Pedijatri: Koristi od nastave višestruko prevazilaze rizike

            Povodom početka nove školske godine i nedoumica u pogledu organizacije nastave u kontekstu Covid 19 epidemije, Udruženje pedijatara Srbije smatra da je odluka o polasku u školu ispravna. Korist pohađanja nastave višestruko prevazilazi rizike epidemije u aktuelnom trenutku, posebno ukoliko je moguće u potpunosti ostvariti mere prevencije oličene u “Uputstvu o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole”, koje je usvojio Krizni štab. U periodu od marta meseca ove godine do danas u 188 država širom sveta uvedene su mere zatvaranja škola, prekinuvši obrazovanje za preko 1,5 milijardu dece i adolescenata, uključujući i našu zemlju.

            Stav o neophodnosti ponovnog otvaranja škola (u epidemiološki kontrolisanim uslovima) zastupaju i SZO i UNICEF. Ujedno ovo je stav koji zastupaju i European Academy of Pediatrics (EAP) krovno udruženje pedijatara Evrope i International Pediatric Asociation (IPA) krovno svetsko udruženje pedijatara, a prihvaćen je i u zemljama širom sveta koje, u ovom trenutku, imaju znatno nepovoljniju epidemiološku situaciju u odnosu na Srbiju.

            Prema svim dostupnim literaturnim podacima, ali i po do sada obrađenim podacima u Srbiji preko 90% infekcija kod dece do 14 godina je nastalo u domaćinstvu, a oko 10% i manje tokom putovanja ili na neki drugi ili nepoznat način. Boravak u školi tj. učionici, ukoliko se dosledno budu sprovodile mere usvojene u Srbiji, trebale bi da garantuju mali uticaj na ukupna epidemiološka zbivanja, u ovoj, inače osetljivoj populaciji.

            Udruženje pedijatara Srbije još jednom ističe da se epidemiologija Covid 19 infekcije značajno razlikuje od epidemiologije gripa, malih boginja i ostalih zaraznih bolesti gde su deca glavni prenosioci ili, zbog neprokuženosti – žrtve. U epidemiji Covida 19 populacija do 14 godina se pokazala i kao najotpornija i kao ubedljivo najređi prenosioc bolesti.

            Ipak, Udruženje posebno ističe značaj kontinuiranog praćenja epidemiološke situacije u školama kroz tesnu saradnju obrazovnog i zdravstvenog sistema. Saradnja i odgovornost roditelja, nastavnika i pedijatara u ranom prepoznavanju simptoma i preduzimanju svih neophodnih mera za sprečavanje daljeg širenja infekcije od strane inficirane dece je preduslov uspešnog “povratka u škole”. U tom kontekstu posebno ističemo potreban poseban oprez u ostvarivanju prava na obrazovanje dece obolele od hroničnih bolesti i dece sa smetnjama u razvoju i potrebu za individualizovanim pristupom u ovim grupama.

            Udruženje ujedno naglašava da je rizik za prenošenje zaraze među decom, posebno adolescentima mnogo veći tokom “vannastvih” aktivnosti, dolazaka u i odlazaka iz škole, kao i na odmorima ili tokom eventualnih zajedničkih obroka i u tom smislu poziva sve aktere i društvene subjekte, ali i društvo u celini da se sav napor usmeri na pravilno i u skladu sa strukom, donesene mere.

Šarčević: Brinu me direktori!

            Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da će prosvetna inspekcija ići pojačano u domove i srednje škole i upozorio da će se, ako direktori ne sprovedu mere, to smatrati teškom povredom dužnosti, što znači i smenu. On je za RTS rekao da je prethodna nedelja u školama prošla vrlo korektno, ali da može još mnogo toga da se uradi. Povodom izjave Predraga Kona da ga najviše brinu srednjoškolci, jer je dobio prijave da izlaze za vreme odmora, da ne koriste maske, Šarčević kaže da ga od srednjoškolaca više brinu direktori srednjih škola, jer oni komanduju celom pričom. “Srednjoškolci su adolescenti koji su po prirodi takvi, ali odrasli ne mogu da im dozvole takva ponašanje u ovom ambijentu”, istakao je ministar. Ako direktori ne sprovedu mere i ako oni nisu komandanti onoga što treba da prate, onda će se prekršaj te vrste smatrati teškom povredom dužnosti, što znači i smenu, rekao je Šarčević, uz izvinjenje većini koja to radi “savršeno dobro”.

