Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da je 96,3 odsto roditelja osnovaca u anketi odgovorilo da želi izvođenje nastave uživo, a ne onlajn. Na pitanje da li postoji mogućnost odlaganja početka školske godine, ministar je rekao da je to moguće samo na KiM.
Dedić: U srpskim školama na KiM nastava počinje 1. septembra
Načelnica Školske uprave Ministarstva prosvete Srbije za Kosovo i Metohiju Jasmina Dedić izjavila je da će školska godina u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji početi 1. septembra i da je sve spremno za početak nastave. “Sve će ipak zavisiti od epidemiološke situacije na terenu ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i u samim školama. U svakom slučaju onlajn nastava će sigurno početi 1. septembra, da li će biti kombinovane nastave i kako će se odvijati videćemo”, rekla je Dedić za Kosovo onlajn. Ona je dodala da su direktori škola dobili uputstva od ministra prosvete Mladena Šarčevića da mogu da pokažu autonomnost u organizaciji nastave u svojim školama i da će u skladu sa tim i postupati. “U školama je uglavnom sve spremno za početak nastave, u nekim enklavama južno od reke Ibar u toku je distribucija sredstava za dezinfekciju i to će za vikend biti rešeno”, rekla je Dedić.
Većina učenika se odlučila da nastavu prate u školi
Analize operativnih planova koje su dostavile osnovne škole u Srbiji pokazale su da se najveći broj učenika izjasnio da od 1. septembra nastavu pratiti u školi, dok se samo 3,7 odsto učenika opredelilo za nastavu od kuće, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Škole su imale obavezu da do 27. avgusta školskim upravama dostave operativne planove i izveštaje u vezi sa posebnim programom obrazovanja i vaspitanja u skladu sa merama zaštite od širenja zarazne bolesti Kovid 19. Kada je reč o prvom ciklusu obrazovanja, 3,1 odsto učenika od prvog do četvrtog razreda opredelilo se da nastavu prati od kuće, dok se za taj vid nastave opredelilo 4,3 odsto učenika u drugom ciklusu. Škole su se u okviru operativnih planova izjašnjavale i za modele nastave. U prvom ciklusu osnovne škole za nastavu koja se ostvaruje u odeljenjima u punom sastavu opredelilo se 37,9 odsto, odnosno 479 škola, a za podelu na dve grupe je 299 škola, odnosno 23,7 odsto. Neke od škola koristiće kombinaciju predloženih modela na nivou pojedinačnih razreda – neka odeljenja rade u punom sastavu, a neka se dele. Deo škola ima specifičnu organizaciju, poput muzičkih, baletskih i specijalnih škola. Takve škole organizovale su se po drugačijem modelu, jer imaju individualnu nastavu ili nastavu u malim grupama.
U drugom ciklusu osnovne škole, za nastavu koja se ostvaruje u odeljenjima u punom sastavu opredelilo se 31 odsto škola, odnosno njih 392, za podelu na dve grupe 30,5 odsto škola (383), dok je neki drugi model izabralo 314 škola. Analiza dostavljenih podataka pokazala je da su škole vrlo pažljivo razmotrile prostorne kapacitete i uslove, kao i da je u cilju bezbednog početka školske godine dobro isplanirano korišćenje školskog prostora.
Kako da deca prihvate nova pravila ponašanja u školi?
Epidemija korona virusa nametnula je nova pravila ponašanja u školi od 1.septembra, a obavezno nošenje maski i fizička distanca od vršnjaka, za decu može biti stresno i traumatično, upozoravaju stručnjaci i ističu da će važnu ulogu u prihvatanju i privikavanju mališana na novu realnost imati pristup roditelja i učitelja. Da bi učenici, pre svega prvaci, za koje je polazak u školu veliki događaj, ali i đaci starijih razreda shvatili da moraju da nose maske, tome treba pristupiti kroz igru i određene rituale i masku im približiti kao zanimljivost, kaže psiholog i dečiji psihoterapeut Snežana Anđelić. ”Maska neka bude zanimljiva, a ne klasična medicinska, ali i ta uz flomastere, boje, šljokice može da postane atrakcija, a ne teret za decu, a i da se roditelji ne izlažu trošku”, kaže Anđelić za Tanjug.
Napominje da je presudan stav roditelja i da će, ako oni imaju otpor prema nošenju maske, i deca imati otpor prema toj obavezi, dok je obaveza učitelja da na prvom času nošenje maski približe deci na jednostavan, zanimljiv i zabavan način kroz priču i igru. ”Ako to bude uz pretnje – ”stavljaj tu masku, nemoj da skidaš”, deca će to doživeti kao katastrofu. Budimo blagi, ako dete i skine masku, treba mu na jednostavan način objasniti zašto je važno da je nosi, a ne zastrašivanjem virusom jer onda je dete napeto, uznemireno, plačljivo, pruža otpor…”, naglašava Anđelić. Napominje da će biti potrebno vreme da deca prihvate da će biti odvojeni u grupama i da treba da izbegavaju blizak kontakt sa vršnjacima jer, kako kaže, to za njih nije prirodno stanje. ”Deca su impulsivna, ne ponašaju se ‘planski’. Mi stariji znamo da ne treba da se rukujemo i naš mozak to registruje, a kako to objasniti detetu koje , kad vidi druga ili drugaricu, trči da se zagrle”, kaže psiholog.
