Прошле недеље је свануо „црни петак“ за све запослене у области образовања. Сет закона у области образовања усвојен је у Скупштини Србије, а да притом репрезентативни синдикати нису ни контактирани о планираним изменама и допунама. Тако изгледа социјални дијалог у Србији.
Нажалост, ово се дало и очекивати. Пробни балон пуштен је изменом Закона о основама система образовања и васпитања још 2017. године. Наиме, још тада су из, тада техничких измена, изузети синдикати. Овај чин је тада прошао без реакције централа синдиката, иако су организације потписници овог саопштења још тада указали на намеру законодаваца да у будућности акта доноси самостално и без комуникације са синдикатима.
Сада је озбиљним изменама , између осталог, омогућена комбинована настава и у вишим разредима основне школе. То заправо значи да ће применом усвојених закона, од наредне школске године велики број запослених у малим сеоским школама остати без дела норме. У исто време расписују се конкурси на упражњена радна места. Данас примамо да би сутра отпуштали! Из овога се не види само неспособност синдиката у борби за права запослених већ и одсуство било каквог плана државе. Најгора могућа комбинација. А можда је план такав да се неподобни замене подобнима, што би једино објаснило мотиве последњих дешавања. О штетности овакве наставе на образовни процес и очекиване резултате да и не говоримо. Исходи образовног процеса изгледа нису високо на листи приоритета власти Р. Србије.
Став привременог органа управљања СРПС је јасан. Док се поменути закон не измени, НЕ ТРЕБА давати сагласност на нове конкурсе! То је једини алат који нам је остао у рукама.
Са друге стране, отпочели су формални преговори око Посебног колективног уговора за основне, средње школе и домове ученика. Иако је надлежно министарство више пута обавештено да је привремени орган управљања СРПС једини легитиман да заступа ставове Синдиката радника у просвети Србије, министарство је поново на преговоре позвало „подобне“.
У чије име, са чијим овлашћењем и са којим предлогом и ставом је Сњежана Павловић учествовала у тим преговорима? Ово је још један у низу доказа да је Синдикат радника у просвети Србије организација отета од чланства, организација која само формално постоји и организације у којој влада диктатура Слободана Брајковића и његових помагача који самостално, без састанака са организацијама СРПС доноси одлуке и тако се лажно представља као председник СРПС. Стављањем на њихову страну држава је јасно показала кога на преговорима жели.
Када видимо како се закони доносе онда ствари постају јасније. Држави какву данас имамо не треба синдикат већ његов привид. Држави не требају борци са друге стране стола већ им требају климоглавци. Ако је њихов мотив јасан, питање је мотива чланова Синдиката образовања Београд и Синдиката просветних радника Војводине – који то трпе и толеришу? Да ли су свесни да својим нечињењем и дозвољавањем да у наше име говори човек од 75 година праве штету свима али и сами себи? Позивамо чланство поменутих организација да од својих централа захтевају објашњење за овакве одлуке.
Није увек до државе, много је и до нас самих. Размислите, делајте или заједно са свима нама трпите очекиване последице.
У Београду, 26.12.2021. године