Tiodorović: Polazak u školu prelomni trenutak, maske bar do proleća

Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović izjavio je da ćemo, iako imamo više uslova da živimo normalnije, maske nositi bar do proleća sledeće godine i pri tome ćemo morati da držimo i odstojanje. Tiodorović je za RTS istakao je da to što imamo više uslova da živimo normalnije – da uživamo u kulturi, da podižemo duh koji će nam omogućiti da podižemo i fizičku spremnost, strpljenje i izdržljivost, ne znači da ne ostaju mere, jer ćemo maske i dalje nositi.

Tiodorović smata da su najvažniji faktor ljudi koji se vraćaju sa odmora, pre svega sa Mediterana, jer sve te zemlje pokazuju značajno povećanje broja pozitivnih i obolelih od korona virusa. “Verovatno ćemo morati da razmišljamo, bude li taj trend imao ubrzanje i sa većim skokovima, o tome da treba uvesti neku vrstu izolacije”, rekao je Tiodorović. Prema njegovim rečima, polazak u školu može predstavljati na neki način opterećenje. “To je prelomni trenutak u ovoj epidemiji, zato što ne samo da deca, roditelji i prosvetni radnici imaju jedan veliki ispit, nego i celo društvo ima ispit”, zaključio je Tiodorović.

Povratak u skamije: Šta sve roditelji treba da znaju”

Pored strogih higijenskih pravila koja će biti poštovana u školama usled pandemije korona virusa, opravdana je i zabrinutost roditelja pred 1. septembar. Na pitanja o tome kako da se roditelji najbolje pripreme za period polaska u škole i vrtiće odgovarala je doktorka Ivana Begović Lazarević, specijalista epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, u okviru video serijala „Sa stručnjacima na vezi o COVID-19“ na instagram stranici organizacije Unicef. „Mislim da smo se svi, i roditelji i deca, već privikli na korišćenje zaštitne opreme, prvensvetno maske. Tako će ostati i narednih meseci“, izjavila je. Napomenula je važnost nošenja lične zaštite, pre svega maske. „Rukavice nisu toliko bitne, jer nam one mogu dati lažan osećaj sigurnosti“, ocenila je doktorka Begović Lazarević. Kao najvažnije za smanjenje rizika od zaraze naznačila je pravilno nošenje maske, koja će se se menjati svaki dan u zavisnosti od vremena nošenja.

„Vrtići rade od kako je završeno vanredno stanje, tako da neće biti potrebe za privikavanjem u vrtićima“, izjavila je sagovornica Unicefa. Iako i dalje nemamo jasne informacije o tome kako će se tačno odvijati nastava u školama, dr Ivana Begović Lazarević savetuje da je bitno i pored odlaska u školu što više smanjiti rizik od infekcije poštujući sve zaštitne mere propisane po nastupanju epidemije. Okupljanje ljudi radi druženja van kuće, u zatvorenom prostoru i dalje ne treba praktikovati. „Izbegavati boravak u zatvorenom prostoru, kafićima i restoranima, viđanje je najbolje organizovati na otvorenom prostoru, u parku na klupi, gde možemo držati propisanu distancu. Takvim odgovornim ponašanjem čuvamo sebe, a čuvamo i svog prijatelja“, poručila je Begović Lazarević.

I pored toga što će deci biti merena temperatura svaki dan pre ulaska u školu, to ne mora da bude siguran pokazatelj infekcije i zbog toga je upravo i bitno poštovati sve zaštitne mere unutar učionica, kako bi se što više umanjio rizik od ulaska zaraze u škole. „Ukoliko svi nosimo maske, i nastavnici i đaci, značajno ćemo smanjiti šansu da virus uđe u škole“, rekla je dr Ivana Begović Lazarević. Govoreći o tome da li redovna vakcinacija deteta utiče na mogućnost zaraze, dr Ivana Begović Lazarević poručila je da to nema nikakve veze da rizikom od novog virusa Kovid-19. „Primanje vakcina daje detetu imunitet od bolesti za koje je vakcinu primio, a ne umanjuje mu imunitet i ne povećava šanse od zaraze korona virusom“, izjavila je.

Dr Ivana Begović Lazarević je u razgovoru istakla da se vakcinisanje dece nastavilo u kontinuitetu nakon završetka vanrednog stanja i da se u Srbiji stepen vakcinisane dece u ovom periodu, u odnosu na prvih šest meseci prošle godine, ne razlikuje više od pet odsto. To znači da nema potrebe za strahom od povećanog rizika od zaraze od ovih bolesti od početka jeseni.