Učiteljima i nastavnicima savetuje da nekoliko časova posvete toj temu, da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je sada važno da budu odvojeni i kroz igru im dočaraju šta znači distanca, bezbedna zona… ”Recimo, da ih stave u dve grupe i smisle igru ”virusi napadaju”, kako da se sklone, šta znači ako smo preblizu jedni drugima… Biće potrebno vreme, deca to neće automatski prihvatiti , ali nijednog trenutka ne treba da budu izloženi pretnji, stresu, strahu jer će u tom slučaju postati nesigurni i neće biti spremni za saradnju i učenje”, napominje Anđelić. Podseća da je za decu prekid škole bio velika promena i da su do marta imala svoj ritam u kojem su, objašnjava, osećali sigurnost. ”Ne možemo očekivati da sve ide prirodno i lagodno kao da se ništa nije desilo. Mesecima smo pričali o opasnosti kontakta, a sad ih vraćamo kao da se ništa nije desilo. Pa desilo se i sada moramo da pomognemo deci da se ponovo osećaju sigurno, da ih ukazuje da peru ruke i nose maske, jer je to njihova sigurnost”.
Roditelji treba da razgovaraju sa decom o njihovim strahovima i svemu što su doživeli u poslednjih pola godine, a zadatak učitelja, pedagoga i psihologa je da ta ista pitanja pokrenu kroz školske radionice. Anđelić ukazuje da se treba posvetiti i adolescentima koji prema novim pravilima ponašanja u školi mogu da iskažu bunt, ali i da naprave ”dobru foru”. Njima su, kako primećuje, maske postale atrakcija, a treba im pružiti priliku da od maske naprave deo svog imidža ili modni detalj uz naglašavanje zašto je važno da ih nose. ”Sa njima treba raditi kao i sa mlađima, ali na drugačiji način. Tu škola opet ima veliki uticaj, sa njima treba pričati, ali ih ne primoravati, jer će se u suprotnom inatiti. Ipak, oni su dovoljno zreli da shvate opasnost i preuzmu odgovornost”, navodi Anđelić.
Kako organizovati produženi boravak u školama?
Škole u Srbiji završile su operativne planove kako će izgledati nastava od 1. septembra. U manjim osnovnim školama, sa manjim brojem učenika, nastava će biti u školi za sve razrede od prvog do osmog. U školama sa većim brojem učenika primenjuje se kombinovani model – nastava u školi i na daljinu. Osnovna škola “Pavle Savić” u Mirijevu ima 1.900 učenika. Nastava za đake od prvog do četvrtog razreda biće direktna, u školi.
Za učenike viših razreda od petog do osmog razreda planirano je da se đaci naizmenično smenjuju, da jedan dan nastavu prate u školi, drugi dan od kuće, na daljinu. “Đaci od prvog do četvrtog razreda dolaze svaki dan u školu, a od petog do osmog je kombinovani rad – jedna grupa je u školi, druga kod kuće pa se sutradan smenjuju”, kaže za Tanjug direktor O.Š. “Pavle Savić” Milan Krstić. On kaže da se u anketi koja je sprovedena, manje od 40 roditelja izjasnilo da ne žele da deca dolaze na nastavu u školu i to samo prve dve nedelje dok ne sagledaju situaciju. Najveći problem za tu školu bila je organizacija produženog boravka za učenike prvog i drugog razreda, gde je prijavljeno oko 200 učenika. “Tražićemo da nam roditelji dostave dodatnu potvrdu da su radno angažovani. Tako ćemo videti da li roditelji moraju da rade ili mogu da rade i od kuće”, naveo je Krstić. Plan je da se za produženi boravak koristi i svečana sala u toj školi i tako će se dobiti dodatni prostorni kapaciteti. Trenutno imaju pet učiteljica za boravak, a od Grada su tražili još dve kao ispomoć.
