rad u Aleksincu i Bogatiću u konkretnim predmetima zaštite dece i porodica. Nadležni su u obavezi da u što hitnijem roku, izvrše nadzor i izveštaj o nadzoru dostave ministru na uvid, kako bi se preduzele odgovarajuće mere i dalje postupalo u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, saopštilo je resorno ministarstvo. Prema pisanju medija, B. J. (48) iz okoline Aleksinca uhapšena je zbog trgovine ljudima jer je, kako se sumnja, dve godine prisiljavala na prostituciju sada trinaestogodišnju ćerku. Policija u Bogatiću uhapsila je juče ujutro N. M. iz Banovog Polja zbog sumnje da je silovao svoju dvanaestogodišnju pastorku, prenose mediji.
Studentski pakao: Bez klime i poseta, distanca i u menzi
Na pojedinim beogradskim fakultetima u toku su ispitni rokovi, sve se polako zagreva za prijem i sve veći broj studenata koji stižu iz svih delova Srbije. Studenti su počeli da se vraćaju u studentske domove, gde su ih sačekale epidemiloške mere i propisi kojih će morati da se pridržavaju kako bi se sprečilo širenje korone. Direktor SC “Beograd” Goran Minić kaže da je u skladu sa preporukama obavljena dezinfekcija svih prostorija, da su postavljene dezobarijere, a svi zaposleni moraju da nose maske. “Zabranjene su posete studentima, samim tim i prenoćišta gostiju, studentska slavlja”, kaže Minić za Tanjug i dodaje da će to obezbeđenje stalno da kontroliše. Tokom septembra uprava Studentskog centra “Beograd” očekuje da će u domove da se vrati oko 8.000 do 9.000 studenata. Trenutno radi jedan studentski restoran u Studentskom gradu, a kako se bude povećavao broj strudenata i restorani će se otvarati. Minić navodi da će se u studentskim restoranima primenjivati mere koje su važile i do sada – student ne može da uđe u restoran bez zaštitne maske, mora da se održava distanca u redu za hranu, da maska može da se skine samo dok jede. Za povratak u domove pripremljene su i nove procedure što se tiče zaraženih studenata. Ukoliko akademci osete simptome koji ukazuju na kovid 19, javljaju se respiratornoj ambulanti u okviru Studentske poliklinike u Prote Mateje. Studenti koji budu testirani rezultate ne čekaju u svojoj sobi već izolaciji. “Izolacija će biti u okviru hostela u studentskom domu “Kralj Aleksandar I”. To je poseban smeštajni kapacitet , sa zasebnim ulazom, svaka soba ima svoje kupatilo, a mi ćemo hranu izolovanim studentima dostavljati do vrata, kako bi sprečili bilo kakav kontakt i izbegli dalje širenje zaraze”, naveo je Minić.
Nadzor nad studentima u hostelu obavljaće lekari Studentske poliklinike. Studenti koji su negativni vraćaju se u sobe, ukoliko je rezultat pozitivan i akademac ima blaže simptome upućuje se u poseban deo privremene bolnice Arena. Studenti sa težom kliničkom slikom upućuju se na dalje lečenje u kovid bolnice.
