Za uspešno onlajn učenje potrebni angažovanost i saradnja

            Zbog epidemije kovida-19, učenje na daljinu je na globalnom nivou više zastupljeno, a da bi takav način predavanja dao zadovoljavajuće rezultate neophodna je veća angažovanost i saradnja učesnika u obrazovanju, od nastavnika i roditelja do dece, koja zalaganjem mogu doprineti da višestrukoj koristi online nastave, poručeno je sa današnjeg onlajn skupa u organizaciji Društva za informatiku Srbije i Nacionalnog prosvetnog saveta. Tematska sednica posvećena izvođenju onlajn nastave okupila je profesore sa fakulteta u Novom Sadu, Zagrebu, Londonu, koji su saglasni da učenici, posebno u trenutnim okolnostima treba da budu usmerena na kritičko razmišljanje i posvećenost takvom sistemu učenja.

            Dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Dragan Soleša naveo je da je Fakultet implementirao učenje na daljinu na sve studijske programe i da 15 studijskih programa danas koristi prednosti informacionih tehnologija. “Hteli smo da ostvarimo konkurentsku prednost u odnosu na druge fakultete. Svaki naš predmet je bogato implementiran sa mnoštvo materijala za učenje i upotrebili smo sve moguće metode da bismo nadomestili nedostatak učenja na daljinu”, rekao je Soleša. Ukazao je i da većina studenata daje značajan doprinos stvaranju materijala za predavanje i vežbe.

            Biljana Lungulov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakla je interakciju, sa pedagoškog aspekta, kao jednu od ključnih elemenata učenja na daljinu i ukazala da je potrebno da se đaci što više usmeravaju ka kritičkom načinu razmišljanja. Jedna od ključnih tačaka učenja na daljinu je interakcija. Koncentracija učenja na daljinu je veoma visoka na početku, ali ona opada tokom trajanja kursa, pokazuju brojna istraživanja. Zato je važna podela na manje zadatke i kreiranje osećaja zajednice. Tu je i pitanje motivacije…”, ukazala je Lungulov. Dodala je i da pitanje motivacije za učenjem predstavlja veliki izazov i za nastavnike i profesore, koji treba da, kako kaže, sve pripreme, pošalju, analiziraju, daju povratne informacije… “Dosta se radi i na obukama i one su ključne. Ukoliko se ne organizuje timski rad, prisutan je veći osećaj samoće, a potrebna je i unutrašnja motivacija”, kazala je Lungulov.

            Profesorka sa Fakulteta organizacije i informatike u Zagrebu i bivša ministarka obrazovanja Blaženka Divjak istakla je da većina škola u Hrvatskoj ima e-dnevnik, koji prati ocene onlajn i dodala da je pre dve godine pokrenuta sveobuhvatna reforma, koja je kako je navela, uključila edukacije za nastavnike. “Svi su oni imali iskustvo učenja u virtuelnom sistemu i plan je da škole dobiju upute, kako, gde, šta i kako. Strateško vođenje je jedna od ključnih tačaka, oprema, servisi i pristup internetu i edukacija, različiti načini nastave…”, navela je Divjak. Ona je navela i da su sprovedeni upitnici za nastavnike, kako bi se uvidelo šta bi još u sistemu nastave trebalo da se unapredi. “Svi su naveli da im treba još edukacije, bilo je i dobrih i loših primera… Potrebno je više koordinacije na liniji roditelj-škola”, ukazala je Divjak.

            Profesor Stiven Braun sa Univerziteta u Londonu naveo je da učenje na daljinu sa globalnog aspekta ima pozitivne aspekte, ali i probleme i izazove, te da je za učenje na daljinu potrebna angažovanost učesnika u obrazovanju. Moderator onlajn sednice bio je dr Radivoje Stojković iz Nacionalnog prosvetnog saveta.

„Žene govore“ o vanrednom stanju i onlajn nastavi

           Mikser i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women Srbija) pokrenuli su inicijativu „Žene govore o izazovima tokom pandemije Covid19“ sa ciljem da ohrabre i povežu žene koje su se tokom i nakon ovog perioda suočile sa novim vrstama izazova za koje su brzo morale da pronađu rešenje. Bilo da je reč o gubitku posla, preopterećenosti obavezama koje se odjednom sve odvijaju u njenoj dnevnoj sobi, brizi o deci ili roditeljima, finansijskim problemima ili psihološkom pritisku…

            Zbog toga govori 10 hrabrih žena koje su u široj javnosti ili u svojoj sredini perjanice odvažnosti, koje su nepovoljnu situaciju okrenule u sopstvenu i korist bližnjih, koje su dale sebi priliku da sagledaju stvari iz novog ugla.

            Učiteljica Sanja Obradović-Kaličanin govori o tome kako joj se učionica preselila u dnevnu sobu i izbrisala granica privatnog i poslovnog prostora. Takođe, o brizi za sopstvene školarce, ali i za roditelje, prijatelje…

            U narednom periodu, naći ćete ohrabrujuće priče 10 žena koje nisu poklekle pred izazovima. Upućen je poziv za sve žene koje su se suočile sa velikim, nepoznatim i naizgled nerešivim izazovima tokom pandemije i vanrednog stanja, kao i one kojima „nova normalnost“ izgleda previše komplikovano, da se pridruže Fejsbuk grupi „ŽENE GOVORE“.  Tu će moći da međusobno delie iskustva, uče jedne od drugih, a grupu će pratiti i psihološkinja Branka Drašković uz čiju pomoć će se tragati i kreirati rešenja za ovu i sve buduće potencijalne globalne krize. Nakon objavljivanja video-klipova, Mikser će održati radionice na kojima će povezati naše ambasadorke sa svim ženama koje su u njihovim pričama prepoznale deo svojih problema, kako bi podelile stečena iskustva i na osnovu njih kreirale preporuke i rešenja za izazove tokom trajanja korona virusa, ali i bilo koje krizne situacije u budućnosti.

Početak školske godine kao zdravstveni izazov

Piše: Zoran Radovanović*

            Učenje na daljinu postojalo je decenijama i svodilo se na razmenu nastavnog materijala putem pisama („puževska pošta“). Sam naziv pedagoških ustanova usmerenih takvom obliku obrazovanja – dopisne škole – uvek je imao posprdan prizvuk.

            Tehnologija je omogućila da se vremenom putem radija, televizije i interneta pređe na usavršenije oblike podučavanja, ali je takva nastava, čak i kada je postajala interaktivna, smatrana podređenom u odnosu na svoj standardni pandan.

            Kako je formulisano u nedavno objavljenom dokumentu Ujedinjenih nacija, kovid 19 je učinio da je ove kalendarske godine došlo do, „najvećeg prekida sistema obrazovanja u istoriji, kojim je pogođeno skoro 1,6 milijardi učenika i studenata u više od 190 zemalja na svim kontinentima“. Zatvaranje škola i drugih obrazovnih ustanova odrazilo se na 94% svetske đačko-studentske populacije.

            Prema istom izvoru, pandemija je bacila svet u „najdublju globalnu recesiju u celokupnoj istoriji sećanja, što će imati dugotrajne efekte na svetsku privredu i javne finansije“. Vredi citirati i poruku da obrazovanje nije samo osnovno ljudsko pravo, već pokretač sveukupnog napretka, tako da, kada se raspadnu obrazovni sistemi, postaju neodrživi kako prosperitet i produktivnost društva, tako i mir.

            Uprkos jasnoj potrebi da prekid klasičnog obrazovnog procesa bude što kraći, obnavljanje nastave u učionicama zahteva pomnu procenu koristi i rizika. Kako se ističe iz UNICEF-a, otvaranje škola nije izolovan potez, već jedna od niza aktivnosti na putu vraćanja zemlje ka potpunoj normalizaciji.

            Imajući pretežno u vidu nerazvijene zemlje, Svetski ekonomski forum ukazuje da prevremeno vraćanje đaka u škole može da podrije sve postignute protivepidemijske uspehe.

            Prema prikupljenim podacima i matematičkim modelima ovog foruma, rizik zaražavanja dece uzročnikom kovida 19 iznosi dve trećine rizika odraslih, a koji god vid protivepidemijske borbe da se primeni, deca će učestvovati u ukupnoj smrtnosti sa manje od 0,1 odsto.

            U industrijski razvijenim delovima sveta kontakti među ljudima, pa samim tim i prenošenje zaraze, najčešće se odvijaju među vršnjacima, a u zemljama u razvoju kontakt dece sa starima je mnogo intenzivniji, kako zbog brojnosti porodica, tako i zbog veće gustine smeštaja.

            Te razlike nameću i nepodudaran pristup vraćanju đaka u klupe. Držeći se podatka iz Nigerije i Mumbaija, Svetski ekonomski forum nalazi razloge da se otvaranju škola u takvim sredinama ne pristupa sve do kraja ove kalendarske godine.

            Kako je kod nas? Ako se ima u vidu nesumnjivo narušen kvalitet sticanja znanja tokom najvećeg dela drugog polugođa, odnosno letnjeg semestra (podsetimo se, još od polovine marta), normalna je želja da na vreme započne ova školska godina. Koji su, onda, problemi?

            Prvo, dočekujemo 1. septembar sa još uvek nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Haranje virusa u našoj populaciji, zvanično „prepoznato“ tek na početku leta, bilo je teško ukrotiti, pa se i prethodnih dana, na samom kraju avgusta, zaražavanje pretežno izražava trocifrenim brojevima.Ta mina nosi sobom eksplozivni potencijal, utoliko veći što se povratkom turista očekuje prelivanje zaraze iz susednih zemalja.