            Za beogradsku Osnovnu školu “Braće Jerković” gde je prvog dana škole otkriveno da je jedan učenik trećeg razreda pozitivan na korona virus, Šarčević rekao da slučaj u Železniku nije otkriven, nego je samo majka prijavila da je dete testirano i da su rezultati pozitivni. Što se tiče slučaja u Kragujevcu, gde je dete poslato u samoizolaciju jer su roditelji bolesni, ministar napominje da je tu bio jedan nesporazum u javljanju razrednog starešine, direktora i lekarskog tima. “Dete ne živi samo u školi, već ostatak dana provodi kući, na igralištu, i to je teško iskontrolisati”, naveo je Šarčević i pozvao roditelje da obrate pažnju ne samo u slučaju kada se čeka rezultat, već i ako vide da je dete malaksalo, da ima promenu na sebi.

            Upitan za sažetak gradiva koji su tražili srednjoškolci, Šarčević navodi da su nastavni planovi i programi na neki način redukovani u dozvoljenoj meri do 20 odsto, što je objavljeno u Prosvetnom glasniku. Naveo je da je snimljena nastava za ceo septembar, a da se odavno snima i za oktobar.

Prijemni za drugi rok upisa na fakultetima u drugom upisnom roku

            U petak i subotu  polažu se prijemni ispiti za drugi rok upisa na fakultetima Beogradskog univerziteta, u skladu sa rasporedom fakulteta na kojima je ostalo slobodnih mesta. Za buduće brucoše koji nisu uspeli da se upišu u prvom krugu na najstarijem univerzitetu u Srbiji ostalo je oko 3.000 slobodnih mesta – budžetskih i samofinansirajućih.

            Rektorka Univerziteta Ivanka Popović rekla je za Tanjug da je ostalo slobodno oko 1.200 budžetskih mesta i oko 1.800 samofinasirajućih. Najviše slobodnih budžetskih mesta ostalo je na Poljoprivrednom, Rudarsko- geološkom, Filološkom i Matematičkom fakultetu. Ona je navela da fakulteti poštuju sve preporuke Kriznog štaba, da su dobro organizovani, poštuju preporučene mere kako bi se sprečilo širenje virusa korona, te da je opasnost od zaraze svedena na minimum.

            Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je za Tanjug da je dokumentacija za drugi upisni rok na tom fakultetetu mogla da se preda juče i danas, dok je prijemni zakazan za sutra. U drugom upisnom roku na Mašinskom fakultetu u Beogradu je na 14 slobodnih mesta u statusu samofinansirajućih studenata konkurisao 21 kandidat . Na studijski program Mašinsko inĹľenjerstvo Ĺľelju je iskazalo 17 kandidata. Na drugom studijskom programu- Informacione tehnologije u mašinstvu konkurisalo je pet kandidata, navodi Mitrović.

            Prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu Bojan Milisavljević rekao je da će prijemni ispit na tom fakultetu biti održan u subotu i da je do sada stiglo 80 prijava. Kako kaže, imaju 207 slobodnih samofinansirajućih mesta i sva je prilika da ona neće biti popunjena. Rang lista će biti objavljena iduće nedelje, a odmah potom i upis budući da je rok za to 16. septembar.

Zašto školska godina počinje baš 1. septembra?

            Svakog 1. septembra đaci u Srbiji sedaju u školske klupe, jer je to datum kada počinje nova školska godina. Mnoge generacije za ovaj dan imaju vezana razna sećanja, ali retko ko zna zašto je baš 1. septembar odabran da bude prvi dan škole. Odgovor se krije u istoriji.

            Tokom srednjeg veka, obrazovanje je bilo usko povezano sa crkvom, a škole su uglavnom bile osnivane pri crkvi. Razlog za ovo je to što su se u manastirima i crkvama čuvale knjige koje su sveštenici pisali, tumačili i prepravljali, tako da su oni bili jedni od retkih obrazovanih i pismenih ljudi.

            Crkva je imala veliki uticaj na razvoj obrazovanja u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Pošto je školovanje bilo moguće samo u crkvama, tokom formalnog obrazovanja poštovala su se crkvena pravila – tako da su i datumi polaska u školu bili usklađeni sa crkvenim kalendarom.

 Još 325. godine car Konstantin Veliki je u Nikeji okupio prvi vaseljenski sabor, a jedna od odluka koje su tada donete bila je da se datum 1. septembar, po crkvenom kalendaru, od tog trenutka smatra početkom nove kalendarske godine.

            Vezani za crkvu, učenici u Srbiji su tokom srednjeg veka školsku godinu započinjali zapravo prvog dana kalendarske godine, a to je bio 1. septembar. Taj dan označavao je novi početak, nova iskustva, pa je smatrano prikladnim i da označava i početak usvajanja novih znanja i veština.

            Početak školske godine 1. septembra zaživeo je još u prvim školama koje su osnovane u Srbiji, očuvao se kroz tradiciju, da bi na kraju bio i ozvaničen i kroz zakone.

            U bivšim sovjetskim republikama 1. septembra se proslavlja praznik – Dan znanja Datum početka školske godine i u Rusiji je 1. septembar, iz istog razloga kao i u Srbiji.Međutim, ono što je različito jeste da se u Rusiji ovaj datum proslavlja kao Dan znanja. Zvanični državni praznik postao je na osnovu Uredbe Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a „O praznicima i nezaboravnim danima“ koja je doneta 1. oktobra 1980. godine.Tog dana deca dolaze u školu svečano obučena, sa cvećem, organizuju se priredbe, sajmovi i festivali, čestita se učiteljima i nastavnicima.Dan znanja se i dalje slavi, ne samo u Rusiji, nego i u Kazahstanu, Belorusiji, Jermeniji, Letoniji i drugim postsovjetskim zemljama.

            U većini država na svetu ne postoji zvaničan datum za početak školske godine U Španiji je prvi dan škole promenljiv datum, a u različitim provincijama zemlje školska godina počinje u različito vreme. Ipak, prema zakonu, svi studenti moraju započeti studije najkasnije do 1. oktobra.

            Sjedinjene Američke Države su pitanje o datumu polaska u školu ostavile državicama. Svaka država rešava ovo pitanje nevezano za odluke ostalih država, a uglavnom se odluči da školska godina počne bilo kog dana u avgustu ili početkom septembra.

            Slično Sjedinjenim Američkim Državama, u Nemačkoj svaka od 16 pokrajina samostalno odlučuje o dužini trajanja školske godine.

            U Australiji školska godina započinje nakon Dana Australije, što je najveći državni praznik u zemlji i svake godine se obeležava 26. januara. Međutim, u slučaju da 27. januar bude u drugoj polovini nedelje, onda nastava počinje od sledećeg ponedeljka.

            Datum početka školske godine je tradicionalno 1. septembar u Irskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Makedoniji i Poljskoj.

 Ministarstvo sa Nacionalnim savetom o obrazovanju Roma

            Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održalo je 2. septembra sastanak sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine (NSRNM), kao  partnerom  u organizaciji obrazovanja pripadnika romske nacionalne manjine, u vezi primene afirmativnih mera u školskoj 2019/20. godini i predlozima za unapređivanje obrazovanja  u školskoj 2020/21. godini. Ispred NSRNM , učestvovali  su Dalibor Nakić predsednik Saveta, Ljiljana Lekić i Božidar Jovanović. Predstavnici Ministarstva ukazali su da je protekle školske godine dodeljeno 1207 stipendija za učenike srednjih škola romske nacionalnosti, odnosno 357 više nego prethodne godine. Putem afirmativne mere upisano je 1890 učenika prema preliminarnim izveštajima,  a Romski jezik sa elementima nacionalne kulture pohađalo je 2.553 učenika. Primetan je napredak i u zakonskoj legislativi jer je Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu uređen  opis posla i unapređen status asistenta za podršku učenicima romske nacionalnosti.

            Aktuelna  izmena Pravilnika o kriterijumima  i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o kriterijumima  i standardima za finansiranje ustanove  koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja u delu koji se odnosi na asistente koji pružaju podršku romskim učenicima , kvalitativnom delu  kroz izmene doneće novine koje omogućuju da se odluke donose na nivou škole, ali se po prvi put  normira potreban broj učenika za rad pedagoškog asistenata za decu i učenike romske nacionalnosti. Predlog o redefinisanju norme Nacionalni savet će poslati pismeno, kako bi  Ministarstvo razmotrilo u skladu sa pravnim i finansijskim konsekvencama i mogućnostima. Ministarstvo je sugerisalo Nacionalnom savetu da informiše studente romske nacionalnosti da tokom studija mogu izabrati izborni dvosemestralni program Romski jezik na studijskom programu  Jezik, književnost i kultura Filološkog fakulteta u Beogradu. Pravo imaju svi studenti Univerziteta u Beogradu.

            Takođe, predstavnici Ministarstva su informisali predstavnike Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine da će u narednom periodu sve pedagoške asistente uključiti u onlajn obuke koje Ministarstvo priprema u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja za zaposlene koji predaju osetljivim grupama. Ovaj sastanak je još jedan dokaz konstruktivne saradnje Ministarstva i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Svečano uručenje nagrada i priznanja Brankovog kola

            U novim okolnostima, Brankovo kolo ćе od 4 – 14. sеptеmbra održati dvе sjеdinjеnе manifеstacijе: “49. Brankovo kolo” i “Prolеćnе Brankovе danе 2020” (koji su trеbalo da budu održani u martu). Programi ćе biti rеalizovani u tеrminu matinеa, od dеsеt časova na otvorеnim prostorima, u bašti Muzеja i Brankovog kola i na Stražilovu.