Osnovna škola “Lazar Savatić” u Zemunu, prema rečima direktora Gorana Petrovića, spremna je za početak školske godine, uz organizovanje nastave u više grupa od po 15 učenika. “Biće dve grupe, pre podne, biće po 15 učenika u učionici, smenjivaće se u toku celodnevne nastave učitelji iz učionice u učionicu, a prinuđeni smo da učenici od 5. do 8. razreda budu u drugoj smeni”, naveo je Petrović, koji je istakao da će škola pratiti sva uputstva koje je dalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Petrović je rekao i da će osnovni model nastave biti od 1. do 4. razreda, dok će nastavu kombinovati učenici od 5. do 8. razreda, što podrazumeva da će se smenjivati u praćenju nastave na daljinu i iz škole. On je izrazio uverenje da će Grad Beograd i dalje nastaviti da finansira produženi boravak za četiri grupe učenika. Dodao je da je to trenutno jedina situacija gde se ne može održati totalno homogena grupa u celodnevnoj nastavi, te da ima dovoljno prostora, ali da prostorni uslovi ne dozvoljavaju da to bude u produženom boravku. Petrović je naglasio da će škola maksimalno insistirati da deca vreme provode u dvorištu, te da će se koristiti i posebne prostorije, amfitateatri, prostor za odmor, u kojima će se učenici smenjivati. Kako kaže, anketa je pokazala da se između pet i šest odsto roditelja odlučilo da njihova deca svih razreda prate onlajn nastavu i istakao da će svi oni biti usmereni na program nastave putem RTS, kao i na dodatne materijale koje će učitelji i nastavnici slati. Petrović ukazuje i da su roditelji zabrinuti, ali i da je škola uradila sve da ih uveri da će deca biti bezbedna. “Mnogi roditelji imaju pitanja, ali mi moramo ostaviti malo slobodnog vremena svemu tome. Mi smo uradili sve da ih uverimo da će deca biti bezbedna. Možda ćemo im uskratiti igru, ali ćemo se truditi da imaju i slobodno vreme”, naveo je Petrović. O.Š. “Lazar Savatić” je na svom Youtube kanalu postavila video koji ukazuje na pravila ponašaja u školi tokom trajanja epidemije.
Jedan od roditelja, čije će dete pohađati nastavu u školi, Uroš Bogdanović, rekao je za Tanjug da zabrinutost postoji, ali da je dobra stvar, kako kaže, što se uverio kako će izgledati nastava u školi. “Videli smo kako će izgledati nastava, mere bezbednosti postoje, ali svakako ova školska godina biće puna izazova.. Postoji nesigurnost šta nas čeka, ali to je nekako normalno kada ulazimo u neke neočekivane situacije kada ne možemo sve da predvidimo”.
„Koraci“: Smernice za rad škola tokom epidemije
U okviru rada Građanskog saveta za vanredne i krizne situacije Društva „Koraci“, multidisciplinarni tim sastavljen od pedagoga, psihologa, defektologa, epidemiologa, predstavnika prosvetnih radnika i roditelja, kroz otvoreni konsultativni proces definisao je smernice i preporuke za rad škola za vreme epidemije virusa SARS-CoV-2. Postoji široka saglasnost da je u predstojećoj školskoj godini prvi prioritet da se obezbedi zaštita zdravlja učenika, nastavnika i svih drugih koji rade u školama, i da se u meri u kojoj je to moguće obezbedi kvalitetno obrazovanje i adekvatna dinamika obrazovnog procesa u izmenjenim okolnostima. Takođe, postoji saglasnost da će uslovi u kojima će raditi škole biti veoma različiti i da svaka škola treba da organizuje svoj rad na način koji je najbolji za okolnosti u kojima funkcioniše (prostorni, ljudski i materijalni resursi). Škole su ključni akteri u novonastalim okolnostima, a celo društvo treba da ih podrži i pomogne u izazovima koji su pred njima u novoj školskoj godini.
U skladu sa tim društvo „Koraci“ predlaže: 1. Da bi svaka škola mogla da odgovori na izazove rada u novim okolnostima, neophodno je da se uspostavi dobra saradnja između škole, roditelja i učenika, a Ministarstvo prosvete, školske uprave, zavodi i lokalne samouprave da obezbede potrebnu podršku u resursima1.
2. Prosvetna inspekcija u narednoj školskoj godini treba da pruža podršku školama i nastavnicima2. Pošto će različite škole funkcionisati na različite načine, neophodno je dase tokom naredne školske godine ne primenjuju ustaljene metode nadzora u školama.
Sve institucije i stručnjaci koji u obrazovnom sistemu u redovnim okolnostima rade na nadzoru škola treba da u narednoj školskoj godini pružaju stručnu podršku školama i da pomognu Ministarstvu da identifikuje potrebe svake od škola, kako bi one bile u mogućnosti da odgovore zadatku.
3. Budući da je osiguranje kvaliteta nastave osnovni princip sadržan u Posebnom programu za obrazovno-vaspitni rad u školskoj 2020/2021. godini, bilo bi dobro da nastavnici budu maksimalno oslobođeni formalnih administrativnih obaveza kroz pedagošku dokumentaciju.
Istovremeno, nastavnicima treba omogućiti potpunu autonomiju i slobodu u kreiranju i oblikovanju nastavnih sadržaja (i van zvaničnog plana i programa rada, odnosno već dozvoljenog odstupanja od 20 odsto kada je reč o nastavnim planovima i programima), što bi obezbedilo pružanje dodatne podrške učenicima u učenju i psiho-socijalnu podršku njima i njihovim porodicama. Sve ovo je neophodno ozvaničiti podzakonskim aktima, koje bi MPNTR dostavilo direktorima ustanova obrazovanja i vaspitanja.
