Situacija više nije vanredna, u školsku godinu ulazi se tempirano

Epidemiolog Predrag Kon izjavo je u  utorak  da se trenutna epidemiološka situacija više ne može definisati kao vanredna, ali je prerano reći da je svaki rizik završen, a kada je reč o polasku u školu da treba imati popustljiv odnos prema zahtevima roditelja. Kon je za RTS rekao da, iako su pojedine lokalne samouprave ukinule vanrednu situaciju, i u tim mestima na snazi ostaju mere koje važe za čitavu zemlju. Reč je o zabrani okupljanja više od 10 osoba, zabrani rada bašta kafića posle 23 časa, obavezno nošenje maski.

Govoreći o polasku u školu, Kon je rekao da neprekidno treba imati na umu da se nalazimo u specifičnoj pandemijskoj situaciji, koja se dešava ekstremno retko i da treba imati popustljiv odnos prema zahtevima roditelja. U školsku godinu ulazi se tempirano, kada je situacija najpovoljnija, naveo je Kon.

Nova školska godina: Komplikovano i … neizvesno

Najlošiji model rada škole tokom pandemije je rad na daljinu – bez direktnog kontakta. Ovo je ocena oko koje su složni svi akteri obrazovnog sistema u Srbiji – učenici, nastavnici, direktori škola, roditelji kao i sam ministar prosvete Mladen Šarčević. Ministar je, predstavljajući 11. avgusta plan rada u novoj školskoj godini koja počinje 1. septembra, ocenio da će dati sve od sebe da učenici, bar delimično, odlaze u školu. Prema trenutnom planu rada Ministarstva prosvete tako će i biti sve dok, kako kaže Šarčević, epidemiološka situacija dozvoljava. Ipak, i sam ministar svestan je, kaže, da je onlajn (online) učenje, u slučaju eventualnog novog porasta broja obolelih – realna opcija. Ostala su  četiri dana do početka nove školske godine. Ministarstvo prosvete, u saradnji sa Kriznim štabom za suzbijanje pandemije, izradilo je plan rada koji će, u zavisnosti od epidemiološke situacije, biti sklon promenama. Ukratko – ideja je da samo niži razredi (od prvog do četvrtog), podeljeni u manje grupe, redovno odlaze u školu dok će stariji i srednjoškolci imati kombinovanu nastavu – onlajn i časove u školama.

I škola i zdravlje Kako se dan povratka učenika u klupe približava, tako je sve veća i polemika o najboljem modelu nastave u uslovima pandemije. Uprkos kritikama na račun učenja na daljinu, prosvetni radnici i roditelji podvlače da je zdravlje podjednako važno koliko i povratak dece u školu.Ministar prosvete, u izjavi za portal Nova.rs 19. avgusta, rekao je da se “svakodnevno prati broj zaraženih, te da će se i organizacija u školama tome prilagođavati bez obzira na sadašnji plan o povratku u škole.“Danas je 19. avgust, ovde uvek kada prođe 10-15 dana mogu stvari da se promene. Zato sam ja rekao da imamo više modela. U dogovoru smo i sa Kriznim štabom”, navodi ministar. On objašnjava da postoji uvek mogućnost da se pređe na onlajn model, ako se situacija promeni i da Srbija “ima sve kompletno i za onlajn varijantu“.Od trenutka kada je 15. marta u Srbiji uvedeno vanredno stanje u cilju sprečavanja širenja zaraze korona virusom, đaci su nastavu pohađali isključivo od kuće. Na taj način su i završili školsku godinu u junu mesecu. Uoči nove školske godine, direktori škola, nastavnici, roditelji, ali i sami đaci govore o brojnim slabostima koje su se u radu tokom proleća pokazale u onlajn nastavi.

Šta kažu direktori? “Nastava na daljinu može biti samo u izuzetnim okolnostima, kao što je to bilo od sredine marta kada je trebalo, na neki način, očuvati čitav prosvetni sistem. Mislim da je za svaku pohvalu da se pronađe ili pokušava da se pronađe bilo kakav način da učenici bar periodično ili delimično dolaze u školu”, ocenjuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, gradu u centralnoj Srbiji.On smatra da onlajn nastava ili bilo koji drugi vid rada na daljinu ne može da bude adekvatna zamena onome što škola pruža. Ružičić, koji je i predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, navodi još jedan argument kao minus u školovanju dece bez direktog kontakta sa nastavnicima.

