Obuke za nastavnike gimnazija koji predaju nove obrazovne programe u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima

            Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  je u saradnji sa školama organizovalo obuke za nastavnike gimnazija koji će predavati specifične predmete u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju.

Takođe, 5. i 6. septembra održana je obuka za gimnazijske nastavnike koji će predavati umetničke predmete u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za scensku i audio-vizuelnu umetnost, dok su obuke za one koji predaju u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za sport planirane za  12. i 13. septembar 2020. godine. Ove profesionalne obuke drže redovni profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Filozofskog fakulteta, Geografskog fakulteta i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Tokom obuka, gimnazije u kojima postoje isti obrazovni programi povezale su se kako bi mogle da razmenjuju iskustava u radu sa učenicima koji su se odlučili za ovakvu vrstu srednjeg obrazovanja.

            Od školske 2020/2021. godine, đaci u Srbiji imaju priliku i mogućnost za opšte gimnazijsko obrazovanje uz učenje specifičnih predmeta, ukoliko polože prijemni ispit za odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima i to za: geografiju i istoriju – odeljenja u Petoj beogradskoj gimnaziji, Devetoj gimnaziji „Mihailo Petrović Alas“ na Novom Beogradu, gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru, Karlovačkoj gimnaziji, kao i u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, scensku i audio-vizuelnu umetnost – odeljenja u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, Gimnaziji u Kruševcu i u gimnaziji „Laza Kostić“ u Novom Sadu i sport – odeljenja u Sportskoj gimnaziji u Beogradu, gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Mitrovačkoj gimnaziji, Užičkoj gimnaziji, gimnaziji za talentovane učenike „Deže Kostolanji“ u Subotici (na mađarskom jeziku), Gimnaziji u Novom Pazaru, kao i u gimnaziji „9. maj“ u Nišu.

Kon: Potrebno objašnjavati učenicima zašto da nose maske

            Epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa Predrag Kon izjavio je u ponedeljak 7. septembra da je potrebno ukazivati učenicima zašto je važno da nose zaštitne maske, jer je primetno, kako kaže, da veliki broj njih ne nosi maske u javnom prevozu, gde je veća mogućnost za širenje virusa. “Moramo da nađemo načina kako da objasnimo učenicima srednjih škola zašto se uopšte nose maske u ovoj situaciji. I bez obzira na to što se čini da oni to razumeju, treba im vrlo slikovito približiti šta se sve dešava zbog toga”, rekao je Kon gostujući na TV Pink.

            Podvukao je da su škole organizovale takav sistem rada koji je bezbedan u smislu prenošenja virusa, ali i da kao i u svakom kolektivu, i u školama postoje određeni rizici, te da je važno da se mere zaštite poštuju. “Bilo kakvo ponašanje u kome ingnorišemo prisustvo virusa, svakako će nas koštati. I ono što je podmuklo je što se ne vidi odmah, već posle nekoliko nedelja, a čak i u nekom sledećem talasu”, naveo je Kon.

Šarčević  sa predstavnicima KONUS-a i SKONUS-a

            Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević održao je 4. septembra sa saradnicima sastanak sa predstavnicima Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) i predstavnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS). Na sastanku razmatrani su studentski zahtevi sa predlogom mera i preporuka za organizaciju upisa i nastave u školskoj 2020/21. godini,  koje je SKONUS dostavio Ministarstvu i Konferenciji univerziteta Srbije. “U konstruktivnoj diskusiji analizirane su predložene mere i preporuke u skladu sa zakonskim rešenjima, razjašnjene su dileme i približeni stavovi u vezi pojedinih zahteva. Imajući u vidu hitnost donošenja odgovarajućih mera , kao i  preporuka koje treba uputiti visokoškolskim ustanovama i ustanovama studentskog standarda, dogovoreno je da se naredni sastanak organizuje početkom sledeće nedelje. Očekuje se da će tom sastanku biti definisane mere i preporuke za organizaciju upisa i izvođenje nastave u školskoj 2020/2021. Godini”, saopštilo je resormo Ministarstvo.

Vojvođanske škole između tamjana i katanca

            Tokom protekle nedelje novinari 021 pratili su, a naš sajt preneo brojne teme iz Novog Sada, Vojvodine i Srbije, i donosilli sve važne informacije. Tekstovi koje ste čitali upoznali su vas sa temama iz oblasti obrazovanja, zdravstva i života u Novom Sadu uopšte. Sa dolaskom septembra i početkom školske godine, najviše pažnje privlačila su dešavanja u školama. Neke od priča koje su obeležile prošlu nedelju su.

            1. U jednoj novosadskoj školi učiteljica četvrtog razreda roditeljima je preko viber grupe predložila da svaki dan pre početka nastave kadi učionicu tamjanom i da se deca pomole kako bi se “zaštitili” od virusa korona..