4. Kako nema idealnih rešenja za predstojeću školsku godinu, ona ipak pruža priliku da deca nauče važne životne lekcije. Treba otvoreno reći da naredna školska godina ne može biti redovna i da nema idealnih rešenja. Uspeh u narednoj školskoj godini se neće meriti pre svega koliko su učenici naučili tokom školske godine, niti u kojoj meri su ostvareni obrazovni ciljevi, nastavni planovi i programi, već u kojoj meri su škole, roditelji i učenici uspeli da se udruže i da kroz saradnju iskoriste školsku godinu na najbolji mogući način. Možda će učenici imati brojne „rupe u znanju“ koje ne bi imali u redovnim okolnostima, ali ako zajedno za svojim nastavnicima i roditeljima naučne važne životne lekcije, naredna školska godina će ostvariti svoju svrhu u punoj meri. „Rupe u znanju“ će se lako nadoknaditi u vremenu posle korone.
Septembar kao pripremni mesec 5. Napore Ministarstva i Zavoda za pripremu predstojeće školske godine treba priznati. Ipak, čini se da i dalje postoje brojne, značajne brige, strahovi, nejasnoće i osećaj nesigurnosti među roditeljima, nastavnicima i učenicima, u vezi sa načinom na koji će funkcionisati škole u narednoj školskoj godini.Zato predlažemo da Ministarstvo donese odgovarajući akt u skladu s kojim će škole, roditelji i učenici imati pravo da prvi mesec nove školske godine posvete na prvom mestu prilagođavanju na nove uslove rada i primeni smernica koje su dobijene od Ministarstva.
Škole se nalaze u novim i nepoznatim okolnostima. Nije realno očekivati da sve mogu od prvog dana da budu jednako uspešne u primeni smernica koje su dobile. U tom periodu škole, nastavnici i učenici treba da se posvete uspostavljanju dobre komunikacije, razumevanju smernica, sagledavanju uslova u kojima se nalaze i rizika koji postoje, kao i pronalaženju najboljih načina da se organizuje nastava i druge aktivnosti na nivou njihove škole.Iskustvo u saradnji i pronalaženju najboljih načina za primenu smernica pruža priliku da svi akteri u školi, a posebno deca, nauče (ili da se podsete) važnih životih lekcija
Nastavni programi: definisanje ciljeva i odabir sadržaja 6. Nastavni programi treba da se redukuju na teme koje su najvažnije. Nastavnici, učenici i roditelji će morati značajan deo vremena i pažnje da posvete preventivi zdravstvenih rizika tokom naredne školske godine.Pored toga, realno je očekivati da će biti dodatnih teškoća u radu škola koje će biti uslovljene promenom u epidemiološkoj situaciji.
Iz tih razloga nastavne programe treba svesti na pažljivo izabrane teme koje imaju najveći obrazovni potencijal. Sve ostale ciljeve treba ostaviti za vreme nakon korone. Na taj način će se programi prilagoditi uslovima, a nastavnici i učenici će imati dovoljno prostora i vremena da se prilagođavaju okolnostima koje će (kako se očekuje) biti promenljive.
7. Imajući u vidu da život piše nastavne programe i da su nam životi obeleženi epidemijom koronavirusa, koja će trajati najverovatnije tokom cele sledeće školske godine, predlažemo da Ministarstvo i zavodi omoguće nastavnicima u svim razredima i u svim predmetima da se, u meri u kojoj je to moguće i smisleno, nastavne teme povežu sa temama koje nameće život u doba korone (npr. nastava biologije treba da se posveti virusima i virusu korone, nastava iz istorije može da se poveže sa istorijom pandemija i njenim posledicama, nastava iz geografije može da se poveže sa geografskim širenjem virusa korone, itd.).
8. Školska takmičenja, dopunsku nastavu i sekcije bi mogla zameniti široka primena projektne nastave, a okosnica tema bi mogao biti novi koronavirus. Na taj način obrazovni proces ne bi „zatajio“, a đaci bi stekli dodatna saznanja o virusu iz različitih perspektiva.
Dodatna podrška za učenike, roditelje i nastavnike 9. Procenjujemo da će značajan broj učenika i roditelja imati potrebu za dodatnom podrškom koja će prevazići sadašnje mogućnosti škola i nastavnika. Stoga predlažemo dastudenti i organizacije civilnog društva budu angažovani u pružanju dodatne asistencije, pedagoške i druge podrške.Stoga Vlada i ministarstva nadležna za prosvetu i socijalna pitanja treba da uspostave saradnju sa fakultetima (posebno onim koji školuju buduće nastavnike i stručnjake) i specijalizovanim udruženjima, kako bi se obezbedila podrška i asistencija svakom detetu.
10. U skladu s tim, u saradnji sa fakultetima, treba omogućiti da se studentima ovakav angažman prizna kao obavljanje stručne i pedagoške prakse.
