U svim školama u Srbiji juče je prvi čas bio posvećen kovid infekciji, ali će se o virusu korona govoriti i na časovima razredne nastave, građanskom vaspitanju, biologiji, fizičkom i zdravstvenom vaspitanju. Ministar Šarčević je naveo da će najveći izazov u narednoj školskoj godini biti da ne dođe do opuštanja, već da se moraju poštovati preporučene mere. U školama moraju stalno biti pojačana dežurstva, đaci se moraju opominjati da nose maske, drže fizičku distancu… Škole su dobile preporuku da se ne organizuju đačka putovanja u prvom polugodištu.
Problem u školama sa velikim brojem učenika predstavlja organizovanje produženog boravka te će, prema rečima ministra, morati da se iznađu bolja rešenja.
Što se tiče održavanja higijene u školama, Šarčević je naveo da ima dovoljno sredstava za dezinfekciju, da će škole detaljno da se čiste ujutro i uveče, a da će između smena biti obavezno provetravanje, dezinfekcija klupa, kao da će biti pojačana higijena fiskulturnih sala.
Dok je lepo vreme savet učiteljima i nastavnicima je, kad god to mogu, časove realizuju u prirodi i školskom dvorištu. Ukoliko se pojavi u školi dete koji ima simptome kovid 19 infekcije, ministar kaže da svaka škola mora da ima prostor za izolaciju. “Stav lekara je da je maska, ako je svi nose, dobro štiti. Nije predviđena tvrda izolacija. Mislim da su dovoljni elisa testovi”, naveo je ministar.
Šarčević: Pregovaramo da se smanji broj bodova za upis na budžet
Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević izjavio je danas da su u toku pregovori o smanjenju broj bodova za upis na budžet na fakultetima u narednoj školskoj godini. Trenutno je za upis godine na budžet neophodno da student ima minimum 48 ESPB bodova, a ministar nije precizirao koliko bi to smanjenje moglo da bude. “U pregovorima smo s kabinetom premijerke (Anom Brnabić) da se donese posebna odluka, da bi oni studenti koji ne osvoje 48 ESPB bodova mogli da upišu narednu godinu na budžet sa manje poena”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.
Upitan da li će biti ispunjeni zahtevi studenata da se smanje školarine za 30 odsto, ministar je rekao da nije realno da se svima linearno smanje školarine za 30 odsto, ali da će se o svemu tome razgovarati na sastanku sa studentima koji je zakazan za petak.”Socijalni status mora da se uvaži, ali to predstavnici studentskog parlamenta moraju da dogovore sa upravom fakulteta”, rekao je Šarčević.
Škole uradile plan nastave
Nova školska godina počela je juče, 97 odsto roditelja opredelilo se da im deca prate nastavu u školi, a samo tri odsto izjasnilo se da žele da im deca ostanu kod kuće i prate nastavu na daljinu. Zbog epidemije virusa korona, predstojeća školska godina biće specifična. Časovi će trajati 30 minuta, a đaci će u školu morati da dolaze sa maskama. Za one koji zbog bolesti ne mogu da nose maske obezbeđeni su viziri.
Po preporuci Kriznog štaba za suzbijanje kovid 19, odeljenja koja imaju više od 15 učenika dele se u dve grupe. Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je u 38 odsto škola u Srbiji odeljenja neće morati da se dele jer su u pitanju male škole – seoske škole, u pograničnim područjima, na Kosovu i Metohiji, škole manjina. U 27 odsto škola odeljenja će delimično da se dele, a samo u 25 odsto škola moraju sva odeljenja da se dele. “To je oko 300 škola gde će odeljenja morati da se dele, to su gradske škole. Svaka škola je napravila za sebe formulu, za rad boravka, za zaposlene”, rekao je Šarčević za TV Pink. On je naveo da će početak nastave “malo kasniti na KiM”, jer se radi po obrazovnom sistemu Srbije, a aktuelna vlast u pokrajini nije kooperativna. Pojašnjava da je za decu koja zbog bolesti ne mogu da nose maske obezbeđeno 10.000 vizira, kao i da su obezbeđena sredstva za dezinfekciju i higijenu učionica. Zbog adaptacije i građevinskih radova bilo je poteškoća u planiranju nastave u 192 škole, a Šarčević navodi da je u poslednje četiri škole i taj problem rešen prošle nedelje.
Upitan kako će se škola odnositi prema roditeljima koji kažu da njegova deca neće nositi maske i da im niko neće meriti temperaturu ministar je rekao “da to ne može da prođe”. “Osnovna škola je zakonom obavezna. Vi možete reći moje dete neće u školu da ide, bićete opominjani, platićete kazne, a postoji i izuzeće iz porodice. Niko nije iznad države”, naveo je on. Ističe da su date različite opcije, ali da mere moraju da se poštuju. Za učenike čiji su se roditelji opredelili da prate nastavu od kuće ocenjivanje mora biti u školi. Ti đaci će dolaziti u školu na proveru znanja u zakazanom terminu.