Upoređujući uspeh đaka svoje gimnazije, Ružičić kaže da je broj odličnih učenika u ovoj godini povećan za trećinu. Ranijih godina bilo ih je, kaže, između 40 i 45 odsto dok je ove godine broj odlikaša čačanske gimnazije bio 60 procenata.“Zanemarljiv je broj, mislim da je jednocifren, učenika koji se upućuju na polaganje (popravni, prim. red.). Tako da su kroz takvu nastavu svi učenici ispunili neke minimalne uslove da imaju pozitivne ocene, odnosno dvojke. Dobar deo učenika je i popravio svoj uspeh i mislim da se to pokazalo i kod drugih škola. Jednostavno, kad ocenjujete na daljinu i pod takvim uslovima, moralo je da da takav rezultat”, objašnjava Ružičić.

Sličan razlog navodi i Vera Simić, direktorka osnovne škole „Miodrag Milovanović Lune“ u selu Karan, nadomak Užica na zapadu Srbije. Njena škola ima 187 učenika raspoređenih u 21 odeljenja. Budući da škola u proseku ima 15 učenika po odeljenju, Simićeva veruje da će veći deo nastave đaci imati u samoj školi.“Najveće debate u okviru stručnih timova su u prethodnom periodu vođene oko ocenjivanja učenika jer nastavnik uvek ima dilemu da li je bio objektivan i mora se uzeti u obzir specifičnost situacije u kojoj smo se svi našli”, objašnjava ona i dodaje da su se nastavnici i učenici njene škole dobro snašli tokom vanrednog stanja kada je rad bio isključivo od kuće.

Šta kažu đaci? Sami učenici takođe nisu srećni ukoliko bi, zbog epidemiološke situacije, trebalo više da rade od kuće. Kako zbog rada tako i zbog druženja. Ana Reljić, gimnazijalka iz Beograda za RSE kaže da postoje predmeti koje je teško učiti bez direktne komunikacije sa profesorima. Navodi, međutim,i izvesne prednosti.“Prednost takve nastave su neke novine koje su se uvele u način rada kao što su, na primer, istraživački zadaci u kojima smo imali potpunu slobodu u traženju materijala i gde nismo morali da učimo isključivo iz udžbenika”, objašnjava Reljić.

Postoje aspekti nastave koje rad za kompjuterom nikako ne može da zameni – praksa učenika stručnih škola. Irena Jovanović, učenica srednje medicinske škole u Beogradu za RSE kaže da joj je proteklog proleća praksa naročito nedostajala. Takav oblik nastave za učenike srednje medicinske će, prema najavama epidemiologa i ministra prosvete, i ove školske godine izostati.“Mislim da ću jako biti na gubitku zbog toga kao što sam bila i u prethodnom periodu, skoro celo drugo polugodište. Iskreno, ne znam kad će to stići da se nadoknadi jer moje lično mišljenje je da je to čak i važnije od sve te teorije koju učimo”, objašnjava Irena Jovanović.Ona takođe navodi da je mana online rada bila nepripremljenost nastavnika i učenika. “Nije bilo neke organizacije rada. Nisu bili pripremljeni profesori, a ni mi učenici. Ali dobro, sve se to desilo brzo i morali su da reaguju i snalaze se kako je ko umeo”, kaže Irena.

Koliko smo spremni? Šta su konkretno Ministarstvo prosvete i škole uradile tokom letnjih meseci kako bi se bolje pripremili za online rad u većem kapacitetu? Odgovor na ovo pitanje RSE, do objavljivanja teksta, nije dobio od Ministarstva prosvete. Takođe, nismo dobili ni odgovor na pitanje koje softverske programe škole planiraju da koriste u radu.

Na osnovu Stručnog uputstva za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada za predstojeću školsku godinu, dokumentu koje je Ministarstvo prosvete 12. avgusta prosledilo svim osnovnim školama, ova odluka ostavljena je na izbor direktorima i nastavnicima školskih ustanova.

U dokumentu u koji je RSE imao uvid, u delu koji govori o radu na daljinu, samo su navedene smernice koje bi trebalo da postoje u onlajn programima rada. Na primer, da program bude dostupan u bilo koje vreme, da ne postoji mogućnost pristupa neovlašćenim licima, da omogućava razmenu datoteka, materijala, direktnu komunikaciju, kako učenika i nastavnika tako i među učenicima.