11. Kako je stručnim uputstvom MPNTR predviđena organizacija nastave za đake na kućnom lečenju, produženi boravak u školama i izolacija đaka koji imaju simptome karakteristične za virus korona, morali bi da postoje razrađeni mehanizmi saradnje sa svim akterima u društvu i nadležnim institucijama (zavodi/instituti za javno zdravlje, domovi zdravlja, školski dispanzeri…).
Higijena u školama 12. U školama je potrebno podići opšte higijenske standarde zbog zdravstvene bezbednosti đaka, nastavnika i nenastavnog osoblja. Jedna od mera može biti postavljanje dezobarijera i tunela za dezinfekciju. Pre ulaska u školu, svaki učenik bi uz nadzor učitelja/nastavnika prolazio kroz ovaj proces.Dodatni benefit u procesu socijalizacije, izgradnji zajedništva i zdravstvene bezbednosti bi bio, ukoliko bi đaci za vreme odmora i pauza između časova, uz nadzor nastavnika i saglasnost roditelja, brinuli o higijeni svojih učionica.
13. Veću brigu o higijeni u školama nužno će pratiti povećanje materijalnih troškova i veće angažovanje pomoćnog osoblja. S tim u vezi predlažemo da MPNTR obrati pažnju na redovno izvršavanje obaveza lokalnih samouprava prema ustanovama obrazovanja i vaspitanja.
Rad u specijalnim školama i sa osetljivim grupama 14. Posebnu pažnju treba obratiti na potrebe specijalnih škola kao i dece sa invaliditetom, dece sa hroničnim oboljenjima, koja su dodatno vulnerabilna. Rad nastavnog osoblja u specijalnim školama (decom sa autizmom, psihozama, različitim vrstama sindroma, mentalnim i intelektualnim oštećenjima i drugih etiologija) podrazumeva intenzivan fizički kontakt, što je zdravstveni rizik kako za decu, tako i za zaposlene.Zbog specifičnosti nekih oboljenja (hipersalivacija kod cerebralne paralize, slabovida deca, deca sa autizmom kojima maska i promena rutine utiče na niz pisho-fizičkih stanja), nošenje maski za učenike i zaposlene nije opcija.
Predlažemo da MNPTR formira posebnu radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem, čiji sastav će činiti stručnjaci koji imaju neposredno iskustvo rada u specijalnim školama.Najbolje rešenje bi bilo držanje nastave online, prema IOP-u 2 (svako dete ima personalni plan i program po kome radi, a pravi ga stručni tim koji radi s detetom), slanjem nastavnih listića i sličnih didaktičkih sredstava deci koja mogu da rade na taj način kao isavetodavni rad. Deci koja ne mogu da rade putem nastavnih listića preporučuje se savetodavni rad defektologa sa roditeljima.Angažovanje dodatnih personalnih asistenata koji bi brinuli o deci sa invaliditetom za vreme pandemije je, takođe, jedna od opcija kroz organizovanje volonterske službe (sa edukovanim kadrom) i uključivanje studenata završnih godina FASPER-a.
Preporuke koje doprinose zdravstvenoj bezbednosti 15. Bilo bi korisno štampati i distribuirati posebna uputstva (u vidu plakata i/ili brošura) za upotrebu maski, prilagođena kognitivnom razvoju učenika.
16. Napraviti poseban plan rada za nastavni kadar sa hroničnim oboljenjima, koja predstavljaju poseban zdravstveni rizik za redovno obavljanje posla koji im je poveren.
17. Dodatna podrška zdravstvenoj bezbednosti dece bio bi izlazak pedijatara iz domova zdravlja, obilazak škola i razgovor sa decom.
18. Kada nije moguće nastavu fizičkog vaspitanja držati na otvorenom (kako je to preporučeno), učenici bi mogli da vežbaju kod kuće, prema ranije dobijenim uputstvima svojih nastavnika.
19. Postavljanje kamera u učionice može biti jedna od opcija, kako bi deca koja nastavu prate online, mogla direktno pratiti svog učitelja/nastavnika.