Pad u broju vakcinisanih pred jesen, kada dolazi do porasta kontakta i kretanja ljudi, značio bi i veći rizik od zaraze tim bolestima. „Zbog toga je bitno da se proces vakcinisanja dece nastavi neometano, uz poštovanje svih zaštitnih mera“, poručila je za kraj dr Ivana Begović Lazarević.

10 stvari o tome šta nas čeka na početku školske godine

Nedelju dana je ostalo do početka nove školske godine, a mnogi đaci, roditelji, ali i nastavnici i dalje imaju dosta dilema o načinu kako će izgledati nastava. Mnoge detalje saznaće praktično tek kada đaci budu seli u školske klupe, pod uslovom da se nisu odlučili za onlajn nastavu. Zato ćemo pokušati da vas upoznamo sa 10 najvažnijih stvari vezanih za novu školsku godinu.

1. Ili u klupama ili onlajn nastava Roditelji đaka, bez obzira da li je reč o osnovcima ili srednjoškolcima, moći će da biraju da li će njihova deca pohađati nastavu u klupama ili onlajn. Tada bi jedino dolazili u školu da odgovaraju.

2. Ako se razbukti korona – svi onlajn Ukoliko se desi da kroz par nedelja, ili eventualno par meseci, dođe do razbuktavanja korona virusa u školskim klupama, kompletna nastava biće preseljena u onlajn model, najavili su članovi Kriznog štaba.

3. Fizičko bez fudbala, basketa… Časovi fizičkog vaspitanja po novim pravilima svakako neće biti po volji đaka. Naime, na kolektivne sportove, pikanje fudbala, basketa ili eventualno odbojke, definitivno mogu da zaborave. Ovog puta biće dosta teorije i vežbi. I priče o korona virusu.

4. Odeljenje podeljeno u dve učionice Većina odeljenja u školama biće bukvalno – prepolovljena. Naime, pravila dozvoljavaju maksimalno 15 đaka u jednoj učionici, što znači da će svaki razred biti podeljen na dva dela. U dve učionice. Drama će biti ako im simpatija bude u drugoj učionici.

5. Časovi će trajati samo 30 minuta Ako će nešto biti po volji đaka onda će to sigurno biti skraćeni časovi. Naime, u svim školama, bez obzira da ukupan broj časova, svaki od njih će trajati samo po 30 minuta.Kako u osnovnim, tako i u srednjim školama.

6. Nema menjanja učionica Kako bi izbegli moguće širenje korona virusa, kao i mešanje učenika iz više odeljenja i razreda, odlučeno je da đaci tokom nastave ne menjaju učionice, da ne koriste sve kabinete.

7. Nedelja u školi, pa nedelja onlajn Stariji osnovci (od petog do osmog razreda), ali i većina srednjoškolaca, funkcionisaće po sistemu “malo u školi, malo kod kuće”. Konačna odluka je na samim školama, ali bi dva razreda u gimnazijama trebalo jedne nedelje da idu u školu, dok bi druga dva bila kod kuće, a naredne sedmice obrnuto.Kod osnovaca bi jednog dana u klupama bili petaci i sedmaci, a sledećeg šestaci i osmaci.

8. Gde moraju da se nose maske, a gde ne Đaci će biti obavezni da nose maske, a kontrola će se obavljati i na ulazu u školu. Sa njima će morati da idu sve do svoje klupe u učionici gde će moći da ih odlože dok ne budu odgovarali ili izašli na odmor.Mogu da se koriste sve vrste maski, od hirurških do platnenih.

9. Dezinfekcija, viziri, rukavice Mnoge škole su predvidele da se na ulazu dezinfikuju ruke đacima, a pored maski biće obavezno i držanje distance među učenicima. Đaci koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, nosiće vizire, a rukavice nisu obavezne.

10. Šta ako je neko u odeljenju zaražen? Ako neko od đaka ili nastavnika bude imao simptome korona virusa ili respiratornih infekcija, odmah će biti poslat u svojevrsnu sobu za izolaciju.Ukoliko se ispostavi da je pozitivan, a svi đaci u razredu su nosili maske, neće biti izolacije celog odeljenja, već će se normalno nastaviti nastava.

U septembru nam prete četiri korona bombe!

