Minimalac veći 4-6 odsto: Poslodavci i Vlada se složili, sindikati protiv

Predlog predstavnika Vlade Srbije iznet na  sastanku u utorak 1. septembra da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od četiri do šest odsto, prihvatljiv je za poslodavce, dok se sindikati ne slažu i insistiraju da Ministarstvo finansija još jednom razmotri tu opciju, rečeno je Tanjugu u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Predstavnici Unije poslodavaca (UPS) kažu da su spremni na kompromis po pitanju minimalca u 2021, ali tako da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji.

Počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković kaže da se takav predlog države u potpunosti slaže sa onim što je Unija poslodavaca predlagala, imajući u vidu da treba sagledati realnu situaciju u kojoj se nalazi privreda, a da se, sa druge strane, poboljša i materijalni status radnika. “Zadovoljni smo odnosom Ministarstva finansija koje je pokazalo stabilnost, važno je da povećanje ne bude iznad onoga što privreda u ovom trenutku može da podnese. Raspon od četiri do šest odsto predstavlja optimizam i biće dobro da budemo u situaciji da za toliko povećamo zarade”, rekao je Atanacković Tanjugu.  U Uniji navode da su predstavnici sindikata pregovore započeli sa zahtevom za povećanje minimalne cene rada na 37.000 dinara, što je iz ugla poslodavaca neprihvatljivo. UPS podseća da je u svom istraživanju koje je su sproveli uoči razgovora o ceni rada, čak 85 odsto preduzeća ocenilo da nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.

Duško Vuković iz SSSS kaže za Tanjug da je za sindikat neprihvatljiv predlog o povećanju minimalne cene rada od četiri do šest odsto i da su i dalje pri stavu da mora da prati cenu minimalne potrošačke korpe. “Tako bi se i dalje reprodukovala politika jeftine radne snage, i sa tako malim povećanje minimalca ne mogu biti zadovoljni ni sindikati, a ni radnici koji primaju minimalnu zaradu”, rekao je Vuković. Ističe da sindikati zameraju na tome što nije ispoštovan dogovor socijalnih aktera od pre tri godine da se 2021. minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. “To sada izgleda kao neostvariv san i ne vidimo da ima naznaka da se u naredne četiri godine to dogodi i sa ovakvim predlogom smo 6.000 do 7.000 ispod minimalne potrošačke korpe koja iznosi 37.500 dinara”, kaže Vuković. Dodaje da su predložili predstavnicima resornog ministarstva da još jednom razmotre predlog koji su danas dali. “Dogovor je da pokušamo da nađemo kompromis na narednim sastancima”, rekao je Vuković.

Naredni sastanak je, navodi, planiran za sledeći utorak, a završni razgovori zakazani su za 14. septembar. Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Šarčević: Treći i sedmi razred reformski i po novom programu

            Prilikom obilaska upravo renovirane OŠ „Duško Radović“ na Novom Beogradu ministar Šarčević je najavio i da će se nastaviti opremanje učionica i kabineta računarima. Šarčević je ocenio da će najveći izazov u novoj školskoj godini biti da se svi pridržavaju preporučenih epidemioloških mera.Kako je rekao, u školama moraju biti pojačana dežurstva, učenici se moraju opominjati da nose maske i drže fizičku distancu. Ministar je istakao i da su škole dobile preporuku da u prvom polugodištu ne organizuju đačka putovanja. On je izrazio očekivanje da će bez obzira na okolnosti izazvane virusom Kovid 19 učenicima biti omogućeno da imaju što bolju školsku godinu i poželeo im srećan polazak u školu. Treći i sedmi razred su nam reformski i oni kreću po novom programu. Jako je važno da nastavimo to što smo započeli da bi školske 2021/22 krenuo reformisani četvrti i osmi razred, da bi na sledećem PISA testiranju imali što bolje rezultate, kazao je Šarčević.

Janković: Efekat neće biti pozitivan ukoliko se samo u školi poštuju mere

            Efekat neće biti pozitivan ukoliko se na primer samo u školi poštuju mere, dok se u estradnim vodama to ne čini, izjavio je imunolog Srđa Janković kaže za Pink i istakao da je u borbi sa koronavirusom važno da svi poštuju mere Krizbog štaba, jer u suprotnom rezultat neće biti pozitivan. Ukoliko dođe do pogoršanja situacije, mi onda ne bismo mogli da ocenimo koliko je otvaranje škola tome doprinelo, a koliko su doprinele druge stvari, smatra dr Janković.

