Sindikalna sramota
Na sajtu Foruma srednjih stručnih škola Beograd (http://www.forumsssb.org.rs/) objavljena je vest za koju sam prvo smatrao da se greškom tu našla. Apeli da se takva netačna i štetna vest ukloni nažalost nisu urodili plodom. Ta objava i dalje stoji na sajtu, a naprosto je bestidna, neutemeljena, nekolegijalna…a na kraju i glupa, jer autor očigledno ništa ne razume. Na tako nešto se ipak mora odgovoriti.
Naime, u momentu kada preko 500 naših članova (i ko zna koliko članova drugih sindikata i onih zaposlenih koji nisu udruženi ni u jedan) vode sudski postupak za regres i topli obrok, autor pomenute vesti, iz očiglednog neznanja, ali i očigledne štetne namere, pokušava (nesupešno) da ugrozi pozitivno okončanje sudskih postupaka, ali i unosi pometnju među one koji bi se sada tim postupcima priključili. Sve da je autor čak i u pravu (a nije ni blizu, potpuno je promašio temu) – TO SE NE RADI! Na ovaj način autor ove sramne objave sa sajta sindikata staje na stranu države, a protiv sopstvenih kolega. Priznajem, i ja sam neprijatno iznenađen jer među članovima ove organizacije imam puno prijatelja čiji sindikalni rad veoma cenim.
Šta mi, zapravo, u toj objavi možemo videti? Prvo, sam naslov je neumesno i komentarisati. Ako je reklamerstvo borba za prava zaposlenih, gde onda počinje sindikalni rad? Možda tamo gde dodaš “No comment” a zapravo dezavujišeš zaposlene koji mogu da tuže i omalovažavaš sindikalne kolege. Drugo, kao dokaz za svoju tvrdnju autor ovog pamfleta kači POTPUNO POGREŠAN dokument. Da bi autor i čuvar ove sramne objave, mogao bar nešto da nauči i razume, ukazujem na sledeća slova sindikalne azbuke.
Vrhovni kasacioni sud (VKS) u revizijskom postupku donosi presude, ali donosi i rešenja. Rešenje, a to je zakačeno kao “krunski dokaz” na ovoj objavi, VKS donosi kada odbija zahtev da se izjasni u revizijskom postupku. Dakle, VKS nije uopšte ulazio u pravni meritum osnovanosti tužbe.
Iz, na sajtu priloženog Rešenja vidimo da VKS ne misli da treba otvarati postupak radi usaglašavanja sudske prakse (presuda osnovnog i apelacionog je bila na štetu zaposlenog), a i vrednost spora je ispod 40 hiljada evra (dodatni osnov kada je revizija gotovo obavezna), te to rešenjem i saopštava.
Sa druge strane, osnov sudskog potraživanja stotina naših kolege temelji se na PRESUDI VKS. Da bi autor ove objave video razliku, presuda izgleda kao na isečku (uz zaštitu podataka) koji dodajem ovom tekstu. Neka uporedi razliku sa onim što je objavio. Dakle, da zaključimo, rešenje i presuda su dve sasvim različite pravne odluke.
Dodajem, Presuda VKS na koju se kolege danas pozivaju zapravo je potvrdila prvostepenu presudu nadležnog suda, a ona se odnosi samo na kolege do minimalne zarade. U okačenom Rešenju verovatno se radi i o nekom nastavniku jer je tada, pre nekoliko godina znatno veći broj nastavnika pokretao postupke. Sa namerom tih postupaka smo bili upoznati i pre pokretanja prvih tužbi. To mogu da potvrde i advokati sa objavljenog Rešenja. Dakle, savršeno dobro znam šta pišem. Postupci su ličili na postupke protiv JP Železnice Srbije. U tome su prednjačili ljudi sa juga Srbije. Odnosno, ni pravna materija nije ista, o postupku da i ne govorimo.
Nejasno je zato zašto autor vesti ovo radi? Da li je smisao pomoći državi ili obeshrabriti kolege? Ne znam koji bi me motiv više ražestio. Sa druge strane, ja sam siguran da državu na dogovor o definisanju jasno uskraćenog prava može naterati samo masovna i odlučna akcija, a ovakve objave samo mogu da štete! Neko ko piše ovakva saopštenja bi MORAO to da zna. Dakle, objava je glupa, ne objašnjava baš ništa pa je zato i neupotrebljiva, dovoljno govori samo o autoru, a može da omete kolege koji se sada razmišljaju o pokretanju postupaka.
Da ne idem dalje, bez ljutnje, i sada se nudim da autoru ove objave sve potanko objasnim, dokumentujem i pokažem. Na kraju, i ćutanje o onome o čemu očigledno ništa ne znaš, mnogo je bolje od ovako sramnog pisanija.
Dušan Kokot, predsednik NSPRV
Prilog 1:
Prilog 2:
