I učenički domovi reorganizovani po uputstvima Kriznog štaba
Direktori svih domova učenika srednjih škola i škola sa domom obavešteni su, pre početka školske 2020/2021. godine, da će organizacija života i rada u ustanovama učeničkog standarda, zavisiti od aktuelne epidemiološke situacije i odluka i preporuka Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID 19, a u cilju zaštite zdravlja stanovništva. Stav lekarskog dela Kriznog štaba je da bi učeničke domove u Srbiji trebalo zatvoriti ako se tri odsto njihovih korisnika zarazi virusom kovid 19, zbog toga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učeničkim domovima uputilo dopunu stručnog uputstva kojom se nalaže da se za 50 odsto smanji broj učenika smešten u domovima ustanova.
Učenički domovi zbog specifične zdravstvene situacije moraju biti na taj način organizovani, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dužno je da poštuje preporuke Kriznog štaba. Smanjenjem broja učenika u učeničkim domovima stvaraju se bezbedniji uslovi za smeštaj učenika. U učeničkim domovima smešteni su srednjoškolci, a nova organizacija rada koju predviđa dopuna Stručnog uputstva usklađena je sa organizacijom rada škole. Nastava u srednjoj škole organizovano je tako da učenici jedne nedelje pohađaju nastavu u školi, a druge prate on line nastavu putem televizije, kada nema preke potrebe da budu u učeničkom domu. Odluka je doneta kako bi se ispunile propisane epidemiološke mere i sprečilo ugrožavanja zdravlja korisnika domova i zaposlenih u uslovima potpune popunjenosti kapaciteta ustanova.
Direktorka Unicefa u Srbiji u oproštajnoj poseti kod premijerke
Predsednica Vlade Republike Srbije primila je u oproštajnu posetu direktorku Unicefa u Srbiji Ređinu De Dominićis juče u 10 sati u zgradi Vlade Srbije.
Roditelji: Voleli bismo da imamo spisak knjiga na vreme
Roditelji đaka i ovog septembra čekali su u redovima ispred knjižara kako bi deci kupili udžbenike a kako kažu, kupovinu bi im olakšalo kada bi ođednom imali čitav spisak potrebnih knjiga za školu, a voleli bi i kad bi na jednom mestu sve mogli da ih kupe.
Danijela Karpić, majka srednjoškolca, u red je ispred knjižare Zavoda za udžbenike i za Tanjug da su krenuli u potragu za knjigama. “Ovde se kupuje engleski za srednjoškolce, a većina roditelja gleda da kupi i neku polovnu knjigu koju ćemo potražiti na Trgu ili negde drugde”, rekla je Danijela i izrazila nadu da će ipak lako doći do svih udžbenika iz kompleta za treći razred srednje škole u koju njen sin ide.
Jadranka Janković smatra da neće lako doći do knjiga i izražava žaljenje što roditelji ne dobiju ceo spisak istog dana. “Ne postoji centralni spisak i jedna – centralna knjižara. Svaki dan kad saopšte šta treba, idemo u kupovinu”, rekla je Janković i navela da se uvek čudila što ljudi stoje u redovima ispred knjižara i pitala se zašto čekaju poslednji trenutak. Navodi da sada, kada je na njihovom mestu, vidi i zašto – da to ne rade svojevoljno već zato što spisak udžbenika ne dobiju na vreme. Ta majka srednjoškolca izrazila je žaljenje što, kako kaže, polovnih knjiga nema kao nekada – menjaju se izdavači, autori… Podsetila je da situaciju menja i to što je ova školska godina kombinacija on lajn i redovnog školovanja, tako da niko deci ne može dodatno da otežava time što neće imati udžbenik. “Neki su profesori super, operativni su i sve dobijete preko gugl učionice, a neki insistiraju na knjigama”, navela je i dodala da sada može samo da baci knjige za osmi razred, jer se menjaju i niko neće da ih otkupi. Bilo bi odlično kada bi knjige mogle da se nasleđuju, rekla je Janković.
I ona kao i Zoran, otac srednjoškolca, koji je takođe bio u redu ispred knjižare Zavoda, kaže da bi roditeljima olakšalo agoniju i to kada bi znali da će u knjižari nakon čekanja u redu naći željeni udžbenik. Zoran je kazao da je jedan od najvećih problema taj što čovek i kada sačeka ogroman red, ne zna da li udžbenika ima ili ne i to što, ako knjiga nema, mora da ide dalje, do druge, treće knjižare. “Svaki dan se kupuje po jedan udzbenik, bilo bi dobro da sve bude na sajtu šta je potrebno za školu, do nastavnika je”, rekao je Zoran.