            Drugo, Krizni štab je tek 11. avgusta usvojio, pa prosledio Vladi i nadležnim ministarstvima Stručno uputstvo za organizovanje i ostvarivanje nastave.           Ne samo za laičku javnost, već i za učesnike nastavnog procesa to je bio prvi i po mnogim ocenama zakasneli znak da se misli na novu školsku godinu.

            Treće, ni pre, ni posle pojave Stručnog uputstva nadležni organi, pre svega Ministarstvo prosvete, nisu konsultovali „izvođače radova“, nastavnike i učenike, odnosno njihove roditelje.

Naprasnost donošenja i nasilnost nametanja odluka je uobičajeni manir naših vlasti, kako minulih, tako i sadašnjih. Kao da postoji strah da bi se saradnjom i traženjem kompromisa pokazala slabost. Međutim, ma kako promućurni, činovnici iz organa uprave, makar bili i savetnici ministra, ne mogu da ponude optimalna rešenja. Puls života u školi, uključujući i pojavu aritmija, najbolje osećaju subjekti nastavnog procesa, pre svega nastavnici. Stoga je njihov revolt zbog ignorisanja bio sasvim predvidiv.

            U ovom trenutku odlaganje početka nastave za 15 dana zahteva Unija sindikata prosvetnih radnika, uz podršku Sindikata lekara i farmaceuta. Izvesno je da će vlast na njih reagovati kao na zujanje komarca, a da će gubitnici biti đaci, bilo da se nastavnici odluče na štrajk, bilo da se rezignirano i pod političkim pritiskom prihvate svojih obaveza.

            Univerzitetski profesor psihologije Aleksandar Baucal je u ime NVO Koraci predložio kompromisno rešenje – da škole, roditelji i učenici prvi mesec nove školske godine posvete prilagođavanju na nove uslove rada i primeni smernica dobijenih iz Ministarstva prosvete.Mudre prosvetne vlasti ne bi morale da odmah prigrle takav dopis, ali bi ga svakako razmotrile sa ostalim učesnicima procesa obrazovanja ili bi bar pružile jasne i kritici podložne argumente zašto ga smatraju neprihvatljivim. Teško da će se kod nas to desiti.

*epidemiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Kragujevac: Studenti traže da se reše pitanja nastave i visine školarine

            Studentska asocijacija Pravnog fakulteta u Kragujevcu zatražila je u petak  4. septembra od rektora Univerziteta da se reši pitanje načina izvođenja nastave, broja potrebnih bodova i visine školarine u okolnostima epidemije korona virusa. Od rektora Univerziteta se traži da on i svi profesora stanu uz svoje studente i zauzmu „jasan i nedvosmislen stav” o tim pitanjima. U Studentskoj asocijacija Pravnog fakulteta smatraju ključnim da se smanji broj potrebnih bodova za upis naredne godine uz finansiranje iz budžeta sa 48 na 42. Traže i da ne postoji uslov u bodovima za upis sledeće studentske godine.

            Studentska asocijacija Pravnog fakulteta je ocenila da uslovi u redovnim okolnostima ne mogu biti predviđeni i ove godine. „Online nastava nije zamena za redovnu nastavu i nikako ne pruža studentima ono što pružaju predavanja na fakultetu. Ukoliko neko smatra da je online nastava ono što je i nastava koja se organizuje u amfiteatru, zbog čega uopšte profesori i drže predavanja i da li će ikada više predavanja na fakultetima biti organizovana ili će se sve svoditi na online nastavu”, navela je asocijacija.

            Dodaje se da preporuke Ministarstva prosvete o smanjenju ispitne materije za 20 posto nisu prihvaćene od svih profesora, a ono što predstavlja još veći problem jeste da su kriterijumi kod pojedinih profesora još i veći. „Ne možemo porediti redovnu studentsku godinu sa ovom ni po pitanju ispitnih rokova. Ispitni rokovi u redovnim godinama organizuju se tokom cele studentske godine, a ove godine svi rokovi su organizovani od maja do oktobra”, piše u saopštenju. Navodi se i da ima i drugih problema koje je neophodno rešiti „u najkraćem roku”, a jedno od osnovnih pitanja je visina školarina.

Kisić Tepavčević: Zdravlje učenika nam je prioritet

            Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević je, odgovarajući na pitanje šta je s decom koja su bila u kontaktu sa zaraženim detetom u Železniku, rekla da su preporuke napravljene tako da je njima definisano kako da se ponašaju i đaci i zaposleni kako bi se rizici sveli na minimum. “Zdravlje dece nam je na prvom mestu. Protokoli i nastava su napravljeni tako i nastava je organizovana tako da deca na nastavi budu na bezbednoj udaljenosti i da se virus ne može preneti čak i ako ne nose maske. A znate da je nošenje maske obavezno od kada se uđe u školu dok se sedi u školsku klupu. Preporučuje se i tada, ali smo rekli da je moguće odložiti masku kada su na času” rekla je doktorka Kisić Tepavčević. Ona je dodala da su algoritmi postupaka kada se virus pojavi i potvrdi različiti, zavisno da li je zaraženo jedno dete ili više, jedno ili više odeljenja, jedna ili više smena, pa je nekada moguća kompletna samoizolacija odeljenja a nekada i čitave smene. Ukoliko su deca bila u kontaktu sa zaraženim, nastavu bi trebalo da pohađaju onlajn.

            Prema njenim rečima, teško je decu sprečiti da se na odmoru nimalo ne druže, jer se nisu dugo videla i zaželela su se druženja. “Zato moramo uticati da đaci nose maske kako bi se zaštitili, jer ako neko ima u sebi virus, onda su nos i usta mesta gde virus izlazi iz nas ili gde ulazi ako virus ima neko u našoj blizini a ne nosi masku. Maskom pravimo mehaničku barijeru virusu”, rekla je Kisić Tepavčević. Dodala je da su napravljeni algoritmi i da je njihova suština da se spreči transmisija virusa u školskoj sredini. “Možemo pokazati kako se školska sredina može držati bezbednom i zato je važno odgovorno ponašanje”, rekla je Kisić Tepavčevićeva i istakla da su deca u školama prethodnih dana takođe pokazala odgovornost i disciplinu i nosila maske.

            Epidemiolog Predrag Kon rekao je da bi u situacijama poput nedavne u Železniku preporučio učitelju ili nastavniku da pozove nadležan Zavod za javno zdravlje i prepusti epidemiologu da obavi ispitivanje. Ističe da nikada situacija ne može da bude identična u svim pojedinačnim slučajevima, ali da je važno da će se ono što se dogodilo u školi u Železniku već prvog dana sasvim sigurno dobro završiti i da iz tog primera možemo da znamo kako dalje u takvim situacijama.

Interaktivne table i projektori za pet osnovnih škola u Subotici

            Pet osnovnih škola u Subotici dobilo je interaktivne table i projektore. Ta donacija je deo projekta koji se realizuje u okviru programa podrške evropske unije inkluziji Roma. Osnovnu školu “Đuro Salaj” u Subotici pohađa ukupno 320 đaka, od kojih su jedna trećina pripadnici romske nacionalnosti. Ova škola je jedna od pet škola u Subotici koja je zahvaljujući programu podrške Evropske Unije u procesu inkluzije Roma, koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština, dobila interaktivnu tablu i projektor.

            Pored osnovne škole „Đuro Salaj“, interaktivne table i projektore dobile su i škole „Sečenji Ištvan“ i „Matko Vuković“ u Subotici, osnovne škole u Bajmoku i Čantaviru, ali i Edukativni centar roma, koji kativno učestvuje u realizaciji projekta „Interkulturalizam i antidiskriminacija u Subotici“. “Ovo je pokazatelj i može da bude i primer za druge lokalne samouprave, da u saradnji sa civilnim sektorom, u saradnji sa zajednicom, aktivno slušamo potrebe zajednice i praktično mi dajemo mogućnost za zajednice da aktivno učestvuju u celom procesu”, kazao je Stevan Nikolić, predsednik Edukativnog centra Roma, Subotica.

            Pored donacije u vidu Interaktivnih tabli i projektora, projekat podrazumeva i održavanje nekoliko radionica, ne samo u pomenutim školama, već i u onim mesnim zajednicama na tertoriji Subotice, gde živi veći broj pripadnika romske nacionalnosti. “Projekat jeste rezultat rada Saveta za unapređenje položaja Roma grada Subotice od 2016.godine, kada smo usvojili Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma u 2017. godini na period do 2021. godine, kada smo formirali mobilni tim, takođe uz pomoć Evropske unije, ali i kada smo dobili podršku od Saveta Evrope u programu „Romacted“, rekao je Ilija Đukanović, član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalnu zaštitu.

            Vrednost projekta je 65 hiljada evra, i finansira ga Evropska unija u okviru programa koji za cilj ima osnaživanje lokalnih zajednica u procesu sprovođenja aktivnosti vezane za inkluziju i integraciju Roma u sfere društva, a naročito u obrazovanje.

Učionica iz prošlih vremena postavljena u muzeju u Rumi

            Period koji je obeležila korona u Zavičajnom muzeju u Rumi iskorišćen je za uređenje muzejskih prostorija i depoa, a zahvaljujući sredstvima Opštine Ruma, posetioce dočekuje nova stalna postavka. Iako u razgledanje zbirki ulazi po pet osoba, individualnih poseta više je nego ranije. U muzejskoj zgradi podignutoj daleke 1772. godine u Rumi, sredstvima barona Marka Pejačevića, u okviru nove postavke prepliću se istorijske, umetničke i etnološke zbirke. Uz priču o osnivačima i imenu Rume do kućerka u Sremu, novina je enterijer vojvođanske kuće s kraja 19. veka sa spavaćom sobom od punog drveta iz Golubinaca.