Da li su svi na mreži? Premaposlednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji 73,1 odsto domaćinstava poseduje računar, dok pristup internetu ima 80,1 odsto.

Prema izveštaju koji je Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) objavio za Srbiju u junu mesecu, više od milion dece je tokom pandemije ostalo kod kuće zbog zatvaranja škola i predškolskih ustanova. U UNICEF-u, u odgovoru za RSE ipak podvlače da je najveći broj učenika, 99 odsto, bio tokom tog perioda uključen u neki oblik učenja na daljinu – praćenjem TV časova, korišćenjem platformi za onlajn učenje ili preuzimanjem štampanih materijala.

Ono što je istraživanje ove organizacije pokazalo jeste da je najčešća prepreka učenicima tokom rada na daljinu bio pristup internetu i nedostatak uređaja koji mogu da podrže ovaj vid nastave. U nekim slučajevima, dodaju u UNICEF-u, razlog je bio i nedovoljno razvijena digitalna kompetencija učenika i nastavnika.

Šta kažu roditelji? Za roditelje sa kojima je RSE razgovarao zdravlje dece nema alternativu. Ipak, kada je reč o iskustvu u onlajn radu ističu da su se tokom prošle školske godine susretali sa brojnim problemima. Najčešći je upravo onaj koji spominje i UNICEF – pristup internetu i loša konekcija na mreži.Zbog takvih teškoća tokom proleća problem u praćenju nastave imale su ćerke Jelene Lazarević Vuković koja živi u selu Đuriselo u okolini Kragujevca u centralnoj Srbiji. Njene ćerke su osnovci, učenice trećeg i petog razreda. Ova majka u razgovoru za RSE kaže da se događalo da nastavnica matematike zakaže test u određeno ali da njena deca zbog loše internet konekcije zadatke dobiju sa zakašnjenjem.

“Što znači da dete u startu ima manje vremena za rad. Ona mora da ga uradi u svojoj radnoj svesci, da ga slika, da ga prebaci na laptop i da ga vrati kao sliku nastavnici putem mejla. A onda mi dobijemo mejlom informaciju da je test predat sa zakašnjenjem”, objašnjava Jelena Lazarević Vukotić. O brojnim problemima učenja za računarom govori i Danijela Jelić iz Priboja na zapadu Srbije. Ova majka dvoje učenika smatra da deca ne mogu da savladaju gradivo istim kvalitetom kao u školi, te da je za neke predmete morala da angažuje privatne časove. “Nema ništa bez ‘face to face’ (licem u lice) i niko ne može da zameni taj osećaj. Biće teško vratiti njihovu koncentraciju sada posle toliko vremena. Opet i onaj strah od nastavnika, kad vi stanete pred njega – to ne može ništa da zameni”, smatra Jelićeva.Više na sajtu RSE.

“Slobodna Srbija”: Prosvetarima omogućiti onlajn nastavu

Pokret Slobodna Srbija upozorio je Krizni štab da među 100.000 zaposlenih u prosveti radi i izvestan broj radnika koji spadaju u neku od rizičnih grupa, te im je neophodno omogućiti izvođenje isključivo onlajn nastave. „Pored nastavnog kadra, treba imati u vidu i nenastavno osoblje, odnosno zaposlene zadužene za održavanje higijene, koji takođe spadaju u rizičnu grupu i obezbediti im obaveze koje ih neće izložiti opasnosti“, naglasio je Pokret. Takođe, navedeno je da jedan broj zaposlenih u prosveti, resoru u kome je velika frekvencija dece kao potencijalnih prenosilaca virusa, živi u domaćinstvu sa hroničnim bolesnicima, onima koji pate od autoimunih bolesti, pa čak i onkološkim pacijentima.

Za ovu grupu zaposlenih je takođe neophodno da nastavu obavljaju onlajn, kako prenošenjem virusa ne bi ugrozili njihovo već narušeno zdravlje, ocenjuje se u saopštenju.

Pokret je zato zatražio od od Kriznog štaba da hitno donese rešenje u vidu obavezivanja direktora prosvetnih ustanova, da uz dostavljenu medicinsku dokumentaciju, omoguće zaposlenima bezbedan rad. „U protivnom, smatraćemo da je Krizni štab preuzeo odgovornost za svaki slučaj oboljenja ili smrtni ishod među zaposlenim pripadnicima rizičnih grupa i članova njihovih porodica koji ovim grupama pripadaju“, navedeno je u saopšenju.