Praksa za buduće medicinare u kabinetima
Đaci medicinskih škola koji bi ranije, nakon stečenog pripremnog znanja odlazili u bolnice, domove zdravlja ili gerontološke centre da bi ga i primenili, sada su za to uskraćeni. Zbog situacije sa korona virusom, praktična nastava za te učenike će se ove školske godine odvijati isključivo u kabinetima škola. Davanje injekcija, reanimacija, previjanje rana, nega, rehabilitacija i ostale aktivnosti koje podrazumeva praksa u medicinskim školama, đaci neće moći da primene na bolesnicima, kako se ne bi ugrozila epidoemiloška situacija u zdravstvenim centrima. U Ministartsvu prosvete kažu da su škole spremne za takav vid praktične nastave. “Naši učenici vežbaju na lutkama i drugim trenažerima i postižu ishode učenja a kada se stabilizuje situacija oni će se vratiti u zdravstvene ustanove da rade sa pacijentaima i da im pruže negu” rekao je Aleksandar Pajić posebni savetnik ministra prosvete.
Takav vid prakse u Medicinskoj školi u Novom Sadu realizovaće se nakon redovnih teorijskih časova, kojih će biti od 15 do 20. “Svi naši instituti, odnosno naše nastavne baze su trenutno zatvorene, tako da nismo u mogućnosti da tamo održavamo praktičnu nastavu odnosno nastavu vebi, pa smo primorani na ovaj način da taj problem prevaziđemo ” potvrdio je Đorđe Iskrin direktor medicinske škole 7 april u Novom Sadu. Za razliku od medicinskih, profesionalna praksa u ostalim srednjim školama će se realizovati kao i ranije, ali u skladu sa zakonom i merama koje propisuje poslodavac u kompaniji u kojoj se ona ostvaruje. https://www.youtube.com/watch?v=TIAcgZYctG4&feature=emb_logo
SANU: O sporazumu iz Vašingtona akademici znaju iz medija
Srpska akademije nauka i umetnosti (SANU) o sporazumu iz Vašingtona “nema više informacija nego što postoji u štampi”, izjavio je 7. septembra predsednik SANU Vladimir S. Kostić na konferenciji za novinare. “Koliko znate vi toliko znaju i članovi Akademije”, rekao je Kostić, odgovarajući na pitanje da li će se Akademija izjašnjavati o sporazumu Beograda i Prištine, koji je prošle sedmice potpisan u Beloj kući pod popkroviteljstvom američke administracije i predsednika SAD Donalda Trampa.
Kostić je naglasio da “Akademija nije pozvana ni u kakvu podelu odgovornosti” prema poslednjim događajima. On je naveo da su brojni akademici dali svoja mišljenja koja su heterogena i dodao kako će “pozdraviti pravo svakog akademika da se izjasni, kako god smatra da treba da se izjasni”. Na pitanje novinara kakvo je mišljenje SANU o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, Kostić je odgovorio da smatra kako bi o tome Akademija trebalo da se izjašnjava, ali je problem bio što od februara nije radila zbog korona virusa. Kostić je rekao da su neki akademici dali svoje mišljenje o tome, kao što je i on dao u jednom intervjuu, ali je konstatovao kako se o tom pitanja SANU nije oglasila i ocenio “da je trebalo”. Kostić je rekao da će Akademija “u razumnom vremenu” organizovati naučni skup koji će biti posvećen problemu spomeničke kulture.
SANU broji 130 članova, najmanje do sada, krajem oktobra izborni ciklus
Kostić je za kraj oktobra najavio izborni ciklus u okviru kojeg će se birati redovni, dopisni i inostrani članovi akademije. Na konferenciji za medije koja je u ponedeljak 7. septembra održana u SANU, on je naveo da akademija u ovom momentu ukupno broji 130 članova, najmanje do sada. “To je jedan od najmanjih brojeva s kojim SANU dočekuje izborni ciklus, i uopšte je u Srbiji broj akademika manji nego u komparativnim sredinama u našem okruženju. Imamo 99 redovnih i 31 dopisnog člana akademije. Prosek starosti naših akademika je 73, 5 godina akademika. Procenat starijih akademika od 85 godina u zavisnosti od članstva u različitim odeljenjima kreće se od 15 do 22 posto, što je za nas malo frustrirajuće, a samo 11 procenata članstva SANU čine žene. Čak tri odeljenja su bez članica”, kazao je Kostić.
Predsednik SANU napomenuo je da procenat članstva u okviru prirodno-matematičkih oblasti iznosi 60 procenata, u društveno humanističkim naukama 30 posto, a samo 10 posto članstva SANU čine akademici u umetničkim oblastima. “Krajem oktobra biće omogućeno putem javnog oglasa da se sve do kraja januara predlože kandidati od strane pojedinaca, odbora SANU, ali i naučnih i umetničkih institucija. Po proceduri, početkom juna naredne godine treba da se sastavi spisak kandidata sa većinom glasova, a u novembru je planiran izbor tajnim glasanjem”, kazao je Kostić. Dodao je da će do 15. decembra ove godine biti urađen presek stanja po odeljenjima. “Na taj način ćemo kao predsedništvo sugerisati Skupštini koliko broj ljudi po različitim odeljenjima treba da bude primljeno”, kazao je Kostić.
Odgovarajući na novinarska pitanja da li će se SANU oglašavati povodom izgradnje spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države Stefanu Nemanji u Beogradu i sadržaja sporazuma potpisanog u Vašingtonu, Kostić je napomenuo da SANU nije od februara radila jer su njeni članovi bili među najugroženijima u pandemiji virusa kovid 19. “Po mnogim pitanjima SANU je izlazila sa komentarima, na izgradnju gondole na Kalemegdanu, Beograda na vodi… oko događanja u Instanbulu u vezi sa Aja Sofijom ili na KIM oko manastira Visoki Dečani. Ipak, podsećam da SANU nije politička stranka i u njenom članstvu postoje heterogena mišljenja”, kazao je Kostić i najavio organizaciju naučnog skupa u svom Odboru za kulturu koji bi se bavio spomeničkom kulturom.
Prema njegovim rečima, članovi SANU nemaju bogatije kontakte sa predstavnicima vlasti nego što je to slučaj sa običnim građanima. Kostić se osvrnuo i na bogat program do kraja godine u okviru kojeg će se održati okrugli sto “Srpska književnost i srpsko pozorište do Prvog svetskog rata u organizaciji Odeljenja za jezik i književnost SANU, zatim Konferenciju astronoma Srbije, naučni skup ‘Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji’, izložbe posvećene Vladanu Đorđeviću i Vlahu Bukovcu, koncerte klasične muzike… “Pokušaćemo da izađemo iz ove zgrade serijom koncerata ‘Kompozitori, članovi SANU’ koji će se odigravati širom Srbije. U sledeće dve godine prikazaćemo stvaralašvo naših manje poznatih kompozitora”, kazao je predsednik SANU.
Naši juniori na informatičkoj olimpijadi osvojili četiri medalje
Na 4. Evropskoj juniorskoj informatičkoj olimpijadi , koja je od 2. do 6. septembra organizovana on lajn u Tbilisiju (Gruzija) četvoročlana juniorska informatička reprezentacija iz Srbije osvojila je jednu srebrnu i tri bronzane medalje. Srebrnu medalju osvojio je Filip Bojković, učenik Matematičke gimnazije iz Beograda. Bronzane medalje osvojili su Vuk Dolijanović, iz beogradske Matematičke gimnazije, Nemanja Majski iz OŠ „Dositej Obradović“ iz Sombora i Jovan Milićev iz Matematičke gimnazije u Beogradu. Kao članovi reprezentacije Srbije, učestvovali su i Filip Gojković iz Matematičke gimnazije iz Beograda i Jovan Nikolić iz OŠ „Kadinjača“ iz Loznice. Na takmičenju je učestvovalo 132 takmičara iz 27 zemalja, a u nezvaničnom ukupnom poretku mladi srpski informatičari su zauzeli 5. mesto.
Nove šanse za zaposlenje “Danas mladi, sutra lideri”
Projekat “Danas mladi, sutra lideri” , finansiran sredstvima Evropske unije i sufinansiran od strane Vlade Republike Srbije, ima za cilj pružanje podrške mladima pri zapošljavanju, izgradnji profesionalnih veština i sticanju znanja kroz neformalno obrazovanje. Koordinatorka projekta Marija Najdanović je na konferenciji za novinare u prostorijama Škole novih vizija u obrazovanju u Novom Sadu, podsetila da je realizacija projektnih aktivnosti počela još u 2019. te da su do kraja te godine održane radionice u 7 gradova i opština u Srbiji, gde je tim predavača mladima između 16 i 26 godina držao obuke iz oblasti informacionih tehnologija, kao i radionice liderstva, aktivizma i profesionalne orijentacije. Sa namerom da se svima omogući ravnoprvan pristup znanjima, tehnikama i veštinama koje zahteva savremeno tržište rada, projektni tim “Danas mladi, sutra lideri” je osnovao Omladinski Resursni Centar u Novom Sadu i platformu “Hoću da radim” koji će nastaviti sa realizacijom sličnih aktivnosti u budućnosti.
Najdanović ističe da je pojava pandemije virusa COVID – 19 uticala na implementaciju ovog projekta, ali ono što je bila “pozitivna posledica” jeste brza digitalizacija svih aktivnosti i povećana prisustnost mladih na internetu, koji su zainteresovani da saznaju više o mogućnostima zaposlenja i sticanja novih poslovnih veština. Omladinski resursni centar pruža pomoć pri zapošljavanju kroz usluge karijernog savetovanja, kao i organizovanja obuka, seminara i radionica, dok se na veb-sajtu “Hoću da radim” mogu pronaći oglasi za posao, konkursi za stipendije, prakse, vodiči, saveti i odgovori na brojna pitanja i aktuelne teme iz sveta zapošljavanja.
Dragana Đurković Tasić, direktorka Škole novih vizija u obrazovanju, na konferenciji za novinare u Novom Sadu govorila je o značaju ovog projekta za mlade ljude koji su na početku svojih karijera, budući da je na tržištu rada već godinama uočljiv jaz između veština koje mladi poseduju po završetku školovanja i onih koje poslodavci traže. Kako je ona navela, 55% poslodavaca ispoljava nezadovoljstvo kvalitetom mladih ljudi koji dolaze na radna mesta. Projekat “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih” vredan 4.7 miliona evra, koji finansira Evropska unija a sufinansira Vlada Republike Srbije, ima za cilj da obezbedi veću društvenu uključenost mladih u Srbiji povećanjem zaposlenosti, omladinskih aktivnosti, radnog iskustva i preduzetničke prakse među mladima.
Evropska unija i Vlada Republike Srbije su bespovratno dodelili 24 granta, koji će se realizovati u više od 35 gradova i opština u Srbiji do kraja 2021. Projekti, koje sprovode republičke i pokrajinske institucije socijalne zaštite, opštine i gradovi, centri za socijalni rad, udruženja građana, fondacije i obrazovne ustanove, će povećati obim i kvalitet usluga na lokalnom nivou u obrazovanju i zapošljavanju, inovativnoj praksi i modelima aktivnog uključivanja, i na taj način ojačati društvenu uključenost mladih.
Uticaj i konkretni rezultati projekta se očekuju na svim nivoima, a posebno u vezi sa povećanim kapacitetima relevantnih institucija u oblasti inovativnog razvoja i upravljanja merama aktivnog uključivanja mladih, razvoja politike u skladu sa najboljom praksom EU, kao i efikasniju upotrebu finansijske pomoći Evropske unije. Projektom upravlja Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, dok su krajnji korisnici projekta Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo omladine i sporta. Više o projektu možete saznati na www.ukljucivanjemladih.rs.
Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport.
EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno. “Mi smo predvideli da pored interaktivnih radionica koje radimo, neophodno je da mladi stiču praksu u samim institucijama, da bi mogli da podignu svoje kompetencije za tržište rada. Da je to bilo jako dobro, pokazuje i program Vlade Republike Srbije “Moja prva plata” koji želi da osposobi mlade ljude prema potrebama poslodavaca” – rekla je Đurković Tasić. Omladinski resursni centar je osnovan sa idejom da se podstakne aktivnost mladih i njihovo rano zapošljavanje, samozapošljavanje, sticanje veština potrebnih za ulazak na tržište rada i predstavljanje istih potencijalnim poslodavcima. Đurković Tasić je posebno istakla da je velika želja ovog i budućih projekata da motiviše ne samo mlade ljude, već i njihove potencijalne mentore, da zajedno rade na pomenutim ciljevima i popularizovanju neformalnog obrazovanja.
Projekat “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih” vredan 4.7 miliona evra, koji finansira Evropska unija a sufinansira Vlada Republike Srbije, ima za cilj da obezbedi veću društvenu uključenost mladih u Srbiji povećanjem zaposlenosti, omladinskih aktivnosti, radnog iskustva i preduzetničke prakse među mladima. Evropska unija i Vlada Republike Srbije su bespovratno dodelili 24 granta, koji će se realizovati u više od 35 gradova i opština u Srbiji do kraja 2021.