        Kako naglašava, cilj svih treba da bude da se porast broja zaraženih ne dešava, već da se teži opadajućem trendu. „Čim negde dozvolimo da se negde poveća njegova cirkulacija, to se odražava na sve ostalo”, dodao je on. Prema njegovim rečima, maska je svrsishodna, opravdna i nephodna i to ne samo u školama. Pored maske, važno je držanje socijalne distance. Tako je ne samo u školama, već svuda. One su okosnica u borbi sa COVID-19, rekao je Janković i dodao da je to i dalje glavno oružje koje će biti „na snazi” sve do pronalaska vakcine. Kako kaže, praksa je da deca lakše podnose virus, ali da se u svetu pokazalo da i tu ima izutetaka, pa zbog toga je važno da svi budu na oprezu. Naravno da deca nemaju najtežu kliničku sliku, ali oprez je neophodan. Dešavalo se u svetu da su neka deca preminula od posedica korone. Kada kažemo da deca nisu u opasnosti, to je relativno, oprez je neophodan, naglasio je on. Kako objašnjava, kolektivno nošenje maski zapravo može da pruži pravi efekat u brobi sa koronom.

Nadležni: Veliki broj nastavnika adekvatno obučen za onlajn nastavu

            Pre tačno godinu dana prosvetna vlast ambiciozno je najavljivala 20.000 digitalnih učionica u Srbiji i velika ulaganja u tehnološko opremanje škola. Godinu dana kasnije, Ministarstvo prosvete nije želelo da odgovori na pitanja Danasa u koliko škola trenutno postoje digitalne učionice i zašto, ako je to najavljivano kao prioritet države, još nema javnog poziva za kupovinu licenci za digitalne udžbenike za ovu školsku godinu. Nezvanično saznajemo da su sredstva koja su proletos bila namenjena za ovu svrhu preusmerena na borbu s virusom korona, i da se uskoro očekuje raspisivanje javnog poziva.

            U međuvremenu, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nastavio je obuke za nastavnike u okviru projekta „Digitalna učionica“, ove godine u izvođenju u onlajn okruženju, kroz koje je dosad obučeno oko 32.000 nastavnika. U prvoj godini projekta, koji je pilotiran 2018, nastavnici su na obukama učili kako da koriste digitalne nastavne materijale i platforme za upravljanje učenjem različitih izdavačkih kuća, a svaki polaznik je po završetku obuke dobio opremu (laptop, stalak za projektor i projektor) za svoju učionicu. Obuka je u međuvremenu postala obavezna za sve nastavnike u osnovnim i srednjim školama, a sadržaj proširen. Kako se navodi na sajtu ZUOV-a, cilj obuka je „profesionalno osnaživanje nastavnika za korišćenje savremene informaciono-komunikacione tehnologije u svakodnevnoj nastavi, osposobljavanje nastavnika za korišćenje digitalnih udžbenika i otvorenih obrazovnih resursa, kako i korišćenje sistema za upravljanje nastavom i učenjem u digitalnom okruženju i većeg broja alata za samostalno kreiranje obrazovnih resursa“.

            Ivan Savić, rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u ZUOV-u, kaže za Danas da se na podizanju digitalnih kompetencija nastavnika radilo i pre prelaska škola na nastavu na daljinu, ali da je u novim okolnostima u svakoj obaveznoj, sistemskoj obuci koju Zavod izvodi, taj segment još više pojačan. On tvrdi da je ZUOV spremno dočekao pandemiju, ilustrujući to podatkom da je 16. marta, kada su na sajtu ove ustanove objavljeni tutorijali i spisak najkorišćenijih alata za onlajn učenje, bilo 258.000 pregleda.

            Sistemske obuke nastavnika se zbog pandemije od maja realizuju onlajn, a njihovo pohađanje je produženo sa tri dana na tri nedelje. Ranije je bilo predviđeno da nastavnici rade neposredno dva dana po osam sati, a treći dan onlajn, a prelaskom na učenje na daljinu, dva sata ispred računara se računaju kao jedan radni dan. Svesni da onlajn obuke ne mogu da zamene živu reč, Zavod je u saradnji sa Unicefom još od maja meseca obezbedio danonoćnu podršku školama u vezi sa realizacijom nastave na daljinu, dok je u planu u narednim mesecima i formiranje mreže od 100 mentora koji bi pružali osim digitalne, i neposrednu podršku školama na terenu. Ona bi pratila i da li ono što su nastavnici savladali na obukama primenjuju u praksi. Savić kaže da će se, čim se steknu uslovi, realizacija obuka vratiti na način izvođenja koji spaja neposrednu i onlajn obuku.

