Na početku želimo da razrešimo neke dileme koje još uvek muče zaposlene u obrazovanju.
Shodno zakonskim odredbama, samo zaposleni ima aktivnu legitimaciju da pokrene tužbu. On je oštećen. Umesto njega to niko drugi ne može učiniti. Ustanova obrazovanja je pravno lice kod koga ste zaposleni, i po zakonu samo nju i možete tužiti. To što ustanova ne isplaćuje zaradu, već to radi država, za sudske postupke ne znači baš ništa. Dok se premišljate, razmislite i zašto je to onda tako uređeno. Zaključak, ako Vam je neki novac zakinut, sudskim putem VI morate tužiti VAŠU ustanovu! Tačka.
Da li zakone treba menjati? Apsolutno, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine će na tome svakako raditi. Ipak, ne zavisi samo od jednog sindikata, zavisi od svih nas.Treba i o tome promisliti, odnosno, razmisliti zašto se to ne dešava.
ISKUSTVO IZ PROŠLOSTI
Prošlost obično daje valjane odgovore, pa evo jedne od poučnih priča na ovu tematiku. Ona će vam dati odgovore i na još neka pitanja.
Pre nekoliko godina, nekoliko stotina naših članova (naravno, uz organizaciju Sindikata), pojedinačno je podnelo tužbu protiv škola zbog nezakonito isplaćene nakande zarade za vreme godišnjeg odmora. Naravno da nam je i tada bilo jasno da škola nije ta koja je zakinula novac. Dobili smo presude, a zatim smo dobili i novac. Naravno, niko iz vrha države nije odgovarao za plaćanje stotina miliona dinara iz budžeta Srbije. Ali to je neko drugo, ništa manje važno pitanje. Važno je i napomenuti da oni koji nisu tužili – ništa nisu ni dobili. Država je, jednostavnim rečnikom rekla, nisi tužio – nema para, iako je nesporno da je zakinut svaki zaposleni u obrazovanju. Dakle, ako želite Vaš novac, sud je jedino mesto gde se za to pravo možete izboriti. Ako čekate da država prizna i isplati svima, tako nešto nikada nećete dočekati. Istoriju ko ne nauči, dužan je da je ponovo proživi!
TRENUTNI POSTUPCI PRED SUDOVIMA
Trenutno su aktivne tužbe za rad nastavnika po IOP-2 i za isplatu regresa i toplog obroka. I prvu i drugu prihvatio je Vrhovni kasacioni sud.
Nastavnici koji su imali dodatni rad u odeljenjima zbog rada po IOP-2, imaju pravo na uvećanje zarade od 10%. Odnosno, isto onoliko koliko zarađuju zaposleni u specijalnim školama. Bez obzira na pokušaje opstrukcije izmenom Uredbe o koeficijentima, bez obzira na ushićenost nekakvog „društva direktora“ takvim „rešenjem“, svako ko je u prethodne tri godine radio IOP-2 ima pravo na ovu tužbu! Opet, tačka.
Da li će presude naterati državu da se inkluzijom pozabavi na ispravan način, ili ćemo i dalje biti jedina država na svetu koja je inkluzijom uštedela novac – ostaje da se vidi. Iskustvo kaže da jedino organizovan i masovan pritisak može da ih dovede za pregovarački sto. Rešenje, ne samo za danas, već za budućnost, sada pišemo. Kako ga napišemo tako će nam i biti.
Druga tužba tiče se regresa i toplog obroka. Zakon o platama u javnim službama, u članu 4 kaže da se te naknade nalaze u koeficijentu. Predmet koji je završio na sudu, i gde je presuda u korist zaposlenog, bio je predmet jednog pomoćnog radnika. Suština tog postupka glasila je ovako – Zaposleni je zaradio i manje od minimalca (osnovica puta koeficijent) pa mu je država dotirala do istog. Zatim mu je na minimalac isplatila samo minuli rad. Drugim rečima, država kaže da je u minimalnoj zaradi sadržan i dodatak za regres i topli obrok. Zakon o radu, u članu 111 kaže drugačije. Minimalana zarada se isplaćuje kao najniža zarada za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu. Dakle, u minimalnoj zaradi ne može biti sardžan nijedan dodatak. Član 118 istog Zakona kaže da zaposlenom nesporno pripada dodatak za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Istim članom Zakona definisano je da zaposlenom pripada pravo i na regres za korišćenje godišnjeg odmora.
U samom postupku, a i ne može teorijski drugačije, sud je potvrdio da u minimalnoj zaradi nema regresa i toplog obroka, a zatim je za obračun zakinute naknade koristio poslednji akt kojim je to pravo bilo definisano. Otuda su pojedinačne tužbe teške i preko pola miliona dinara!
Naravno, potpuno je jasno da te naknade nisu isplaćene nikome u sektoru obrazovanja. Međutim, dok ne pronađemo (a hoćemo, budite sigurni) pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu tužiti samo oni na minimalcu. Još preciznije, svi zaposleni do koeficijenta 8.62 (uključujući i njih) imaju pravo da već danas pokrenu tužbu. Treća tačka, i tri tačke…
NAMEĆE SE SAMO OD SEBE
Da se vratimo na početak, znači, ukoliko vam je neko pravo zakinuto možete da birate, tužite koga morate tužiti, ili se odrecite vašeg novca. Sindikat može samo da pomogne,a NSPRV to i radi. Ukoliko ste spremni za borbu, znate gde nas možete pronaći. Niko neće biti zaboravljen i ostavljen, a NSPRV je svojim članovima, kroz sporazume sa advokatskim kancelarijama obezbedio pokriće svih troškova, uključujući i one u slučaju eventualnog gubitka spora. Dakle, sve odluke su danas samo na vama.
Dušan Kokot, predsednik NSPRV