Projekti, koje sprovode republičke i pokrajinske institucije socijalne zaštite, opštine i gradovi, centri za socijalni rad, udruženja građana, fondacije i obrazovne ustanove, će povećati obim i kvalitet usluga na lokalnom nivou u obrazovanju i zapošljavanju, inovativnoj praksi i modelima aktivnog uključivanja, i na taj način ojačati društvenu uključenost mladih. Uticaj i konkretni rezultati projekta se očekuju na svim nivoima, a posebno u vezi sa povećanim kapacitetima relevantnih institucija u oblasti inovativnog razvoja i upravljanja merama aktivnog uključivanja mladih, razvoja politike u skladu sa najboljom praksom EU, kao i efikasniju upotrebu finansijske pomoći Evropske unije. Projektom upravlja Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, dok su krajnji korisnici projekta Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo omladine i sporta. Više o projektu možete saznati na www.ukljucivanjemladih.rs Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.
„Zavičajna kuća” raspisala konkurs o dobrosusedskim odnosima
Fondacija za zaštitu zavičajnog nasleđa Podunavskih Švaba „Zavičajna kuća” iz Sremskih Karlovaca raspisala je konkurs za izbor najboljeg pismenog rada na temu dobrosusedskih odnosa i suživota s drugim i drugačijim. Rad mora da se odnosi isključivo na Podunavske Švabe, ali iz Fondacije sugerišu da se teme pronađu u životu – kulturi, istoriji, tradiciji Podunavskih Švaba. Moguće je pisati o događajima iz detinjstva, pričama predaka, razmišljanju o budućnosti itd. Konkurs je objavljen na sajtu Fondacije www.zavicajnakuca.com – oglasna tabla, a rok za slanje radova je do 30. septembar. Svi radovi koji budu pristigli u Fondaciju do toga dana, biće prihvaćeni i ulaze u konkurenciju za nagrade. Radove treba dostavljati na imejl-adresu: heimathaussk.@gmail.com.
Pravo učešća imaju mladi između 15 i 21 godine. Sastav ne sme da bude duži od četiri strane formata A-4, odnosno ne više od 7.000 karaktera. Prispele i prihvaćene radove oceniće stručni kolegijum, koji će predložiti tekstove za nagradu. Tri prvoplasirana rada, a možda i svih deset, Fondacija će, kao izdavač jedinog časopisa na nemačkom jeziku u Srbiji „Fenster”, prevesti i objaviti u jednom od svojih narednih brojeva.
Za autore deset najboljih radova Fondacija će organizovati dvodnevni boravak u Sremskim Karlovcima. Novčane nagrade pripašće autorima prva tri rada. Autoru prvoplasiranog pripašće 30.000 dinara, 20.000 dinara dobiće drugoplasirani, a trećeplasirani 10.000. Autori deset najboljih radova će dobiti odgovarajuću zahvalnicu, a tri prvoplasirana diplomu na srpskom i nemačkom jeziku. Autori deset najuspešnijih radova će biti pozvani u Sremske Karlovce u oktobru ili novembru, radi upoznavanja i druženja. U toku boravka u Sremskim Karlovcima biće im organizovan razgovor s aktivistima Fondacije i jednim piscem, kao i upoznavanje grada. Putne troškove za učesnike iz Srbije i troškove boravka u Sremskim Karlovcima podmiriće Fondacija. Zbog neizvesnosti u vezi s koronavirusom, Fondacija zadržava pravo da opozove konkurs u celosti ili delimično. U tom slučaju radovi će biti vraćeni autorima i oni će imati pravo i mogućnost da s njima konkurišu na sledećem konkursu.
Bečej: U Mileševu kivni što decu moraju da vode u školu u Drljan
Iako je školska godina počela, deca iz Mileševa još nisu u učionicama. Razlog nije epidemiološka situacija, već je odlučeno da, zbog renoviranja objekta starog više od osam decenija, ove školske godine nastavu pohađaju u susednom Drljanu. To se nije dopalo njihovim roditeljima, kojima je tokom minule školske godine nagoveštena situacija i tada nisu imali nikakav prigovor. Međutim, prvog školskog dana roditelji su organizovali svojevrsni protest zbog navodnog gašenja škole. Čitave ove nedelje roditelji su dovodili decu ispred škole i posle sat vremena vraćala ih kućama, zaboravljajući na zakonsku odgovornost da im deca redovno pohađaju školu. Inače, u selu deca pohađaju samo četiri niža razreda, kao i u susednom Drljanu, a matična škola im je OŠ „Petefi Šandor“ u Bečeju.