            2. U školu u somborskoj opštini ove godine nije upisan nijedan đak prvak. To je pojava koja je neprijatno iznenadila sve, uprkos višedecenijskom padu broja stanovnika ovog sela u Zapadnoj Bačkoj. Za 021 o ovoj temi pričala je direktorka škole  Jasna Radusin.

            3. Škola u Mileševu u opštini Bečej imala je drugačiji problem. Prvog septembra učenici i roditelji zatekli su je zaključanu, a dobili su uputstvo da od prvog dana decu vode u školu u susedno mesto. Roditelji su to odbili i nastavili su da dovode decu u školu u Mileševo, odnosno ispred objekta. Deca uz pomoć roditelja i meštana već danima uče, crtaju i boje na travnjaku i stepeništu ispred škole.

Kako smo preživeli “najsmešniji virus” i krenuli u školu

            Od najsmešnijeg virusa i šopinga u Italiji, preko uvođenja vanrednog stanja, pustih ulica, najdužeg policijskog časa i potpune izolacije građana starijih od 65 godina, pa do naglog popuštanja mera, održavanja izbora i novog skoka broja inficiranih. Tako bi se, najkraće, moglo opisati proteklih šest meseci otkako je u Srbiji zvanično proglašena epidemija kovida 19. U međuvremenu smo posumnjali u broj respiratora, opremljenost bolnica, zvanično iznete podatke. Hapsili su se novinari koji su usudili da ukažu na uslove u kojima rade zdravstveni radnici, a virus je od “najsmešnijeg u istoriji” mutirao u – “sva groblja će nam biti mala”. 

            Ukupno 31.905 pozitivnih građana na koronavirus, 724 preminula, 978.600 ukupno testiranih – zvaničan je “rezultat” šestomesečne borbe Srbije sa koronavirusom. A mnogo smo, od 6. marta do danas preturili preko glave. Prvo su nas ubeđivali da nam ne preti opasnost. Da je reč o najsmešnijem virusu u istoriji. Načelnik pulmologije i alergologije u Tiršovoj prof. dr Branimir Nestorović se 25. februara obratio se građanima posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, govoreći šaljivim tonom o koronavirusu. Tom prilikom je poručio ženama da slobodno idu u šoping u Italiju, samo da za to “pripreme muževe”

Buđevac: Kako se uči da se uči?

            Pandemija korona virusa otkrila je mnoge slabosti domaćeg obrazovnog sistema, među kojima i to da naši đaci nisu naučeni kako da uče.  Sedneš, čitaš iz sveske ili udžbenika, ponavljaš naglas ili u sebi i trudiš se da zapamtiš gradivo, najčešći je odgovor roditelja na dečje pitanje kako da uče. Ako znamo da škola uglavnom od đaka traži memorisanje i reprodukovanje činjenica, u čemu je onda problem sa učenjem, pitamo Nevenu Buđevac, profesorku na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. – Problem je što je takvo, veoma rašireno sagledavanje učenja, potpuno pogrešno i niti zadovoljava obrazovne potrebe dece, niti im omogućava da stiču funkcionalna, upotrebljiva znanja. Učenje nije isto što i zapamćivanje.

            Školsko učenje treba da bude zasnovano na učenju sa razumevanjem, a to podrazumeva daleko dublju obradu informacija, njihovo povezivanje sa prethodnim znanjima (kako školskim, tako i svakodnevnim), smeštanje u sistem pojmova koji se gradi i pre nego što dete krene u školu, a potom se u školi sistematično nadograđuje. Umesto toga, deca u našim školama gotovo po pravilu nastoje da memorišu izolovane činjenice, što je s jedne strane teško (jer činjenica ima jako mnogo), a s druge strane je nezanimljivo i nekorisno, te nisu ni motivisani da to rade, osim za ocenu. Sve ovo dovodi do toga da je njima i takvo učenje neretko teško, a rezultat zavisi od svake, čak i minimalne pomoći nastavnika, koja u ovoj situaciji, uprkos trudu nastavnika, gotovo izostaje, jer nema mnogo prilike za direktnu interakciju između nastavnika i učenika.

            Ako je, kao što kažete, ovaj sistem pogrešan i svodi se na pamćenje činjenica koje se brzo zaborave, kako se uči da se uči? Čija je odgovornost da učenike tome nauče? – Odgovornost je, pre svega, na učiteljima. Uz njih, vaspitači u vrtićima postavljaju osnovu za neke od važnih navika i veština učenja, a takođe je važno da roditelji sa svoje strane, uz vođenje vaspitača i učitelja, podrže razvoj tih navika i veština, jer se one razvijaju i u svakodnevnom, vanškolskom kontekstu.Neke veštine se razvijaju i kasnije, u starijim razredima osnovne škole, ali gotovo sve bi trebalo da se razviju tokom početnog opismenjavanja i u susretu sa zahtevima koji se pred decu postavljaju tokom tih prvih godina školovanja. Kad govorimo o tome kako se uči da se uči, to je kontinuiran i dug proces. Ja godinama na Učiteljskom fakultetu držim predmet „Strategije uspešnog učenja“, u okviru kog učim buduće učitelje i vaspitače kako da to rade.

            Pokušaću to da sažmem u nekoliko rečenica. Važno je da umesto pasivnog odnosa prema učenju, koji ste i sami opisali rečima – sedi, čitaj i ponavljaj dok ne zapamtiš, kod dece od početka razvijamo kapacitet za takozvano samoregulisano učenje, odnosno učenje kojim dete aktivno upravlja, preuzimajući odgovornost za svoje učenje.To, između ostalog, podrazumeva da dete nauči kako može da usmerava proces učenja (postavljajući sebi pitanja poput: Kakav je ovo zadatak?Da li sam ranije radio slične zadatke? Kako ću znati da li sam ga dobro uradio? Šta znam odranije o ovoj temi što mi sada može pomoći?Šta su najvažniji delovi gradiva koje sada učim? Šta mi je ovde najteže? itd.), da ovlada različitim tehnikama čitanja, da nauči kako se tekst analizira i pravilno podvlači, kako se prave beleške koje podržavaju učenje sa razumevanjem, ako može da proveri koliko je dobro naučilo lekciju itd.

            Kako se to postiže? – Tako što učitelji ne pitaju decu samo da li su uradili domaći, nego kako su ga radili, šta im je bilo teško/zanimljivo/lako i zašto, tako što sa njima na času analiziraju tekst na onaj način na koji će deca to raditi kada samostalno sednu da uče i podvlače tekst (o čemu je ovaj tekst, šta su ključni pojmovi u tekstu, gde su njihove definicije, gde su primeri koji ilustruju te pojmove, šta je zaključak), tako što prave beleške na tabli sledeći pravila kako se prave beleške koje podržavaju učenje sa razumevanjem i deci ukazuju na ta pravila, tako što im daju priliku da se samoocenjuju (ili ocenjuju jedni druge), razgovaraju sa njima o tome koliko su sigurni u svoj odgovor, razvijaju kod dece odgovarajuća motivaciona uverenja (da rezultat zavisi od truda, a ne od sposobnosti, da je zbunjenost sastavni deo učenja, a ne znak nesposobnosti i drugo).

            Ako je činjenica da se u mnogim školama nastava na daljinu svela na to da deca gledaju TV časove, da im se pošalju mejlom materijali ili jednostavno kaže – naučite to i to, onda je jedino logično da roditelj mora da bude konstantno uključen u rad sa decom. Kako roditelju u ovakvoj situaciji reći – ne, to nije tvoja uloga, dete mora da bude samostalno? – Postoje različiti načini na koje roditelji mogu i treba da se uključe. Generalni savet i jeste da budu uključeni, jer je deci veoma važna obrazovna podrška koju dobijaju u porodici. Funkcionalna i odgovarajuća podrška podrazumeva da roditelj pokazuje interesovanje za ono što dete uči i radi, sa njim razgovara o tim temama i kroz razgovor mu pomogne da ih poveže sa (zajedničkim) prethodnim iskustvima, sugeriše ili objašnjava detetu zašto je važno da nešto nauči, po potrebi ga podseti da nešto uradi (ovo je posebno važno kod najmlađe dece), pomaže detetu da isplanira kada će šta od zadataka raditi i kako to da uklopi sa drugim aktivnostima tokom dana i slično.

            S druge strane, neodgovarajuća podrška podrazumeva da roditelj neprekidno sedi sa detetom dok ono uči, bdi nad njim, radi zadatke umesto njega ili ono što takođe često vidimo u praksi – da roditelj pročita zadatak (i eventualno ga u prerađenoj formi saopšti detetu), jer je tako brže i lakše, a dete odgovara na njega, usled čega imamo ogroman broj dece koja nisu u stanju da razumeju zadatak koji su pročitali.

            Veliki broj đaka će sigurno i u narednom periodu biti prepušten sam sebi. Možete li da navedete savete kako da deca nauče da uče i šta roditelj u tom smislu treba da radi? – Nadam da neće biti prepušteni sami sebi, to jest da smo ipak nešto naučili u prethodnom polugodištu i da sada sa tim iskustvom ulazimo u novu školsku godinu.

Mislim da, koliko god prilika za interakciju između nastavnika i učenika bilo malo, njih treba iskoristiti da se deca pripremaju za samostalno učenje na način koji sam već opisala i da se u zadatke koji im se zadaju ugrađuje podrška razvoju veština i strategija učenja. Dakle, umesto da se deci samo zada zadatak, uz taj zadatak može da im se zada i da razmisle recimo o tome koliko će im vremena trebati za zadatak, da procene koliko im je zadatak težan/lak, da opišu kako su ga radili, o čemu su razmišljali, da zapišu šta su sve novo naučili tog dana ili da izdvoje jednu najvažniju stvar koju su tog dana naučili… Ako nastavnici ne pristupaju radu sa decom na taj način, roditelji mogu da pokušaju da ih u tome podrže na isti način. Deca ne mogu sama da razviju te veštine.