Kićović: Škole potpuno spremne za rad
Nova školska godina počela je juče, u cilju zaštite đaka i zaposlenih od virusa korona propisane su mere koje se moraju poštovati, a u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističu da su sve škole potpuno spremne za rad. “Dali smo sve od sebe da škole budu spremne za prvi dan nove školske godine i verujem da će tako biti. Po svim našim izveštajima, sve škole su potpuno spremne za rad”, rekao je za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu prosvete Dušan Kićović. Naveo je da su svi direktori škola dobili stručno uputstvo o tome šta u slučaju da se virus korona pojavi u obrazovnim ustanovama. “To podrazumeva prostoriju za dete koje će se u tom trenutku izolovati. Takođe, postoji osoba koja će biti kontakt sa školskim dispanzerom pripadajućem Domu zdravlja tako da računamo da će škole i u tom pogledu biti spremne”, dodao je Kićović.
Prvog dana nove školske godine prvi čas bio je posvećen kovid infekciji, ali će se o virusu korona govoriti i na časovima razredne nastave, građanskom vaspitanju, biologiji, fizičkom i zdravstvenom vaspitanju. Zbog epidemije virusa korona, časovi će trajati 30 minuta, a đaci će u školu morati da dolaze sa maskama, dok su za one koji zbog bolesti ne mogu da nose maske obezbeđeni viziri. Po preporuci Kriznog štaba za suzbijanje Kovida 19, odeljenja koja imaju više od 15 učenika dele se u dve grupe. Inače, 97 odsto roditelja opredelilo se da im deca prate nastavu u školi, a samo tri odsto se izjasnilo da žele da im deca ostanu kod kuće i prate nastavu na daljinu. Za učenike čiji su se roditelji opredelili da prate nastavu od kuće ocenjivanje mora biti u školi i ti đaci će dolaziti u školu na proveru znanja u zakazanom terminu.
Učenici prvih razreda dobijaju novi predmet “Digitalni svet”
Učenici prvih razreda osnovne škole u Srbiji od 1. septembra dobijaju novi predmet, Digitalni svet, koji treba da ih upozna sa pojmom digitalnih uređaja, bezbednosti na internetu, ali i činjenicom da je digitalizacija, upravo, ta koja olakšava svakodnevni život. Digitalni svet nije zamišljen tako da deca uče definicije, već da u razredu dele iskustva o tome koliko su digitalni uređaji važni i koliko olakšavaju svakodnevni život, pomažući da se računi plaćaju iz kuće bez čekanja u redu, kupuje iz fotelje, jednostavno pronalazi put ka nepoznatom mestu, ali i da dođu do najrazličitijih infomracija koje im nedostaju.
Dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić kaže da je Digitalni svet logičan sled i prelaz između predškolskog predmeta Od igračke do računara, do informatike koja se uči od petog do osmog razreda. Kako kaže, ideja je da se deca nauče gde se upotrebljavaju digitalni uređaj i kakva je njihova uloga u savremenom društvu. “Važno je da znaju i šta znači bezbedno korišćenje uređaja sa zdravstvenog aspekta, kada ono može da naruši zdravlje ali i same opšte bezbednosti – šta smeju i šta ne bi smeli da ostavljaju na internetu. Treće je kako da uče i međusobno komuniciraju, i kako da se obezbedi interakcija dece u procesu sticanja novih znanja”, rekao je on za Tanjug.
Po njegovim rečima, deca treba da znaju da adresu nikada ne smeju da ostavljaju na internetu, da govore gde su im roditelji, kad idu na odmor, kakvog su imovinskog stanja… važno je i da se vidi koliko vremena mogu da kroste mobilne, kompjutere, da gedaju TV da znaju štetne posledice dugog sedenja kraj računara … “Želja je i da deca nauče elemente algoritamskog mišljenja da povezuju stvari i prave korake kako one koje svakodnevnih od izlaska iz kuće, prelaska ulice do izbora najkraćeg puta do ulaska u školu …”. Digitalni svet nas okuržuje, tu je u autmobilima, pametnim telefonima, televizorima, mikrotalasnim . . . skoro svaki elektronski uređaj postao je smart i ima elemente programiranja i prilagođavanja krajnjem krosiniku, rekao je Mandić. Kao važno je ocenio i to što će učitelji u narednih 10 meseci u svakom od 17 školskih uprava imati jednu osobu kojoj će moći da se obrate za pomoć u realizaciji predmeta.