            Pažnju privlači i klavir iz Kulpinskog dvorca, koji je pripadao porodici Stratimirović, kasnije domu Dunđerskih, da bi potom bio prodat u Sremske Karlovce porodici Somborac. “Porodica Mandić iz Rume za potrebe svoje kćerke i učenja sviranja na klaviru kupuje od njih taj klavir i  dospeva u Rumu 60-tih godina 20. veka, a evo, prošle godine je klavir došao da bude eksponat, poklonjen od strane gospođe Mandić uz neku malu nadoknadu, priča Branislav Konjević, direktor Zavičajnog muzeja u Rumi. Kaže da je u zgradi koja je najpre bila škola za potrebe vlastelinstva grofa Pejačevića, postavljena i učionica iz prošlih vremena. Deo skamija donet je iz seoskih škola a sitni predmeti poklon su Pedagoškog muzeja.

            Deca rado dolaze a u okviru radionica mogu mnogo da nauče. “Naši sunarodnici, sigurno isto pamte, naše bake i deke, ovakav način funkcionisanja školskog sistema. U učionici je postojala i magareća klupa i pribor za vaspitanje dece, tipa šibe”, podseća Konjević. U objektu koji je jedinstven primer “graničarske arhitekture” u Rumi čuva se i muzejsko blago iz opština Inđija, Stara Pazova i Pećinci, a grandiozni eksponati smešteni su u dvorište na otvorenom prostoru. Osim rimskog sarkofaga, poseban ukras dvorišta muzeja u Rumi je ovaj monoksil, tj čamac iz jednog komada drveta koji potiče iz 17. veka. Pronađen je u Savi kod Sremske Mitrovice pre dve godine i donet ovde na sušenje i ostaće kao deo stalne postavke. Iako su zbog opasnosti od širenja virusa svi letnji programi odloženi, ovde se nadaju da će ukidanjem vanredne situacije zainteresovanih za razgledanje istorijske riznice biti više uz poštovanje svih mera zaštite zdravlja.

Sombor: OŠ Riđica (prvi put) bez prvaka

            Osnovnu školu “Petar Kočić” u Riđici pohađa 81 učenik od drugog do osmog razreda, jer ove godine u ovu školu nije upisan nijedan đak prvak. Međutim, kako se u objektu škole nalazi predškolska ustanova, nadležni ističu da nije bila nepoznanica niti iznenađenje što je generacija prvaka ove godine izostala, kao što je po broju predškolaca poznato da će ih narednih godina ipak biti. Ovog septembra je u Osnovne škole na teritoriji grada Sombora krenulo 611 đaka prvaka, a u selu Riđica izostala je prvi put jedna generacija prvačića. U OŠ “Petar Kočić” ističu da za njih to nije bilo iznenađenje, jer je višedecenijski pad broja stanovnika rezultirao ovakvim presedanom. “Prošle školske godine imamo upisanih 11 prvaka, a ove godine zbog loše demografske slike nema ni jedan učenik. Već sledeće godine, pošto je zabavište u sklopu škole, imamo pouzdane podatke da će biti upisanih 15 učenika”, kaže Jasna Radusin, direktorica OŠ.

            U Doroslovu je upisan jedan đak prvak za nastavu na mađarskom jeziku, a samo jedan učenik završiće osmi razred, kažu u Osnovnoj školi “Petefi Šandor”. “U ovom slučaju učenk iz prvog razreda ide sa učenicom u trećem razredu. U našoj školi imamo dva druga razreda, jedan na mađarskom i jedan na srpskom, ali u mađarskim odeljenjima je i to kombinovano sa četvrtim razredima, jer u četvrtom razredu imamo četiri učenika, a u drugom razredu jednog učenika”, objašnjava Valerija Klem, direktorica OŠ “Petefi Šandor” u Doroslovu.

            Škole iz pojedinih sela šalju zahteve za upis dva do pet učenika, što je pokazatelj loše demografske slike tokom poslednje decenije, objašnjavaju nadležni. “Trend da imamo manje upisanih đaka u prvom razredu osnovnih škola nastavlja se i ove godine, a napravili smo projekciju da će to ubuduće biti nešto bolje”, smatra Borislav Staničkov, član somborskog Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja. “Imamo manje učenika u Bačkom Bregu, Kolutu, Bezdanu, Doroslovu, ali i selima u severnobačkom okrugu i to u školama koje su na jezicima nacionalnih manjina, jer se deca sa roditeljima sele”, kaže Milana Mlinarski, v.d. rukovodilac Školska uprava za zapadnobački i severnobački okrug.