            U pеtak, u prеlеpoj bašti “Iliona” u Srеmskim Karlovcima, bićе svеčano uručеna “Vеlika povеlja Brankovog kola Matiji Bеćkoviću” “za nadahnuti doprinos lеpoti i moći poеzijе, stvaralačku radost i ljubav prеma pеsnicima i ljudima na tragu božanskog dara Branka Radičеvića”. Sutradan, na Stražilovu, mladi pеsnik Rastko Lončar položićе cvеćе i prislužiti svеću na Brankovom grubu, uz spomеnik podignut 1885. godinе, dva lеta poslе čuvеnog prеnosa zеmnih ostataka Branka Radičеvića iz Bеča na Stražilovo. Potom ćе u podnožju Stražilova, porеd drugog spomenika Branku (podignutog 1974. godinе, povodom 150. godišnjicе Brankovog rođеnja), svеčano biti uručеnе nagradе “Stražilovo” Zdеnki Valеnt Bеlić, Marku Milovanoviću Marunu i Milanu Gromoviću. Ova nagrada trajе čеtrdеsеt sеdam godina.

            Na kraju manifеstacijе, 14. sеptеmbra, u bašti Muzеja i Brankovog kola svеčano ćе biti uručеna nagrada “Pеčat varoši srеmskokarlovačkе”, jеdna od najstarijih pеsničkih na našoj scеni i u rеgionu (trajе pеdеsеt tri godinе). Ovogodišnji laurеati su: Nеdеljko Babić, Danilo Jokanović, Miloš Janković i Radmilo V. Radovanović.

            Izmеđu pomеnutih datuma bićе promovisanе novе knjigе Brankovog kola objvaljеnе upravo u vrеmе pandеmijе. Bićе prеmijеrno izvеdеna monodrama “Princеza Olivеra”, prirеđеna i u rеžiji mladе dramskе umеtnici Danicе Pеtrović.

            U sеptеmbarskim programima Brankovog kola učеstvovaćе i mladi umеtnici Boško Pеtrov, Tеodora Kušić i Katarina Popović koji ćе kazivati i pеvati čuvеnе Brankovе pеsmе: “Kad mlidijah umrеti”, “Vragolijе” i “Urok”.

Gradonačelnik Beograda poželeo uspešnu školsku godinu

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić pojavio se u javnosti i … poželeo je đacima uspešnu školsku godinu i naveo da je u Beogadu u prvi razred krenulo 16.500 đaka. Obrazovanje je važno, to je jedna od najvažnijih stvari za sve, to je ulaganje u budućnost. Svoj deci želim uspešan početak školske godine, rekao je on. On je naveo da epidemija ima svoju dinamiku i tok, ali da će se sve usklađivati od nedelje do nedelje ili od meseca do meseca. Radojičić je kazao i da veruje da će se sve prevazići i da će školska godina biti uspešna.

Vremeplov: Umro Jovan Ristić

Na današnji dan 5. septembra 1899. godine  umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je “Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878”.

Vremeplov: Umro Slavko Leovac

U Beogradu je 5. septembra 2000. godine umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. Najznačajnija dela: zbirke eseja “Svetlo i tamno”, “Mit i poezija”, “Metamorfoze”.

Vremeplov: Rođen Tomazo Kampanela

Na današnji dan 5. septembra 1568. godine rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. godine na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu “Grad sunca” koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

Vremeplov: Umrla Majka Tereza

U Kalkuti je 5. septembra 1997. godine umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. godine Nobelovu nagradu za mir. Albanka cincarskog porekla rođena je u Skoplju. 1928. godine stupila je u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. godine osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

Vremeplov: Umro Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije (“Kurs pozitivne filozofije”, “Sistem pozitivne politike”), umro je na današnji dan 5. septembra 1857. godine.

Vremeplov: Rođen Radakrišnan

Na današnji dan 5. septembra 1888. godine rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: “Indijska filozofija”, “Istočna religija i misao Zapada”, “Religija  i društvo”, “Kalki, ili budućnost civilizacije”, “Istorija Istočne i Zapadne filozofije”.

Vremeplov: Rođena Džejn Adams

Američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. rođena je na današnji dan 6. septembra 1860. godine  Rešavala je socijalne probleme i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu. 

Vremeplov: Rođen Džon Dalton

Engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije rođen je na današnji dan 6. septembra 1766 godine. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je nazvana po njemu. Shvatanja je izložio u trotomnom delu “Novi sistem filozofije hemije”.