Prema njegovim rečima, svaka učiolnica ima računar i video bim i sva deca će moći sve da isprobaju i uz pomoć mobilnih i smart uređaja pokrenu neke od aplikacija. Mandić je podsetio da će đaci već u drugom razredu učiti kako da koriste digitalne uređaje u likovnom, mužičkom, za traženje određenih klipova, posete virtualnim muzejima. I deca u Srbiji kao i ona u regionu, skandinavskim zemljama, Kini, Rusiji, Americi treba da uče o digitalnom svetu, imajući u vidu da mnoga od treće godine, a neka i ranije, koriste digitalne uređaje i sasvim je prirodno da se uvede sistemski pristup učenju, kao što se uče i drušvene i prirodne nauke, kaže Mandić.
Direktor Fondacije ”Petlja” i član Radne grupe za izradu nastavnog programa za predmet ”Digitalni svet” Nebojša Vasiljević kažeda je posle iskustva sa epidemijom korone, završnicom školske godine i pripremom za novu, potpuno jasno koliko će digitalni svet biti prisutan kod dece još od najmlađeg uzrasta i da zato o tome treba da čuju nešto i u školi. Prvaci će se najpre upoznati sa pojmom digitalnih uređaja sa kojima se većina već susretala, počev od televizora, tableta, računara, mobilnih telefona, a sve to biće sistematizovano, pojmovno objašnjeno i povezano sa njihovim iskustvima. ”Deci su od prvog razreda već ponuđeni i digitalni udžbenici tako da će se obraditi i korišćenje digitalnih udžbenika i to je ono od čega se počinje”, rekao je on za Tanjug i dodao da novi predmet ne podrazumeva da deca idu u računarske kabinete ili da moraju da nose u školu neki uređaj.
I Vasiljević kaze da je za decu važno pitanje bezbednosti – suštinska stvar je povući paralelu između situacija u stvarnosti i onih na internetu, počev od primera kada se detetu objašnjava da ne treba da razgovara sa osobama koje je ne poznaje i da isto važi i na internetu.
Izuzetno je važno da dete razume da neko na internetu može da se predstavlja i na pozitivan način a da iza toga može da se krije nešto sasvim drugačije. Najvažnije je objasniti da važe slična pravila, samo na drugačiji način, da to nije bezbedan svet iako sede kod kuće i da ti kontakti mogu da budu jednako opasni, iako nisu fizički. Tu će se deci skrenuti pažnja kome treba da se jave i na koje brojeve telefona u slučaju neprijatih situacija. Algoritamsko razmišljanje i pismenost je još jedna celina gde nije ideja da se deca nauče da crtaju algoritme već da ih prepoznaju i shvate kako izgleda kada neki proces, striktno definisan i po određenim pravilima, prvo kroz neke igre.
Na kraju, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti da dođu u kontakt sa nekim uređajima, cilj je da se upoznaju po kojim pravilima rade, koja je svrha tih uređaja, zašto se koriste, šta olakšavaju… ”U situaciji sa epidemijom korona virusa pojačano se koriste digitalni uređaji i komunikacije i sigurno će i odatle biti dosta iskustva”, navodi Vasiljević.
Sombor: Mali broj đaka prvaka koji će nastavu pratiti na mađarskom
Na teritoriji Grada Sombora ove školske godine upisano je 611 đaka prvaka. Nastavu na srpskom jeziku pohađaće 599 učenika, a na mađarskom samo 16 prvaka. Đaka prvaka za nastavu na hrvatskom nema. U Osnovnoj školi “Bratstvo-jedinstvo”, jedinoj gradskoj školi u kojoj je nastava organizovana i na mađarskom jeziku učenici koji će nastavu pratiti na mađarskom ići će zbog malog broja u kombinovano odeljenje. “Imamo ove godine ukupno 33 prvaka. Na srpskom 31 i dva na mađarskom. Zbog malog broja prvaka na mađarskom jeziku prvake ćemo kombinovati sa trećim razredom. Ukupno ih je u dva razreda osam učenika. Dva u prvom i šest u trećem razredu”, kazala je Vesna Bjelajac, direktorka OŠ “Bratstvo-jedinstvo”, Sombor.
U kombinovano odeljenje ići će i prvaci u Bezdanu, selu gde je uvek bilo dovoljno učenika za samostalna odeljenja na mađarskom jeziku. “Prvi put ove godine se susrećemo sa takvom situacijom, da će u prvom razredu na mađarskom jeziku biti upisano samo četvoro učenika, što je dovelo do situacije da nismo dobili odobrenje za otvaranje tog odeljenja. Poslaćemo žalbu Ministarstvu prosvete da nam izađe u susret i da ipak odobre otvaranje posebnog odeljenja na mađarskom jeziku”, kaže Klara Francia, direktorka OŠ “Bratstvo-jedinstvo” Bezdan. U bezdanskoj školi se nadaju da će naredne školske godine ipak biti dovoljno prvaka za samostalno odeljenje. “Mislim da je to u interesu dece i nadam se da ćemo sledeće godine imati više učenika. Obrazovanje učenika u posebnim odeljenjima je bolje nego kada se ona kombinuju”, kaže Francia.