            Sombor je zadržao status regionalnog obrazovnog centra, ali u selima to očigledno nije slučaj. Iako je u Riđici ova školska godina prošla bez prvaka, u školi nisu obeshrabreni, jer nagodinu očekuju upis novih 15 đaka prvaka.

Ruma: Nudle za prvačiće

            Nepalska kompanija „Wai Wai“ koja ima pogon nudli u Rumi, spremila je poklon pakete svojih proizvoda za đake prvake ove opštine. Kompanija „Wai Wai“ spremila je poklon pakete za đake prvake opštine  U prvi razred u rumskoj opštini upisano je 456 učenika.Predsednik opštine Ruma Slađan Mančić istakao je da ovo nije prvi put da je kompanija pokazala društvenu odgovornost, već je i u vreme vanrednog stanja spremila 5.800 paketa za rumske penzionere, te najugroženije stanovništvo, a direktor kompanije Vipin Pangeni rekao je da su imali mnogo akcija tokom vanrednog stanja, a sada daju podršku i učenicima koji kreću u prvi razred.

Bačka Palanka: Zdrava užina za prve dane u školi

            Đake prvake bačkopalanačke opštine u školskim klupama dočekala je užina u vidu domaćih jabuka sa „Nektar“ plantaža i sokići iz ovdašnjeg pogona te kompanije. U saradnji sa Opštinom Bačka Palanka, kompanija „Nektar” je na taj način poželela dobrodošlicu 421 đaku prvaku. Lane je kompanija osnovala „Nektar Fondaciju” s ciljem da se deca usmere na prirodu i zdrave navike, posebno u ishrani.

Darovi za 443 prvaka u Kikindi

            Prvog dana nove školske godine gradonačelnik Kikinde  Nikola Lukač poželeo je đacima prvacima uspešan početak školovanja. On je u pratnji članica Gradskog veća Ramone Tot i Milene Živkov, najpre posetio i darivao šestoro đaka prvaka OŠ „Mora Karolj” u Sajanu. Identične poklone u vidu torbe za patike, flašice za vodu, maske i ostalog najosnovnijeg školskog pribora, lokalna samouprava namenila je za 443 mališana. Poklone je dobilo 16 prvaka OŠ „Milivj Omorac” u Iđošu, kao i njihovi vršnjaci u Kikindi. – Teško da neko može da kaže da pamti ovakav početak nove školske godine – rekao je Lukač. – Pandemija koronavirusa i dalje je naša realnost i tu je oko nas. Zaista smo se svi maksimnalno potrudili da provedemo sve preventivne mere, kako bi đaci, prosvetni radnici i vannastavno osoblje bili bezdedni. Dezinfikovane su sve gradske i seoske škole i dvorišta. Jedino nam preostaje da mališanima, koji su po prvi put seli u đačke klupe, poželimo sreću.

            V.d. direktorka kikindske OŠ „Sveti Sava” Gordana Rackov, saopštila je da ova škola ima tri odeljenja prvaka. – Iza nas su dve sedmice tokom kojih smo obavili opsežne pripreme kako bi prvi dan školske godine protekao što bolje. Učenici nižih razreda podeljeni su u dve grupe. Prva grupa pohađa nastavu od 8 do 10,15 sati. Sledi dezinfekcija za koju je predviđeno 45 minuta. Druga grupa nastavu prati od 11 do 12,40 sati. Nakon još jedne dezinfekcije prostorija, na nastavu u popodnevnoj smeni od 13,30 sati dolaze đaci viših razreda.

Besplatne knjige za 452 inđijska prvaka

            Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak poželeo je sreću đacima prvacima i rekao da je lokalna samouprava ove godine prvi put obezbedila besplatne uybenike za svih 452 prvaka, kao i školski pribor. To je koštalo koko četiri miliona dinara, dok je za školsku infrastrukturu ove godine  izdvojeno 34 miliona dinara, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.

Vremeplov: Rođen Džejms Alen

Na današnji dan 7. septembra 1914. godine rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen. Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite “Eksplorer 1” i “Eksplorer 2” otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani “Van Elenovi radijacioni pojasevi”.

Vremeplov: Bejer Naud

Na današnji dan 7. septembra 2004. godine umro je Bejer Naud, južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda. 

Vremeplov: Jevrejima naređeno da nose žutu traku

Svim Jevrejima starijim od šest godina na teritoriji Nemačke naređeno je 7. septembra 1941. godine da nose žuti povez sa zvezdom kao znak razlikovanja.

