Šarčević: Ne tolerišem nepoštovanje mera, smenjena tri direktora

            Nećemo tolerisati ni najmanje kršenje mera. Učenici treba da budu odgovorni, nastavnici još više, a direktori najviše, jer je na njima najveća odgovornost, izjavio je u subotu  ministar prosvete Mladen Šarčević povodom navoda da srednjoškolci ne nose maske. On je naveo da je za prva tri dana nastave već smenio tri direktora – u Beogradu, Pančevu i Nišu i da posredno njihova smena ima veze sa nepoštovanjem mera, ali nije samo to bio razlog, prenosi Blic. Šarčević je rekao da i on sam svakodnevno dobija snimke na kojima se vide đaci, pa i nastavnici bez maski, i upozorio da će reagovati na svaki takav slučaj.

            Ministar je istakao da su juče održani sastanci direktora u mnogim školskim upravama, a da će u ostalima biti održani u ponedeljak, kada će početi i pojačani nadzor prosvetne inspekcije. “Prosveta je veliki sistem i ako bi se jedan odsto nastavnika opustio i kršio mere, to bi bilo 1.300 nastavnika. Ako bi to činilo jedan odsto učenika, imali bismo 8.500 nedisciplinovanih, što je ogroman epidemiološki rizik”, rekao je Šarčević. On je naglasio da će koristiti sve zakonske mogućnosti da to ne dozvoli i da ne želi da zbog neodgovorne manjine senka padne na ogromnu većinu koja savesno radi svoj posao.

Šarčević: Pogrešne interpretacije, osnovno obrazovanje obavezno

            Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević izjavio je  u nedelju da je osnovno obrazovanje u Srbiji obavezno i da se zalaže za obaveznost srednjeg obrazovanja. On je tako reagovao na objave koje su se pojavile na pojedinim društvenim mrežama da će biti zabranjeno školovanje dece koja nisu vakcinisana, kao i da će biti oduzimana od roditelja, te ocenio da je reč o pogrešnim interpretacijama njegovih izjava, koje su izvučene iz konteksta. “Možda nekome smeta što se u vreme pandemije virusa korona pokazalo da je obrazovanje jedan od segmenata društva u kom su postignuti dobri rezultati i veliki nivo organizovanosti”, rekao je Šarčević.

            Ocenio je da je očigledno postojala “zlonamerna politička potreba da se manipuliše izrečenim i da se kao izjava ministra navede nešto što nikada nije rečeno”. “Dobro je poznato da je osnovno obrazovanje obavezno i da se zalažem da se zakonskim izmenama omogući da i srednje obrazovanje bude, takođe, obavezno. S druge, strane vakcinacija je civilizacijska tekovina i to je nešto što regulišu zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite, a ne iz oblasti obrazovanja”, rekao je Šarčević, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

            Šarčević je podsetio da porodične odnose, uključujući odnos deteta i roditelja, reguliše Porodični zakon po kome postupaju centri za socijalni rad koji nisu u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On je naglasio da niko ne može da zabrani detetu školovanje. “Pravo deteta na školovanje je ne samo ustavno već i univerzalno pravo, nešto što garantuje i Konvencija o pravima deteta. Niko nikada nije pominjao da će bilo kome u bilo kojim uslovima biti zabranjeno školovanje”, istakao je ministar. Podsetio je da je u o oblasti obrazovanja i vaspitanja odgovornost učenika i roditelja regulisana članovima Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). U tom zakonu se, između ostalog, navodi se da je roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta, odgovoran, između ostalog i “da poštuje pravila ustanove”, dodaje se u saopštenju.

Kon: Škole se neće zatvarati

            Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je u nedelju  da se epidemiološka situacija u Srbiji stabilizovala na niskom nivou, ali da je u Beogradu u četvrtak i petak jasno uočeno ponovno povećanje broja pacijenata koji se javljaju u kovid ambulante. Kako dodaje, ulazimo i u period respiratornih infekcija, koje uobičajeno kreću od škola, a u ovom slučaju moguće je da krenu i iz radnih kolektiva.  Kon ističe i da su prevozna sredstva nedopustiva mesta širenja virusa, ističući da ne treba blagonaklono gledati na nekoga ko ne nosi masku u prevozu. “To je jasan, svestan bojkot mera”, istakao je Kon. Kaže da se za sada ne može povezivati skok obolelih sa početkom školske godine, jer je urađeno sve da u školama ne dođe do prenosa. Škole se neće zatvarati, jedino u slučaju da dođe do masovnog zaražavanja u opštoj populaciji. On je istakao da je činjenica da deca od 15 do 19 godina najviše obolevaju, ali da nema teških slučajeva, što stvara privid da je kovid lako obolenje.