Prvaka za nastavu na mađarskom ima i u Svetozaru Miletiću i to šest učenika. U Doroslovu samo jedan, dok su u Telečkoj dva prvaka u nastavi na mađarskom jeziku. Osim na mađarskom na teritoriji grada Sombor nastava je organizovana i na hrvatskom jeziku i to u Bačkom Monoštoru, ali ove godine nema upisanih prvaka. https://www.youtube.com/watch?time_continue=81&v=hvr5tmIcXzQ&feature=emb_logo
Apatinske srednje škole spremne dočekale početak školske godine
Apatinske srednje škole spremno su dočekale početak školske godine, u skladu sa svim preporukama zbog aktuelne epidemiološke situacije. Učenici su upoznati kako će se ubuduće, u kontinuitetu, odvijati praktična i opšta nastava uz praćenje sadržaja na daljinu. Kombinovani sistem nastave u apatinskim srednjim školama pohađa oko 500 srednjoškolaca. Učenici koji od 1. septembra pohađaju prvi razred Tehničke škole sa domom učenika u Apatinu, smer Tehničar za kompjutersko upravljanje CNS mašinama, odslušali su čas upoznavanja sa pravilnikom o epidemiološkim merama tokom budućeg boravka u školi i kombinovanom modelu nastave. “Pripremamo se već duže vreme i pratimo sva uputstva resornog Ministarstva”, kaže Vladimir Vladetić, odeljenski starešina Tehnička škola sa domom učenika u Apatinu.
“Kod nas je sprecifična situacija, jer smo Tehnička škola i odeljenja su već u grupama kada se izvodi stručna nastava, pa se već negde dele u dve ili tri grupe, pa će tu deca redovno ići. Naš dom je komforan, sobe su dvokrevetne i svi uslovi su ispunjeni”, istako je Petar Popović, direktor Tehničke škole sa domom učenika u Apatinu.
U Gimnaziji i stručnoj školi “Nikola Tesla” ističu da su ispoštovane sve obavezujuće mere za bezbedan boravak dece u obrazovnoj ustanovi. Fizičko vaspitanje odvijaće se na otvorenim sportskim terenima u školi. “Nastava će se sprovoditi u dovrištu, samo na otvorenom. Imamo lepu sređenu salu, ali moraćemo se strpiti dok se situacija ne stabilizuje”, potvrdila je Dragana Uzelac, profesorka fizičkog vaspitanja u gimnaziji i stručnoj školi “Nikola Tesla” u Apatin. “Imamo trinaest odeljenja, a samo tri će ići stalno u školu zato što imaju manji broj učenika, a samo jedan procenat roditelja se izjasnio za nastavu na daljinu. Ostalih deset odeljenja menjaće se na nedeljnom nivou”, kaže za RTV Milan Dražić, direktor Gimnazije i stručne škole “Nikola Tesla” Apatin.
Za on lajn nastavu opredelio se veoma mali broj srednjoškolaca u Zapadnobačkom okrugu. “Van učionica i on lajn nastavu prate uglavnom ona deca koja su i ranije imala poteškoće sa praćenjem nastave, različite vrste bolesti ili fizički problem da pristupe školi, pa smo i ranije za njih davali saglasnosti”,rekla je Milana Mlinarski v.d. rukovodilac u Školskoj upravi za zapadnobački okrug.
Početak nove školske godine u romskom naselju Bedem u Kikindi
Suočeni sa teškom ekonomskom situacijom, nedostatkom kompjutera, lap-topova, interneta, a neretko i bez električne energije, roditelji osnovaca u kikindskom romskom naselju Bedem pripremili su svoje đake za 1. septembar. U 15 osnovnih škola na teritoriji Kikinde i naseljenih mesta, nastavu pohađa oko 350 učenika romske nacionalnosti, a novu školsku godinu trebalo bi da započne i 30-ak đaka-prvaka. U nedostatku preciznijih statističkih podataka, broj učenika romske nacionalnosti u kikindskim osnovnim školama sasvim sigurno ne odražava stvarno stanje na terenu. Zbog otežanih uslova praćenja online nastave, sada se najveći broj roditelja izjasnio za nastavu u školi.