            Čuli smo mnogo kritika na račun roditelja koji su umesto svoje dece radili domaće zadatke ili čak plaćali privatne časove da bi ih nastavnici uradili. Jasno je da je većini cilj bio da dete dobije ili zadrži dobru ocenu. S druge strane, stalno čujemo poruke važno je znanje, a ne ocena. Kako nije važna ocena ako se školski uspeh računa i pri upisu u srednje škole i na fakultete? – Ocene, naravno, jesu važne, upravo zbog toga što su povezane sa mogućnostima dece da dalje biraju šta će i gde učiti, ali nije to ono što je problem – problem je što je to dominantan ili jedini izvor motivacije u našim školama.Visoke ocene bi trebalo da prate izvrsne rezultate u učenju. Umesto toga one su postale same sebi cilj, a učenje je, umesto da bude cilj, postalo prepreka koju treba nekako savladati ne bi li se došlo do visoke ocene.U takvoj situaciji učenici uz podršku roditelja iznalaze različite načine da prepreku uklone, odnosno da do visoke ocene dođu po svaku cenu.

            Ako kažete da učenje za ocenu nije optimalni izvor motivacije za učenje, šta jeste? – Izvori motivacije za učenje mogu biti unutrašnji (možemo da učimo nešto zato što nam je sama aktivnost zanimljiva i „uvlači nas“ ili nam je sadržaj zanimljiv i odgovara našim interesovanjima, u skladu je sa onim u čemu smo uspešni i što volimo da radimo, ili nam to što učimo omogućava da zadovoljimo svoje potrebe itd.) ili spoljašnji (učimo zbog ocene, zato što su nam roditelji obećali da će nam nešto kupiti ako budemo dobili visoku ocenu, ili da bismo izbegli kaznu koja nam preti ako dobijemo slabu ocenu itd.).

            Obično se govori da je važno kod učenika podsticati isključivo unutrašnju motivaciju, ali to je naravno u školi teško ostvarivo: pohađanje škole je obavezno, a sadržaji unapred određeni i nametnuti, usled velikog broja dece u odeljenjima teško je obezbediti da sva deca zadovolje svoje potrebe, škola se nedovoljno brzo menja kako bi odgovorila na potrebe dece, a uz sve to – rad se ocenjuje i neuspeh, osim ličnog razočarenja, izaziva i javni osećaj stida i demotiviše dete.Usled toga, mnogo je realnije obezbediti da motivacija za učenje bude rezultat i spoljašnjih i unutrašnjih faktora zajedno. Drugim rečima, to što nam je važno da dobijemo visoku ocenu nikako ne znači da nam i samo učenje ne može pružati zadovoljstvo.

            Poruka da treba da se uči za znanje, a ne za ocenu u društvu u kome se znanje odavno ne ceni deluje kao floskula. Jesu li roditelji i nastavnici koji šalju poruku da je znanje moć unapred izgubili trku ako ih naša stvarnost svakodnevno demantuje? – Ta dosta uopštena i nažalost svakodnevno demantovana floskula o moći znanja u našem društvu ne znači da ne možemo negovati onu prirodnu radoznalost sa kojom deca ulaze u škole, a koju vrlo brzo izgube usled nedovoljne fleksibilnosti našeg obrazovnog sistema da odgovori na njihove potrebe i usled toga što ih prvo naučimo da postoji jedan tačan odgovor na pitanja koja im postavljamo, a koji treba da memorišu, umesto da budu zapitana o svetu oko sebe.

            Deca najčešće jedva čekaju da krenu u prvi razred, za njih je to potvrda da su veliki, da su spremni da uče na jedan nov način, radoznali su i otvoreni. Ali svi znamo da to ne traje dugo i da se dosta brzo razočaraju u školsko iskustvo, što je, čini mi se, jako dobro sažeto u rečenici koju često citiram svojim studentima: deca u školu ulaze kao upitnici, a iz nje izlaze kao tačke.

            Da li će učenici biti motivisaniji da uče ako će na odgovaranje morati da dolaze u školu? – Hoće, upravo imajući u vidu da uglavnom uče samo za ocenu. U situaciji kada tu ocenu ne mogu da dobiju drugačije nego tako što će naučiti i odgovarati, oni će uložiti više truda da to i nauče. To, međutim, kao što smo, nadam se, već razjasnili, nije optimalni izvor motivacije za učenje.