UNICEF: Zajednički uspesi

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sastao se  u utorak 25. avgusta sa direktorkom Unicefa Srbija Ređinom de Dominićis, kojoj ističe mandat, i istakao da je saradnja sa tom agencijom Ujedinjenih nacija bila na izuzetno visokom nivou, dodavši da se nada da će biti nastavljena i sa budućim direktorom. „Zadovoljstvo mi je bilo da sarađujem sa osobom koja ima jasne ciljeve i koja je uložila maksimalne napore da ih ostvari. Zaštita dece i obezbeđivanje njihovog bezbrižnog detinjstva i lepše budućnosti su naša zajednička obaveza i zadatak na kome smo posvećeno radil“, rekao je Đorđević i poželeo direktorki uspeh u daljoj karijeri.

De Dominićis rekla je da je zadovoljna rezultatima zajedničkog rada i pohvalila saradnju sa Ministarstvom i Đorđevićem. Ona je istakla da će zajednički uspesi, koji su ostvareni u prethodnom periodu na polju položaja dece i njihovih prava u Srbiji, biti zaokruženi usvajanjem Zakona o zaštiti deteta, za koji smatra da je od velike važnosti i da će značajno unaprediti položaj dece. U vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, De Dominićis je navela da je odgovor Srbije bio izuzetno dobar, sa akcentom na preventivnim merama koje su preduzete u cilju zaštite dece od kovida-19, navodi se u saopštenju Minisarstva. 

Onlajn priprema: Uz pokretnu azbuku uče da čitaju i pišu

Kreativna školica uspeha predstavlja nov pedagoški program za predškolce i prvake širom Srbije koji mogu pohađati iz svog doma, čak i kad roditelji nisu prisutni. Dovoljni su internet, kamera, zvučnik i ekran, na kojem će ih rečima „Dobro došli kod mene, kako je lepo kad mi je kuća puna dece” dočekati Dunja Šašić, inače idejni tvorac i voditelj razvojno-kreativnog programa „Oblutak” u Novom Sadu. Prvi čas je besplatan, a može se pratiti preko aplikacije „Zoom”, kaže realizatorka “Kreativne školice uspeha”, koju je osmislio Momčilo Stepanović, njen kolega u Mensi Srbije. – Prvaci koji u septembru ove godine treba da započnu svoje školovanje kreću u to novo životno doba uz amputirani deo predškolskog obrazovanja – dodaje sagovornica. – Ne mogu reći da se slažem sa svim metodama koje su se sprovodile u dosadašnjim pripremnim grupama, ali je bar kakvo-takvo uvežbavanje postojalo. Generaciji prvog razreda 2020/21. je i to uskraćeno. Ako znamo da je za roditelje polazak u školu inače stres i briga, ove godine je to još drastičnije i komplikovanije. Šta reći detetu da ga čeka, kako ga uputiti, pripremiti, opremiti, ako su se okolnosti toliko promenile da naše iskustvo praktično više ne važi? Može se zaključiti da je ipak dobro što su digitalizacija nastave i početak onlajn ere sustigli baš generaciju koja je odrasla uz sve te ekrane koje koristimo. Zamislite samo pojavu korone osamdesetih, u eri pionira, smotri, igara napolju i pijenja vode iz ruke kojom ste upravo pravili tortu od blata.

Da se adaptiraju na onlajn pripremu za školu koju drži mališanima bilo je dovoljno nedelju dana, kaže Dunja Šašić. – Oni su pioniri digitalne pismenosti. Prelasku iz prostora učionice u kućni ambijent prilagodili su se daleko iznad svih mojih najoptimističnijih očekivanja. Tako sam zaključila da ne treba nijednog momenta da posumnjamo u njihovu adaptaciju, već u svoje strahove od toga. Kroz pedagoški program koji sprovodim prošla su i deca van Novog Sada, na primer iz Pančeva, pa čak i iz Bijeljine – napominje.