Vremeplov: Rođen Mozes Mendelson

Na današnji dan 6. septembra 1729. godine  rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson, osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.

Vremeplov: Umro Pavaroti

Na današnji dan 6. septembra 2007. godine umro je italijanski tenor Lučano Pavaroti čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim “Boemima”, a omiljene opere bile su: “Lučija de Lamermur”, “Turandot”, “Bal pod maskama”, “Rigoleto”, “Madam Baterflaj” i “Magbet”.

Vremeplov: Saveznici razorili Leskovac i pobili više od 1.600 civila

Na današnji dan 6. septembra 1944. godine avijacija zapadnih saveznika je u Drugom svetskom ratu teško bombardovala Leskovac, na rođendan kralja Petra II. Tokom bombardovanja tog grada poginulo je više od 1.600 civila, a centar, staro jezgro grada, potpuno je razoren.

Vremeplov: Umro Kurosava

Japanski filmski reditelj i dobitnik Oskara Akira Kurosava umro je na današnji dan 6. septembra 1998. godine. Jedan od najčuvenijih svetskih reditelja svih vremena, Kurosava je rođen u uglednoj samurajskoj porodici. Prve pouke o umetnosti dobio je od učitelja, koji je bio slikar i koji ga je podučavao, kako kaže Kurosava, na “način vaspitavanja genija”. Od starijeg brata poprimio je izrazitu naklonost ka ruskoj književnosti. Kao reditelj debitovao je 1943. godine filmom Sanširo Sugata – Saga o Džudou”. Japanska filmska umetnost bila je nepoznanica za mnoge u svetu sve do 1951. godine, kada je film Akira Kurosave Rašoman, dobio Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji. Tokom 56 godina karijere snimio je 30 filmova. Filmovi Rašomon, Ran, Krvavi presto, Sedam samuraja i Kagemuša postali su svetska klasika. Tri puta je dobio Oskara, a 1990. godine, Američka filmska akademija nagradila ga je za životno delo. Kurosava je rođen 1910. godine u Tokiju.

Vremeplov: Jedanaestogodišnjak preplivao Lamanš

Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori postao je 6. septembra 1988. godine najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivao je 11 sati i 54 minuta.

Vremeplov: Pravoslavni bogoslovski fakultet

Prvom sednicom održanom 6. septembra 1920. godine  u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje) započeo je s radom Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Visoko teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlovačkoj bogosloviji, koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke škole, mada je po oceni stručne javnosti, kvalitetom i programom taj rang dosegla.

Učiteljica predlagala da se kadi učionica i čita Oče naš!

            Da se tamjan pali i čita Oče naš na početku časa čini se prikladno – ali u crkvi ili časovima veronauke. Ipak, u jednoj novosadskoj osnovnoj sa takvim predlogom je pred roditelje izašla učiteljica i izazvala buru u javnosti. Danas je tim povodom reagovao i direktor ove ustanove. Naime, dan pre nego što su školska zvona označila početak školske godine učiteljica u OŠ “Ivo Lola Ribar” u Novom Sadu poslala je predlog roditeljima svojim učenika. On glasi ovako: – Da li se slažete da svakodnevno pre početka nastave zapalimo tamjan u našoj učionici i izgovorimo molitvu Očen naš – piše u poruci na roditeljskoj Vajber grupi koju je napisala učiteljica jednog odeljenja četvrtog razreda uz sliku na kojoj piše” Gde se tamjan pali, tu virusa nema”.

            Dan nakon što je sve dospelo na društvene mreže i medije prvo smo dobili poziv od jedne majke čijem je detetu učiteljica upravo autorka spornog predloga. Ona je bila voljna da ispriča drugu stranu priče i stane u zaštitu učiteljice. Međutim, kasnije, nakon razgovora sa direktorom škole rekla nam je da će izjavu o celom slučaju, ipak dati direktor.

            Kontaktirali smo direktora škole Sašu Gajića koji nam je rekao da je za ceo slučaj saznao juče, te da je kontaktirao sve nadležne institucije i da su sve sporne radnje obustavljene. – Odmah po saznanju za aktivnosti učiteljice 4/3 odeljenja koje nisu predviđene Planom rada koji je usvojilo Nastavničko veće na predlog Tima za obezbeđenje kvaliteta i razvoja ustanove i Pedagoškog kolegijuma, obustavio sam aktivnosti učiteljice koje nisu u skladu sa usvojenim Planom rada i preporukama Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije – naveo je direktor za “Blic”. Direktor škole se u ime škole i u svoje lično ime izvinio svim učenicima i njihovim roditeljima koji su se našli pogođeni ovim aktivnostima. – Škola je uložila velike napore da se u ovim teškim okolnostima obezbedi normalnan rad i funkcionisanje nastave za vreme pandemije Kovida 19 – kazao je on.