             S obzirom da obuke pohađa veliki broj nastavnika, nadležni ističu da nije realno da svako dobije svoj komplet opreme za korišćenje digitalnih udžbenika, te se sada oprema dodeljuje školama, a ne pojedincima.  Po kom kriterijumu se raspoređuje, nisu nam odgovorili iz Ministarstva prosvete, a ostali smo uskraćeni i za komentar zašto neke škole zadužuju opremu, Ministarstvo im nabavlja kodove od izdavača da bi nastavnici radili u digitalnoj učionici, ali se u praksi sve to ne koristi.

            Digitalna učionica ne isključuje držanje klasične nastave, ukazuju nadležni, koji ističu da mnogi nastavnici nisu navikli da koriste prednosti modernih tehnologija. Zbog toga je većinu prosvetnih radnika prelazak na učenje na daljinu zateklo nespremno, a strah i nesigurnost koji su imali su delom posledica činjenice da su naglo prešli na drugačiji način rada i za kratko vreme bili zatrpani gomilom informacija koje je trebalo da savladaju.

Istraživanje koje je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sproveo u vezi sa realizacijom nastave na daljinu (u ovom trenutku 15.000 nastavnika, istraživanje se obavlja u realnom vremenu, tako da je projektovanih 30.000 ispitanika) pokazalo je da se nastavnici u Srbiji od kolega iz evropskih zemalja najviše razlikuju po tome što su pod velikim stresom i osećaju se nesigurno u digitalnom radnom okruženju.

Digitalni udžbenici – skup poduhvat

            Kako bi pomogao nastavnicima, Zavod je u proteklom periodu uspostavio onlajn podršku u okviru koje 15 mentora za vrlo kratko vreme odgovara na sva pitanja i nedoumice nastavnika. Nadležni procenjuju da je broj nastavnika u Srbiji koji nemaju ni minimalne digitalne kompetencije na zanemarljivom nivou, dok je svaki deseti na naprednom. Ako se zna da osnovni nivo podrazumeva da nastavnici umeju da koriste Gugl učionicu, da komuniciraju sa svojim učenicima preko Vibera, Skajpa, Zuma, onda je pitanje zašto najveći broj njih koji je na srednjem nivou digitalnih kompetencija ne koristi mogućnosti pravog onlajn učenja, jer upotreba pomenutih aplikacija to svakako nije. Upućeni to delom opravdavaju pomenutim stresom nastavnika koji kod njih izazivaju tehnologije, mada neka druga istraživanja pokazuju da su nedostatak opreme ali i ozbiljnijih kontinuiranih obuka doveli do toga da se u mnogim školama onlajn učenje svodi na slanje materijala učenicima imejlom ili „kačenje“ na različite platforme. Bez obzira što novu generacija udžbenika za takozvane reformisane razrede osnovne škole prate i digitalna izdanja, štampani udžbenici su i dalje nezamenljivi u našim obrazovnim ustanovama. Izdavači mahom pripremaju dve vrste udžbenika.

            Đaci uz štampano izdanje dobijaju i kod koji im omogućuje da samostalno koriste i digitalnu verziju, ali se to uglavnom vodi kao obogaćeni pdf format. To znači da sadržaj štampanog prati digitalno izdanje, s tim da su dodati različiti multimedijalni sadržaji, ali nema interakcije.

            Druga vrsta digitalnih udžbenika su oni namenjeni za korišćenje u digitalnim učionicama, a pomoću platforme koja omogućuje uspostavljanje sistema za upravljanje učenjem nastavnici mogu da formiraju virtuelno odeljenje i organizuju učenje na daljinu. Nastavnik tako može da šalje đacima interaktivne testove i zadatke, učenici mogu da provere koliko su uspešno savladali gradivo, nastavnik pregledom statistike odmah ima uvid u kojoj je meri svaki učenik usvojio nastavne sadržaje, navodi samo neke od prednosti rada u digitalnoj učionici Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klet. Ona kaže da je razvijanje platforme i pravljenje digitalnih udžbenika izuzetno skup poduhvat na kome u izdavačkoj kući koju vodi radi armija ljudi. Ona smatra da digitalni udžbenik ne može da zameni štampani, naročito u mlađim razredima osnovne škole, i dodaje da se i u drugim zemljama koristi kombinacija oba izdanja. – Koliko su značajni digitalni udžbenici nastavnici su se uverili kada se prešlo na nastavu na daljinu. Krajem februara imali smo 43.000 korisnika, a na kraju maja 150.000 – ilustruje svoje zapažanje naša sagovornica.