-Istina je da se škola u Mileševu ne gasi, već je odlučeno da se oronuli objekat rekonstruiše i deca ubuduće imaju uslovni prostor za pohađanje nastave, odmah otklanja svaku tvrdnju da se škola gasi – rekao je predsednik opštine Bečej Dragan Tošić. – Dovoljno je da kažem da je školska zgrada vlažna, stolarija dotrajala, a grejanje je još uvek putem peći na drva. Želimo da uvedemo centralno grejanje, zamenimo stolariju i uredimo školu kako bi deca imala optimalne uslove. Iz tog razloga su deca privremeno izmeštena u susedni Drljan – kaže Tošić. On ističe da su deca Drljana, u vreme dok se njihova škola rekonstruisala, bez ikakvih problema pohađala nastavu u Mileševu. i smatra da neko sada pokušava da stvori problem gde ga nema, a kako ističe, najgore u svemu je što za manipulacije koriste decu.
Valja istaći da je u pitanju 17-oro dece predškolskog i školskog uzrasta i da je opština Bečej obezbedila školski autobus za mileševačku decu, kako bi ih prevezla do 1.200 metara udaljene škole u susednom Drljanu. Međutim, ove nedelje deca, po odluci roditelja, deca nisu ulazila u školski autobus. -Mi u Mesnoj zajednici nismo dobili nikakav dokument o novonastaloj situaciji vezanoj za naše školarce, a kad sam video kivne roditelje, obratio sam se predsedniku opštine. On mi je rekao da su roditelji bili upoznati sa izmeštanjem dece u susedni Drljan dok se ne završi rekonstrukcija školske zgrade u Mileševu i da na to nisu imali nikakav prigovor. Dodao je i to da je u svako doba na raspolaganju roditeljima za razgovor i pojašnjenje da se škola ne gasi- rekao nam je predsednik Saveta MZ Mileševo Peter Firic.
Predsednik opštine Bečej Dragan Tošić juče prepodne primio je delegaciju Mileševaca i još jedanput im pojasnio da se predškolska ustanova i škola u Mileševu ne gase, već samo privremeno izmeštaju dok se dotrajali objekat u Mileševu ne rekonstruiše. -To neće biti do predstojeće grejne sezone, jer su nas aktuelne epidemiološke mere sprečile da neke predradnje uradimo, što znači da će deca iz Mileševa čitave školske godine ići u školu u Drljanu, koja odgovara savremenim funkcionalnim, pedagoškim i metodičkim uslovima. Ponavljam, isto kao što su deca Drljana, kad se rešavalo pitanje njihove škole, pohađala nastavu u Mileševu, uz napomenu da tada nisu imala obezbeđen prevoz kao sada- zaključuje aktuelnu priču predsednik opštine Bečej Dragan Tošić.
Bračni par poklonio kikindskim školama beskontaktne toplomere
Za potrebe kikindskih škola za početak školske godine vlasnici „Am Naksi” i „Palas radija”, Slađana i Jovica Batanski uručili su deset beskontaktnih toplomera predsedniku Aktiva direktora škola Tihomiru Farkašu. Toplomeri čija ukupna vrednost iznosi oko 80.000 dinara namenjeni su osnovnim školama, a primopredaji su prisustvovali gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje Milena Živkov. – Na ovaj potez smo se opredelili, pre svega, kao roditelji osnovaca koji žele da pruže skroman doprinos, kako svi očekujemo, što bezbednijem početku nove školske godine. Nastojaćemo da i dalje pomažemo našoj sredini – poručila je Slađana Batanski.
Na donaciji, ali i ideji ove medijske kuće da na ovaj način pruži doprinos početku nove školske godine čestitao je gradonačelnik Kikinde – Epidemiološka situacije još uvek nije na najboljem mogućem nivou, ali je pod kontrolom. Sve preventivne mere u cilju sprečavanja širenja Kovid-19 moramo da sprovedemo u svim obrazovnim institucijama. Lokalni buyeti i škole već su finansijski opterećeni zbog epidemije, a ovakav gest supružnika Batanski, i Ami Naksi i Palas radija stvarno je nešto što je za pohvalu. Nadam se da će ovo biti samo jedan od poklona u nizu jer je najavljeno da će se i drugi privrednici priključiti ovoj akciji- saopštio je gradonačelnik Nikola Lukač, poželevši svim đacima srećan polazak u školu.
Da su humanost i solidarnost osobine koje su naročito cenjene, pogotovo, u ovim kriznim vremenima, ukazala je Milena Živkov, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje. Pored nje, na donaciji je zahvalio i Tihomir Farkaš, predsednik Aktiva direktora škola. – Sve škole spremno dočekuju početak nove školske godine.To, pored ostalog, podrazumeva i dezinfekciju dvorišta. Raspolažemo dezinfikacionim sredstvima jer u uslovima epidemije koronavirusa moramo da i dalje budemo oprezni, i pridržavamo se propisanih mera. U seoskim i gradskim školama imamo nešto više od 400 đaka prvaka, dok će novu školsku godinu početi ukupno oko 5.500 đaka – naveo je Farkaš.
Škola u Tovrljanu nema uvek internet, ali ima nešto mnogo važnije
U udaljenim planinskim selima prokupačke opštine đaci i roditelji raduju se povratku u školske klupe, jer im je onlajn-nastava zbog nedostatka interneta, mobilnog signala, a često i struje, predstavljala problem. Ekipa RTS-a posetila je školu u Tovrljanu, koju pohađa pet đaka. Sedmogodišnji Vladan Novović iz Trnovog Laza od danas ima i školske obaveze. “Danas mi je prvi dan u školi i mnogo sam srećan. Kupio sam ranac, pribor i sveske”, kaže Vladan Novović iz Trnovog Laza. Andrijana, Nikolina i Marija raduju se povratku u školu, jer će svakoga dana biti zajedno. Do škole u Tovrljanu, iz svojih sela, često pešače. “Nekad me roditelji isprate, nekad me učitelj uzme, nekad idem peške. Nekad vidim divlju svinju, ali se ne plašim”, kaže Andrijana Bojović iz Trnovog Laza. “Ovde ima i srna. Tata je video jednu, mnogo je bila mirna. Prišao je da je pomazi, ona je posle pobegla”, priča Marija Mijatović iz Arbanaške.
Škola sa pet đaka u Tovrljanu jedina je u parku prirode Radan planine. Nema savremena sredstva nastave, jer ovde često nema interneta ni mobilnog signala, ali za čitav kraj znači život.
“Nama roditeljima mnogo znači ova škola zbog dece i nas, da bismo mogli da radimo poljoprivredu, da održavamo ova sela naša ovde. Ja sam živeo u Prokuplju, ostao bez posla”, kaže Jovica Mijatović iz Arbanaške. Povratku u školu raduje se i učitelj Marko. Do škole i nazad do Prokuplja svakodnevno pređe 70 kilometara, a uz put, pokupi đake u zabačenim zaseocima. “Dobro je što su se deca vratila u klupe. Opet, živa reč je bolja nego onlajn-nastava. Dešava se da nestane struja i ne mogu da prate nastavu”, kaže Marko Čikarić, učitelj OŠ u Trnovom Lazu. Učenici starijih razreda na dalje školovanje odlaze u gradske škole, gde se sreću i sa mnogo većim odeljenjima i drugačijim načinom rada.
Vremeplov: 7.000 izbeglica iz Istočne prešlo u Zapadnu Nemačku
Mađarska je na današnji dan 10. septembra 1989. godine otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.
Vremeplov:Rođen Čarls Pirs
Američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms, rođen je na današnji dan 10. septembra 1839. godine.
Vremeplov:Vraćena “Gernika”
Slika “Gernika” Pabla Pikasa vraćena je 10. septembra 1981. godine u Španiju. Naslikana 1937. godine, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, “Gernika” je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.
Vremeplov: Kraj austrougarske monarhije
Na današnji dan 10. septembra 1919. godine u dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.
Vremeplov:Rođen Robert Koldevej
Nemački arheolog Robert Koldevej koji je od 1899. do 1917. godine istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao rođen je na današnji dan 10. septembra 1855.
U Kragujevcu još petoro obolelih, dva zaražena đaka
U Kragujevcu nema uslova za ukidanje vanredne situacije, saopšteno je iz kragujevačkog Instituta za javno zdravlje U tom gradu u utorak 8. septembra je registrovano petoro novoobolelih, a sve više je i pregleda. U školama su dva đaka obolela od kovida 19, preneo je RTS. Škole rade, a sinoć je počeo i Arsenal fest, koji će prvi put biti onlajn od 9. do 16. septembra.
Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Predrag Delić navodi da prate podatke koji dolaze sa terena i dodaje da su u poslednje vreme ti podaci ohrabrujući, ali da mora da potraje još određeno vreme da bi mogao da se proglasi kraj vanredne situacije. “Trenutno u dve škole imamo pojavu po jednog slučaja u odeljenju, što ne podrazumeva izolaciju kompletnog odeljenja”, istakao je Delić za RTS.
Srbija želi saradnju sa Fondacijom Amber Alert
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je u ponedeljak 7. septembra putem video linka sa predsednikom Fondacije Amber Alert Evrope Frankom Hoenom i direktorom policijske ekspertske mreže za nestale osobe Damjanom Mikličem o mogućnosti potpisivanja memoranduma o razumevanju sa ovim organizacijama i uspostavljanju saradnje. Stefanović je naglasio da Ministarstvo unutrašnjih poslova u slučajevima nestanka dece sve aktivnosti preduzima momentalno i bez odlaganja, pod pretpostavkom da je nestalo dete ugroženo, sve dok se ne dokaže suprotno. Istakao je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova spremno i otvoreno za razgovore o modalitetima saradnje u pogledu uvođenja Amber Alert sistema u našoj zemlji, u skladu sa pozitivnim srpskim zakonodavstvom. Naglasio je da želi “srpski” Amber Alert, kao i da činimo najviše što možemo za miran san svakog deteta. edna od prioritetnih aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, kako je naveo Stefanović, jeste potpuna sigurnost i bezbednost naših najmlađih
Prema njegovim rečima, cilj Ministarstva je da adekvatno odgovori na sve rizike koji mogu da dovedu do nestanka dece, kako bi se izbeglo da bude trajnih posledica po njihovo zdravlje. Ministar je ukazao da je protok vremena od suštinskog značaja prilikom nestanka dece i procesuiranja tih slučajeva.
Predsednik Fondacije Amber Alert Evrope Hoen pozdravio je spremnost Ministarstva unutrašnjih poslova da bude deo Amber Alerta Evrope i ocenio je da je način na koji srpska policija postupa u slučajevima nestanka dece efikasan i dobar. Hoen je rekao da je ova organizacija spremna da pruži svu potrebnu pomoć i podršku u podizanju kapaciteta MUP-a u ovoj oblasti.
Direktor policijske ekspertske mreže za nestale osobe Miklič istakao je da je u slučajevima nestanka dece razmena informacija od presudnog značaja i izrazio spremnost ove organizacije za saradnju sa srpskom policijom u ovoj oblasti.
Profesorka koja je bolovala od korone preminula tokom onlajn nastave
Paola De Simon, 46-godišnja profesorka iz Buenos Ajresa, držala je virtuelno predavanje svojim studentima iz svoje kuće, jer je bolovala od Covida-19. Agencije i mediji prenose da je usred časa kolabirala i da je umrla pre nego što je pomoć stigla do nje. Prvi koji je uspeo da stigne do nje bio je njen suprug, inače lekar, ali je Paola De Simon već bila mrtva, prenosi “Njujork post” citat iz lokalnog “Diari Mes”. Univerzitetska profesorka, koja je predavala istoriju 20. veka, u trenucima pre kolapsa bila je usred predavanja studentima preko kamere iz svog stana. U jednom trenutku požalila se da ima problema s disanjem, na šta su njeni studenti zatražili da im brzo da adresu kako bi mogli da jave hitnim medicinskim službama. “Ne mogu“, jedva je izustila i potom se srušila, navode mediji. Da ima problema sa zdravljem, De Simone nije skrivala. “Vrlo je teško. Ovde sam (kod kuće s virusom) duže od četiri nedelje, a simptomi nikako ne prolaze… Moj suprug je već iscrpljen od toliko posla”, prenose mediji njenu objavu na Tviteru.
Ana Brecia, njena 23-godišnja studentkinja, opisala je De Simonine poslednje trenutke: “Počela je rekavši da ima upalu pluća. Primetili smo da joj je lošije nego na ranijim predavanjima. U jednom trenutku više nije bila u stanju da menja slajdove, nije mogla da govori i počela je da gubi ravnotežu.” “Vašington post” navodi izjave ljudi koji su je poznavali i svedočili da je bila veoma posvećena profesorka, što su studenti cenili i voleli je. U Argentini je, prema podacima Univerziteta Džon Hopkins, do sada registrovano više od 450.000 obolelih od Covida-19, a umrlo je više od 9.000 ljudi.
