Н/р г-дину Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја
Поштовани,
Прво бих Вам пожелео успешан рад на овом одговорном и значајном месту. Као неко ко је био задужен за ресор државне управе и локалне самоуправе, сигурно сте упознати са проблемима у просвети. Овај пут нећу о материјалном положају и пандемији, већ о неким проблемима који се тичу статуса запослених у просвети и рационализације трошкова. Поготово што сте рекли да су Вам синдикати партнери, па да и ја дам скроман допринос том партнерству. Као вишегодишњи члан Радне подгрупе за праћење радног ангажовања запослених у просвети испред Синдиката радника у просвети Србије (СРПС-а), желим да укажем на неке проблеме чијим решавањем би се направили неки помаци.
Први проблем је застој у расписивању конкурса за пријем у радни однос на неодређено време. Стало се са 31.12.2017. у четири круга одобравања од стране Комисије при Министарству финансија. Ево истиче и 2020. година и оно што је сигурно је да ће запослени који у њој напуне 65 година живота морати у пензију. А неки су већ напунили и отишли. Остала су упражњена радна места. Део тих норми је попуњен и „укрупњен“ по члану 5. или 6. ПКУ за основне, средње школе и домове ученика или по члану 152. ЗОСОВ-а, где запослени може да промени и школу и место. Међутим, и тим померањима остале су негде слободне норме часова и радна места. На овај начин расте број запослених на одређено време. Како и они дају велики допринос функционисању просветног система у условима пандемије, најмање што може да се учини за њих јесте дати им шансу да се запосле на неодређено време, без обзира на проценат норме. Тиме би се и део норми које предају нестручни запослени, попунио стручно заступљеним наставницима. Зато од Вас очекујемо да утичете да се са расписивањем конкурса настави и за ове три године (2018, 2019 и 2020). Да школе попуне слободна радна места на законит начин, а не огласима преко друштвених мрежа.
Свакако да је и слање Комисији по 30 приоритетних радних места по ШУ на одобравање помак, али то није системско решење, већ кап у мору.
Други проблем који сам уочио кроз рад Радне подгрупе јесте неблаговремено одобравање финансирања мањих одељења и група за продужени боравак, поједине предмете, изборне предмете и слободне активности. Наиме, дешавало се да сагласност из Министарства, уместо до 15. августа по стручном упутству, стигне много касније. А шта се дешава у међувремену? Запослени који је након спроведеног бодовања проглашен за технолошки вишак у селу удаљеном 30км од Сомбора бива преузет у градску сомборску основну школу. Запослени који станује у близини те школе, такође технолошки вишак, али из друге градске основне школе који је поднео захтев у исту школу, бива преузет у сеоску основну школу у селу удаљеном 18км од Сомбора. Након та два преузимања, школа у којој је проглашен први технолошки вишак добија сагласност за одељење са мањим бројем ученика и прима на одређено време запослену која станује у селу 15км удаљеном од Сомбора и путује 45км до првобитног села и његове школе. Епилог: уместо највише једног путног трошка, сомборска градска управа плаћа подебела три путна трошка. То је само један случај где оде неколико десетина хиљада динара новца пореских обвезника. А у овој школској години исплата путних трошкова у Сомбору касни. Оваквих случајева у целој држави вероватно има на стотине и новац се беспотребно троши.
У нади да ћете искористити свој утицај и одблокирати расписивање конкурса и убрзати давање одговора на захтеве, желим Вам срећан рад и поздрављам Вас.
Сомбор, 10.12.2020.год.
Генерални секретар НСПРВ и члан Радне подгрупе за праћење Радног ангажовања у просвети ШУ Сомбор испред СРПС-а