“Okolnosti su bile teške, problemi prilikom praćenja nastave usled nedostatka kompjutera, interneta. Deca su neposlušna, rodtelji zauzeti poslom, a većina njih nije dovoljno stručna da pomogne detetu u praćenju gradiva. Neću da grešim dušu, ima dece koja su stvarno dobra, ali većina njih, nažalost, nije redovno pratila nastavu. Dodatni problem je što se sa njima jako teško stupa u kontakt”, kazao je Aleksandar Stojkov, strukovni pedagoški asistent.
Iako u skromnim uslovima, i u romskom naselju Bedem u Kikindi su se pripremili za početak nove školske godine. Roditelji su svesni svih otežavajućih okolnosti, a naglašavaju da je redovno praćenje online nastave bio veliki problem i za decu, i za njih. Iako se romska populacija suočava sa mnogobrojnim problemima koji se reflektuju i na obrazovanje najmlađih, evidentni su pomaci i u toj oblasti, ali predstoji još mnogo rada. “Mogu reći da je veliki pomak urađen u oblasti obrazovanja i da radimo na buđenju svesti roditelja koji moraju postati svesni od kakvog je značaja upravo činjenica da se deca školuju, obrazuju. Kad to kažem, ne mislim samo na osnovno obrazovanje, već i na dalje školovanje, srednju školu i fakultet”, saopštio je Stojkov.
Ministarstvo prosvete obezbedilo je besplatne udžbenike za socijalno najugroženije kategorije stanovništva, a i neophodan školski pribor biće deci na raspolaganju zahvaljujući angažmanu škola, Crvenog krsta i donatora.
XX MFŠ Felix Romuliana: Filozofija u funkciji najvažnijih problema
Prvi javni skup u Zaječaru, od početka pandemije, Međunarodna filozofska škola „Felix Romuliana“ ovog vikenda je okupila deset učesnika iz Srbije. Strancima je nažalost, korona virus onemogućio fizičko učešće, ali će oni svojim radovima biti deo zbornika radova. – Tema ovog filozofskog skupa bila je „Bezbednost i sloboda u svetlu pandemijske opasnosti“ i više od deset naših intelektualaca pristupilo je veoma ozbiljno izradi svojih referata. Mnogi drugi, uglavnom iz inostranstva, koji su bili sprečeni da dođu iz objektivnih razloga, poslaće svoje priloge za budući Zbornik radova sa 20. filozofske škole koji će biti od šireg značaja. Ostaće kao dokument jednog vremena kojim će Zaječar i Srbija moći da se ponose jer je ovo prvi filozofski skup u Evropi koji je reflektovao i promišljao probleme pandemije korona virusa. U tom smislu potvrđen je cilj ove škol, da filozofija bude u funkciji najvažnijih savremenih problema, da daje doprinos njihovom razmatranju i da pokuša da iznedri odgovore na ta aktuelna pitanja – objašnjava direktor filozofske škole prof. dr Milenko Bodin.
Ovogodišnja filozofska škola održana je na Felix Romuliani i zbog pandemije trajala je kraće nego obično, samo dva dana. Izostao je i bogatiji program u skladu sa jubilejom – dvadesetogodišnjica postojanja škole zbog aktuelne situacije, ali kako je to rekao prof. dr Milenko Bodin biće to nadoknađeno iduće godine doličnim obeležavanjem godišnjice Organizatori Međunarodne filozofske škole su Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu “Zoran Radmilović iz Zaječara i Centar za primenjenu filozofiju i društvena istraživanja iz Beograda, a pokrovitelj je Grad Zaječar.
Radojičić: Rizici od zaražavanja u školama najmanji mogući
Grad Beograd, sa direktorima škola i resornim ministarstvom, nedeljama unazad priprema se za novu školsku godinu i rizici od zaražavanja su svedeni na najmanju moguću meru, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić za RTS. Gostujući na RTS-u dodao je da rizik u određenoj meri ipak postoji, zbog čega je važno da se poštuju epidemiološke mere. “Deci moramo da objašnjavamo zašto je važno da nose maske, da im dobronamerno skrećemo pažnju na to, a takođe da i sopstvenim primerom to pokazujemo, tako da verujem da će deca dobro odreagovati”, rekao je on. Istakao je da se početak nove školske godine dočekuje spremno, kao i da će se nadalje prilagođavati i ponašati u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Naglasio je da je bitno da se u školama ispoštuje propisana procedura i dodao da je najvažnije da se bolesno dete ne šalje u školu već da prati onlajn nastavu. Radojičić je dodao da praćenje deteta i pažnja moraju da budu deset puta veći. Dodao je da nastavnici znaju proceduru ako se u odeljenju pojavi sumnja na respiratorne infekcije što se prijavljuje Gradskom zavodu za javno zdravlje. On je posavetovao roditelje da je najbolje i optimalno rešenje da deca nose platnene maske jer ostvaruju dovoljnu zaštita, a sa ekološke strane postoji čitav niz prednosti – nisu plastične i perive su.