Kako objašnjava, mališani se na časovima kreću i sede naizmenično, pripremajući se da bez trauma dobiju dobru startnu poziciju u školi, usvoje radne navike i ponašanje u novoj društvenoj sredini, razviju pažnju, motivaciju i sigurnost u sebe. – Fundament rada je učenje celim telom, uz igru i pokret. Zato je potrebno, pored uređaja koji sadrže kameru i mikrofon, deci obezbediti i komotan prostor za izvođenje pokreta. Na radionicama se savladava pokretna azbuka kao priprema za čitanje i pisanje. Deca imaju svoje radne sveske za navikavanje na samostalan rad, ali je osnova časa kinestetičko opismenjavanje u najširem smislu. Znanja jesu važna, ali je važno i kako dete doživljava školu, a pozitivan stav prema njoj postiže se pre svega ulaganjem u njegovu ličnost. Ono čime deca treba da ovladaju pre škole jeste da nauče da misle, da razlikuju važno i manje važno, razviju veštine potrebne za snalaženje u svakodnevnim izazovima, a današnji život i jeste veliki izazov – zaključuje Dunja Šašić.

Naravno, direktan kontakt, tapšanje po leđima, pridržavanje olovke, dodavanje knjiga, zajedničke pokrete, neposredan pregled zadataka, a pre svega zagrljaj, monitor ne može zameniti, napominje. – I to gledamo, kako god možemo, da nadomestimo, susretom pod maskama ili specijalnim „ekranskim” pozdravima. No, razgovor i rad uživo preko onlajn platforme je, po meni, najadekvatnija beskontaktna supstitucija. Na ovakvom času su deca zaista tu samo sa mnom, kao u učionici, a sa roditeljima razgovaramo posebno ukoliko imamo dilema ili predloga za bolje napredovanje deteta.

Promene koje su nastale naglo i neprijatno, te na mnoge ostavile fizičke i mentalne posledice, stavile su na probu snagu čovekove inteligencije da se prilagodi. – Važno je u haosu informacija i potreba za informacijama sačuvati hladnu glavu i mirno srce jer našu uznemirenost prvo osete deca. Važno je prihvatiti činjenicu da je sadašnje stanje naša nova normalnost. Ne treba čekati da se situacija stabilizuje, već se složiti s tim da su pomenute okolnosti postale naš redovni ambijent – zaključuje sagovornica.

Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović kaže da će i ove, kao i prethodne godine, svi prvaci na teritoriji opštine Stara Pazova dobiti besplatne udžbenike i kompletan školski pribor od lokalne samouprave.

Eurostat: U Srbiji više od polovine mladih živi sa roditeljima!

Mladi u Srbiji starosne dobi od 25 do 34 godine žive sa roditeljima u 59 odsto slučajeva, pokazuju podaci Eurostata iz 2018. godine koji ujedno ukazuju i da su žene sklonije ranijem samostalnom životu od muškaraca. Tokom 2019. godine, procenat mladih starosne dobi od 25 do 34 godine koji su živeli sa svojim roditeljima razlikovao se širom država članica EU – manje od 10 odsto u Danskoj (4 odsto), Finskoj (4.8 odsto) i Ševdskoj (5.7 odsto), pa sve to više od 50 odsto u zemljama kao što su Slovačka (56.4 posto tokom 2018. godine), Grčka (57.8 odsto) i Hrvatska (62 odsto).

Mladi koji su najskloniji da napuste „roditeljsko gnezno” najčešće dolaze iz Švedske, Luksemburga, Danske i Finske. Napuštanje porodičnog doma često je prouzrokovano različitim faktorima, kao što su emotivni status ili školovanje, stepen finansijske (ne)zavisnosti, stanje tržišta rada, pristupačnost zakupljivanja životnog prostora, ali i osobenosti svake kulture individualno.

Prema podacima iz 2009. godine, mladi u EU napuštaju primarnu porodicu, u proseku, sa 26.2 godine starosti. Ipak, prosek godina značajno varira širom država članica EU. U toku 2019. godine, najranije su mladi napuštali svoje domove u tri severne države članice – Švedskoj sa 17.8 godina, Danskoj sa 21.1 godinom i Finskoj sa 21.8 godina, kao i u Luksemburgu sa 20,1 godinom. Mladi su takođe odlazili od kuće pre 25 godine i u Estoniji (sa 22.2 godine), Francuskoj (23.6 godini), Nemačkoj i Holandiji (sa po 23.7 godine).