Kisić Tepavčević: Školovanje na daljinu narednih godina

            Epidemiolog dr Darija Kisić Tepavčević smatra da je odluka o povratku dece u škole opravdana. “Imamo novi virus na koga smo svi osetljivi ili smo makar bili na početku. Isto tako, ne znamo ništa o dužini trajanja imuniteta. Ne prepoznaje sezonu. Prenosi se na najlakši način. Imajući sve te činjenice u vidu, niko ne zna koliko će ovaj virus biti među nama”, rekla je Kisić Tepavčević za TV Prva. Ona je ukazala da su se saznanja o korona virusu menjala vremenom, ali da se nije menjao način prevencije. “Koja je opcija, da kažemo da će biti školovanje na daljinu narednih godina”, upitala je Kisić.

IPI: Kako naterati đake da prate onlajn nastavu?

            Institut za predagoška istraživanja iz Beograda pozabavio se time kako je tokom vanrednog stanja izgledala onlajn nastava i koliko su je đaci pratili. Istraživanje je pokazalo podatak koji zahteva pažnju i analizu – skoro 60 odsto đaka nije gledalo TV časove. Sa jednom od autorki ovog istraživanja, pedagoškinjom Smiljanom Jošić, porazgovarali smo o svim potencijalnim problemima koje nosi nastava na daljinu, a kojoj ćemo ukoliko usledi novi talas širenja koronavirusa morati da se vratimo.

             Ako imamo podatak da skoro 60 odsto đaka nije gledalo TV časove, kako to promeniti? Kako uopšte kontrolisati učinak dece u toku nastave na daljinu i kako je to regulisano u svetu? TV nastava je bila jedna od incijativa koje je sprovela većina obrazovnih sistema u svetu, jer mnoge porodice i škole nisu imale dovoljno digitalnih resursa i internet konekcije kako bi učenici pratili nastavu u online okruženju.

            Takođe, postoje i razlike među nastavnicima i učiteljima u pogledu veština izvođenja nastave u tom kontekstu, kao i u redovonoj nastavi. Nije jednostavno da zadržite pažnju i zainteresovanost deci dovoljno dugo na TV, a ne smemo da zaboravimo da deca uče kroz odnose sa drugima, delanje i aktivnost što TV ipak ne omogućava.

            Ipak, u situaciji pandemije to je bila mera koja iz pozicije sistema bila sasvim opravdana. Da bismo doneli validnu procenu o kvalitetu TV nastave bilo bi potrebno da se analiziraju video sadržaji koji su učenici pratili televizijskim putem kako bi saznali šta je potrebno da oni budu zanimljiviji, korisniiji i učinkovitiji učenicima. Kontrola učinka dece je moguća na različite načine.

            Na primer, ako kontinuirano pratimo kvalitet i efikasnost nastave na daljinu kako od strane nastavnika i stručnih saradnika u školi, tako i iz istraživačkog ugla. Takođe, korisno je da se nastavnici okupljaju povremeno u profesionalnim grupama kako bi diskutovali o procesu nastave na daljinu, jer praktičari naljbolje uče u saradnji i razmeni iskustva sa kolegama.

            Interesantan je primer koji je Kina primenila u organizaciji nastave na daljinu. Kao što znamo, to je prva zemlja u kojoj je pandemija počela i gde je obustava redovne nastave najduže trajala.

            Međutim, pre nego što je započeta nastava na daljinu, organizovana je prvo dvonedeljna obuka za prosvetne radnike a zatim je započeta nastava sa učenicima. Ovo je jedan od primera dobre prakse u kojoj su uputstva i strategije za realizaciju nastave uspostavljene sa nastavnicima potom su kontaktirani učenici i roditelji.

Koliko nastava na daljinu utiče na navike đaka i koje bi mogle da budu posledice?

Rezultati našeg istrživanja sa srednjoškolcima pokazali su da su učenici u prvoj nedelji po zatvaranju škola a istovremeno i u prvoj nedelji nastave na daljinu bili nepripremljni za ovakav način rada, što je očekivano i razumljivo.

            Oni su u proseku te nedelje svega 8 sati posvetili učenju što je značajno manji broj sati nego koje bi proveli u redovnoj nastavi. Prve nedelje su uglavnom imali problema sa koncentracijom, bili su preokupirani vestima o pandemiji, brizi za ukućane i bližnje i to im je oduzimalo znatan deo mentalnih kapaciteta da bi se posvetili školskim obavezama.

            Međutim, isti učenici u kasnijim nedeljama nastave na daljinu polako su usvajali odgovarajuće radne navike i znatno više sati (u proseku 16 sati nedeljno) su posvećivali učenju, što znači da su se prilagođavali uslovima u kojima su se nalazili. Ovo su nam potvrdili i roditelji učenika osnovnih i srednjih škola. Najveći procenat roditelja izjavilo je da su tokom ovog perioda uspeli da uspostave rutinu svakodnevnog učenja kod kuće sa svojim detetom.