Vremeplov: Okončan “Bokserski ustanak”

Na današnji dan 7. septembra 1901. Potpisan Pekinski protokol kojim je okončan “Bokserski ustanak” u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile evropske sile, Japan i SAD, a Kina primorana da plati odstetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

Vremeplov: Dezmond Tutu postao nadbiskup

Na današnji dan 7. septembra 1986. godine biskup Dezmond Tutu postao nadbiskup Kejptauna u Juznoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca. 

Vremeplov: Kamen-temeljac za HE Đerdap 

U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, na današnji dan 7. septembra 1964. godine uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deza, postavljen kamen-temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap. 

Vremeplov: Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji

U Hagu je, na današnji dan 7. septembra 1991. godine počela rad Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu Konferencije učestvovali svi članovi Predsednistva SFRJ, predsednik Savezne vlade i 6 predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Delaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio lord Karington. 

Već 1. septembra u škole (očekivano) ušla i korona

            Iako je svih prethodnih meseci Ministarstvo prosvete ulagalo ogromne napore kako bi edukovalo javnost i nastavno osoblje o merama za sprečavanje širenja od kovida-19 u klupama, slučajevi kliconoša zabeleženi su već prvog dana školske 2020/2021. godine. U pitanju su učenik trećeg razreda OŠ „Braća Jerković” u Železniku, koji je na prve časove došao iako je čekao rezultate PCR testova, i učenica šestog razreda osmoletke „Natalija Nana Nedeljković” u Grošnici kod Kragujevca, koja je isto to učinila mada su joj oba roditelja pozitivna na virus. Izvesno je da će protiv roditelja, koji su kasno obavestili škole o tome, biti podneta krivična prijava zbog ugrožavanja javnog zdravlja građana i nepostupanja prema propisima koji utiču na sprečavanje širenja epidemije, a moguće kazne su od 50.000 do 150.000 dinara. Zakon o porodici daje nadležnost Centru za socijalni rad.

            “Čim smo saznali za slučaj, odmah smo preduzeli sve neophodne mere zaštite, izjavio je ministar Šarčević govoreći o učeniku iz OŠ „Braća Jerković”, te dodao da je deo razreda sa kojim je dete bilo u kontaktu, uključujući i učitelja, prebačen na onlajn nastavu. Prosto je neverovatno, dodao je Šarčević, da je majka, inače zaposlena u zdrastvu, poslala dete u školu. Nakon što je obavestila sve nadležne da je test bio pozitivan na koronu, svi su se zapitali zbog čega ga je uopšte slala u školu, poručio je ministar. Srećom, sva deca su nosila maske i reč je o maloj grupi đaka. Kako je rekla direktorka škole Violeta Marković, majka zaraženog učenika je tek nakon završene nastave, oko 14 sati, obavestila njihov kolektiv da je dete dobilo pozitivan rezultat testa na kovid-19. Dan ranije, 31. avgusta, testiranju su bili podvrgnuti i svi članovi njihove porodice.

            U drugom slučaju, sumnja da je zražena, reč je o učenici Osnovne škole “Natalija Nana Nedeljković” u Grošnici kod Kragujevca, nije potvrđena. Ona je negativna na koronavirus, saopštilo je Ministarstvo prosvete.  Iz tog ministarstva apeluju na roditelje svih učenika da, ukoliko postoji sumnja da je neko u porodici oboleo od kovida – 19 ili da je neko od članova porodice pozitivan na virus korona, o tome odmah obaveste školu i da učenici ne dolaze u školu u skladu sa preporukama koje su dale nadležne zdravstvene institucije. Osim toga, vrlo je važno da informacije koje odeljenjske starešine dobijaju od roditelja budu precizne, jasne i blagovremene, navodi se u saopštenju. Prema informacijama koje je iz kragujevačkog Instituta za javno zdravlje dobila Školska uprava Kragujevac, učenica šestog razreda te škole nije testirana i nije potvrđeno da je zaražena, niti je imala bilo kakve simptome. Učenici je naloženo da bude u izolaciji, jer su rezultati testiranja pokazali da su njeni roditelji pozitivni na virus korona.

            Direktorka OŠ „Natalija Nana Nedeljković“ u Kragujevcu Dragana Mijović navela je da je reč o nesporazumu koji je proistekao iz informacije da su roditelji učenice pozitivni na virus. Nakon informacije koju sam dobila telefonom od odeljenjskog starešine da su svi u porodici zaraženi virusom, odmah sam kontaktirala rukovodioca Školske uprave, a sledećeg dana u jutarnjim časovima i telefonskim i pismenim putem obavešteni su i Institut za javno zdravlje u Kragujevcu i sanitarna inspekcija, rekla je ona. Mijović je istakla da se u školi poštuju sve propisane mere zaštite i da učenici i zaposleni u školi nose zaštitne maske, poštuju propisanu distancu i primenjuju pojačane higijenske mere. Sproveli smo sva uputstva koja smo dobili od Instituta za javno zdravlje Kragujevac. Institut za javno zdravlje  nas je obavestio da učenica nije testirana, već njeni roditelji koji su pozitivni na virus, da dete svakako nije trebalo da dolazi u školu dok ne stignu rezultati roditelja i da sve preporuke Instituta o merama prevencije ostaju na snazi i dalje, kazala je ona.