U zrenjaninskom Studentskom domu mesta za 208 studenata

            U toku je konkurs za smeštaj u studenstke domove, za studente prve godine, a na raspolaganju im je i zrenjaninski Studentski dom „Mihajlo Predić dr Miša“. Tokom leta dom je sređen, dezinfikovan, okrečeni su hodnici i popravljena elektromreža. Ovaj dom je u sastavu Studentskog centra Novi Sad, druge je kategorije i kapaciteta 208 studenata. Studenti prvih godina, koji su upisani na teret budžeta prvi put, mogu konkurisati do 15. septembra, a oni starijih godina od 16. septembra do 31. oktobra. „Ovaj dom nudi pre svega izuzetno dobru i lepu atmosferu između studenata. Nudi smeštaj u trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama, etažna kupatila, nekoliko čitaonica za učenje, tv salu, teretanu koja trenutno ne radi zbog mera koje primenjujemo od strane Instituta „Batut“ i Kriznog štaba. Imamo i lepo dvorište, sportski teren. Naravno, ono što je jako važno, dom je blizu Visoke tehničke škole strukovnih studija i Tehničkog fakluteta „Mihajlo Pupin“. Očekujemo, kao i svake godine, da najveći broj studenata prve godine konkuriše“, kaže Tanja Dulović, upravnica Studentskog doma „Mihajlo Predić dr Miša“.

            Upravnica zrenjaninskog studentskog doma kaže da je dom tokom leta sređen, dezinfikovan, okrečene su zajedničke prostorije, hodnici i stepeništa, popravljena je elektromreža. Više puta dnevno higijeničarke dezinfikuju gelendere, brave na vratima, a dva puta dnevno sređuju zajednička kupatila. Zbog epidemiološke situacije nošenje maski u zajedničkim prostorijama je obavezno, obezbeđena su i dezinfekciona sredstva. Ističe i da od početka epidemije ovde nije bilo studenata obolelih od korona virusa. „Obezbedili smo i dve sobe za izolaciju, ako se slučajno desi da neki student prijavi da ima povišenu temperaturu da možemo da ga smestimo samo dok se ne utvrdi dalje da li ima ili nema simptome kovida. Nismo mi tu stručni, znači to moraju da rade stručna lica. Imamo ovde ambulantu u dvorištu doma, imamo Kovid ambulantu, Zavod za javno zdravlje, sa svima lepo sarađujemo“, ističe Dulović. Ishrana je studentima omogućena u Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“.

Održan 8. Tesla global forum u Novom Sadu

            U Novom Sadu je završen 8. Tesla global forum. Ove godine zbog pandemije virusa korona održan je u kraćem izdanju i drugačijem ambijentu. Ipak onu glavnu misiju da sledi dobar Teslin put i tradiciju nije izgubio. “Tu smo da na Teslinom tragu baštinimo duhovne vrednosti, povezujemo ljude, otkrivamo i borimo se za svet kakav bi Tesla voleo”, kaže Miša Đurković sa Instituta za evropske studije u Beogradu. Drago mu je da je i ove godine bilo studenata, posebno sa Kosova i Metohije, koji su mogli da čuju ono što na svojim fakultetima neće čuti i da tu misao nose dalje. Đurković je posebno govorio o novim tehnologijama u svetlu pandemije koronavirusa s kojim se već pola godine bori čitava planeta. Založio se za ono što je bila i Teslina misija, a to je da nauka i tehnologije moraju biti u službi čoveka, a ne njegovi neprijatelji.

            Profesor Dušan Proroković sa beogradskog Fakulteta za diplomatiju i bezbednost redovno dolazi u Novi Sad na Tesla global forum. “Ovde mogu da razmenjujem ideje i mišljenja sa kolegama i mladim ljudima, a posebno da polemišem što je retkost u Srbiji”, kaže Proroković. Govorio je o geopolitičkim temama, posebno o Kosovu, kako kaže najvećem geopolitičkom žarištu u Evropi. Vašingtonski sporazum nametnuo se kao tema broj jedan, a Proroković kaže da ga sada zanima kakve će biti reakcije Brisela, Moskve i Pekinga.

            Za istoričara i političkog analitičara Sašu Adamovića nijedan sporazum nije idealan. “Najzadovoljniji može da bude američki predsednik Donald Tramp, koji je u predizbornoj kampanji sebi pripisao još jedan spoljnopolitički poen. Potom sledi Izrael. Za Beograd je dobro to što je uspeo da iz sporazuma izbaci tačku o priznanju Kosova i što je dobio podršku za “mini Šengen”. Najviše mogu da žale političari iz Prištine jer se vraćaju bez priznanja”, naveo je Adamović.

            Prvi deo Tesla global foruma je završen. Idejni tvorac festivala Goran Marić, drugi deo festivala najavljuje za oktobar. “Tada će biti uručene i tradicionalne nagrade “Bela golubica”, a nadamo se da će u oktobru na festival moći da dođu i mnogi drugi naši prijatelji i poštovaoci Nikole Tesle iz Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije i daleke Australije” kaže Marić. https://www.youtube.com/watch?v=FbiqyzhQSOI&feature=emb_logo

Za “Matićev šal” konkuriše 20 mladih pesnika

            Na konkurs 39. književne manifestacije “Matićevi dani” Narodne biblioteke Ćuprije, koji će ove godine biti održani od 9. do 13. septembra, za književnu nagradu “Matićev šal” prijavilo se 20 mladih pesnika sa prvim zbirkama, izjavio je član Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Rančić. Knjige su poslali pesnici iz 19 gradova: Beograda, Niša, Leskovca, Novog Sada, Čačka, Kragujevca…a žiri na čijem je čelu pesnik, esejista Zoran Bognar, imao je danas prvu sednicu i radi na izboru najbolje, rekao je Rančić Tanjugu.