Dokument „Smernice i preporuke za rad škola za vreme epidemije virusa SARS-CoV-2“ je nastao kroz konsultativni proces u kome su učestvovali različiti akteri. Usaglašen je u okviru Građanskog saveta za vanredne i krizne situacije Društva za održivu budućnost „Koraci“ i biće dostavljen: Kriznom štabu za suzbijanje Covida-19, Vladi, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, školskim upravama, sindikatima prosvetnik radnika, rektoratima univerziteta, Zavodu za socijalnu zaštitu i Zavodu za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Udovičić: Sport se vraća u fiskulturne sale od 1. septembra
Sportske aktivnosti biće nastavljene u fiskulturnim salama u Srbiji od ove nedelje, izjavio je ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. “Najesencijalnija odluka koju je Krizni stab danas doneo je da se sport vraća u fiskulturne sale i da će škole ponovo biti domaćini vrhunskom i rekreativnom amaterskom sportu u celokupnoj Srbiji, od glavnih gradova do lokala, gde će u svim uzrasnim kategorijama sport moći nesmetano da se obavlja od 1. septembra”, rekao je Udovičić za TV Pink. Govoreći o izgradnji nacionalnog stadiona, Udovičić je rekao da je to više od infrastrukturnog projekta i da je to esencijalno pitanje za razvoj sporta. “Nacionalni stadion, kao značajan infrastrukturni projekat, daće dodatnu vrednost metropoli kao što je Beograd, ali i prepoznatljivost u međunarodnim okvirima”, rekao je Udovičić. On je dodao da se očekuje da taj stadion bude jedna od najlepših u Evropi. “U ovom delu Evrope sigurno. To je stadion koji će u velikoj meri da promeni izgled tog dela Beograda, koji će dati dodatnu vrednost i omogućiti značajnije podizanje dodatne vrednosti kada je reč o sportskim manifestacijama, ali i kulturnim i političkim manifestacijama”, naveo je ministar.
Govoreći o održavanju Međunarodne biciklističke trke “Beograd-Banjaluka” početkom septembra, Udovičić je rekao da mu je drago što su Beograd i Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, domaćini jednog tako velikog međunarodnog takmičenja. “Da možemo da utičemo na ljude da se bave rekreacijom i sportom, da ćemo da promovišemo zemlju i pokažemo da bicikl treba da bude svakodnevica kada reč o zdravom stilu života i rekreaciji”, rekao je Udovičić.
On je dodao da je danas razgovarao sa ministarkom omladine i sporta RS o tome da nastave odličnu saradnju i oplemene je mnogim drugim snažnijim i jačim akcijama, koje su ustanovljene akcionim planom. Jedna od tih akcija je zajednička organizacija trke Beograd-Banjaluka, naglasio je Udovičić.
Dečje radionice za buduće naučnike
Poštujući aktuelne preporuke nadležnih institucija, naučni centar Fenomen ovih dana otvorio je upis za novu generaciju školaraca koje od 1. septembra očekuje najbolja naučna avantura u Beogradu. U malim grupama prilagođenim različitim uzrastima, polaznici Fenomena biće u prilici da se upuste u zabavne eksperimente, prisustvuju zanimljivim predavanjima i učestvuju u interaktivnim radionicama koje će im prikazati novo, uzbudljivo lice nauke.
Prvi fenomen koji će mali radoznalci proučavati već od ove sedmice biće neuništiva energija.. “Biće tu mnogo fizike, hemije, za ovu priču neizbežne ekologije, kao i dosta sasvim novih eksperimenata koje jedva čekamo da vam pokažemo!” poručuje jedan od Fenomenovih predavača Milan Popović. Oktobar je rezervisan za toplotu i temperaturu, dok će četiri agregatna stanja biti više nego dovoljna za naučnu avanturu koja će se odvijati u novembru. Za sam kraj turbulentne 2020. godine Fenomenova ekipa pokušaće da uspostavi ravnotežui zajedno sa decom istraži zbog čega je ovaj naučni fenomen jedan od najvažnijih za našu planetu i opstanak kako prirode, tako i svih nas njenih stanovnika.
“Trenutno se nalazimo u vremenu neizvesnosti, u jednoj velikoj nepoznanici. Tokom poslednjih predavanja u naučnom centru Fenomen, nije prošao nijedan čas, a da nisam ostala fascinirana idejama i inovacijama naših mladih naučnika i naučnica. Toliko sam bila zapanjena njihovom kreativnošću i idejama da sam se više puta zapitala kako to već neko zaista nije sproveo u delo”, navodi jedna od predavačica Jelena Andreja Radaković.
Osim redovnog programa, zbog velikog interesovanja roditelja Fenomen ove jeseni pokreće i dopunske časove za osnovce viših razreda iz matematike, biologije, fizike i hemije. Tokom rada u manjim grupama, tim mladih naučnika potrudiće se da školarcima približi i pojasni gradivo prateći usvojeni školski program Naučni centar Fenomen osnovao je 2017. godine tim koji stoji iza Festivala nauke i Noći muzeja, dve u celom regionu prepoznatljive beogradske manifestacije koje se bave popularizacijom nauke i kulture. Tokom prve tri godine postojanja, kroz Fenomen je prošlo više od petsto mališana koji su sa zadovoljstvom izučavali najrazličitije naučne fenomene i radoznalo se hvatali u koštac sa naučnim izazovima. Sve informacije o upisu novih članova, kao i formular za prijavu za besplatne probne radionice, mogu se pronaći na sajtu fenomen.rs, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.
Vremeplov: Priznat sindikat “Solidarnost”
Poljski radnički lideri potpisali su 31. avgusta 1980. godine, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata “Solidarnost”, a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nezavisnog sindikata.