Digitalni  udžbenici samo za osnovce

            Ove godine su u ZUOV stigla 223 digitalna udžbenika na pregled. Za 210 je data preporuka da se koriste u nastavi. Većina ih je za treći i sedmi razred, jer se oni ove godine koriste prvi put. Naravno, ove godine će se koristiti i digitalni udžbenici iz prethodne dve godine (za prvi, drugi, peti i šesti razred), rečeno je Danasu u ZUOV-u. Izdavači tek pripremaju digitalna izdanja za gimnaziju.

Za najjeftiniji komplet knjiga za prvi razred štednja oko četiri i po godine

            Komplet knjiga za osnovce i srednjoškolce se kreće od 6.600 do 17.200 dinara, navodi se u istraživanju Pobune Srbije koje je objavljeno na njihovom Instagram nalogu. Prema strukturi minimalne potrošačke korpe Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za tročlanu porodicu u 2020. godini je proračunato izdvajanje od 125,26 dinara za obrazovanje mesečno, ili 0,33 odsto od ukupnog iznosa minimalne korpe, objavilo je Udruženje Pobuna Srbije. To bi značilo da bi za najjeftiniji komplet knjiga za prvi razred osnovne škole od 6.600 dinara porodica sa primanjem od 37.890,42 dinara, trebalo da štedi 53 meseca ,odnosno, četiri godine i pet meseci. Apsurd je još veći ako se napomene da se ovo izdvajanje od 125,26 dinara za obrazovanje odnosi na tročlanu porodicu, iako se svakim danom priča o podsticanju nataliteta, navodi se objavi Pobune.

            Kako pokazuje istraživanje, u prosečnoj potrošačkoj korpi, koja iznosi 72.887,58 dinara, mesečno izdvajanje za obrazovanje iznosi 480, 41 dinara ili 0,66 odsto. Ali ako se uzme za primer da ta porodica ima dete koje pohađa sedmi razred i treba da izdvoji 17.200 dinara za paket knjiga, štednja bi trajala 36 meseci, odnosno, tri godine. Kako ističu, ukoliko gledamo minimalnu potrošačku korpu i predviđeno mesečno izdvajanje za obrazovanje od 125,26 dinara, po njoj bi za komplet knjiga za sedmi razred ili za srednjoškolca od 17.200 dinara trebalo štedeti 138 meseci ili 11 godina i šest meseci.

            Ističe se i da su svi ovi troškovi znatno veći jer ne podrazumevaju troškove školskog pribora i zaštitnih maski koje su obavezne zbog epidemije COVID19. Ako se pogleda matematički, onda je odškolovati dete u Srbiji nemoguće, ali tada na scenu stupa ono u čemu smo vekovima najbolji, a to je odricanje. „Odričemo se nove obuće, odeće, odlaska kod zubara, grejanja u dečijim sobama, putovanja, ručka sa prijateljima i td… Tako su se odricali vaši roditelji, tako se odričete i vi…A da li to isto odricanje želite svom detetu?“, navodi se u objavi na Instagram profilu ovog udruženja.

Kako je izgledao prvi radni dan đaka prvaka u školama?

            U potpunoj drugačijoj atmosferi nego ranijih godina đaci prvaci krenuli su  u školu. Uobičajena je bila samo gužva u dvorištu, koju su više nego novopečeni školarci pravili njihovi roditelji i mlađa i starija braća i sestre. Sve ostalo bilo je drugačije. Bez priredbe dobrodošlice i sa maskama na licu prvaci u Osnovnoj školi Jelena Ćetković u Beogradu juče su pre podne počeli svoje školovanje. Gužva na ulazu u dvorište u 10.30 časova dočekala je decu i roditelje iz smene B.

            Polovina svakog od šest prvih odeljenja svoj prvi školski dan završila je malo pre toga. Odjednom su svi izmešani pravili grupne fotografije. Devojčice u haljinicama, sa ukrasima u kosi, dečaci više sportski, u farmerkama, majičicama, tek poneki u košulji, a svi sa rančevima. Učiteljice su ispratile prvu grupu i sa žutim balonima na kojima je bio ispisan razred koji će voditi dočekale grupu B. – Gde da stanem, okretalo se jedno dete oko svoje ose. Zbunjeni, neki su samo stajali iza linije, kako im je rečeno i ćutali. Drugi su pričali i već uspostavljali kontakt sa drugarima. Bilo je i suza radosnica, kod nekih i onih drugih.