            “Matićev šal” se sastoji od unikatnog ručno pletenog šala, povelje i novčanog iznosa, a dodeljuje se za prvu zbirku pesama, objavljenu između dve manifestacije, pesniku do 27 godina života. “Matićevi dani” se održavaju pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Skupštine opštine Ćuprija, a posvećeni su velikanu srpske književnosti, nadrealisti, akademiku i diplomati Dušanu Matiću (1898-1980), rođenom u Ćupriji. Nagrada će biti uručena 13.septembra, na dan rođenja Matića, u Narodnoj biblioteci “Dušan Matić” koja se nalazi u njegovoj rodnoj kući.

            “Matićevi dani” biće svečano otvoreno 9.septembra u Narodnoj biblioteci, uz čitanje, njegove pesme “More”. Pesmu će na srpskom i francuskom jeziku čitati učenici Gimnazije iz Ćuprije. U muzičkom delu učestovaće Jelena Stanojević Kačavenda, sopran i Predrag Kačavenda, bariton. Predavanje na temu “Supruga, muza, umetnica, žena u beogradskom nadrealizmu” održaće profesor na Fakultetu primenjene umetnosti u Boegradu dr Milanka Todić, a potom će uslediti izložba bibliotečke građe o nadrealizmu u Srbiji. Uz dodelu “Matićevog šala”, na kojoj će nastupiti polaznici Škole za muzičke talente, centralni događaj ove manifestacije 13.septembra je Okrugli sto – naučni skup o životu i stvaralšstvu Dušana Matića na temu “Uvek prisutni Matić”. Govoriće Zoran Bognar, dr Snežana Nikolić, prof. dr Slobodan Lazarević, Gojko Božović i prof. dr Predrag Jašović. Istog dana, u 19 sati u Galeriji Zavičajnog muzeja “Horeum Margi Ravno”, biće otvorena izložba umetničkih dela nastalih po motivima stvaralaštva Dušana Matića sa konkursa “Matiću u čast”.

U Kikindi otvorene Sportske igre mladih

            U Kikindi su otvorene Sportske igre mladih 2020. godine, Karavan radosti i prijateljstva koji je okupio takmičare organizovane po drugačijim uslovima, odnosno podeljene u nekoliko takmičarskih dana, u skladu sa preporukama koje su na snazi. Takmičari su se nadmetali u fudbalu i odbojci. Sportske igre mladih, prethodne godine, po ocenama mnogih, oborile su sve rekorde po broju učesnika. Tako je u 2019. godini učestvovalo oko 75.000 takmičara, a u regionu više od 200.000 mališana. Ove godine situacija je usled pandemije drugačija, ali se prijateljstvo i dalje nastavlja kroz sport. Prilikom svečane ceremonije, upaljena je baklja prijateljstva, koju je doneo Ognjen Ugrešić i na taj način su svečano otvorene igre. Tehnički pertneri bili su Školski sportski savez Kikinde i Sportski centar ”Jezero”, Grad Kikinda i brojni sponzori. ”Kikinda je poslednji grad za takmičarsku sezonu SIM 2020, a već su održane kvalifikacije za pojedinačna takmičenja, dok se ostatak bio nadmetao u fudbalu i ženskoj odbojci. Mnogi Kikinđani stekli su pravo tamičenja na državnom prvenstvu koje će se održati u Brzeći. Moram da napomenem da svi učensici koji su stekli pravo na državnom takmičenju putuju o trošku Gradske uprave Kikinda” – istakla je Jelena Krvopić, koordinatorka za školski sport Severnobanatskog okruga.

            Takmičenje je ove godine drugačije i sprovodilo se u nekoliko faza, kada su se prvo nadmetali u individualnim sportovima, a potom u kolektivnim. Oni koji su najbolji, plasirali su se na državno prvenstvo u Brzeći. ”Srećna sam, ali i tužna što smo morali da organizujemo svečanost bez publike jer je ovde u Kikindi bilo uvek oko 7.000 mališana koji su bodrili svoje vršnjake. Ove godine je tako, a zaista se nadam da će naredne sve biti u redu i da ćemo ponovo biti u prilici da organizujemo igre kako treba i da okupljamo veliki broj dece i sportista” – dodala je Ivana Jovanović, predsednica Sportskih igara mladih u Srbiji. gre se sprovode uz podršku predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, kao i uz podršku brojnih sponzora.        https://www.youtube.com/watch?v=J0wP5jBG5a4&feature=emb_logo

Vremeplov: Rođen Tolstoj

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti, autor čuvenih romana “Rat i mir” i “Ana Karenjina” rođen je na današnji dan 9. septembra 1828. godine. Zbog kritičkog odnosa prema društvu i crkvi, dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. godine ekskomunicirala. 