            Ovi podaci nam govore da učenici ne moraju nužno da izgube radne navike ukoliko pohađaju nastavu na daljinu. Da bi ova nastava bila efikasna mora da bude visoko strukturisana i dobro vođena od strane nastavnika i podržana i ispraćena od strane roditelja. Naravno, ukoliko ovi faktori izostanu onda su učenici prepušteni sami sebi i potrebno je da budu izrazito motivisani i uključeni u rad na sebi i svom obrazovanju kako ne bi izgubili ni radne navike, a zatim i prestali da usvajaju znanja i veštine koja se stiču obrazovanjem.

            Postavlja se pitanje – šta se dešava sa učenicima koji nemaju ovakvu vrstu podrške? Koliko se zapravo obrazovni jaz produbljuje između učenika koji nemaju podršku ni u porodici niti recimo tehnoloških mogućnosti da prate nastavu na daljinu, u odnosu na učenike koji te privilegije imaju?

            Drugim rečima, mi možemo da pričamo o prednostima i ograničenjima nastave na daljinu u nekim idealnim okolnostima, ali ne smemo da zaboravimo da je nekim učenicima jedino odlazak u školu šansa za dobijanje kvalitetnog obrazovanja i tu se vidi najveća mana nastave na daljinu.

            Da li postoji razlika u uticaju nastave na daljinu u zavisnosti od uzrasta, na koga je uticaj jači? Nije bilo potrebno veliko istraživanje da se oseti “teret” nastave na daljinu koji su podneli roditelji učenika najmlađih razreda. Učenicima od 1. do 4. razreda osnovne škole je potrebna najveća podrška, oni tek uče da uče i nisu usvojili strategije učenja koje im pomažu da samostalno savladaju neko gradivo.

            Možemo reći da je ovaj vid nastave bio izazovan i za roditelje i za učenike ovog uzrasta. Sa jedne strane, roditelji su se najčešće pored svakodnevnog posla koji obavljaju našli i u ulozi učitelja i osećali su veliku odgovornost i brigu za novu ulogu koju su preuzeli.

            Sa druge strane, najmlađim učenicima je najviše potrebno stručno vođenje u procesu učenja i neposredan kontakt sa učiteljicom i vršnjacima. Pretpostavljamo da su učenici starijih razreda osnovne škole, kao i njihovi vršnjaci u srednjoj školi, do sada razvili samostalnost u učenju, ali svakako je nastava na daljinu zahteva i od njih da se prilagode novonastaloj situaciji.

            Na koji način nastava na daljinu utiče na roditelje, i da li postoji neki način na koji bi oni mogli da joj se prilagode? Roditelji su se u ovom procesu veoma angažovali, ne samo u količini vremena koje su posvetili deci, već i u pogledu materijalnih resursa i psihološke podrške koju je bilo potrebno obezbediti za optimalno učenje. Roditelji su istakli da se na početku nisu osećali kompetentno kao “učitelji/nastavnici”, bili su veoma zabrinuti, ali prema njihovom mišljenju su se veoma dobro snašli u toj ulozi.

            Na primer, nastojali su da svojoj deci pruže kontstruktivnu povratnu informaciju tokom učenja, kako bi dete što bolje razumelo gradivo, znalo šta je potrebno da ispravi i kako da dalje uči. Takođe, roditelji su sebe dobro procenili u pogledu prilagođavanja zahteva individualnim mogućnostima dece. Složićete se da su ovo veoma važne nastavničke veštine.   Čak je većina nastavnika i učitelja bila veoma zadovoljna u kojoj meri su roditelji bili uključni, saradljivi i angažovani u učenju svoje dece.

            Postoji li mogućnost izostanka socijalizacije, kao posledica nastave na daljinu? Moramo da istaknemo da su svi učenici iz našeg istraživanja bili u kontaktu sa svojim vršnjacima preko društvenih mreža i sarađivali su u procesu učenja. Učenici su pronašli svoje načine kako da održe komunikaciju među sobom i da zajedno uče, rešavaju zadatke, dogovaraju se oko planiranih obaveza, ali kako i da “zaobiđu” pravila i da idu linijom manjeg otpora, a to se najviše odnosi na prepisivanje zadataka…

            Na prvi pogled izgleda kao da ih nastava na daljinu zahvaljujući današnjim tehnologijama nije puno omela u održavanju vršnjačkih veza. Međutim, kada smo učenike pitali da li bi podelili sa nama neku zabrinutost, najčešće su govorili da im drugari i škola nedostaju, zajedničke proslave, nedostatak učestvovanja u timskim sportovima…

            Ovo govori o tome da tehnologija nije mogla da nadomesti sve aspekte socijalizacije koje su učenicima potrebne i da nastava na daljinu ima svojih ograničenja. Naročito za mlađe učenika na početku školovanja kad još uvek nisu izgrađene čvrste vršnjačke veze.

Postoji li neka očigledna prednost nastave na daljinu u odnosu na redovnu nastavu?