            – Hoćeš me sigurno čekati kad završim, pitala je zabrinuto devojčica sa rancem u obliku leptira svoju mamu. – Bićete u školi samo jedan sat, tu smo i čekaćemo te, odgovorila joj je mama. Ne verujući do kraja, suznih očiju, devojčica ju je samo zagrlila i odlučila da je ne pusti dok učiteljica nije rekla da je vreme da se krene unutra.

            Bilo je i onih sa „egzistencijalnim“ problemima i ozbiljnim pitanjem mami: zašto mu nije spremila ručak za školu, kada mu već sada krči stomak?

            Roditelji su se mahom stoički držali, mahali deci kada su krenula da ulaze u školu, snimalo se i slikalo na sve strane i kada je i poslednje dete ušlo, neki su ostali još koji trenutak. – Nije baš isto kao pre. Sve je drugačije, kaže jedna mama, koja je pre sedam godina 1. septembra u istu školu ispraćala stariju kćerku. Tada su, kaže, stariji đaci napravili priredbu, bilo je svečanije. „Sada toga nema, sve nešto na brzinu“, dodaje sa setom.

            Uzbuđenje zbog polaska nekako je u senci epidemije virusa jer roditelji su više zabrinuti kako će sada sve izgledati. Raspituju se do kada treba da se donesu potvrde iz firmi da su zaposleni i u obavezi da idu u kancelarije, neke brine kako će i da li dobiti produženi boravak u školi. Nekima nije jasno kako će oni koji rade prepodnevnu smenu moći da dovedu dete u 11 i „pokupe“ ga iz škole u pola jedan ili jedan. – Sad je jedan tata rekao: zamisli, može da se desi da tek kada krenu u drugi upoznaju ceo razred. Najviše je problem to oko boravka, kako ćemo da se organizujemo. Nama je, na primer, ovo prvo dete, nemamo iskustva, biće nezgodno zbog posla i organizacije, kaže mama dečaka iz I-2.

            Licitira se i time koliko će ovakav režim rada potrajati. – Dajem im mesec dana, kaže jedan otac. Drugi ga pita otkud mu to. Priča se – a roditelji te priče intenzivno šire dalje – da će s jeseni kada se epidemija zaoštri, kako je uostalom i najavljivano, svi preći na onlajn.

            Za utehu, makar onima koji imaju prvake, jeste i to što su kako-tako ipak, krenuli i dobili priliku da upoznaju učiteljice i nove drugove. Makar polovinu odeljenja. U ćaskanju, raspitivanju gde mogu da se kupe sveske, nalepnice, uvijači i ostala potrebna oprema prošao je i prvi sat školovanja. Po izlasku, svi su počeli da skidaju poluprazne rančeve i pritrčavaju roditeljima. – Lepo je, odgovara kratko devojčica iz I-6 na pitanje kako je bilo. Na većinu pitanja, međutim, deca ne odgovaraju. Kako je bilo, šta ste radili, jel’ ti se sviđa učiteljica, kakve su boje zidovi? – Klupe su žute, kaže jedan dečak. Od informacija mogla je da se „izvuče“ još po neka. Sedeli su sami, učiteljica je nešto pričala i WC je odmah preko puta učionice. Za prvi dan dosta. I da, najvažnije – nema domaćeg za sutra.

I u domovima za srednjoškolce primena epidemioloških mera

Sa početkom nove školske godine počelo je i useljenje u đačke domove širom Srbije. Od 1. septembra se u domovima srednjih škola opet čuje graja učenika, ali su oni u manjem broju nego prethodnih godina. I u tim ustanovama primenjuje se kombinovani program, usklađen sa radom škola i propisanim epidemiološkim merama. Tijana i Milenko su završna godina Medicinske i Tehničke škole u Novom Sadu i već četvrtu godinu borave u Domu za srednjoškolce “Brankovo kolo”. Kažu da im je nova školska godina sa svim epidemiološkim merama najteža od svih do sada. “Najveći problem mi je to što svake treće nedelje idem u školu i svake treće nedelje sam u domu, s tim da svakog ponedeljka i utorka svake nedelje dolazim opet i baš mi se ne sviđa to učenje onlajn, jer ipak nije to to, kada pričate sa profesorom i kada pitate uživo šta nije jasno i kada uživo objašnjava, teže je dosta”, saopštila je Tijana Bajin, Dom učenika srednjih škola „Brankovo kolo“. “Prilagodio sam se dobro, a najteže mi je palo to što ne mogu da ostanem u domu za vreme nedelje kada sam onlajn u školi. Ne mogu sebe da zamislim da se onlajn pripremam za fakultet, baš će biti dosta komplikovano, ali moramo se potruditi malo više, ako mislimo da to završimo”, rekao je Milenko Mijalčić, Dom učenika srednjih škola „Brankovo kolo“.