Vremeplov: Rođen Luiđi Galvani

Italijanski lekar i fizičar Luiđi Galvani, koji je 1789, vršeći eksperimente sa žabljim mišićima, otkrio vrstu elektriciteta, koja je kasnije po njemu nazvana galvanski elektricitet, rođen je 9. septembra 1737.godine.

Vremeplov: Rođen Joakim Vujić

Srpski književnik i pozorišni pisac Joakim Vujić, koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvo srpsko pozorište, gde je prenosio romantičarski duh Evrope prikazujući dela domaćih i stranih autora rođen je 9. septembra 1772. godine. 

Vremeplov: Umro Mao Cetung

Na današnji dan  9. septembra 1976. godine umro kineski revolucionar i državnik Mao Cetung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti bio njen neprikosnoven vođa. 1966. pokrenuo “Veliku proletersku kulturnu revoluciju” tokom koje je smenjen velik broj partijskih funkcionera, mnogi intelektualci proterani na selo, a velik broj ljudi ubijen.

Vremeplov: Rođen kardinal Rišelje

Na današnji dan 9. septembra 1585. godine  rođen francuski drzavnik, kardinal Arman Zan di Plesi Rišelje. Kao ministar kralja Luja XIII vršio je stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Godine 1635. osnovao Francusku akademiju nauka i umetnosti.

Nijedan organizator prosjačenja dece nije procesuiran

            Organizatori prosjačenja dece u Srbiji u poslednjih godinu i po dana uopšte nisu procesuirani, a na centralnim ulicama svih većih gradova svakodnevno “radi” više stotina dece. Pojedinačni slučajeve “prosjačenja” su se međutim našli pred prekršajnim sudovima, ali je procesuirano svega 1.135 za godinu i po dana, a svega šest slučajeva za takozvano prosjačenje u grupi, ukazao je Zaštitinik građana Zoran Pašalić u izjavi za Tanjug. Napominjući da je reč o veoma malom broju slučajeva u odnosu na realnost, Pašalić je naglasio da među procesuiranim osobama ima i maloletnika, a za decu do 16 godina odgovaraju roditelji.

            Najviše prosjačenja je u velikim gradovima, i tačno se zna u kojim terminima i intervalima u godini i na kojim lokacijama se ono radi, rekao je Pašalić,uz opasku da su to mesta na kojima se kreće najveći broj građana. On smatra da je za rešenje ovog problema, a radi zaštite interesa dece, neophodna bolja saradnja između nadležnih institucija i ističe da je za Kancelariju Zaštitinika građana prioritet zaštita prava dece i same dece.

            Zbog toga je kako je naveo, Kancelarija Zaštitnika građana uputila preporuku da Ministarstvu za rad i socijalna pitanja da se stavi van snage uputstvo iz 2018. godine, kojim je centrima za socijalni sugerisano da deca koja rade na ulici i bave se prosjačenjem, treba da u sudskom postupku budu oduzeta od roditelja, odnosno da se upute u domove ili u hraniteljske porodice. “Mislimo da ovo nije bilo najbolje rešenje jer tu se ne štite interesi deteta. Prosjačenje nije samo prekršaj i često deca koja se bave prosjačenjem potiču iz ekstremno siromašnih porodica zbog čega treba svaki slučaj individualizovati”, izričit je Pašalić. On je dodao da svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno i videti da li je u pitanju ekstremno siromašna porodica koja nema drugi izlaz sem da se bavi prosjačenjem ili da se deca bave prosjačenjem, ili je u pitanju nešto drugo. “To drugo, mogu slobodno da nazovem “organizovanim kriminalom. Ne bih ulazio u kvalifikacije da li je u pitanju prekršaj, krivično delo trgovina ljudima ili nešto treće. Suština je u tome da su interesi deteta na prvom mestu”, naglasio je Zaštitinik građana.

            Za veliki broj “dece ulice” Zaštitnik građana je od Ministarstva za rad dobio objašnjenje da nemaju dobru saradnju sa policijom i sa komunalnom milicijom po ovom pitanju. “Ako postoji problem u toj saradnji, mi ćemo tražiti da se ona poboljša. Tražimo da se svaki slučaj deteta koje se bavi prosjačenjem, posmatra individualno”, rekao je Pašalić. Napominjući da je povrat u prosjačenju (ponavljanje istog prekršaja od istih lica) izuzetno čest, on smatra da bi se povrat sprečio upravo tako što bi se svaki od ovih slučajeva posmatrao pojedinačno pa bi se mogli utvrditi uzroci zašto se ta deca nalaze na ulici i zašto se bave radom na ulici.

