За све оне који знају да се подсете, а за оне који не знају да коначно науче.
Обрачун зарада у образовању
Обрачун зарада у јавним службама којима образовање припада је јасан. Сходно члану 2 Закона о платама у државним органима и јавним службама плата запосленог представља производ основице за обрачун плате (коју сваке године такође доноси Влада Р. Србије) и припадајућег коефицијента, опет по уредбама које доноси Влада Р. Србије. Другим речима, једина два чиниоца (прецизна броја!) неопходна за обрачун плате у образовању, апсолутно самостално доноси Влада Р. Србије. Отуда је потпуно јасна и адреса одговорних уколико до безакоња дође.
А дошло је одавно, и сваке године је све горе!
Ове календарске године
Основица за обрачун плата у основним и средњим школама, одлуком Владе Р. Србије, у овој календарској години износи 3582,58 динара (нето). Сходно члану 4 већ помињаног Закона о платама у државним органима и јавним службама „Коефицијент изражава сложеност послова, одговорност, услове рада и стручну спрему.“ Важећом Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, коефицијенти запослених у основним и средњим школама распоређени су у опсегу од 5.99 (физички радник) до 17.32 (запослени са VII степеном стручне спреме). Однос између најнижег и највишег коефицијента је 1-2,89. Како је основица свим запосленима у основном и средњем образовању једнака, а једини други чинилац је коефицијент и распон плата би морао бити истоветан! Односно, запослени са VII степеном стручне спреме морао би имати 2,89 плата физичког радника! Разним безакоњем и марифетлуцима дошли смо до тренутно важећег односа од 1-1.83 , који је сваке године све мањи. Вишегодишњим темпом којим се дражава креће у безакоњу, за неких 10-ак година однос ће нестати, односно сви запослени у образовању примаће „минималац“. То је једини исход пута на коме се налазимо.
Примера ради, марта 2021.године минимална основна зарада коју је запослени са најнижим коефицијентом најмање МОРАО зарадити износила је 33.843 динара. Да је запослени са коефицијентом 5,99 зарадио минималну плату, основица би минимално морала износити 5650 динара. Подсећамо, тренутна и важећа за поменути месец износила је 3582,58 динара.
Законски обрачуната зарада (основица пута коефицијент) запосленог са коефицијентом 5,99, у поменуном месецу износила је (3582,54*5.99) 21.450 динара, односно запослени у образовању са тим припадајућим коефицијентом зарадио је свега 59,8% минималне зараде. Дакле, потпуно јасно незаконито поступање државе која нема право да уговара нижу зараду од минималне коју је сама прописала!
У покушају да сакрије ово безакоње држава је прибегла још једној незаконитој ствари, а то је „корекција до минималне зараде“. Тим чином се запосленима са најмањим коефицијентима зарада коригује до минималне, јер држава не сме да исплати мање. Ипак, главни атак том „корекцијом“ погађа запослене са највишим коефицијентом у образовању.
Примера ради, запослени са VII степеном стручне спреме у поменутом месецу зарадио је основну плату у висини од 62.049 динара. Да није било незаконите корекције до „минималца“ физичком раднику, да је зарада обрачуната по закону, основна зарада запосленог са VII степеном стручне спреме, ове године би износила 97.850 динара. Разлика између плате коју је запослени са VII степеном стручне спреме имао и оне коју је морао имати, износи 35.800 динара. То је износ за који је сваког месеца, сваки запослени са VII степеном стручне спреме – незаконито закинут. Следеће године ће по свему судећи бити и горе.
Минимална зарада у 2022. години
Јуче је Ана Брнабић славодобитно објавила да ће минимална зарада у наредној години порасти за 9.4%, односно таман онолико колико је Александар Вучић најавио месец дана пре почетка „преговора“ на Социјално-економском савету (СЕС) . Закон о раду и Закон о социјално-економском савету кажу да је за договор потребна сагласност све три стране (Влада Р. Србије, послодавци и синдикати), а ако тај договор изостане (никада није било другачије) у року од 15 дана Влада Р. Србије одлучује сама. То континуирано самовлашће траје већ годинама.
- година у образовању
Из најављене Одлуке Владе Р. Србије о увећању вредности радног сата у 2022. година за 9,4% неколико чињеница је потпуно јасно. Најнижа зарада у 2022. години, у месецу са 22 радна дана (176 радних сати) износиће 35.012 динара нето. У месецу са максималних 23 радна дана (184 радна сата) минимална зарада износиће 37.024,48 динара, Да се не би додатно нарушио, већ обесмишљен и унакажен распон зарада, основица у основним и средњим школама би морала порасти бар за истоветан проценат, односно за 9,4%
У оној, данас делује надреалној ситуацији у којој би зарада била законита, основица у образовању би морала порасти за нестварних 73%. Уместо садашњих 3582,58 динара морала би износити 6.181,00 динара. Тада би, у једином законитом обрачуну зарада, основна плата запосленог са VII степеном стручне спреме (без стажа, старешинства…) износила 107.054,92 динара.
Верујето да ће нам припасти јер смо паметни?