Danas smo dobili najbolje vesti vezane za korona virus gotovo od početka juna – broj novozaraženih je ispod jedan odsto u odnosu na broj testiranih , konačno. Da li je vreme za opuštanje? Ipak, još uvek ne. Pred nama je septembar, mesec na koji nas uporno upozoravaju svi stručnjaci, a u usret njemu i u njemu nekoliko razloga za brigu. Tako, pred kraj odmora, mnogo stvari o kojima prethodnih godina nismo razmišljali sada bi mogli da nas koštaju skoka broja zaraženih koji pretenduju da budu prave korona bombe.

Povratak ljudi iz inostranstva Nije veliki broj onih zemalja u koje naša noga može da kroči a da se ne testiramo ili odemo u karantin. Zbog toga turista iz Srbije ove godine je sve manje. Međutim, to nije sprečilo naše ljude da se upuste u avanturu i krenu put, ako ništa drugo, bar regiona. Ekipa “Blica” ovih dana je posetila granični prelaz sa Bosnom i Hercegovinom i tamo su imai šta da vide. Ogromni zastoji širom zemlje do same granice, a nakon prelaska gotovo svaki drugi automobil bio je sa srpskim tablama najviše onih prestoničkih. Budući da Srbi mogu u BiH bez ikakvog testiranja, ne čudi što su se svi bacili na regionalni turizam. Ono što je naša reporterka još primetila: gotovo da niko ni ne nosi maske, a gužve u najpopularnijim turističkim destinacijama poput Višegrada, Neuma, raftinga Tarom, Sarajeva i drugih jednake su onima i pre cele gungule oko korone. Na raftingu u subotu, prema rečima domaćina bilo je čak 500 čamaca, mahom ljudi iz Srbije i regiona.

Ništa bolja situacija nije ni u Hrvatskoj, gde je nedavno putovanje za Srbe odobreno uz testiranje. Ova zemlja se danima bori sa obaranjem neslavnih rekorda po broju zaraženih, pa je to izazvalo velii broj turista da okusi sve čari hrvatskig primorja. U Crnoj Gori nema toliko očekivane gužve uprkos otvaranju granica, ali za omiljeno letovalište naših ljudi sigurno da vlada veliko interesovanje. Bilo kako bilo, svi ti ljudi uskoro završavaju svoje odmore i vraćaju se kućama, pa u tome leži opasnost za stvaranje novih žarišta korona virusa u našoj zemlji. Šta će biti sa tim, videćemo u narednim danima.

Početak školske godine Nekada đačke torbe, sveske i nova odeća, danas nešto sasvim drugo. Početak školske godine decenijama za nama počinjao je na isti način – roditeljima i decom koji se užurbano spremaju da njihovi đaci budu potpuno spremni za nove izazove. Izazovi su sada drugačiji – u epidemiji korona virusa stvari nisu toliko jednostavne kao što su bile, pa bi epidemija sa početkom nove školske godine mogla da ponovo uhvati zalet. Koliko početak školske godine može da donese problema svedoči i primer Nemačke u kojoj se nakon samo dve nedelje nastave korona virus pojavio u čak 41 školi samo u Berlinu. Na to u nedeljama za nama upozoravali su svi članovi Kriznog štaba. Epidemiolog Predrag Kon je u više avrata upravo početak školske godine označio kao ključan za dalji razvoj epidemije budući da će doći do veće koncentracije dece sa velikim brojem kontakata.

Maske, koje izazivaju buru na društvenim mrežama, iće obavezne za decu i koliko god da je taj model sporan za deo javnosti, čini se, jedino on u ovom trenutku može da spreči dalje razbuktavanje korone. Opuštanja svakako nema, u tome su složni svi, a o tome koliko je ovo preloman trenutak za čitavo stanovništvo govorio je i epidemiolog Branislav Tiodorović. – U stručnom delu Kriznog štaba imamo zajednički stav i tu nema dileme, da je potrebno da deca pođu u školu što je zasnovano na nekoliko faktora. Prvi jeste povoljnija epidemiološka situacija. Da krene novi pik ne bi išli u školu nego bi se nastava pratila onlajn, tu dilemu odmah da raščistimo. Praćenje epidemje svakodnevno će nam ukazivati na to šta se dešava. Drugi faktor potreba, nema razvoja sociopsihološkog mladog organizma posebno od 1 do 5 razreda ako se ne omogući da se druže, da budu u školi pod nadzorom, svi pamtimo učitelje i to nam ostaje celog života. To je bitno za razvoj mladog organizma u sociopsihološkom smislu, moramo znati da je to važan postupak koji se ne može izbeći. Treći faktor je spremnost društva, pre svega mislim na prosvetne radnike, njihova spremnost da rade pod drugačijim uslovima, da budu pripremljeni da funkcionišu na najbolji mogući način. Nije im lako, to je težak posao – istakao je on.