Obnovljena OŠ “Duško Radović” u Novom Beogradu
Prošlog četvrtka sve škole u Srbiji dobile su od lokalnih samouprava novac neophodan za nabavku dezinfekcionih sredstava i opreme potrebne za zaštitu učenika, prosvetnih radnika i ostalih zaposlenih od virusa korona, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević, prilikom obilaska nedavno renovirane Osnovne škole “Duško Radović” u Novom Beogradu. Ministarstvo će pratiti epidemiološku situaciju i praviti petnaestodnevne zdravstvene preseke. Primenu mera će proveravati nadležne inspekcijske službe i saradnici ministarstva.
Edukacija dece o tome kako da se ponašaju tokom epidemije sprovodiće se na časovima biologije, građanskog vaspitanja i razrednog starešinstva. Radi se i na tome da serološki testovi za studente budu besplatni. Dodatni problem koji muči roditelje koji su se opredelili za nastavu u školama je što će produženi boravak u pojedinim školama biti organizovan svega do 15 časova. Ministar najavljuje drugačija dugoročna rešenja. “Imamo škole koje nisu shvatile da imaju šest ili sedam grupa, a ne dolaze sva deca i onda oni za tu decu smatraju kao da su cele grupe, pa ih dele na pola. Ako to stavite na jedan zajednički broj, dobijete drugačiju matematiku i onda to uradite veštije, tako da je to neko fino štelovanje i mi ćemo svi narednih dana, nedelja, meseci prihvatati i sugestije roditelja i svih drugih i sa školama tražiti bolje formule”, dodao je ministar. Ovaj problem javio se u manjem broju škola u Srbiji.
Vremeplov: UmroVib
Srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar umro je 2. septembra 1994. godine. Bio je dugogodišnji urednik u kući “Politika” i urednik “Politikinog Zabavnika” u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, gde je njegova majka bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu – Vibova nagrada. Dela: “Budilnik”, ” Menjačnica ideala”, Veliko spremanje”, “Korak nazad”, “Šta je pisac hteo da kaže”, “Dežurno uvo vremena”.
Vremeplov: RođenSkender Kulenović
Na današnji dan 02. septembra 1910. godine u Bosanskom Petrovcu rođen je Skender Kulenović bosanskohercegovački književnik i akademik. Pisao je pjesme i poeme, komedije, eseje, kritike, putopise, crtice, priče te romane. U rodnom Bosanskom Petrovcu završio je osnovnu školu, a potom, nakon naglog osiromašenja porodice (agrarna reforma), prelazi u majčino rodno mjesto Travnik. Tu je kao vanjski učenik završio Jezuitsku gimnaziju. Već u trećem razredu gimnazije javio se sa prvim književnim radom, zbirkom soneta “Ocvale primule”. Zatim je studirao pravo na Zagrebačkom univerzitetu.
Sarađuje u brojnim listovima i časopisima, a 1937. sa Hasanom Kikićem i Safetom Krupićem pokreće u Zagrebu muslimanski časopis Putokaz. Godine 1941. stupa u prvi partizanski odred Bosanske krajine. Kulenović u ratu piše poeme, uređuje listove (Bosanski udarnik, Glas, Oslobođenje). Odmah poslije rata je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Uređuje Pregled, Književne novine i Novu misao. Od 1. maja 1957. pa sve do 31. maja 1970. bio je dramaturg Narodnog pozorišta u Mostaru, a kasnije urednik u beogradskoj Prosveti. Umro je 25. januara 1978. godine u Beogradu.
Glasoviti Kulenovićev jezik koji su kao prvorazrednu vrijednost prepoznali mnogi, među ostalim, i Radomir Konstantinović te Danilo Kiš. U eseju Apsolutni Krajišnik autor Filozofije palanke s neskrivenim divljenjem govori o “izuzetnom jezičkom čulu” Skendera Kulenovića te dodaje: “Njegovo znanje jezika jeste znanje na granici bića i ne-bića, na kojoj kao da se, pod prijetnjom uništenja, između ‘stvari’, egzistencije i riječi gubi razlika, tako da, na mahove, tu biti znači govoriti (…).”
Danilo Kiš pak svoj esej počinje dijagnozom: “Skender Kulenović je bio rudar jezika (…) zalazio je on u najdublje slojeve našeg bogatog jezika (…). Jednako u svojim pjesmama kao i u svojim prozama, Skender je birao uvijek najtvrđu riječ, uvijek iz najdubljih jezičkih slojeva, uvijek iz najtamnijih svojih leksičkih zona, jer je za njega najtačnija bila ona riječ koja je najduže mirovala u rudi predanja, ona koja je najmanje istrošena, ona koja je najljuće zveknula na njegovom jezičnom nakovnju.” U Kulenoviću se prepoznaje teški istočnjački prigušeni senzualizam, kao i osjećanje da jedino što poput stećka može nadživjeti sve iluzije jest teška reč maternjeg jezika.