Na jugu EU mladi se iz “porodičnog gnezda” sele oko 30 godine starosti

Na drugoj strani ove skale, mladi iz Hrvatske i Slovačke najduže ostaju roditeljskim domovima. U proseku napuštaju porodično „gnezdo” sa 31.8 i 30.9 godina starosti. Mladi koji takođe ostaju duže da žive sa roditeljima mogu se naći u Italiji (30.1 godina), Bugarskoj (30 godina), na Malti (29.9 godina), u Španiji (29.5 godina), Portugalu (29 godina) i Grčkoj (28.9 godina). U gotovo svim državama EU, mlade žene sklonije su ranijem napuštanju porodica u odnosu na muškarce. Jedini izuzetak predstavlja Luksemburg gde starosna dob kod žena iznosi 20.3 godine, dok je kod muškaraca ona iznosila 20 godina.

Najveće razlike među polovima uočene su u Rumuniji (25.7 godina za ženski pol, a 30.3 za muški), Bugarskoj (27.6 godina prema 32.1 godini), Hrvatskoj (29.9 godina prema 33.6 godina), Letoniji (24.8 godina prema 28.1 godini), Mađarskoj (25.8 godina prema 28.5 godina) i Slovačkoj (29.6 godina prema 32.1 godini).

Kada mladi u Srbiji napuštaju roditelje?

Kada su u pitanju mladi iz Srbije, oni zauzimaju treće mesto, sa 59 odsto, po pitanju prisutnosti na tabeli koja procentualno izražava broj mladih starosti od 25 do 34 godine koji žive sa roditeljima prema podacima Eurostata iz 2018. godine. Ispred Srbije se nalaze Hrvatska (62.4 odsto) i Severna Makedonija (60.7 odsto). Ispod nas, nalaze se još Grčka i Slovačka sa po 57.5 odsto i 56.4 odsto. Ako posmatramo tabelu procentualnog broja mladih starosti od 25 do 34 godine koji žive sa roditeljima u kontekstu polova, u Srbiji su žene gotovo duplo samostalnije od muškaraca (41,1 odsto prema 75.6 odsto). Kada je u pitanju prosek godina mladih koji se odlučuju na samostalan život, u Srbiji on iznosi 31.1 godinu (prema podacima iz 2019. godine) što je manje nego godinu pre (tokom 2018. prosek godina je iznosio 31.3), ali nas i pozicionira na treće mesto ove tabele. Ispred nas se nalazi Crna Gora sa 33.1 i Severna Makedonija sa 31.8, dok su zemlje ispod nas na listi Slovačka (30.9), Španija (30.1), Malta (29.9) i Slovenija (27.7). Prema ovim podacima, prosek godina kod žena koje se odlučuju za samostalan život iznosi 28.4, dok je kod muškaraca to 33.7.

Na univerzitetu u Novom Pazaru slobodno 361 mesto

Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru za septembarski upisni rok, koji počinje 2. septembra, ostalo je 361 slobodno mesto, od čega 215 na budžetu, a 146 na samofinansiranju.

Na departmanu za matematičke nauke, u čijem sastavu su studijski programi matematika i informatika i matematika, ima mesta za 62 brucoša. Na tehničkim naukama, na računarskoj tehnici, građevinarstvu i softverskom inženjerstvu ima ukupno 56 slobodnih mesta, na ekonomskim 38, a na pravnim 25. Na biomedicinskim naukama ostalo je 30 slobodnih mesta, dok će na departmanu za biotehničke nauke u Sjenici, na studijske programe agronomija i prehrambrna tehmologija moći da se upiše još 45 brucoša. Na studijskom programu zdravstvena nega, gde će se školovati strukovne medicinske sestre i tehničari, ima 41 mesto.

Prijavljivanje kandidata za upis obaviće se 2. i 3. septembra, a prijemni ispiti polagaće se 5. septembra. Popunjena je kompletna kvota na studijskim programima: psihologija, vaspitač u predškolskim ustanovama, arhitektura i rehabilitacija, a zauzeta su i sva mesta na građevinarstvu i softverskom inženjerstvu.