Iz bašte u zatvoreni kafić Lepo vreme i visoke temperature neće trajati večno, tačnije, po svim mogućim prognozma uskoro se bliži kraj leta, a sa njim, većim padavinama i hladnim večerima dolazi na red zatvaranje bašta kafića. Do sada, one su bile izlaz za sve one koji ne bi da previše vreman provode u kući, ali i jedini način da se opuste, budući da klubovi i kafane ne rade do sitnih jutarnjih sati. Vlada i Krizni štab dali su olakšanje mere, pa oni više ne rade do ponoći, već sat duže. Ipak, postavlja se pitanje kako će sve to izgledati u onom trenutku kada ne bude više moguće da se sedi na otvorenom, gde je cirkulacija virusa smanjena. Jedina opcija je da se pređe u zatvorene prostore, a sa tim i evenutalnim dodatnim opuštanjem mera, situacija bi mogla da izmakne kontroli.

Povratak studenata u domove Konačno, dođosmo i do studenata. Kako su rekli nadležni, već se u studentske domove vratilo njih 3.-4.000, a još dva-tri puta toliko se očekuje narednih nedelja. I stizaće iz svih krajeva Srbije u Beograd, ali i iz Crne Gore, Republike Srpske… Podsetimo, kada je korona buknula krajem juna, više od 300 zaraženih imali smo upravo među akademcima. Zbog toga su prethodnih dana donete i posebne mere, pa će u učeničkim i studentskim domovima do daljnjeg važiti nova pravila. Uz strogu higijenu, kada i kako se pere posteljina, u propisanim merama je i da nema poseta u sobama, prenoćišta i slavlja, u čitaonicama su maske obavezne sve vreme, a zabranjeno je posluživanje kečapa, senfa, soseva, ulja, slanika, šećera, čajeva iz posuda za zajedničku upotrebu. U ustanovama sa trpezarijom male kvadrature u jelovnik će se češće nalaziti vrste obroka koji se mogu deliti u formi „lanč paketa“ koji će se konzumirati van ustanove, na otvorenom.

Ministar u Staroj Pazovi: Većina đaka za nastavu u školi

Ankete roditelja pokazale su da veliki broj dece želi da nastavu od 1. septembra prati u školi, kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Mladen Šarčević i dodaje da će učenici koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, moći da koriste vizire. Ministar Šarčević je u ponedeljak posetio Osnovnu školu „Simeon Aranicki“ u Staroj Pazovi,  kako bi se na terenu lično uverio kako teku pripreme škole za početak školske godine. Smanjuje se procenat onih koji će pratiti nastavu na daljinu. Na početku anketiranja (od prošle nedelje) bilo je ispod 5 odsto (oko 4,5 odsto), a sada je u nekim sredinama dva do tri odsto, rekao je Šarčević. On je dodao da škole imaju rok do 27. avgusta da dostave Ministarstvu koji model nastave će se primenjivati u njihovoj školi.

Govoreći o organizovanju produženog boravka za decu u školama, ministar je  naveo da će  nekim školama  nedostajati učitelji, ali da ima oko 3.000 volontera sa učiteljskih fakulteta. Upitan kako će se  rešiti problem dece koji iz zdravstvenih problema ne mogu da nose maske, kao što su deca asmatičari , ministar je rekao da se razrađuju dva modela i da je. jedan da ta deca krenu da prate nastavu na daljinu, a da je drugo rešenje je da im se obezbedi dovoljno vizira.

Direktorka Osnovne škole „Simeon Aranicki“  Slađana Bursać kaže da se u toj školi 99 odsto učenika izjasnilo da prati nastavu u školi, da će od 5. do 8. razreda samo dva učenika, koji imaju zdravstvenih tegoba, pratiti nastavu na daljinu, te da će od 2. do 4. razreda četvoro učenika nastavu pratiti onlajn. To govori da roditelji i učenici imaju poverenja u školu. Pripreme za 1. septembar su u toku, rekla je ona. Kako kaže, sobe za izolaciju, ukoliko se pojavi dete ili zaposleni sa povišenom temperaturom, biće školska ambulanta. Ova škola se odlučila  za kompletno za nastavu uživo, radiće u četiri smene, a poteškoće imaju samo oko organizacije boravka. Za produženi boravak, kako kaže Bursać, biće potrebno da angažuju još jednog učitelja, a već su kontaktirali biro rada da se raspitaju da li ima učitelja koji su spremni da volontiraju.

Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović rekao je da će i ove, kao i prethodne godine, svi prvaci na teritoriji opštine Stara Pazova dobiti besplatne udžbenike i kompletan školski pribor od lokalne samouprave.

Šarčević posetio i škole u Šapcu

Za nastavu na daljinu od 1. septembra,  do sada se opredelilo manje od tri odsto đaka, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević , koji očekuje  da će do kraja anketiranja taj broj pasti na oko dva odsto. To govori da roditelji imaju poverenje u obrazovni sistem, direktore i nastavnike u školama“, rekao je ministar novinarima u Šapcu nakon posete Osnovnoj školi „Jevrem Obrenović“  srednjoj  Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“.

Ministar Šarčević je naveo da je i za srednje škole važno da đaci, osim ponuđenog rada na daljinu, borave što više u školi, budu u kontaktu sa nastavnicima, ali u bezbednim uslovima. Primena epidemioloških mera je važna, da svaki učenik dolazi u školu sa maskom, da je nosi u školi i skida samo ukoliko postoji bezbedna distanca, naveo je on. Ministar je naglasio da je rešeno pitanje u 192 škole u kojima su bili građevinski radovi, kako da se organizuje nastava od 1. septembra.

Direktorka Medicinske škole u Šapcu Biljana Đuknić kaže da se kolektiv škole i đaci raduju početku školske godine, da je sve spremno za 1. septembar uz poštovanje preporuka Ministarstva prosvete i Kriznog štaba. Obavljena je dezinfekcija škole, završili smo raspored časova, raspored sedenja učenika, učenici su obavešteni o satnicama, kaže Đuknić.

Ministar je u Medicinskoj školi posetio i kabinet zubnih tehničara koji je škola projektom dobila od Ministarstva pravde – sredstvima iz oportuniteta.

Posebni savetnik ministra prosvete Aleksandar Pajić kaže da je opremanje tog kabineta primer dobre saradnje na dobrim projektima. Osim kolektiva škole i ministarstava prosvete i pravde na projektu učestvovali su i bivši učenici koji su završili školu, koji su danas uspešni privrednici i koji su želeli da pomognu. Svi su bili na jednom poslu da škola dobije vrhunski kabinet koji nemaju ni mnogo razvijenije zemlje u svetu, naveo je Pajić.

„Učim+Znam=Vredim”: Đaci generacije na bilbordima u 4 bačke opštine

Udruženje za promociju društvene odgovornosti, kroz projekat „Učim+Znam=Vredim” u proteklom periodu promovisalo je najbolje novosadske đake. Svoju aktivnost nastavilo je u četiri bačke opštine – Žablju, Srbobranu, Temerinu i Bačkom Petrovcu, gde je ovih dana upriličeno fotografisanje učenika koji su izabrani za đake generacije u školama ove četiri opštine. U narednim danima biće fotografisani i najbolji đaci iz opština sa sremske strane – Sremskih Karlovaca i Beočina. „Bilo je lepo videti nova, ali i neka poznata lica koja će s jeseni biti promovisana na bilbordima u tim opštinama. Ovom prilikom zahvaljujemo se predsednicima opština Bački Petrovac i Srbobran Srđanu Simiću i Radivoju Paroškom, članu žabaljskog Opštinskog veća za obrazovanje Lazaru Čonkiću i direktorki OŠ „Petar Kočić“ u Temerinu Aleksandri Mišković, koji su nam izašli u susret i obezbedili prostor za fotografisanje najuspešnijih đaka osnovnih i srednjih škola”, kažu aktivisti projekta „Učim+Znam=Vredim” uz poruku da nastavljaju borbu za prave vrednosti i promociju pravih društvenih uzora.  

Novi Sad: Deca s Bulevara u humanitarnoj misiji

Prodajom limunade, kokica, mafina i narukvica, koje sami prave, tokom dve sedmice, mališani s Bulevara oslobođenja 61, uspeli su da sakupe više od 20.000 dinara. Rame uz rame s humanim nepoznatim drugarima s Detelinare i Limana, i mali bulevarci velikog srca pridružili su se humanitarnoj misiji prikupljanja novca za lečenje devetomesečne Lane Jovanović da bi što pre zakoračila u srećno i bezbrižno detinjstvo. Nekoliko nasmejanih i detinje iskrenih jedanaestogodišnjaka svakodnevno se posle 15 časova mogu sresti na Bulevaru oslobođenja 61, gde prodaju limunadu, kokice, mafine i narukvice, a sve to sami prave. Tu je i kutija u koju je moguće ubaciti novac po želji, kao i obaveštenje o slanju humanitarne SMS poruke 808 na broj 3030. – Želimo da Lana pobedi bolest i dugo živi, da ima snagu, da trči i da upozna mnogo dobrih drugara s kojima će se igrati, baš kao i mi koji imamo takvo detinjstvo – poručila je jedna od okupljenih devojčica Natalija Vladuljev. – Moja poruka za malu Lanu je da što pre ozdravi i bude srećna, da se pomogne svoj bolesnoj deci, a deca koja su zdrava – da uvek pomognu onima kojima je to potrebno, da mogu posle da se upoznaju i možda nastave da se druže.

Tokom dve sedmice, mališani s Bulevara uspeli su da sakupe više od 20.000 dinara. Neki građani, kako su deca navela, samo priđu i daju im pare, ne kupujući ništa. Odziv je zapažen, što je dokaz da u Novom Sadu preovladava dobrota. Da Lana Jovanović raste uz svoju porodicu, bude srećna i uživa u detinjstvu, poželela je zajedno s okupljenim drugarima i Dušica Stokin. – Najpre je drugarica imala ideju da s drugom prodaje limunadu za džeparac, a onda je njegova tetka rekla da mogu to da prodaju u humanitarne svrhe – objasnila je Dušica. – Za Lanu sam saznala jer sam u prodavnicama viđala kutije na kojima piše da je potrebna pomoć i u koje se može ubaciti novac. Moj tata je uvek ubacivao, a i ja sam, pa kada je Natalija došla na ideju o prodaji, svi smo želeli da se pridružimo. Do sada je bilo organizovano mnogo humanitarnih akcija za bolesnu decu i, na svu sreću, za njih je sakupljeno, a sad se nadamo da će se novac skupiti i za Lanu pre njenog rođendana, 2. novembra.

Osim prodaje sitnica od srca, deca su organizovala i male muzičke i plesne tačke jer neki od njih pohađaju Muzičku i Baletsku školu. – Sviram klavir, a drugar je jedan dan doneo sintisajzer – kazala je Aleksandra Vukelić. – Najpre sam se stidela, ali želja da pomognem Lani i pogled na dobre ljude koji su tuda prolazili savladali su stid. Ljudi su baš bili zainteresovani, tako da mi je drug rekao: „Evo, pare za Lanu govore same za sebe!” Nama je zadovoljstvo da pomognemo ljudima da uživaju u životu. Lana je jedna divna beba i zaslužuje da živi.

Osim prilike da pomognu Lani i deci za koje se zna preko organizovanih akcija, mali jedanaestogodišnjaci su se i pojedinačno susreli s različitim sudbinama neke dece iz svog okruženja, kojima su pomogli na različite načine, što je još jedna potvrda svesti i spremnosti na dobra dela. Otkrivaju, takođe, da je ceo njihov razred pomogao školskoj drugarici, sakupivši novac i kupivši joj školski pribor i drugo šta je bilo potrebno.

 – Sviram gitaru pa sam učestvovao u dobrotvornim koncertima u Sinagogi, koji su organizovani za Kostu Petkovića da bi pobedio leukemiju – potvrdio je Vasil Krstev. – Pojedinačno sam pomogao prijatelju kog sam upoznao preko nastavnika kod kog sam prvo učio da sviram gitaru. To je dečak naših godina, družim se s njim, pozvao sam ga i na svoj rođendan, a druženje svima život čini lepšim. Moja poruka svoj deci je da se pridruže akciji i organizuju se kao i mi, da se ovo nastavi i da uspemo da sakupimo novac za Lanu i za svu decu kojoj je pomoć potrebna.

Humanitarni bazar za Lanu Jovanović je održan u nedelju, 23. avgusta, od 17 časova u Ulici Feješ Klare 42 na Telepu. Organizatori su spremili brojne proizvode koji će biti dostupni za prodaju, a sav novac će ići isključivo za lečenje male Lane. Devojčica boluje od spinalne mišićne atrofije, a da bi mogla da hoda i živi bezbrižnim životom, neophodan joj je veoma skup lek koji košta 2,1 miliona evra. Tim povodom Novosađani su iz dana u dan sve organizovaniji i spremniji da pomognu Lani da ima detinjstvo kakvo zaslužuju sva deca. 

Školica „Smile” okuplja veliki broj mališana

Radi upoznavanja mlađih generacija, a i starijih, s novim tehnologijama, 2014. godine u Jagodini osnovano je Udruženje za edukaciju i razvoj informacionih tehnologija „SmileCode”, a nakon četiri godine svoja vrata otvaraju i u našem gradu, u Ulici Matice srpske 5, gde je zanimljivu školicu programiranja „Smile” do sada prošlo već oko 850 mališana.

Školica programiranja je prvi veliki projekat tog udruženja i organizuje se u sedam gradova Srbije, među kojima je i Novi Sad. Direktor i osnivač školice Ljubiša Simić za „Dnevnik” navodi da je Udruženje osnovano s ciljem da deci, i onima koji su malo stariji, pokaže kreativne načine za korišćenje novih tehnologija. Školica programiranja je okrenuta deci uzrasta od šest do 14 godina, dok u Novom Sadu najmlađi polaznici najčešće imaju između 10 i 13. Po unapred definisanom planu i programu, jednom sedmično, s decom u Novom Sadu rade dva predavača. – Kroz igru i praktične primere decu upoznajemo s grafičkim dizajnom, načinima iz­rade foto-montaža i video-montaža, 3D modeliranjem i animiranjem, raznim načinima za kreiranje sajtova, programiranjem 3D i 2D igara – otkriva Simić. – Naši polaznici rade i s lego robotima i elektronikom, programiraju Android i veb-aplikacije, upoznaju se s osnovama bezbednosti na internetu i slično. Tokom zimskog i letnjeg raspusta organizujemo radionice na kojima naše polaznike upoznajemo i s oblastima koje nam nisu u redovnom programu, a koje se tiču održavanja računara, instalacija operativnih sistema, 3D štampe.

Po Simićevim rečima, Novi Sad zaista jeste najveći IT centar u našoj zemlji. On ističe da, u poređenju sa ostalim gra­dovima, Novi Sad prednjači po broju dece koja su zainteresovana za IT sferu. Osim unapre­đenja svesti o informacionim tehnologijama kod mališana, Udruženje „SmileCode” nudi i edukaciju osobama s invaliditetom radi samozapošljavanja u tom sektoru. – Do sada smo organizovali nekoliko radionica u Jagodini i okolini, i imamo dobru saradnju s udruženjima osoba s invaliditetom, ali, nažalost, još nije bilo prilike da organizujemo radionice tog tipa i u Novom Sadu – naglašava Simić. – Neki od njih su započeli frilens poslove radeći od kuće jer veoma teško nalaze zaposlenje u firmama, ali im je to pružilo mogućnost da sami izgrade svoju karijeru.

Udruženje „SmileCode” svakog proleća i leta organizuje besplatne radionice na kojima deca imaju priliku da naprave svoje prve korake u obradi digitalnih fotografija, izradi foto-montaža, jednostavnih animacija, kao i da programiraju svoje prve 3D igre. Ljubiša Simić navodi da se tada nastava održava u večernjim časovima tokom radne sedmice, a vikendom i u prepodnevnim časovima, a osim nastave u prostorijama Udruženja, održavaju i onlajn nastavu. Ipak, zbog celokupne situacije s koronavirusom, ovog leta udruženje nije organizovalo besplatne radionice programiranja, ali Simić otkriva da je ovog proleća interesovanje mališana bilo veliko i da je u planu nova besplatna školica od septembra. – U proleće, pred samu koronu, za manje od nedelju dana se prijavilo čak 127 mališana – naglašava Simić. – U septembru ćemo ponovo održati promo-školicu programiranja u Novom Sadu, ali ćemo broj polaznika smanjiti s deset na četiri po grupi, upravo zbog situacije s virusom.

Nedeljom na Stražilovu: Rekreativna vožnja biciklom

Besplatne rekreativne vožnje biciklima na Stražilovu za mlade od 15 do 30 godina biće realizovane svake nedelje u 11 sati od 23. avgusta do 15. novembra. Za sve su obezbeđene mere zaštite od koronavirusa, a iz istog razloga voziće se u grupama od pet do sedam učesnika. Prijava za učešće je obavezna, a to je moguće učiniti pozivom na broj 063/52-86-85. Staze za vožnju dugačke su od tri do sedam kilometara i prilagođene rekreativcima svih uzrasta. Za one koji bi želeli da učestvuju, a nemaju odgovarajuću opremu, obezbeđno je iznajmljivanje bicikla, za šta je potrebna prijava najkasnije dva dana pre vožnje. Vožnje se organizuju uz pratnju profesionalnih biciklista – osvajača državnih prvenstava u planinskom biciklizmu i omladinskih radnika.