Vremeplov: Zvanično okončan Drugi svjetski rat
Potpisivanjem kapitulacije Japana na američkom ratnom brodu USS Missouri na današnji dan 2. septembra 1945. godine zvanično je okončan Drugi svetski rat, koji je u Evropi završen 9. maja 1945. kapitulacijom Nemačke.
Tokio je bio prinuđen da kapitulira posle niza poraza, ulaska SSSR u rat protiv Japana, uništenja gradova Hirošime i Nagasakija atomskim bombama, što su bili najveći pojedinačni ratni zločini u istoriji čovečanstva, i iskrcavanja trupa SAD u Tokijski zaliv. Japan izgubio sve posede i teritorije koje je stekao oružjem tokom pola veka i s manjim izuzecima sveden u granice nacionalne teritorije.
Vremeplov: Jedrenski mir
Na današnji dan 2. septembra 1829. godine sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
Vremeplov: U V. Britaniji Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim
Na današnji dan 2. septembra 1752. godine na osnovu odluke Parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
Vremeplov:Peti kongres Prve internacionale
U Hagu je 2. septembra 1872. godine počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. godine, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.
Vremeplov: Umro Pjer de Kuberten
Na današnji dan 2. septembra 1937. godine umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. godine. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.
Apel vozačima povodom početka školske godine
Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala je, povodom početka nove školske godine, na sve vozače i druge učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na decu u zonama škole i na saobraćajnicama koje vode ka školi. U saopštenju se ističe da u slučaju i najmanjeg propusta može doći do neželjenih posledica, odnosno do povređivanja ili smrtnog stradanja deteta, posebno zbog, kako se navodi, psihofizičkih sposobnosti dece koja još uvek nisu dovoljno prilagođena uslovima saobraćaja.
Poseban oprez je potreban vozačima kada voze saobraćajnicom, u kojoj su uz ivicu kolovoza ili na trotoaru parkirana vozila, jer tada vozač treba biti spreman da u svakom trenutku postoji mogućnost iznenadne pojave deteta na kolovozu. Kako deca pešaci najviše stradaju u uslovima smanjene vidljivosti i noćnim uslovima, savetuju se roditelji da oblače deci svetliju odeću, jarkih boja i da prilikom kupovanja opreme za školu biraju opremu sa svetloodbojnim elementima. Takođe, Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na vozače da se ne parkiraju u zonama škole, na trotoarima, kao ni na pešačkim prelazima i pozivaju roditelje da pripreme svoju decu za samostalno učestvovanje u saobraćaju i da vlastitim primerom pokažu pozitivno ponašanje. Agencija za bezbednost saobraćaja će i ove godine svakom đaku prvaku u Srbiji pokloniti knjigu “Pažljivkova pravila u saobraćaju“ koja ima za cilj da edukuje decu o pravilnom ponašanju u saobraćaju.
DR: Raditi na podizanju svesti o opasnostima upotrebe narkotika
Ministar unutrašnjih poslova Stefanović DR Nebojša rekao je u ponedeljak 31. avgusta povodom Međunarodnog dana svesnosti o predoziranju drogom, da je važno da kao društvo radimo na podizanju svesti, prvenstveno kod dece i mladih, o opasnostima upotrebe narkotika, saopšteno je iz njegovog kabineta. On je poručio da je važno da raditi na podizanju svesti u društvu da nema podele na lake i teške droge, jer su sve droge su podjednako opasne. “Put od ‘samo ću probati’ do zavisnosti veoma kratak. Životi zavisnika, ali i njihovih porodica, u agoniji, kao i predoziranje koje je realna opasnost koja se ne dešava samo nekom drugom, dovoljno govore sami za sebe o kolikoj pošasti je reč”, rekao je DR.
“Upravo u cilju podizanja svesti o svim opasnostima koje upotreba narkotika donosi, mi smo uvrstili temu ‘Prevencija i zaštita dece od zloupotreba alkohola i opojnih droga“ u predavanja policijskih službenika u osnovnim školama”, rekao je DR Nebojša. Podsetio je da je, u okviru predmeta Osnovi bezbednosti dece, do sada na ovu temu održano oko 18.000 predavanja kojima je prisustvovalo oko 293.500 učenika četvrtog i šestog razreda.