            Na ovo pitanje neka odgovore naši ispitanici – jer smo to upravo njih i mi pitali. Oni su uočili da su  prednosti ovakvog načina obrazovanja: razvijanje digitalnih kompetencija kod svih učesnika obrazovanja (učenika, nastavnika i roditelja), veća dostupnost i raznovrsnost materijala za učenje, veća posvećenost roditelja obrazovanju, razvijanje samostalnosti i autonomije učenika, razvijanje istraživačkih veština, kao i svesnosti učenika o tome koliko je važno da razvijaju strategije i veštine da sami uče.

            Upečatljiv je odgovor jednog srednjoškolca koji je istakao da tek sada vidi koliko sam može da se “natera” da uči.  Čini nam se da su učesnici istraživanja naučili tokom pandemije da je promena jedina konstanta života o kojoj učimo kroz život.

            Kakva je uloga nastavnika u novoj digitalnoj komunikaciji sa učenicima?   Nastavnici su istakli da im je potrebno da usavršavaju digitalne kompetencije, a stručni saradnici iz škole smatraju da je potrebno da nastava na daljinu u budućnosti bude što interaktivnija i u tom smislu potrebna im je stručna podrška i pomoć. Međutim, učenici su istakli da su se nastavnici tokom prve nedelje angažovali da bi ostvarili digitalnu komunikaciju sa učenicima u svrhu učenja – koristili su online obrazovne platforme (LSM, Google Classroom), kombinovali su video i audio pozive i četovanja (Zoom, Skype…), čet servise (Viber, Messenger…), e-mail, prezentacije sa gradivom i dodatne materijale za učenje itd.

            Zanimiljiv je primer jednog nastavnika koji je snimao svoja predavanja uz korišćenje table u svojoj dnevnoj sobi kako bi svojim učenicima organizovao nastavu koja će da ih podseća na redovnu nastavu, smatrajući da je živa reč nastavnika nezamenljiva u objašnjavanju složenijeg gradiva. Njegove kolege širom Srbije takođe smatraju da je komunikacija “oči u oči” ipak nezaobilazna, kako u obrazovnom tako i u vaspitnom smislu.

            Ne smemo nikako da zaboravimo da pohvalimo nastavnike i učitelje za posao koji su uradili, jer su bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima nastave na daljinu i to u veoma kratkom roku. Skoro polovina njih na početku se osećala emocionalno ispražnjeno i frustrirano tokom obavaljanja svog posla u periodu pandemije.

            Pojedini nastavnici su pored svojih profesionalnih obaveza takođe bili u roditeljskoj ulozi i pružali podršku svojoj deci da završe školske obaveze na vreme. To je bio izuzetno izazovan period za njih.

Bački Monoštor:  Mural za dobrodošlicu đacima

            Posle prva dva dana, kako se može saznati u gradskim i seoskim školama, stekao se utisak da je školska godina i pored ekstremnih uslova izazvanih epidemijom koronavirusa, počela bez većih trzavica, za šta je zaslužno pre svega dobro informisanje samih roditelja. Po običaju početak nove školske godine je protekao u uobičejnim posetama gradskih čelnika đacima, koji su po prvi put zauzeli svoje mesto u školskim klupama. Međutim, ovog puta školska godina počinje posle znatno duže pauze, u uslovima pandemije koronavirusa, pa su i gosti i mali domaćini komunicirali sa maskama na licima.

            Dobrodošlicu đacima koji su prvi put seli u školske klupe poželeo je daleko veći broj varoških čelnika i čelnica, koji su u saradnji sa lokalnim  Savetom za bezbednost saobraćaja i ove godine pripremili poklone za najmlađe osnovnoškolce, odnosno „prvarice“ i rančeve koji su prvog dana škole i uručeni prvacima. – Na vreme smo i detaljno upoznali roditelje sa svim onim što njihovu decu očekuje u školskim klupama u novim uslovima, pa su izostali bilo kakvi problemi – svedoči Marija Mrgić, direktorka Osnovne škole „22. oktobar“ u Bačkom Monoštoru, prema čijim je rečima obezbeđeno dovoljno dezinfekcionih i sredstava zaštite kako bi se nastava odvijala nesmetano. – Sasvim očekivano najviše nedoumica je bilo povodom obaveznog nošenja zaštitnih maski, ali i tu smo naišli na razumevanje roditelja. Ono što nas posebno raduje je da su i sama deca vrlo lako prihvatila ovu neophodnu meru zaštite, daleko lakše nego što smo i mi i roditelji to očekivali. Za svu decu kojoj je, usled precizno indikovanih zdravstvenih problema, umesto maski neophodna drugačija vrsta zaštite, obezbeđeni su viziri. Kako su ovde daleko malobrojnija odeljenja nego u gradskim osnovkama, mali Monoštorci ne moraju da se „razbijaju“ u po dve grupe.