U tom domu nabavljen je i terminal za merenje temperature koji se nalazi na samom ulazu, kao i UV lampe za kupatila, trpezariju i kuhinju. Uz saglasnost roditelja, učenici će tokom boravka u domu morati da nose masku, a obavezan je i toplomer kojim će svako jutro i veče sami meriti temperaturu. Nova pravila uvedena su i u sobama i trpezarijama. “Svaka soba ima sredstvo za dezifekciju, organizovali smo tako sobe da su stavljenje nalepnice kako deca da spavaju, da su što udaljeniji jedni od drugih, znači dijagonalno spavanje. Do sada smo imali švedski sto za doručak i deca su sama uzimala pribor za jelo. Od ove godine nema švedskog stola, znači kuvarica stavlja na poslužavnike obrok, zajedno sa priborom za jelo i učenici uzimaju gotov pripremljen obrok”, izjavila je Jasmina Švonja, direktorka Doma učenika srednjih škola „Brankovo kolo“.

Takođe, u prostorijama za obedovanje moraće se poštovati i distanca u redu, a do daljeg se neće upotrebljavati slanici ili sosijeri za kečap i senf. Pored toga, za jednim stolom neće moći boraviti više od dva učenika. U domu ističu da imaju i sobe za izolaciju, kao i da će sa obolelim detetom postupati u skladu sa propisanim merama. “Terminal kada javi, odnosno on se oglasi da neko ima temperaturu, radnik obezbeđenja obaveštava dežurnog vaspitača, dežurni vaspitač vodi dete u sobu za izolaciju i nazove roditelje. Dobili smo predlog Instituta za javno zdravlje da se zove hitna pomoć”, dodala je Švonja. Nakon što dete iz doma pređe na lečenje kod kuće ili u bolnicu, soba za izolaciju će biti 24 sata prazna da bi je nakon toga higijeničarke detaljno dezinfikovale. U domu napominju da su pre jučerašnjeg prijema đaka potpuno dezinfikovali svaku prostoriju, kao i da će se dezinfekcija vršiti dva puta u toku dana. https://www.youtube.com/watch?v=eKKLamHnyXo&feature=emb_logo

Kikindski vrtići spremno dočekali najmlađe

            Svih 18 vrtića u okviru kikindske Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ danas je spremno dočekalo blizu 700 mališana. Devet objekata u gradu, i isto toliko u naseljenim mestima, radiće po preporukama epidemiologa kikindskog Zavoda za javno zdravlje i uz striktnu primenu propisanih mera. „Rad sa decom organizovan je po grupama i to maksimalno sa 15-toro dece. Zbog limitiranog broja grupa po vrtiću, bili smo prinuđeni da izvršimo određenu preraspodelu dece iz jednog u drugi vrtić, kako bismo ispoštovali sve naložene zdravstveno-higijenske mere“, rekla je Svetlana Milić, direktorka kikindske PU „Dragoljub Udicki“.

            Roditelji i staratelji ne mogu ulaziti u objekte, a na ulazu u sam objekat, najmlađe dočekuju zaposleni, vaspitači, medicinske setre. Nakon prolaska dezobarijere, meri se telesna temperatura, obavlja se dezinfekcija ruku, kao i rančeva, torbi. Za razliku od zaposlenih, deca ne moraju nositi maske. U svim vrtićima kikindske Predškoske ustanove pojačana je kompletna dezinfekcija objekata.

Vremeplov: Rođen Šatobrijan

Na današnji dan 4. septembra 1768.  godine rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog  stila, bio je uzor novim generacijama pisaca (“Duh hrišćanstva”, “Načeze”, “Memoari s onu stranu groba”). Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: “Duh hrišćanstva” (čiji su deo kratki romani “Atala” i “Rene”), poema u prozi “Mučenici”, “Put iz Pariza u Jerusalim”, “Uspomene s onu stranu groba”, epopeja o američkim Indijancima, politički spisi “Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju”, “O Bonaparti i Burbonima”.