Vremeplov: Dušanov zakonik
Na današnji dan 31. avgusta 1354. godine srpski državni sabor proglasio je u Seru (grad na istoku današnje grčke Makedonije) Dušanov zakonik (konačna verzija), prvi deo objavljen je u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument srednjovekovne Srbije – “Zakonik blagovernago cara Stefana” kako je glasio zvaničan naziv – utvrdio je opšta načela poretka tadašnje Srbije. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Oblikovan je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog, odnosno rimskog, prava. Zakonik predviđa zaštitu prava i najnižih društvenih staleža, kao i strogo načelo zakonitosti: zakon je jači i od vladareve volje, što jedan član izričito kaže.
Vremeplov: Umroprof. dr Radoslav Stojanović
Na današnji dan 31. avgusta 2011. godine umro prof. dr Radoslav Stojanović, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu, diplomata, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, jedan od osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.
Vremeplov:Umro Henri Mur
Jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka Henri Mur umro je na današnji dan 31. avgusta 1986. godine. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vremeplov: Rođen Dušan Matić
Na današnji dan 31. avgusta 1898. godine rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama “Buđenje materije”, “Knjiga ritula”, zbirka eseja “Anina balska haljina”).
Postao direktor, a prozivan za „nedolično ponašanje“ prema deci
Školski odbor Osnovne škole Dr Zoran Đinđić u Nišu izabrao je za direktora profesora fizičkog vaspitanja Miljana Milenkovića, koji je prethodno u delu javnosti kritikovan za „nedolično ponašanje“, jer je, kako se navodilo, kao v.d. direktora niškog Lutkarskog pozorišta, postavio kamere u prostorijama za presvlačenje glumaca i dece, te na Fejsbuku upućivao „lascivne komentare“ maloletnicama, saznaje Danas. Prema pisanju Danas-a, odluka Školskog odbora doneta je ove sedmice, većinom glasova. Milenković je za naš list potvrdio svoj izbor, odgovarajući kratko na prosleđena pitanja, među kojima je bilo šta ga je opredelilo za kandidaturu za direktora jedne osnovne škole nakon iskustva iz 2018. godine, kada je deo medija izvestio o njegovom navodno nedoličnom ponašanju prema maloletnicima i deci, kao i da li je izabran kao kandidat SNS. “ Pripadnost bilo kojoj stranci je moja lična stvar i ne vidim kakve to veze ima sa kandidaturom. Takođe, ne želim da se bavim spekulacijama koje pominjete, a koje je plasirao samo jedan medij, kazao je Milenković.
Dragan Gejo, načelnik Školske uprave u Nišavskom upravnom okrugu, koja je deo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kazao je za naš list da je „nezvanično dobio informaciju“ da je Školski odbor izabrao Milenkovića, ali da u tome ne vidi sporne okolnosti. – Svako ima pravo da konkuriše i da bude izabran ukoliko ispunjava uslove. A to što neko vodi kampanju za i protiv nekoga – mislim na zaposlene u školi i druge zainteresovane, to je druga priča. Milenković je, koliko znam, rekao da je stavio kamere u Lutkarsko pozorište ne zato što je „pedofil“, već zato što je tamo neko krao. Ja nikada nisam čuo za njegove navodne pedofilske sklonosti, ni kao načelnik Školske uprave, ni kao direktor škole, ni kao nastavnik fizičkog vaspitanja, rekao je Gejo.
Poverenik SNS za Niš Zvezdan Milovanović kazao je za Danas da Milenković nije kandidat SNS za direktorsku funkciju u ovoj školi. SNS se nije sastajao po tom pitanju i nema svog kandidata za nju, rekao je on. Milenković je, inače, bio kandidat SNS-a prilikom izbora za čelnu funkciju u Lutkarskom pozorištu. Deo medija je u avgustu 2018. godine izvestio da je Milenković povukao svoju kandidaturu za direktora Lutkarskog pozorišta na javnom konkursu, zbog „vrlo negativnih konotacija u javnosti koje prate njegovo imenovanje, uključujući i brojne neistine koje pojedini mediji plasiraju, pokušavajući da uruše njegov i kredibilitet njegove porodice“. On je istovremeno podneo ostavku na funkciju v.d. direktora Lutkarskog pozorišta, koju je obavljao od novembra 2017. godine, jer, kako je naveo u dopisu skupštinskom Odboru za imenovanje, „ne želi da na bilo koji način bilo ko narušava njegov porodični mir i profesionalni rad, stavljajući ga na zid srama“. Grupa glumaca Lutkarskog pozorišta, kao i pojedini roditelji, u to vreme su protestovali zbog toga što je Milenković, kako su kazali, „preko noći ugradio“ kamere u celoj ustanovi, pa i u prostorijama u kojima se oni presvlače i šetaju goli, među kojima su i one u kojima se presvlače deca koja igraju u predstavama. U javnosti su se pojavile i njegove navodne poruke koje je preko Fejsbuka upućivao maloletnicama, među kojima je, recimo, „Lutka za moje pozorište“, upućena 16-godišnjakinji kojoj je bio profesor. Optužbe vezane za kamere i poruke nisu zvanično potvrđene, a Milenković nije procesuiran.