            Pored nastavnika i drugog osoblja, dočekala ih je i oslikana školska zgrada. Na pročelju modernog zdanja je uoči nove školske godine, zahvaljujući entuzijazmu članova ovdašnjeg Udruženja građana „Bodrog“ oslikan ogromni mural sa motivima netaknute prirode Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, čiji je Monoštor epicentar. – Našim projektom „Ujedinjene boje“ smo uspešno aplicirali na konkuris Fondacije „Ana i Vlade Divac“, pa su zahvaljujući tako obezbeđenim sredstvima umetnici Nenad Stojkov, Sonja Mirić, Milica Stojković i Dragan Stanković motivima podunavske faune oslikali mural površine 60 kvadratnih metara – pojašnjava dr Dalibor Forgić, jedan od najaktivnijih članova UG „Bodrog“.

– Želeli smo da našu decu dočeka ovaj mural kada započne prvi dan školske godine, pa se četiri dana i noći radilo na oslikavanju, pri tome se boreći sa visokim dnevnim temperaturama, ali i sa pravom predvečernjom najezdom komaraca, bez kojih nema leta u Monoštoru. Umetnici su noć koristili za video projektovanje nacrta na zid, koji se tokom dana oslikavao.

            Prema rečima dr Dalibora Forgića ukupan iznos sredstava opredeljenih iz „Fondacije Ana i Vlade Divac“  za ceo projekat UG „Bodrog“ je 500.000 dinara, od kojih je jedna trećina utrošena na oslikavanje gigantskog murala, dok su preostalim sredstvima finansirani fudbalski i šah turnir, a deo su iskoristili i za ostale potrebe žitelja ovog sela.

Ruma: Neprijavljeni će vraćati knjige ili ih otkupiti

            Besplatni udžbenici za rumske osnovce stigli su u sve škole ove opštine, po broju koji su škole tražile. Međutim, u Klenku se ispostavilo da su roditelji velikog broja dece, koja od ove školske godine ili od ranije pohađaju ovu školu, zapravo prijavljeni u drugim opštinama i gradovima. U obilasku OŠ „23. oktobar” u Klenku, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić rekao je da su nadležne službe utvrdile da roditelji  96-oro dece nemaju pravo na besplatne udžbenike. – Moj zadatak je da prevashodno vodim računa o građanima rumske opštine. Nemam mandat da budžet, koji pune ti isti građani, trošim i dajem subvencije ljudima koji ne žive u našoj opštini ili su iz raznoraznih razloga, prijavljeni u Šapcu, Sremskoj Mitrovici ili drugoj opštini. Ja nemam pravo da 942.000 dinara potrošim na taj način, jer je odluka tako  zamišljena da se relaksira porodični budžet građana naše opštine – pojasnio je Mančić i podsetio da se slično dešavalo i kad je boravak u rumskim vrtićima postao besplatan. Opština je tada zabranila da rumski vrtići primaju decu iz susednih opština.

            Mančić smatra da 96-oro dece nema pravo na besplatne udžbenike, tačnije njihovi roditelji nemaju pravo da ostvare subvenciju, jer svoje doprinose daju drugim opštinama. Predsednik rumske opštine kaže da je ovo teška odluka i da će doneti kritike, ali da je interes građana prioritet. Od 96-oro dece, 52 ide u školu u Klenku, ali su oba roditelja prijavljena u drugoj opštini, i oni će morati da vrate knjige, a kod 44 dece je jedan roditelj prijavljen u opštini Ruma, a drugi je u nekoj drugoj opštini, i oni će moći da otkupe knjige upola cene.

Novoizgrađeni vrtić u Silbašu primio mališane

            Vrtić „Kockica” u Silbašu zvanično je počeo sa radom u utorak. Tim povodom, ovaj novoizgrađeni objekat su posetili predsednik opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica i direktor Predškolske ustanove „Mladost” Goran Šatara. Reč je o investiciji lokalne samouprave koja potvrđuje strateško opredeljenje da se ravnomerno razvijaju sva naselja bačkopalanačke opštine. – Za četiri godine, otvorena su četiri vrtića, a cilj je i otvaranje velikog vrtića u Bačkoj Palanci. JP „Standard” izrađuje projekat kako u Bačkoj Palanci ne bi bilo dece koja čekaju mesto u vrtiću, a nadamo se građevinskoj dozvoli do kraja godine. Kao reizabrani predsednik želim da taj zadatak bude ispunjen i da vrtić bude završen u narednom periodu. Takođe, moja želja je da vrtići u Pivnicama, Čelarevu, Mladenovu, Gajdobri i Karađorđevu pripadnu pod mrežu PU „Mladost” i da sva deca iz opštine Bačka Palanka imaju iste uslove – istakao je predsednik opštine Branislav Šušnica.