            Direktor škole je naveo i da je za sutra zakazan sastanak svih organa i predstavnika Saveta roditelja kako bi se odlučilo da li će učiteljica snositi posledice. – O utvrđivanju eventualne odgovornosti učiteljice odlučivaće nadležni organi škole u narednom periodu – zaključio je direktor.

Roditeljima preti kazna do 12 godina zatvora i oduzimanje starateljstva

            Prvi slučaj deteta zaraženog korona virusom u jednoj beogradskoj školi osim što je podigao veliku buru u javnosti, mogao bi roditelje skupo da košta. U najgorem slučaju preti im kazna zatvora i do 12 godina i oduzimanje deteta. Naime, nakon što se saznalo da su roditelji poslali dete trećeg razreda u Osnovnu školu “Braća Jerković” u beogradskom naselju Železnik znajući da je dete testirano na kovid 19, a kasnije i pozitivno na korona virus, sam ministar prosvete Mladen Šarčević je u izjavi za “Blic” kazao je da će roditelji snositi odgovornost za nesavesno ponašanje. – Ministarstvo prosvete uputilo je prijavu protiv ove porodice Centru za socijalni rad zbog ozbiljne povrede bezbednosti druge dece i nesavesnog ponašanja – rekao je Šarčević.

            Tim povodom kontaktirali smo advokate kako bi nam pojasnili kakve kazne mogu biti propisane u konkretnom slučaju. – Ako nadležni organi utvrde da postoji odgovornost roditelja, preti im kazna zatvora u trajanju do 3 godine zbog nepostupanja po odlukama nadležnih organa koje su donete u cilju suzbijanja epidemije. Ako bi dete zarazilo nekoga drugog, i ako bi usled toga nastupile teže posledice ili smrt tog lica, pretila bi im kazna u trajanju do 12 godina zatvora – kaže za “Blic” advokat iz Beograda Miloš Radulac. On napominje da bi činjenica da je dete odvedeno u školu u momentu kada roditeljima nisu bili poznati rezultati testa, a naročito ukoliko su postojali neki simptomi zbog kojih je dete i testirano na prvom mestu, ukazivala na to da se ovde radi o “grubom ogrešenju o zdravstvene propise i nebrizi za dobrobit drugih lica”.

            Ipak, posledice bi po roditelje mogle da budu i teže. Na to je ukazao i Radulac. – Ovakav postupak roditelja bi mogao takođe biti signal organu starteljstva da pokrene postupak za delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava, zbog grubog zanemarivanja roditeljskih dužnosti – zaključuje on.

            Da bi roditelji mogli krivično odgovarati napomenuo je jutros i pomoćnih ministra zdravlja za sektor sanitarne inspekcije Goran Stamenković. Objasnio je da će Ministarstvo zdravlja, kao logistika u zavisnosti kakve podatke dobije od nadležnog Zavoda za javno zdravlje, gradskog ili Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut”, preduzeti i mere. Dodao je da za fizičko lice inače postoji prekršajna odgovornost od 50.000 do 150.000 dinara. – Suština prekršaja jeste ugrožavanje javnog zdravlja građana i nepostupanje prema propisima koji inače utiču na sprečavanje širenja epidemije. U odnosu na procenu rizika koju će epidemiolozi proceniti i u odnosu na zdrvstveni nadzor koji će narednih dana uslediti nad tom porodicom, detetom i svim ostalim đacima koji su u tom razredu boravili – preduzeće se mere – pojasnio je pomoćnik ministra zdravlja.

Ministarstvo: Od savetodavnog rada do izmeštanja iz porodice

            Roditeljima koji ne budu poštovali epidemiološke mere preti nekoliko kazni, od kojih je najozbiljnija nadzor nad roditeljstvom. Kazne po prijavi propisuje Centar za socijalni rad, navode za “Blic” u Ministarstvu rada i socijalne politike. – Centar za socijalni rad u okviru svojih javnih ovlašćenja vrši procenu načina na koji roditelji vrše svoje roditeljsko pravo, a mere se kreću od savetodavnog rada na unapređenju roditeljskih veština, pa sve do mera korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. U situaciji grubog kršenja i zloupotrebe ovog prava, deca mogu biti izdvojena iz porodice i izmeštena u adekvatniju sredinu – kažu u Ministarstvu za rad i sociojalnu politiku.