Đorđević posetio decu sa Kosova i Metohije koja borave u Beogradu

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević obišao je u utorak decu sa Kosova i Metohije koja će 10 dana boraviti u Domu “Patrijarh Pavle” u Beogradu i poručio da Srbija brine o deci u bilo kojem delu naše zemlje, pružajući im sve uslove za lepo detinjstvo i bolju budućnost. U saopštenju Ministarstva navodi se da će deca sa KiM, među kojima su i ona iz socijalno-ugroženih porodica, imati priliku da prođu kroz vrhunske trenažne procese u sportovima kojima se bave. Đorđević je izrazio zadovoljstvo što su deca sa KiM boraveći u Beogradu dobila priliku da, kako je rekao, pored sportskih aktivnosti i druženja, nauče nešto i o istoriji i kulturi srpskog naroda. ”Sport je nešto čime treba aktivno da se bave i mladi i stari, jer utiče na psihičko i fizičko zdravlje. Ovo je idealna prilika da deca, koja u sportu postižu dobre rezultate, svoj talenat predstave i nekim od najboljih trenera što će im možda biti veliki korak za neke buduće uspehe”, rekao je Đorđević koji je mališane posetio sa državnim sekretarom Nenadom Nerićem. Boravak dece sa KiM uzrasta od 12 do 15 godina organizovao je Dečiji sportski kamp “Sportstars” iz Beograda, uz podršku Kancelarije za KiM i Grada Beograda.

Vremeplov: Osnovana Ujedinjena omladina srpska

Na skupštini 16 studentskih, đačkih i pevačkih društava iz Vojvodine i tadašnje Srbije i istaknutih političkih i javnih radnika iz gotovo svih srpskih zemalja, u Novom Sadu na današnji dan 27. avgusta 1866. godine  je osnovana Ujedinjena omladina srpska. Organizacija stvorena radi prosvetnog, kulturnog i naučnog uzdizanja srpskog naroda. Delovala je u Srbiji i drugim srpskim krajevima kao i pod vlašću Austrije i Turske. Rad Ujedinjene omladine srpske obustavljen je 1872. godine.

Vremeplov: Umro Petar Kočić

Na današnji dan 27. avgusta 1916. godine umro je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih u srpskom realizmu, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji bio je dugo bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je često zabranjivan. Opisivao je svoj planinski zavičaj i sudbine malih ljudi, a u satirama je oštro kritikovao prilike u Bosni pod austrougarskom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Umro Ticijan

Na današnji dan 27. avgusta 1576. godine umro je italijanski slikar Ticijan Večeli, jedan od najvećih majstora renesanse. Imao je izrazit smisao za čulnost, lepotu ljudskog tela i toplinu boja. Dela: kompozicije iz antičke mitologije “Bahanal”, “Jupiter i Antiopa”, “Venera”, slike inspirisane religijom “Vaznesenje Bogorodičino”, “Polaganje Hristovo u grob”, mnogobrojne “Bogorodice”, portreti “Karlo V na konju”, “Čovek s plavim očima”, “La Bela”, “Papa Pavle III”.

Vremeplov: Rođena Majka Tereza

U Skoplju je 27. avgusta 1910. godine rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala druzbu “Sestre misionarke ljubavi”. Oko 2.000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromasnim, bolesnim i umirucim ljudima. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla u septembru 1997. u 87. godini. 

Vremeplov: Rođen Hegel

Nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke klasične filozofije rođen je 27. avgusta 1770. godine. 

Ombudsman o “deci ulice”: Razlikovati kriminal od slučajeva krajnjeg siromaštva

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za RTS da je u slučajevima oduzimanja “dece ulice” od roditelja važno razdvojiti organizovani kriminal od individualnih slučajeva krajnjeg siromaštva. Najavljuje da će tražiti izmenu propisa. Centri za socijalni rad su pre dve godine dobili nalog od nadležnog ministarstva da se svako dete koje živi i radi na ulici po hitnom postupku oduzme od roditelja ili staratelja, a Zaštitnik građana je nedavno uložio žalbu na tu odluku. Zoran Pašalić je, gostujući u Beogradskoj hronici, naveo da je Ministarstvo na žalbu odgovorilo porukom da oni rade u okviru zakona. “Mi prvenstveno imamo taj moralni i etički aspekt i mi moramo da posmatramo svaki slučaj pojedinačno”, ističe Pašalić.

Naglašava da nije svaki slučaj isti i da se moraju posmatrati pojedinačno, da ne bi bili nepravedni. “Imate situaciju kada neko prosi zato što je iz jako siromašne sredine i zato što svi u toj porodici jedino tim poslom stiču neke prihode, i situaciju kada je u pitanju organizovani kriminal i kada se neko bavi zloupotrebom dece i trgovinom ljudima”, objašnjava Pašalić.