            U vrtiću u Silbašu su formirane dve vaspitne grupe od tri do pet i po godina, a ukupno je upisano 45 mališana. Unutar objekta su preduzete sve epidemiološke mere. U Predškolskoj ustanovi kažu da je saradnja sa roditeljima odlična, jer su dobro razumeli molbe i preporuke neophodne kako bi se postigla odgovarajuća bezbednost. Direktor „Mladosti“ Goran Šatara je zamolio roditelje za strpljenje u periodu adaptacije i naveo da je osnovni cilj te ustanove  dostupnost deci i ostvarivanje zacrtanih ciljeva, programa i planova. On je dodao da je zadovoljan radom svojih kolega, a svim mališanima je uputio dobrodošlicu i poželeo im pre svega zdravlje, mnogo lepih trenutaka, discipline i poštovanja. Takođe, Goran Šatara je naveo da su svi objekti PU „Mladost” krenuli sa radom i da početak školske godine u predškolskoj ustanovi teče po planu, onako kako su se prema uputstvima i potrebama građana organizovali.

Đaci zbog obnove škole u Kneževcu putuju u Banatsko Aranđelovo

            Prvacima Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Kneževcu, Banatskom Aranđelovu i Srpskom Krsturu predsednik novokneževačke opštine dr Radovan Uverić i član Opštinskog veća Nedeljko Krišanov za početak školovanja uručili su đačke torbe i školski pribor. Poklon prvacima je dar lokalne samouprave, a zbog radova na rekonstrukciji škole u Novom Kneževcu, uručivanje torbi im je uoči polaska u školu upriličeno u sali Narodne biblioteke „Branislav Nušić“. Čestitke za polazak u školu đacima i roditeljima uputio je dr Radovan Uverić, izrazivšu nadu da izmenjene okolnosti neće mnogo uticati na kvalitet nastave i da će što kraće trajati.

            Okolnosti su izmenjene ne samo zbog pandemije, već zbog radova na kompletnoj obnovi zgrade matične škole u Novom Kneževcu, koji su započeti pre pola godine. Zbog toga su osnovci od petog do osmog razreda iz Novog Kneževca od prvog radnog dana u novoj školskoj godini počeli putovati u Banatsko Aranđelovo i Srpski Krstur. Radovi su obimni i nemoguće ih je za kratko vreme završiti, ali će nova generacija, naredne školske godine pohađati školu u rekonstruisanom objektu.

            U prvi razred na teritoriji novokneževačke opštine upisana su 73 učenika, od toga 43 u Novom Kneževcu u dva odeljenja na srpskom i jedno na mađarskom jeziku, dok je po jedno odeljenje na srpskom u Banatskom Aranđelovu  ima 12 učenika i Srpskom Krsturu 13, a pet prvaka u Đali je u kombinovanom odeljenju. U OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” koja je matična za celo područje novokneževačke opštine ove školske godine je 731 učenik. Oni su raspoređeni u 56 odeljenja, a nastava se odvija na srpskom i mađarskom.

            Prema rečima direktorke škole Svetlane Tamaši Jeftić, nastava će se odvijati uz sve nepohodne mere epidemiološke zaštite, uz obavezne maske za učenike, prosvetne radnike i zaposlene u školi. Časovi će trajati po 30 minuta, nakon prva dva časa sledi pauza od 20 minuta, kao i obavezna dezinfekcija stolova, kvaka i drugih predmeta i merenje temperature učenicima. Pod maskama učenici se puštaju u dvorište  škole za vreme odmora, a poštuje se i propisana distanca. -Zbog radova na rekonstrukciji škole, učenici nižih razreda iz Novog Kneževca nastavu će pohađati u Gimnaziji i stručnoj školi „Dositej Obradović“ u Novom Kneževcu, dok će učenici viših razreda nastavu pohađati u Srpskom Krsturu (180 učenika) i Banatskom Aranđelovu (50 učenika). Đaci od prvog do četvrtog razreda nastavu imaju svakodenvno, a viši razredi jedne nedelje imaju redovnu nastavu, a druge onlajn nastavu. Zbog higijenskih mera zaštite razredi sa više od 15 učenika podeljeni su u dve grupe, tako da će jedna grupa imati četiri časa dnevno, druga tri časa, a sledeće sedmice obrnuto. Učiteljice će u tom slučaju dnevno imati po sedam časova. U svakoj klupi će sedeti po jedan učenik – objasnila je direktorka škole Svetlana Tamaši Jeftić.

Novi Sad: U Arhivu Vojvodine održan Tesla global forum

            Tradicionalni Tesla global forum je održan od 4. do 6. septembra ove godine u Arhivu Vojvodine. Manifestacija čiji cilj je popularizacija dela i nasleđa Nikole Tesle organizovana je osmi put zaredom. Prvobitno je bila planirana u julu, ali je zbog pandemije koronavirusa odložena za početak septembra. Iako u nešto kraćem izdanju i na novoj lokaciji svoju glavnu misiju neće izgubiti, kaže predsednik Udruženja Tesla global forum Goran Marić. Ove godine okupio je studente sa Kosova i Metohije i učenike Matematičke gimnazije u Beogradu, osvajače brojnih medalja sa prestižnih svetskih takmičenja. Sa istaknutim profesorima, pravnicima, istoričarima, umetnicima, razgovaraće o nauci, ali i o svim drugim oblastima o kojima je tokom svom života promišljao i čuveni Nikola Tesla. “Tesla global je forum je neka vrsta slobodne škole. Mesto gde se nesputano razmenjuju misli da bi se neke stvari bolje shvatile i da bismo izašli iz sve prisutnije kulture površnosti”, kaže profesor Aleksandar Petrović sa Filološkog fakulteta u Beogradu koji neće propustiti ni ovogodišnji festival u čast Nikole Tesle.