Na pitanja Danas-a vezana za izbor Milenkovića, do zaključenja ovog izdanja, nije odgovorila novoimenovana gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, koja je u prethodnom mandatu bila načelnica Nišavskog upravnog okruga, u čijem je sastavu Školska uprava. Na njih nije odgovorilo ni rukovodstvo škole „Dr Zoran Đinđić“. U gradskom Sekretarijatu za obrazovanje su kazali da izbor direktora škola nije u njihovoj nadležnosti.
Izbor direktora osnovnih i srednjih škola je konačan kada Ministarstvo prosvete na njega da saglasnost. Osnovne škole su, pak, u nadležnosti Grada, koji između ostalog bira školske odbore, u kojima ima i svoje predstavnike.
Ombudsman: U slučaju dece iz Alibunara zatajili svi nadležni organi
Zaštitnik građana utvrdio je, u postupku pokrenutom po sopstvenoj inicijativi u slučaju šestoro maloletne dece koji su živeli u Novom Кozjaku kod Alibunara u izuzetno teškim uslovima, da su svi nadležni organi načinili propuste u radu usled čega deci nije pružena adekvatna i blagovremena zaštita prava. Zbog toga su, kako se navodi u saopštenju zaštitnika građana, deca na očigled svih državnih organa i ustanova bila prepuštena sama sebi. Zaštitnik građana konstatuje da je sveukupno (ne)postupanje nadležnih organa bilo nepravilno, a da su utvrđeni propusti svih nadležnih državnih organa doveli do toga da život i bezbednost dece budu ugroženi, kao i da dvoje dece ne završe osnovnu školu u 21. veku, što je uticalo na njihovu budućnost i budućnost cele zajednice.
On je u postupku kontrole pravilnosti i zakonitosti rada nadležnih organa utvrdio da Centar za socijalni rad “1. mart” za opštinu Alinubar nije pravovremeno preduzimao mere iz svoje nadležnosti tako što nije blagovremeno pokrenuo postupak za izdvajanje dece iz porodice, s obzirom na činjenice koje su ukazivale na neadekvatno staranje majke o deci. U preporuci Zaštitnik građana navodi da taj centar treba u budućem radu da postupa blagovremeno, zakonito i da u kontinuitu preduzima mere iz svoje nadležnosti u cilju zaštite prava i najboljih interesa dece. U postupku kontrole utvrđeno je i da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije obezbedilo adekvatan broj stručnih radnika u Centru za opštinu Alibunar.
U preporuci Zaštitnik građana navodi da resorno ministarstvo treba da obezbedi adekvatan broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad koji bi omogućio adekvatno postupanje tih centara. Zaštitnik građana je utvrdio i da pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova nije preduzeo radnje u cilju blagovremenog informisanja nadležnog ministarstva o nedovoljnom broju stručnih radnika u Centru za socijalni rad za opštinu Alibunar. Ovaj sekretarijat u budućem radu treba da obavesti resorno ministarstvo o nedovoljnom broju stručnih radnika u organima starateljstva, kako bi to ministarstvo preduzelo dalje mere, navodi se u saopštenju. Utvrđeno je i da je OŠ “Miloš Crnjanski” načinila propuste jer nije pravovremenom reakcijom zaštitila prava i interese dece, kojima je zbog nepreduzimanja aktivnosti nadležnih organa uskraćeno pravo na osnovno obrazovanje.
Zaštitnik građana je u preporuci naveo da ova škola u budućem radu pravovremenim reakcijama i daljim preduzimanjem mera prema roditeljima treba da predupredi posledice roditeljskog zanemarivanja i zaštiti prava i interese dece. Zaštitnik građana zatražio je od svih nadležnih organa u ovom slučaju da ga u roku od 15 dana obaveste o merama koje su preduzeli radi postupanja po preporukama.
Kosovo: Početak nove školske godine odložen za 14. septembar
Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije Ram Ljikaj je objavio da je posle sastanka sa predstavnicima Nacionalnog instituta javnog zdravstva, Nezavisnog sindikata obrazovanja, nauke i kulture i ministrom zdravstva dogovoreno da školska godina ne počne 1. septembra već da se odlaže do 14. septembra. Razlog za odlaganje početka nastave je situacija sa pandemijom kovid 19 kao i nedovoljne pripreme izvršene u pojedinim školama i opštinama. Prvobitno je na sednici vlade pre dva dana odlučeno da nastava počne postupno. Predškolsko obrazovanje, 1,2 i 3 razred osnovne škola kao i 6 i 10 razred počihju 1. septembra. U drugoj fazi bi trebalo da počnu 4 i 5 razred, dok bi u trećoj fazi nastava trebala da počne za učenike od 7 do 9 razreda osnovne i 11 i 12 razreda srednje škole. Od 13. marta kada se na Kosovu pojavio prvi slučaj korona virusa nastava je prekinuta, da bi bila onlajne nastavljena od 23. marta.