            Međutim, Centar za socijalni rad nema nadležnost ukoliko su nesavesnim postupcima pojedinih roditelja ugrožena druga deca. – Centar za socijalni rad nema nadležnosti da preduzima mere u situaciji kada građani svojim postupanjem ugrožavaju drugu decu, uključujući i situaciju kada to čine slanjem svog deteta u školu, a da je nedovoljno utvrđeno zdravstveno stanje – kažu u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Nije potvrđen korona virus kod učenice OŠ „Natalija Nana Nedeljković“

            Kod učenice Osnovne škole „Natalija Nana Nedeljković“ u Grošnici kod Kragujevca nije potvrđen korona virus. Prema informacijama koje je iz kragujevačkog Instituta za javno zdravlje dobila Školska uprava Kragujevac, učenica šestog razreda te škole nije testirana i nije potvrđeno da je zaražena, niti je imala bilo kakve simptome. Učenici je naloženo da bude u izolaciji, jer su  rezultati testiranja pokazali da su njeni roditelji pozitivni na Kovid 19.

            Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja još jednom apeluje na roditelje svih učenika da se pridržavaju preporuka i da  ukoliko postoji sumnja da je virus Kovid19 prisutan u njihovim porodicama ili je neko od članova porodice pozitivan, da o tome odmah i bez odlaganja obaveste školu, da ne dolaze u školu u skladu sa preporukama koje su dale nadležne zdravstvene institucije, kao i preduzmu sve propisane mere. Osim toga, vrlo je važno da informacije koje odeljenjske starešine dobijaju od roditelja budu precizne, jasne i blagovremene. 

            Direktorka OŠ „Natalija Nana Nedeljković“  u Kragujevcu Dragana Mijović navela je da je reč o nesporazumu koji je proistekao iz informacije da su roditelji učenice pozitivni na virus.

Kon: Virus će sigurno ući u škole

            Epidemiolog Predrag Kon kaže da je epidemiološka situacija u Srbiji još nesigurna, jer je virus prisutan i velika je osetljivost populacije. “Situacija je povoljnija nego što je bila, ali je malo verovatno da ćemo se spustiti na nulu”, rekao je Kon za TV Pink. On je naveo da se situacija se stabilizuje, ali da je daleko od toga da možemo da se opustimo.

            Govoreći o početku školske godine i to što je virus pojavio kod jednog učenika u školi, on je rekao da će virus sigurno ući u škole, da tunema zablude, jer virus niko nije zaustavio. On je naveo da je ceo razred i učiteljica prešli na onlajn nastavu i da to neće imati posledice po ostale učenike u razredu, jer su deca nosila maske, poštovali ostale mere zaštite. “Ovo je pokazalo da sistem funkcioniše. Više i energičnije moraju u svemu da učestvuju lokalni zavodi za javno zdravlje. Ovo je situacija koja može da se očekuje u bilo kom odeljenju”, naveo je Kon. Navodi da ga najviše brinu srednjoškolci, koji ne nose maske. “Kontaktirao sam sa ministrom Šarčevićem. Treba shvatiti mladost, i mora se raditi sa tom decom”, naveo je on.

Zaštitnik traži informacije o zaraženom učeniku

            Zaštitnik građana zatražio je od Ministarstva prosvete, Gradskog centra za socijalni rad i Osnovne škole „Braća Jerković“ u Beogradu da ga obaveste o svim okolnostima i merama i aktivnostima koje će preduzeti povodom slučaja učenika koji je prvog dana na nastavu došao zaražen koronavirusom. U saopštenju Zaštitnik građana napominje da je iz medija saznao za slučaj zaraženog učenika, te da se škola tim povodom obratila nadležnom centru za socijalni rad. U postupku pokrenutom po sopstvenoj inicijativi zbog postojanja mogućnosti ugrožavanja ili povrede prava i najboljeg interesa deteta, Zaštitnik građana od nadležnog ministarstva traži da ga u roku od 15 dana obavesti o ishodu postupka koji je pokrenulo nad školom i o merama i aktivnostima koje će dalje preduzeti.ž Istovremeno, Zaštitnik građana od Gradskog centra za socijalni rad i od škole „Braća Jerković“ traži da ga u istom roku obaveste o svim relevantnim činjenicama i okolnostima vezanim za medijske navode i planiranim merama i aktivnostima koje će preduzeti u konkretnom slučaju.