            Dragan Šešlija profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, čiji studenti su lane bili najbolji u Evropi kaže da se na Tesla global forumu sabira mnogo mladih, pametnih glava, koji svojim znanjem i kreativnošću mogu da naslede put koji je započeo Nikola Tesla. 8. Tesla global forum je svečano otvoren u petak u 14 časova u Arhivu Vojvodine, a prisutnima se obratila pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević.

            I ovogodišnji festival podržali su pokrajinska vlada i grad Novi Sad , a medijski sponzor je Radio televizija Vojvodine. Drugi deo festivala na kojem će biti dodeljene tradicionalne nagrade “Bela golubica ” trebalo bi da bude održan u oktobru.

Uručena pesnička nagrada “Stražilovo”

            Prestižna pesnička nagrada “Stražilovo” u okviru 49. Brankovog kola, kod pesnikovog spomenika “Brankov čardak” svečano je u subotu uručena Zdenki Valent Belić, Marku Milovanoviću i Milanu Gromoviću, a nagradu je uručio predsednik manifestacije Nenad Grujičić. Žiri u sastavu Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar u obrazloženju ovogodišnjih dobitnika nagrade “Stražilovo” koja je ustanovljena pre 47 godina između ostalog naveo je talenat mladih autora i formiran.

            Podsetimo, među dosadašnjim dobitnicima ovog priznanja nalaze se Pero Zubac, Draško Ređep, Radomir Putnik, Zafir Hadžimanov, Ivan Lalović, Danko Popović i mnog drugi znameniti staraoci poezije.

Đorđević položio venac na spomenik V-3 kragujevačke gimnazije

            Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević položio je u ime Vlade Srbije venac na spomenik V-3 kragujevačke gimnazije, gde su 1941. godine streljani učenici i učitelji te škole. Zoran Đorđević je nakon polaganja venca istakao da najveći i najstrašniji simboli zla, za koje nema primera u celokupnoj ljudskoj civilizaciji, fašističko-nacistički logori smrti su tamna mrlja na savesti čovečanstva, neizbrisiva sramota ljudskog roda.

Vremeplov: Svetski dan pismenosti

Međunarodni dan pismenosti, obeležava se širom sveta 8. septembra. Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Kao dan obeležavanja izabran je 8. septembar, a UNESCO je obeležavanje počeo 1966. godine.

Međunarodni dan pismenosti (engl. International Literacy Day) UNESCO-ova je inicijativa. Cilj je: da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom niovu, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u većem delu sveta. Prema podacima Instituta UNESKO za statistiku u svetu postoji oko 774 miliona nepismenih osoba što čini oko 16,1% stanovništva starog 15 i više godina – većinom žena. Još 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takodje ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje. Najmanja stopa pismenosti, oko 23%, je u Maliju.

Pismenost je ljudsko pravo, implicitno sadržano u pravu na obrazovanje. Ono je prepoznato kao pravo u nizu međunarodnih konvencija i uključeno u tekstove ključnih međunarodnih deklaracija. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a time i pravo na pismenost. Dve su, međutim, deklaracije otišle još dalje tako je u Deklaraciji iz Persepolisa (1975) rečeno: Pismenost nije sama sebi svrha. Ona je temeljno ljudsko pravo. Hamburška deklaracija (1997) naglašava kako je pismenost, koja u širem smislu obuhvata znanje i vještine koje su potrebne svima u svijetu brzih promjena, osnovno ljudsko pravo. Pismenost je, dakle, prepoznata ne samo kao pravo po sebi, nego i kao mehanizam za ostvarivanje drugih ljudskih prava.

Podaci govore da u svetu ima oko 900 miliona nepismenih, dok u Srbiji ima oko 850.000 stanovnika, ili nešto manje od 14 odsto populacije, bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole. Potpuno nepismenih u Srbiji ima više od 165.000 stanovnika. Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nešto više od 650.000 stanovnika što je skoro 11 odsto. Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.

 Vremeplov: Rođen Jovan Hadžić/ Miloš Svetić

Srpski pisac, prevodilac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, jedan od autora Građanskog zakonika kneževine Srbije i prvi predsednik Matice srpske rođen  je na današnji dan 8. septembra 1799. godine. Poznat i kao protivnik jezičkih i pravopisnih reformi Vuka Karadžića.