U 173 OŠ najmanje 67 prijavilo težak oblik vršnjačkog nasilja
Od početka prošle godine do marta ove godine, od 173 državne osnovne škole u Beogradu njih najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Najviše incidenata desilo se početkom školske godine – od 94 incidenta kojima se može utvrditi datum, 41 se dogodio u septembru i oktobru, nakon letnjeg raspusta i povratka učenika u školske klupe. Ostalih meseci prijave nasilja su se beležile u jednocifrenim brojevima.
Socijalni psiholog Dragan Popadić objašnjava da se u ovim slučajevima nasilje koristi da se uspostavi dominantan položaj u nekoj grupi, u ovim slučajevima u okviru odeljenja. Takođe, na to može uticati i period letnjeg raspusta – ako su deca u odnosu sa porodicom i prijateljima navikli da se svađaju ili tuku, to će ponoviti i u školama. „Najčešći su fizički sukobi, pre svega tuče dečaka. Devojčice su češće žrtve nasilja nego što ga one izazivaju. Dok se nasilje izjednačavalo samo sa fizičkim nasiljem smatralo se da su dečaci mnogo nasilniji, ali je to promenjeno“, objasnio je Popadić. Devojčice češće ogovaraju, isključuju iz društva i koriste slične metode umesto fizičkog obračuna, ali su svi tipovi nasilja zastupljeni i kod dečaka i devojčica, navodi on.
Iz prijava koje je CINS analizirao se vidi da deca psihičko i socijalno nasilje uglavnom ne prijavljuju, već za ranije probleme kažu tek nakon što dođe do fizičkog sukoba. Primera radi, do tuče dva dečaka u Osnovnoj školi Aleksa Šantić došlo je na času, ali je nakon odlaska kod psihologa jedan od dečaka priznao da to nije bio prvi sukob već kulminacija. Dečak sa kojim se potukao navodno ga je mesecima vređao, psovao, izazivao na tuču i vređao njegovu majku. Popadić kaže da se fizičko nasilje lakše prepoznaje pa je zato vidljivije kao i da nastavnici moraju bolje od drugih da prepoznaju šta je sve nasilje kako bi reagovali, ali da to često ne rade. Dodaje i da deca često ne prijavljuju nasilje. „Nastavnici ne uspevaju da reše taj problem, samo održe predavanje nasilniku ili gledaju da to zabašure na različite načine, a dete koje je izloženo nasilju od toga posle trpi još više“, naveo je Popadić. On smatra da svaka škola treba da ima tim za borbu protiv nasilja u kom će biti ljudi koji su obučeni i kompetentni da se sa problemom nose, ali i koji znaju da traže pomoć kada im treba.
Od nekoliko beogradskih škola u kojima je bilo više prijava je i Osnovna škola Nadežda Petrović. Tako je u jednom slučaju učenik izazvao tuču na času. Prema rečima direktorke ove škole Ivane Stjepanović, on je dobio jedinicu iz vladanja i ukor nastavničkog veća, a roditelji su dolazili jednom nedeljno na razgovor sa pedagogom i odeljenskim starešinom da bi im se objasnilo kako da rade sa njim. Pored toga učeniku je određen društveno koristan i pojačan vaspitni rad. „Osim toga, ide i kod psihijatra na razgovor“, kaže Stjepanović.
Drugi slučaj je rešen tako što je učenik, nakon što je izbacio petardu kroz prozor učionice, prebačen u drugu školu, dok ostale prijave nisu bile najteži oblici nasilja iako su prvo tako prijavljene.
Još jedan slučaj je slučaj Maše, učenica jedne od beogradskih osnovnih škola. Ona je stajala u novembru prošle godine na hodniku sa drugaricama i u tom trenutku učenik iz njenog odeljenja ju je gurnuo sa leđa, nakon čega je pala i udarila glavu. Naredne nedelje ponovo ju je gurnuo i tada je razbila koleno. Kako tvrdi njen otac Vladimir, taj isti učenik koji je gurnuo Mašu od prvog razreda je pravio probleme – vređao vršnjake i ometao časove – i bio česta tema roditeljskih sastanaka. Iako su se drugi roditelji takođe žalili, sve je godinama gurano pod tepih i problem je ostao nerešen. Mašin otac je nakon problema koji su se ponavljali poslao prijavu školi, ali i pored toga njen slučaj se ne nalazi u evidenciji Ministarstva. Škola je morala da slučaj ovog vršnjačkog nasilja prijavi Ministarstvu. Prema Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje škole najteže oblike nasilja moraju da prijave u roku od 24 časa nadležnoj Školskoj upravi, organizacionoj jedinici Ministarstva koja nadzire, vrednuje i daje podršku školama. Davljenje, napadi oružjem, zastrašivanje, pretnje, deljenje neprimerenih slika vršnjaka samo su neki su od tih oblika nasilja. U njega između ostalog spada i ono koje se ponavlja i ne rešava.