            Kada su u pitanju centri za socijalni rad, čije postupanje često kritikuje njegova Kancelarija, Zaštitnik građana je naveo da su oni za svoje propuste u radu mahom isticali manjak zaposlenih i loše uslove rada. “Ne mislimo da je samo to uzrok, ali smatramo da prema broju slučajeva ili prema takvoj sredini gde je izražen veći broj slučajeva, Ministarstvo za rad treba da omogući veći broj zaposlenih, kako bi uopšte mogli da izađu na kraj sa ljudima kojima treba socijalna pomoć”, naveo je Pašalić.

            Prema podacima Ministarstva za rad, koji su dostavljeni Zaštitniku građana, na osnovu periodičnih izveštaja centara za socijalni rad, u Srbiji je u proteklom periodu obezbeđena zaštita za ukupno 96-oro “dece ulice”. Dvadesetoro njih je smešteno u hraniteljsku porodicu, 44 dece u domove za decu bez roditeljskog staranja ili prihvatnu stanicu, a 28 dece je oduzeto od roditelja i pokrenuti su sudski postupci za lišenje roditeljskog prava njihovih roditelja. Takođe, za četvoro dece se planira izmeštanje iz porodice, jer intervencije u osposobljavanju roditelja za adekvatno vrše roditeljskog prava nisu imale pozitivan ishod. Sa 82 porodice i 11 maloletnika se planira i radi na uspostavljanju roditeljske kompetencije, kako bi deca ostala u svom porodičnom okruženju, a 67 porodica se nalaze na praćenju organa starateljstva pri centrima za socijalni rad.

            Pašalić kaže da se uz to, insistira na adekvatnoj zaštiti “dece ulice” i skreće pažnju da je potrebno efikasnije procesuiranje onih koji organizuju rad te dece na ulici i njihovo drastičnije kažnjavanje”, jer, kako je podsetio, “za godinu i po dana nijedna prijava nije podneta protiv organizatora”. Zakon o javnom redu i miru, predviđa novčanu kaznu za individualno prosjačenje od 5.000 do 10.000 dinara ili kaznu zatvora do 30 dana, a ako je reč o krivičnom delu koje je izvršeno u grupi od tri ili više lica, zaprečena je kazna od 10.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Deca u Portugaliji tužila 33 države zbog zagađenja

            Šestoro mladih portugalskih aktivista pokrenulo je u četvrtak evropski sudski proces protiv 33 države za zaštitu ljudskih prava u najnovijem pravosudnom naporu da ih prisile da pojačaju borbu protiv klimatskih promena. Šestoro u tužbi traži od Evropskog suda za ljudska prava da pozove države na odgovornost zbog njihovih navodno neadekvatnih napora da smanje emisije zagadjujućih gasova, iako su e obavezale na to. Aktivisti tvrde da neuspeh u savladavanju klimatskih promena ugrožava njihovu fizičku i mentalnu dobrobit, kršeći njihova prava na njihov život i na život njihovih porodica. Oni imaju podršku međunarodne neprofitne organizacije “Global Legal Action Network” koja sudski goni kršenje ljudskih prava, i tima od pet londonskih advokata. Tuženo je svih 27 članica Evropske unije, plus Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Norveška, Rusija, Turska i Ukrajina.

            Šestoro portugalskih aktivista ima između 12 i 21 godine, od kojih četvoro živi u centralnom delu zemlje, gde su šumski požari, delom krivi za klimatske promene, usmrtili više od 100 ljudi 2017. godine. Ostalo dvoje živi u Lisabonu, primorskom gradu kojem preti rastući nivo Atlantskog okeana. Ako aktivisti dobiju spor na sudu u Strazburu, u Francuskoj, tužene države bi bile zakonski obavezne da smanje emisije gasova u skladu sa zahtevima Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine. One bi morale i da se pozabave svojom ulogom u opštem zagadjenju u svetu, uključujući svoje multinacionalne kompanije. “Ovaj slučaj vidimo kao podršku Pariskom sporazumu”, rekao je Geri Liston, pravni službenik “Global Legal Action Network” tokom onlajn konferencije za novinare. Naučnici kažu da emisija gasova sa efektom staklene bašte, posledica aktivnosti ljudii, kao što je ugljen-dioksid, mora u potpunosti prestati najkasnije 2050. godine, da bi se izbeglo da globalna temperatura predje preko praga porasta od 1,5 stepena Celzijusa, utvrđenog Pariskim klimatskim sporazumom. Portugalski slučaj je drugi posle jednog u Holandiju gde je tužiteljka jedna grupa za zaštitu životne sredine, “Urgenda”, u ime 900 holandskih građana zabrinutih zbog neaktivnosti vlade u vezi s klimatskim promenama. Oni su tvrdili da je zaštita od potencijalno razornih posledica klimatskih promena ljudsko pravo i da je Vlada dužna da zaštiti svoje građane. U decembru je Vrhovni sud u Hagu presudio u njihovu korist. Takođe, 16 dece, među kojima je i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, prošle godine je podnelo žalbu Komitetu Ujedinjenih nacija za prava deteta u znak protesta zbog nedostatka akcije država u vezi s klimatskom krizom.