Ideja organizacije vožnji je ponuda sadržaja za mlade i mogućnost kvalitetno provedenog slobodnog vremena, fizičkog angažovanja mladih u odnosu na onlajn rad i okruženje, kao i jačanje imuniteta. Rekreativne vožnje biciklima za mlade, u organizaciji Centra za omladinski rad i Biciklističkog kluba „Stražilovo”, sprovode se u okviru projekta „Zdravlje mladih ispred profita” koji finansira Ministarstvo omladine i sporta na osnovu Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za sprovođenje ciljeva Nacionalne strategije za mlade i programa „Mladi su zakon”. 

Vremeplov: Osnovana Prva beogradska gimnazija

Prva beogradska gimnazija kroz koju su prošle mnoge istaknute ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, među kojima Petar Karađorđević, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović Alas, Jovan Skerlić osnovana je  26. avgusta 1839. godine. 

Vremeplov: III zasedanje AVNOJ-a

Na današnji dan 26. avgusta 1945 godine u Beogradu je održano treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja (AVNOJ) na kojem je Veću promenjen naziv u Privremena narodna skupština. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji.

Vremeplov: Rođen Lavoazije

Francuski hemičar Antoan Lavoazije, osnivač moderne hemije rođen je na današnji dan 26. avgusta 1743. godine. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije. Osumnjičen kao monarhista, pogubljen je giljotinom u maju 1794. tokom Francuske revolucije.

Vremeplov: Rođen Rade Drainac

Na današnji dan 26. avgusta 1899 – Rođen je srpski pesnik Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem i buntovnik (“Modri smeh”, “Erotikon”, “Lirske minijature”, “Dah zemlje”).

Vremeplov: Rođen Albert Brus Sejbin

Američki virusolog, poreklom poljski Jevrej, Albert Brus Sejbin, (Bruce Sabin) pronalažač vakcine protiv poliomielitisa (1955). rođen je na današnji dan 26. avgusta 1906. godine.

Vremeplov: Umro Vilijam Džejms

Na današnji dan 26. avgusta 1910 godine umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms (William James), tvorac personalističke verzije pragmatizma i jedan od utemeljivača američke naučne psihologije.

Obdukcija devojčice (11) umrle od korone antimaskerima konačno treba da zapuši usta

 “Deca su zaštićena, deca ne obolevaju od korona virusa, deca su prenosnici, ali imaju blaže kliničke slike”, sve to smo mogli da slušamo mesecima za nama i time se većina roditelja tešila. Ipak, stvari nisu tako jednostavne, a novi podaci medicinskog časopisa “Lanset” pokazuju da korona virus kod dece može da izazove i smrtni ishod. Naime, u članku najpoznatijeg naučnog časopisa posvećenog medicini naveden je primer 11-ogodišnje pacijentkinje s sa registrovanim MIS-C (novi entitet koji obuhvata multisistemski inflamatorni sindrom, tj. SIRS, kod dece povezan sa COVID, veoma sličan Kawasaki virusu), kojoj je nakon smrti direktno registrovan korona virus u miokardu. O tome je pisao i naš pulmolog koji radi u Sloveniji dr Srđan Lukić. – Dakle, virus je bez ikakve sumnje i kardiotropan. Možda ovo doprinese promeni svesti kod opšte populacije, budući da su sve bolesti obične bolesti, ali kada je srce u pitanju, to je onda nešto sasvim drugo – naveo je on u svojoj objavi.

On je dodao da virus, kao ne samo da ne štedi decu već kod njih može da dovede i do smrtnog ishoda. Veoma veoma retko, ali može. – Zato je primena epidemioloških mera u školama imperativ, i svako ko to bude sabotirao bi morao biti krivično procesuiran po hitnom postupku – zaključio je dr Lukić. On je zaključio da je sve ovo veoma važno i da bi se konačno jasno osudili bilo kakvi epidemiološki modeli prokuživanja stanovništva kao prihvatljivi načini borbe sa pandemijom.