Vremeplov: Policija pretukla sedam studenata

Tokom pojačane represije režima u Srbiji policija u Vladičinom Hanu je 8. septembra 2000. godine brutalno pretukla sedam studenata, aktivista pokreta Otpor, i nanela im teške telesne povrede posle privođenja u policijsku stanicu zbog lepljenja plakata sa antirežimskim sadržajem. 

Vremeplov: Otvorena latinsko-slovenska škola

Na današnji dan 8. septembra 1731. godine bački episkop Visarion Pavlović u Novom Sadu otvorio latinsko-slovensku školu, s rangom niže realne gimnazije. Škola znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. 

Vremeplov: Umro Fransisko Viljegas

Na današnji dan 8. septembra 1645. godine umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i  Viljegas, jedan od velikana Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti. 

Vremeplov: Umro Rihard Štraus

Nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere umro je 8. septembra 1949. godine. 

Penzionisani lekar optužen za pokušaj obljube devojčice

            Protiv lekara sudske medicine Š. T. (66) iz Novog Sada, 1. septembra je podignuta optužnica za krivično delo pokušaja obljube deteta, saznaje „Dnevnik”. Za to krivično delo zaprećena je kazna od pet do dvanaest godina zatvora. Njemu je, odlukom sudskog veća, pritvor produžen do 2. okobra. Podsetimo, Š. T. je uhapšen 5. marta uveče pod sumnjom da je primoravao jednu dvanaestogodišnjakinju da ga neprimereno dodiruje po intimnim delovima tela, a zauzvrat joj je davao novac. On je uhapšen u naselju Lipov gaj, gde je i živeo, preneli su tada mediji. Prilikom pretresa njegovog stana i vikendice na Ribarskom ostrvu, policija je oduzela mobilni telefon, tablet i računar da bi se utvrdio sadržaj u njima. Za nemili događaj se, navodno, saznalo iz dnevnika koji je vodila devojčica, a koji je zaboravila u školi. Po nezvaničnim saznanjima, ona je, između ostalog, napisala da ide kod jednog starijeg čike, koji joj govori da ga dodiruje i da joj zauzvrat daje novac.

            Prve dokaze da je dvanaestogodišnju devojčicu primoravao na seksualne odnose i za to joj davao novac, policiji je dostavio osnivač fondacije „Tijana Jurić” Igor Jurić. Po nezvaničnim informcijama do kojih je došao „Pink.rs”, primarijus Š. T. devojčicu poznaje od 2018, kada je imala samo deset godina. Inače, Š. T. je pre jedanaest godina, 2009, u Osnovnom sudu u Novom Sadu bio osuđen na godinu zatvora, uslovno na pet godina, zbog nedozvoljenih polnih radnji. Po toj presudi, njemu je bilo zabranjeno da se bavi lekarskim pozivom pet godina. Nakon njegovog hapšenja, još jedna žrtva koju je pre više od decenije seksulano zlostavljao smogla je snage da podeli sa svetom svoju priču i teret.

            Kako „Dnevnik” saznaje, uhapšeni lekar je prošle godine otišao u penziju, a nekada je bio i sudski veštak. Inače, obljuba nad detetom najčešće je krivično delo po Marijinom zakonu, donetom 2013. godine da bi se strože kažnjavali osuđeni pedofili, a i u znak sećanja na osmogodišnju Mariju Jovanović iz Starih Ledinaca, kod Novog Sada, koju je komšija Mladen Ogulinac silovao, a zatim ugušio. Nakon potere koja je trajala 20 sati, Ogulinac je uhapšen, a preminuo je u zatvorskoj ćeliji.

            Marijin zakon je inicirao Registar pedofila, u kojem su osobe koje su pravosnažnim sudskim presudama osuđene za neko od krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnicima. Po nekim podacima, od oktobra 2016. godine do oktobra prošle, 19 ljudi je optuženo za obljubu nad detetom, ali je 40 odsto njih oslobođeno, dok je 15 odsto osuđeno na kaznu zatvora od pet do deset godina.

            Svedoci smo zastrašujuće pojave rasta mreže pedofilije u gotovo svim zemljama sveta. Broj otkrivenih slučajeva lanaca pedofilije kontinuirano raste, što nam sugeriše ozbiljnost problema. Znatan broj dečijih zlostavljača upravo iz tog razloga koristi internet kao medij gde mogu anonimno doći do dečje pornografije. Internet je umnogome pomogao razvoju i širenju pedofilije.

            U policijskoj akciji „Armagedon”, koja je počela 2011. godine, do sada je uhapšeno više stotina osumnjičenih za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju. Od njih je zaplenjena ogromna količina materijala o seksualnoj zloupotrebi dece, na stotine hiljada fotografija i video-snimaka. Među osumnjičnjnima ima onih koji su stari 25 godina, ali i onih koji imaju više od 80. Reč je o ljudima svih profila, oženjenima, neoženjenima, osuđivanima, neosuđivanima, obrazovanima, neobrazovanima…