Ističe da centri za socijalni rad tim porodicama treba da se bave kada saznaju da postoji neki problem. Dužni su da im pruže pomoć, a ako nemaju sredstava i dovoljan broj zaposlenih, onda se obraćaju lokalnoj samoupravi, objasnio je Pašalić.

Zaštitnik građana poručuje da je važno razdvojiti organizovani kriminal od individualnih slučajeva krajnjeg siromaštva. Upitan za sledeće korake, najavljuje da će tražiti izmenu svega toga i napominje da to nije jednostavan posao.

Apel vozačima da poštuju propise: Policija će biti u blizini svake škole

Bilans saobraćajnih nesreća u Srbiji od početka ove godine – više od 9.000 povređenih, gotovo 300 poginulih. Saobraćajna policija sprovodi rigorozne kontrole. Vladimir Vida iz Uprave saobraćajne policije za RTS apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise. U toku prethodne nedelje poginulo je šest lica, pet vozača i jedan putnik na motociklu, a do ada u avgustu život je u saobraćajnim nesrećama izgubilo 16 osoba.  “Ako se poredi sa avgustom prošle godine kada je poginulo 40 ljudi, to znači da je stanje trenutne bezbednosti znatno bolje”, ocenio je za Jutarnji program Vladimir Vida. Ukazao je da je akcenat saobraćajne policije na kontroli prekršaja prekoračenja brzine nekorišćenje sigurnosnog pojasa, testiranje upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.

Bezbednost dece nema alternativu

Posebno naglašava da su kazne od 100.000 do 120.000 dinara ukoliko se dete prevozi na mestu koje nije predviđeno kao mesto za sedenje. “Takođe, ukoliko se ne prevozi u bezbednosnom sedištu ili se dete mlađe od 12 godina prevozi na prednjem sedištu kazna je 5.000 dinara. Zaista i dalje svest naših građana nije na dovoljno visokom nivou da shvate da bezbednost dece nema alternativu”, upozorio je Vida.  Naveo je da je ove godine procesuirano 600 prekršaja nepropisnog prevoženja dece. “Briga o deci je najbitnija. Od početka godine više od 600 dece povređeno u saobraćajnim nesrećama, a sedmoro poginulo. Troje dece je poginulo kao putnici u vozilima u kojima su vozači bili njihovi roditelji nažalost pod uticajem alkohola”, ukazao je Vida. 

Saopštio je i da će se s povratkom dece u školske klupe u blizini svake škole nalaziti policajci. Oni će, kako je rekao, kontrolisati poštovanja propisa, pre svega propisanu brzinu, biće angažovani radarski uređaji, ali i kontrolu propuštanja pešaka i način na koji roditenji prevoze decu. Poručio je da je bezbednost dece prioritet u radu saobraćajne policije i da bezbednost dece nema alternativu. U tom cilju godinama sprovode akciju saradnje s Ministarstvom prosvete, a predavanja osnove bezbednosti održavaju se za učenike prvog, četvrtog i šestog razreda.  “Dobar je odziv dece, radoznala su, prihvataju, ali problem imamo sa starijima, sa decom bi lako”, smatra Vida. Primetno je da veći broj naših građana odlučio da odmor provede u Srbiji, zbog toga Vid apeluje na građane da na put kreću odmorni, poštuju brzina i ostale propisi.

Škole u Mađarskoj rade od 1. septembra, đacima besplatni udžbenici

U učionicama u Mađarskoj školska godina može da počne od 1. septembra, izjavio je ministar za ljudske resurse te zemlje Mikloš Kasler. Kasler je rekao da će ove godine, prvi put u istoriji, svi učenici dobiti besplatne udžbenike i poručio da će oko 13,5 miliona udžbenika biti dostavljeno u više od 4.000 škola do 28. avgusta, preneo je sinoć MTI. Gardijan navodi da će se škole u Mađarskoj otvoriti po prvi put od sredine marta. Kasler je rekao da je vlada te zemlje razradila protokol za škole kako bi se vodilo računa da se poštuju mere socijalnog distanciranja, da se koriste sredstva za dezinfekciju, a date su i smernice za ponašanje u zajedničkim prostorijama.

On nije naveo da li će nošenje maski biti obavezno u školama. asler je rekao da se situacija u vezi sa korona virusom u susednim zemljama brzo menja i poručio da škole moraju da budu spremne da primene mere zaštite i prevencije, prenosi MTI. Dodao je da su škole opremljene neophodnim smernicama i protokolima.