Direktor: Zaražena devojčica bila na nastavi u Kragujevcu

            Nastavu u osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Kragujevcu 1. septembra pohađala je učenica kod koje je potvrđen koronavirus, izjavio je direktor škole Bojan Konatar. “Reč je o još jednom neodgovornom ponašanju roditelja”, rekao je Konatar za RTS i objasnio da su roditelji poslali dete u školu iako su znali da je bila u kontaktu sa osobom koja je zaražena koronavirusom. Prema njegovim rečima, učenica šestog razreda bila je na nastavi prvog dana školske godine sa svojom sestrom, a majka ih je 1.septembra uveče odvela na testiranje Posle tog dana, devojčice nisu dolazile u školu i obe su u izolaciji.

Šta raditi kad se simptomi pojave?

            Ukoliko se simptomi pojave u školi, odeljenjski starešina dužan je da slučaj prijavi direktoru, koji će potom informaciju proslediti Školskoj upravi, kao i Institutu za javno zdravlje. U sobi za izolaciju do dolaska roditelja, o učeniku brine jedna osoba koristeći masku i rukavice, a prostoriju nakon odlaska deteta neophodno je očistiti i dezinfikovati.  Ako se simptomi pojave van škole, potrebno je javiti se u kovid ambulantu nadležnog doma zdravlja. Ne odlaziti u školu i istovremeno obavestiti nadležnu osobu u školi, te dalje pratiti preporuke lekara – stoji, između ostalog, u Uputstvu o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole.

            Kakve će mere biti, određuje poseban „Batutov” epidemiološki tim koji se bavi nadzorom u školskim objektima, procenjujući rizik, na koji utiče broj posetilaca u objektima, nepoštovanje distance, nenošenje maske,  loša dezinfekcija… Ako se, na primer, u jednoj odeljenjskoj grupi pojave dva potvrđena slučaja infekcije, svi đaci i nastavnici koji su bili u kontaktu upućuju se na 14-dnevnu izolaciju.

            Govoreći o pojavi korone na samom početku školske godine, dr Kon je rekao kako se tako nešto i očekivalo, jer virus niko nije zaustavio. Ovo je situacija koja može da se očekuje u bilo kom odeljenju, naveo je Kon, dodavši da ga najviše brinu srednjoškolci, koji mahom ne nose maske.

Niš: Nastavljeno suđenje “malčanskom berberinu”

            U Višem sudu u Nišu u sredu  je nastavljeno suđenje Ninoslavu Jovanoviću (47) iz sela Malča, optuženom da je 20. decembra prošle godine oteo i deset dana zlostavljao devojčicu staru 12 godina iz naselja Suvi Do u Nišu. I ovo ročište se odvijalo bez prisustva javnosti. Viši sud je saslušao veštaka psihologa, člana  komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, koja je obavila neuropsihijatrijsko veštačenje Jovanovića, kao i lekara Kliničkog centra u Nišu, koji su lečili zlostavljanu devojčicu.  Aleksandra K, devojčicina majka koja je prisustvovala ročištu, izašla je oko 14.30 časova iz zgrade suda sa advokaticom, ali nije davala izjave novinarima. Jovanović je priveden u sud oko 11 časova, u pratnji petorice zatvorskih čuvara, sa lisicama na rukama i zaštitnom maskom i vizirom. On se od 5. januara ove godine, kada je uhapšen na groblju u Malči, nedaleko od svoje kuće, nakon 17 dana policijske i vojne portage, nalazi u pritvoru u KPZ Niš. Prema nezvaničnim izvorima, na prethodnom ročištu 4. avgusta predstavnik komisije Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu izneo je stručno mišljenje da je optuženi prilikom izvršenja dela bio uračunljiv, što je on pokušao da ospori. Zbog zaštite interesa maloletnice i delikatnosti slučaja, Više javno tužilaštvo, koje je podiglo optužnicu protiv Jovanovića krajem marta ove godine, nije saopštilo pravnu kvalifikaciju krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret. Protiv njega je pokrenuta  istraga zbog krivičnih dela otmice i silovanja deteta, za šta se može izreći kazna zatvora od najmanje deset godina ili kazna doživotnog zatvora. Jovanović, koga deo medija naziva “Malčanskim berberinom”, zbog toga što je svojim žrtvama sekao kosu, već je proveo u zatvoru 22 godine zbog silovanja jedne žene i jedne devojčice, otmice dve i silovanje jedne devojčice, kao i opskurnih poruka ženama na svom fejsbuk profilu.