Više od 12 miliona francuskih i 2,4 miliona izraelskih učenika vratilo se u školske klupe

            Više od 12 miliona francuskih učenika vratilo se 1. septembra u škole, uprkos rastu broja zaraženih virusom korona, dok se u Izraelu vratilo oko 2,4 miliona učenika, ali je nastava odložena u 23 zajednice koje su klasifikovane kao žarišta virusa korona. “Virus je i dalje tu i morate se zaštititi”, poručio je učenicima, noseći masku, predsednik Francuske Emanuel Makron. Nošenje zaštitnih maski tokom nastave je obavezno za učenike starije od 11 godina, nastavnike i druge zaposlene u školama. Od danas je nošenje maski obavezno i na radnom mestu. U Francuskoj su u ponedeljak zabeležena 3.082 nova slučaja virusa korona, što je manje u odnosu na prethodne dane, ali više nego u susednim zemljama. U maju i junu je u Francuskoj bilo registrovano nekoliko stotina novih slučajeva dnevno, pre nego što su letnji odmori doveli do rasta broja zaraženih. Virus je u Francuskoj odneo više od 30.600 života, navodi AP. Samo učenici prva dva razreda nemaju obavezu da nose zaštitne maske tokom nastave. Broj dece u učionici će, uglavnom, biti ograničen na 18, a učenici starijih razreda i srednjih škola će na nastavu dolaziti dva puta nedeljno. Ostatak nastave će se odvijati onlajn.

U Njujorku odložen početak školske godine

            U Njujorku je odložen početak školske godine do 16. septembra kako bi nastavnici imali više vremena da se pripreme za povratak u učionice usled pandemije korona virusa  Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio rekao je da je dogovor postignut sa sindikatima koji predstavljaju nastavnike i ostale radnike u školstvu. Đaci će prvih nekoliko dana učiti od kuće pre nego što za neke od njih počne nastava u školama 21. septembra. Biće obavezno nošenje maski, broj đaka u učionicama će biti razređen, svaka škola će imati medicinsku sestru, a svi zaposleni će morati da se testiraju pre početka školske godine. Grad je poslao stručnjake za ventilaciju da provere protok vazduha u učionicama, a zvaničnici su rekli da rade na tome da se neki prostori na otvorenom kao što su parkovi osposobe za nastavu ukoliko direktori škola budu zainteresovani.

Evropski učenici se vratili u školske klupe nakon šest meseci

            Milioni učenika Francuske, Belgije, Velike Britanije i ostalih evropskih zemalja 1. septembra se vratilo u škole koje su morale da se potpuno reorganizuju kako bi se izbeglo širenje korona virusa.  Učenici nisu zatekli škole kakve su ranije bile s obzirom na zdravstvene mere koje su ove godine uvedene.

            Organizovanje nastave u manjim grupama kao što je slučaj u Grčkoj, Srbiji ili u Bosni, dolazak u različitim terminima ili različitim danima, kao što je u Velikoj Britaniji kako bi se izbegle gužve u javnom prevozu, skraćeni časovi, obavezne maske za decu stariju od 11,12 godina.

            Iako je gotovo svuda u Evropi broj zaraženih ponovo počeo da se povećava, vlasti žele da po svaku cenu spreče da škole postanu leglo epidemije korona virusa. U Francuskoj je danas krenulo u školu 12,4 miliona učenika svih razreda, a vlada se nada „što je moguće normalnijem“ početku školske godine, uz poštovanje veoma preciznih uputstava poput obaveznog nošenja maski za nastavnike i učenike starije od 11 godina, uključujući i na otvorenom.

            U nekim zemljama, deca će naizmenično izlaziti napolje kako bi se izbegle gužve po hodnicima. To je slučaj u Grčkoj gde bi početak školske godine, planiran za 7. septembar, mogao da bude pomeren.

            U Velikoj Britaniji se roditeljima ne savetuje zadržavanje u školi, a u Londonu saobraćaju autobusi specijalizovani samo za prevoz učenika. Vlasti takođe podstiču decu da do škole idu peške ili biciklom.

            Španski premijer Pedro Sančes je   ocenio da su škole sigurnije od drugih mesta iako ne postoji nulti rizik od epidemije. Škola počinje između 4. i 15. septembra, u zavisnosti od regiona zemlje, a deca već starija od šest godina moraće da nose maske sve vreme.

            Učenici u Belgiji su se takodje  vratili u školske klupe, a premijerka Sofi Vilmes smatra da je veoma važno da deca mogu da nastave sa „normalnim školskim životom ili normalnim koliko je to moguće“.

            Britanska vlada smatra da su dobrobiti povratka u školu značajniji od potencijalnih rizika, a premijer Boris Džonson danima nastoji da u to uveri i decu i roditelje. U Italiji školska godina počinje 14. septembra i izaziva veliku zabrinutost tako da su tri regiona na jugu zemlje pomerila za kraj septembra početak nastave. Predviđene su sve mere od distanciranja, nošenja maski do dolaska u školu u različito vreme, a vlada je kupila 2,5 miliona individualnih klupa kako bi se garantovala bezbedna udaljenost među učenicima.