Vremeplov: Umro Rober Šuman

Francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije, umro je na današnji dan 4. septembra 1963. godine.

Vremeplov: Umro Petar Banićević

Petar Banićević (Nikšić, 08. 02. 1930 – Beograd, 04. 09. 2006), pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu umro je na današnji dan 04. septembra 2006. godine.

Vremeplov: Rođen knez Mihailo

Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku rođen je na današnji dan 4. septembra 1823.  Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

Vremeplov: Umro Albert Švajcer

U Gabonu je na današnji dan 4. septembra 1965. godine umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičari humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

Vremeplov: Umrla Fransoaz Demilder

Na današnji dan 4. septembra 2008. godine umrla je čuvena francuska fotoreporterka Fransoaz Demilder prva žena koja je osvojila nagradu za fotografiju godine World Press Photo 1977. Pokrivala je ratove u Vijetnamu, Kambodži i Libanu.

Vremeplov: Francuska postala republika

Francuska je 4. septembra 1870. godine postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III. Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

Vremeplov: “Rođen” Gugl

Na današnji dan, pre 21 godinu, dva studenta registrovala su Gugl kao privatnu kompaniju, a pre 11 godina pokrenut je pretraživač Gugl Hrom.  Gugl je “rođen” 4. septembra 1998. Godine kad su  dva studenta Lari Pejdž i Sergej Brin u garaži odlučila da njihova životna misija bude da organizuju sve informacije na svetu kako bi svi mogli da ih koriste. Od tada, Gugl je postao mesto na koje ljudi širom sveta odlaze kako bi pronašli odgovore za kako jednostavna, tako i teška pitanja, a ponekad čak i neka banalna pitanja. U međuvremenu, Gugl je prerastao u imperiju, koja korisnicima pomaže ne samo da pristupe kako korisnim, tako i beskorisnim informacijama, već im daje i smernice preko Gugl Maps-a, pomaže da međusobno budu u kontaktu preko gmail-a ili uči ljude da vežu mašnu uz pomoć snimaka na Jutjubu. Gugl je korisnicima omogućio da komuniciraju na više od 100 jezika preko Gugl Translate-a, kao i da istraže mesta koja nikada ne bi mogli da vide bez Gugl Eartha-a itd.

Roditeljima prijava – poslali dete u školu dok su čekali test

            U Osnovnoj školi “Braća Jerković“ iz Železnika na nastavu je 1. septembra došao učenik trećeg razreda, za koga je utvrđeno da je pozitivan na koronu, a protiv roditelja koji su poslali dete u školu podneta je prijava Centru za socijalni rad. Cela porodica testirala se na virus korona dan ranije, a roditelji su dete poslali u školu, pre nego što su stigli rezultati testa.

            Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za Tanjug da je Ministarstvo odmah reagovalo, da su deca koji su bila sa zaraženim dečakom u grupi i njihova učiteljica izolovani i da će pratiti nastavu od kuće. “Sugerisali smo školi, oni su pravno lice, da se pokrene prijava Centru za socijalni rad za nebrigu o deci i videćemo šta će biti epilog, pratićemo. To je moja mera, ja drugu nemam. Zakon o porodici daje nadležnost Centru za socijalni rad, a mi možemo da iniciramo, kao što jesmo”, naveo je on. On kaže da “ne može da veruje” da su roditelji poslali dete u školu, dan nakon što se cela porodica testirala. “Dobro je da su sva deca imala maske. Ovo je bilo neočekivano, posebno što je majka deteta zdravstveni radnik”, rekao je on.

            Direktorka škole Violeta Marković kaže da je juče po završetku nastave, obaveštena da je jedan učenik trećeg razreda pozitivan na virus Kovid 19, a da je bio na nastavi. “Preduzete su sve mere prema uputstvu o postupanju u toj situaciji i prema preporukama Kriznog štaba, a učenici koji su juče pohađali nastavu u toj grupi i učiteljica, sa kojima je taj učenik bio u kontaktu, nastavu će nastaviti da realizuju onlajn”, rekla je Marković za Tanjug. Zaraženi učenik nije imao nikakve simptome, a učenici te grupe kao i učiteljica sve vreme nosili su zaštitnu masku, kao i svi ostali učenici i zaposleni u školi i poštovali preporučene epidemiološke mere. Direktorka kaže da će druga grupa učenika istog odeljenja, nastavu će nastaviti da prati u školi. “Majka zaraženog učenika, u utorak, nakon završene nastave, oko 14 sati, obavestila nas je da je dete dobilo pozitivan rezultat testa na Kovid 19. Testiranju su bili podvrgnuti svi članovi porodice, dan ranije, u ponedeljak, 31. avgusta 2020. ali majka, o tome ni školu ni učiteljicu nije obavestila, već je dete poslala u školu”, navela je Marković. Direktorka kaže da su o svemu obavestili Gradski zavod za javno zdravlje, Školsku upravu Beograd i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U školi je izvršena dezinfekcija svih prostorija u skladu sa merama epidemiološke službe.

Novi Pazar: Škole u blokadi za 10,4 miliona dinara

            Osnovne i srednje škole u Novom Pazaru u novu školsku godinu ušle su sa računima blokiranim za više od 10,4 miliona dinara, što je za oko 1,2 miliona dinara manje nego prošlog septembra, objavio je u sredu radio Sto plus. Prema podacima Narodne banke Srbije, najteža situacija je kao i ranijih godina u Osnovnoj školi „Avdo Međedović“ u Selakovcu od koje poverioci žele prinudno da naplate više od četiri miliona dinara, oko 300.000 dinara više nego u prošloj godini.

            U teškoj situaciji je i Osnovna škola „Jošanica“ u Lukarima čiji račun je blokiran za 2,6 miliona dinara, gotovo na istom nivou kao i početkom prošle školske godine. Računi osnovnih škola „Dositej Obradović“ i „Desanka Maksimović“ blokirani su za po 1,1 milion dinara, „Jovan Jovanović Zmaj“ za nešto manje od 900.000 dinara, a „Rastko Nemanjić Sava“ u Deževi za preko 550.000 dinara. Od srednjih škola jedino je račun Gimnazije u blokadi i to za iznos od blizu 220.000 dinara, dok sve ostale obrazovne ustanove u Novom Pazaru nesmetano obavljaju platni promet. Dugovi škola u Novom Pazaru bili su najveći pre četiri godine kada je ukupan iznos blokada njihovih računa bio preko 16 miliona dinara.

Zaštitnik traži transparentnost prilikom izdavanja školskog prostora

            Zaštitnik građana zatražio je u sredu 2. septembra  od Ministarstva prosvete da svim obrazovnim ustanovama u Srbiji dostavi preporuku o obezbeđivanju zakonitosti i transparentnosti postupaka izdavanja u zakup školskog prostora, pošto je u postupku kontrole jedne škole u Resniku utvrdio brojne nepravilnosti. Kako se navodi u saopštenju, zaštitnik je utvrdio da je Osnovna škola „Kosta Abrašević“ iz Resnika načinila propust kada je dala u zakup fiskulturnu salu jer nije obezbedila jednake uslove za sve zainteresovane klubove, a nije ni na transparentan način sprovela izbor klubova koji će dobiti u zakup fiskulturnu salu za pretprošlu školsku godinu. „Zaštitnik građana je zatražio od nadležnog ministarstva da preporuku za otklanjanje nepravilnosti u radu škole iz Resnika dostavi i svim drugim školama u Srbiji radi otklanjanja nepravilnosti u radu i sprečavanja nezakonitog postupanja u budućnosti“, dodaje se u saopštenju. Takođe se navodi da zaštitnik od Ministarstva ali i od škole u Resniku očekuje da u roku od 15 dana pošalju obaveštenje o postupanju po preporuci.

Rekonstrukcija V beogradske gimnazije: Vesić slagao Beograđane

           Članica Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović izjavila je u sredu  da je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić slagao Beograđane kada je u pitanju rekonstrukcija Pete beogradske gimnazije i upitala zašto je cena radova za tri meseca porasla milion evra. Ona je rekla da je u utorak  Vesić nas svom Fejsbuk profilu objavio da će Peta beogradska gimnazija biti završena u roku od 300 dana od 1.februara kad su radovi počeli i pozvao nas da sami pogledamo šta piše na tabli koja stoji ispred gradilišta, piše u saopštenju SSP. Popović je pozvala Vesića da pogleda izveštaje koje su mediji objavili prilikom njegove posete gimnaziji  13. maja i pročita šta je tada rekao i ocenila da je Vesić slagao đake, njihove roditelje i profesore Pete beogradske gimnazije . Vesić je rekao i da će radovi koštati  3,5 miliona evra. Juče je Goran Vesić rekao da radovi koštaju 4,5 miliona evra, navela je ona u saopštenju.